Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.04.2011.

Кж2.По2.26/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2.По2.26/11
Дана 29.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у Већу за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Верољуба Цетковића, председника већа, др Миодрага Мајића и Соње Манојловић, као чланова већа, са судијским сарадником Игором Рмандићем, записничарем, у кривичном предмету против окр. АА и др., због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 у вези са чланом 22 КЗ СРЈ, одлучујући о жалбама окривљеног АА, окривљеног ББ, браниоца окривљеног АА адвоката АБ и браниоца окривљеног ББ адвоката БА, изјављеним против решења Вишег суда у Београду-Одељења за ратне злочине-К.По2.22/10-Кв.По2.35/11 од 13.04.2011.године, у седници већа одржаној дана 29.04.2011.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


Уважавањем жалби окривљеног АА, ББ, браниоца окривљеног АА адвоката АБ и браниоца окривљеног ББ адвоката БА, ПРЕИНАЧАВА СЕ решење Вишег суда у Београду-Одељења за ратне злочине К.По2.22/10-Кв.По2.35/11 од 13.04.2011.године, тако што Апелациони суд у Београду, УКИДА ПРИТВОР према окривљенима АА и ББ, који им је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине КиВ.7/07 од 30.05.2007.године, и који им се рачуна од 28.05.2007.године, када су лишени слободи, те се окривљени имају ОДМАХ пустити на слободу.



О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду Одељења за ратне злочине К.По2.22/10-Кв.По2.бр.35/11 од 13.04.2011.године, према окривљеном АА и окривљеном ББ, испитујући по службеној дужности, а у смислу одредбе члана 146 став 2 ЗКП-а, да ли још постоје разлози за притвор, према окривљенима АА и ББ, продужен је притвор из разлога прописаних одредбом члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП-а, који им по наведеном решењу може трајати најдуже два месеца, а који притвор им је одређен решењем истражног судије Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине КиВ.7/07 од 30.05.2007.године, и који им се рачуна од 28.05.2007.године, када су лишени слободе.

Против наведеног решења благовремену су жалбе изјавили:

- окривљени АА, при томе не наводећи законске основе због којих се побија првостепено решење, али из жалбених разлога произилази да се исто побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да му Апелациони суд у Београду укине притвор;

- окривљени ББ, при томе не наводећи законске основе због којих се побија првостепено решење, али из жалбених навода произилази да се исто побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да му Апелациони суд у Београду укине притвор;

- бранилац окривљеног АА адвокат АБ и то из свих законом предвиђених разлога са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће окривљеном АА укинути притвор и пустити га да се брани са слободе;

-бранилац окривљеног ББ адвокат БА и то због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због повреде Кривичног закона са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење тако што ће према окривљеном ББ укинути притвор и наредити да се исти одмах пусти на слободу.

Тужилаштво за ратне злочине, је поднеском Ктрз.бр.7/07 од 20.04.2011.године, предложио да Апелациони суд у Београду жалбе окривљених АА и ПП и њихових бранилаца одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду-Веће за ратне злочине, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Тужилаштва за ратне злочине из напред цитираног поднеска, нашао:

- жалбе су основане.

Свој закључак да и даље стоје разлози за продужење притвора према окривљенима АА и ББ, а који су предвиђени одредбом члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП-а, првостепени суд образлаже чињеницу да се окривљенима ставља на терет извршење кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ у вези са чланом 22 КЗ СРЈ, а за које је законом прописана казна затвора преко десет година, те да је то у конкретном случају оправдано и због посебно тешких околности предметног кривичног дела.

У односу на окривљеног АА, по налажењу првостепеног суда посебно тешке околности кривичног дела огледају се у томе што из стања у списима предмета произилази основана сумња да је окривљени у инкриминисаном периоду планирао и организовао добровољачке оружане групе, те потом и организовао њихово њено формирање, а ради учешћа наведене оружане групе у нападу на село Ловас, као и да је фактички командант села Ловас, наређивао противзаконита привођења, мучења, телесна повређивања и ликвидацију цивила, те подстрекивао на извршења наведених радњи, или исте помагао, те наређивао и спровођење дискриминаторских мера према припадницима хрватског народа, налажући има да обелажавају своје куће белим тканинама и да носе беле траке око рукава, као и да је користећи свој ауторитет и улогу учествовао у наређивању одвођење цивила на минско поље. Посебно тешке околности кривичног дела по налажењу првостепеног суда огледају се у наступелим последицама, тј.у великом броју оштећених лица, од којих велики број лица је и смртно страдао, односно у телесном повређивању већег броја лица и смрти 69 лица, од којих 9 жена, 14 лица старости преко 60 година, те страдања 11 породица од којих је у неким породицама страдало по 2 а у неким по 3 члана породице.

По налажењу првостепеног суда, посебно тешке околности кривичног дела које се окривљеном ББ стављају на терет образлажу се тиме да постоји основана сумња, а што произилази из списа предмета, да је окривљени ББ као припадник добровољачке оружане групе „Душан силни“ исказо изузетну свирепост и безобзирност приликом учествовању у нападу и заузимању насеља Ловас, при чему је насумице бацао бомбе по кућама и двориштима, неконтролисано отварао ватру, одводио цивиле са собом, од којих су поједини пронађени мртви, те у постојању и основане сумње да је учествовао и у протизаконитом привођењу, затварању и злостављању цивила, као и да им је одузимао новац, те их је убадао ножем по телу, секао косу ножем, и на други начин мучио и злостављао, повређујући тиме њихово лично достојанство, а које околности и по налажењу првостепеног суда указују на неопходност продужења притвора према овом окривљеном из разлога прописаних одредбом члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП-а.

Свој закључак, да је окривљенима неопходно продужити притвор према наведеном основу, првостепени суд образлаже чињеницом, да кривично-правне радње које су окривљени АА и окривљени ББ предузели, прелазе меру која је неопходна за постојање бића кривичног дела које се окривљенима ставља на терет, и да значајно одступају од уобичајеног начина извршења и последица кривичног дела, те да по налажењу првостепеног суда представљају посебно тешке околности кривичног дела, те је стога кривично веће из свих наведених разлога према окривљенима продужило притвор на основу одредбе из члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП-а.

По оцени Апелационог суда у Београду, основано се жалбама окривљених АА и ББ као и жалбама њихових бранилаца, указује да не стоје више разлози за продужење притвора и то по основу одредбе из члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП-а. Напред наведено из разлога, а како се то основано и у жалбама наводи, да се у притвору окривљени АА и окривљени ББ, налазе скоро четири године, и то од 28.05.1007. године, те да су остали окривљени у овом предмету, а који су такође основано сумњиви због извршења кривичног дела ратних злочина против цивилног становништва у вези са догађајима у селу Ловас, и који су били у притвору по истом основу, сад на слободи, те да се кривични поступак против њих несметано води. Дакле, Апелациони суд у Београду налази, да би задржавањем окривљеног АА и ББ у притвору, био прекршен члан 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, с обзиром да би у датој ситуацији када су остали окривљени у овом предмету били у притвору по истом законском основу из члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП-а због истоветних околности, и у односу на које је укинут притвор. Другим речима процесни аспекти правичног суђења би били произвољно примењени, јер у истоветној фактичкој ситуацији примена закона за притвор доводи до различитих резултата а што представља недоследну примену закона и права окривљених АА и ББ на правично суђење. Према томе у циљу правичног суђења за све једнако поступање сходно одредби члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Апелациони суд у Београду укида притвор према окривљенима АА и ББ.

Веће Апелационог суда у Београду налази, да закључак првостепеног суда а који се огледа у томе да је првостепени суд нашао да је кривично-правне радње у погледу којих постоји основана сумња да су окривљени предузели, по свом квантитету прелазе меру која је неопходна за постојање бића кривичног дела које се окривљенима ставља на терет, јер значајно одступају од уобичајеног начина извршења последица кривичног дела, не стоји. Наиме, првостепени суд је образлажући наведени закључак, само интерпретирао кривично-правне радње окривљених АА и ББ, а који произилазе из чињеничног описа кривичног дела за које су основано сумњиви, и исте неоправдано оценио да по свом квантитету и квалитету прелазе меру. По налажењу овог суда, првостепени суд није имао у виду и резултате до сада спроведеног поступка, те се стога и не може прихватити закључак првостепеног суда да није дошло до измене у чињеничном стању и околностима кривичног дела којима се окривљенима ставља на терет, при том занемарујући чињеницу да је у досадашњем току поступка испитан велики број сведока, и изведен велики број доказа, а који докази се тичу да ли је неопходно даље задржавања окривљених у притвору, ради несметаног вођења кривичног поступка у смислу члана 133 став 1 ЗКП-а.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је уважио жалбе окривљених АА и ББ, као и жалбе њихових бранилаца, као основане, те преиначио решење Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К.По2.22/10-Кв.По2.35/11 од 13.04.2011.године, те одлучио да се исти одмах имају пустити на слободу у смислу одредбе члана 401 став. 3 ЗКП-а.

Записничар Председник већа-судија
Игор Рмандић,с.р Верољуб Цветковић,с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)