Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.05.2019.

Кж2 По2 9/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Одељење за ратне злочине
Кж2 По2 9/19
23.05.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Омера Хаџиомеровића и Александра Вујичића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Мирјане Јанковић Недић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Пом-Ук2-По2 18/19 од 06.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 23.05.2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Поводом жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине Пом-Ук2-По2 18/19 од 06.05.2019. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Пом-Ук2-По2 18/19 од 06.05.2019. године, одлучено је да нема места покретању поступка за уступање кривичног гоњења окривљеног АА надлежним органима Босне и Херцеговине, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, по оптужници Тужилаштва за ратне злочине Кто.бр.10/18 од 24.12.2018. године у предмету Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К-По2 бр.11/18.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и уступи кривично гоњење окривљеног АА надлежним органима БиХ или да решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одржао је седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, па је одлучио као у изреци.

Ово стога, јер првостепени суд није дао разлоге из којих је своју одлуку засновао на Закону о међународној правној помоћи у кривичним стварима, Европској конвенцији о преносу поступака у кривичним стварима и Уговору између Републике Србије и Босне и Херцеговине о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима.

Наиме, првостепени суд је у образложењу ожалбеног решења у погледу прописа који се имају применити у конкретном случају, само паушално навео да се “у конкретном случају, у односу на захтев за покретање поступка за уступање кривичног гоњења окр. АА надлежним органима Босне и Херцеговине примењују Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, Европска конвенција о преносу поступака у кривичним стварима ... као и Уговор између Републике Србије и Босне и Херцеговине о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима".

Из оваквог образложења остаје нејасно зашто првостепени суд сматра да се у конкретном случају имају применити наведени прописи, с обзиром на то да ни Европска конвенција о преносу поступака у кривичним стварима, као ни Уговор између Републике Србије и Босне и Херцеговине о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима и Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, у одредбама којима уређују институт уступања кривичног гоњењане, не прописују могућност да органи стране државе, у конкретном случају Тужилаштва Босне и Херцеговине, Посебан одјел за ратне злочине, као органи Републике Босне и Херцеговине, поднесу захтев да јој кривично гоњење уступе органи државе надлежне за кривично гоњење окривљеног, у конкретном случају Виши суд у Београду, Одељење за ратне злочине, као орган Републике Србије.

Наиме, одредбе Конвенције, Уговора и Закона на које се позива првостепени суд, у одредбама којима се уређује институт уступања кривичног гоњења прописују искључиво могућност да органи надлежни за кривично гоњење окривљеног ( државе у којој се води кривични поступак), у конкретном случају Републике Србије, могу да замолницом затраже од надлежних органа друге државе да преузму кривично гоњење, под условом да су за то испуњени прописани услови (међународним и билатералним уговорима или законом).

Одредбом члана 52 став 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима прописана је стварна и функционална надлежност државних органа Републике Србије за покретање поступка за уступање кривичног гоњења. Надлежни државни орган Републике Србије одлуку о покретању овог поступка доноси по службеној дужности, тако да једина одлука коју могу донети у вези са тим је решење о покретању поступка за уступање кривичног гоњења, када сматра да су за то испуњени прописани услови (законом, међународним и билатералним уговорима).

Како Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима, Европска конвенција о преносу поступака у кривичним стварима и Уговор између Републике Србије и Босне и Херцеговине о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима не прописују могућност да једна држава замолницом тражи да јој друга држава уговорница уступи кривично гоњење, то у конкретном случају захтев Тужилаштва Босне и Херцеговине, Посебан одјел за ратне злочине, да јој надлежни орган Републике Србије уступи кривично гоњење, представља само иницијативу надлежном органу Републике Србије, Вишем суду у Београду, да евентуално донесе решење о покретању поступка за уступање кривичног гоњења.

  С обзиром на то да надлежни државни орган Републике Србије одлуку о покретању поступка за уступање кривичног гоњења доноси по службеној дужности, то је у конкретном случају Виши суд у Београду, поводом те иницијативе да је нашао да је иста основана, могао само да донесе решење о покретању поступка за уступање кривичног гоњења, а не и решење којим је констатовао да нема места покретању таквог поступка, пошто сматра да је иницијатива неоснована.

Дакле, овде није било места доношењу одлуке на начин како је то учинио Виши суда у Београду, Одељење за ратне злочине доношењем побијаног решења, већ је суд доследном применом наведених прописа предметни захтев Тужилаштва Босне и Херцеговине, Посебног одјела за ратне злочине, требао сматрати иницијативом за уступање кривичног гоњења која не захтева доношење посебне одлуке.

Сходно наведеном, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одлучио је као у изреци решења.

Записничар-саветник,      Председник већа-судија,
Мирјана Јанковић Недић,с.р.    Синиша Важић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)