Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.12.2011.

Рех 18/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех.бр. 18/11
Дана 16.12.2011. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијe Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Соње Манојловић, Слађане Накић Момировић, Боривоја Живковића и Надежде Мијатовић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у поступку рехабилитације АА, одлучујући о жалби предлагача АА, изјављеној против решења Вишег суда у Смедереву, 1Рех.1/2011 од 16.09.2011. године, у седници већа одржаној дана 16.12.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача АА, изјављена против решења Вишег суда у Смедереву, 1Рех.1/2011 од 16.09.2011. године.

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Смедереву, 1Рех. 1/2011 од 16.09.2011. године, одбачена је жалба предлагача АА из Смедерева, изјављена дана 29.08.2011. године, Врховном касационом суду у Београду, на решење Вишег суда у Смедереву, 1Рех. 1/2011 од 11.04.2011. године.

Против наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио предлагач АА, због погрешно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду, усвоји жалбу, укине побијано решење и дозволи предлагачу да се жалбом обрати Врховном касационом суду у Београду.

Апелациони суд у Београду, је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом предлагача АА, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба предлагача АА је неоснована.

Апелациони суд у Београду, је испитујући жалбу по службеној дужности, нашао да доношењем првостепeног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, предвиђена одредбом члана 401 став 5 Законика о кривичном поступку.

Увидом у спис предмета, Апелациони суд у Београду, је утврдио да решењем Вишег суда у Смедереву, 1Рех 1/2011 од 11.04.2011. године, одбијен захтев за рехабилитацију предлагача АА, које решење је достављено дана 20.04.2011. године, предлагачу. На наведено решење благовремено је жалбу изјавио предлагач дана 12.05.2011. године, Апелационом суду у Београду, а решењем Вишег суда у Смедереву, 1Рех 1/2011 од 13.05.2011. године, исправљено је решење од 11.04.2011. године, које решење о исправци је предлагачу достављено дана 16.05.2011. године, а предлагач је поднеском достављеним Вишем суду у Смедереву, дана 18.05.2011. године, изјаснио да се на решење о исправци неће жалити.

Даље, увидом у спис предмета утврђено је да је решењем Апелационог суда у Београду, Рех.бр. 14/11 од 24.06.2011. године, одбијена као неоснована жалба предлагача и потврђено решење Вишег суда у Смедереву, 1Рех 1/2011 од 11.04.2011. године, које решење је предлагачу достављено дана 09.07.2011. године, као и да је предлагач дана 29.08.2011. године, поднео жалбу непосредно Врховном касационом суду у Београду, на решење Вишег суда у Смедереву, 1Рех 1/2011 од 11.04.2011. године, а да је Врховни касациони суд, доставио жалбу Вишем суду у Смедереву, дана 09.09.2011. године, те одлучујући о жалби, Виши суд у Смедереву, је донео решење 1Рех 1/2011 дана 16.09.2011. године, којим је жалбу одбацио као недозвољену.

Имајући у виду напред наведено, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд закључио када је нашао да је одредбом члана 355 Законика о парничном поступку, прописано да странке могу изјавити жалбу против пресуде донете у првом степену у року од 15 дана, рачунајући од дана достављања преписа пресуде, а чланом 388 законика о парничном поступку прописано да се у поступку по жалби против решења, сходно примењују одредбе које важе за жалбу против пресуде, осим одредаба одговора на жалби о одржавању расправе пред другостепеним судом, те имајући у виду да је у овом поступку жалба благовремено поднета надлежном суду који је одлучио о жалби и потврдио првостепено решење, то је исто решење постало правноснажно и против истог се више не може изјавити жалба.

Даље, правилно је првостепени суд закључио када је нашао да је одредбом члана 6 став 1 Закона о рехабилитацији прописано да се на решење о одбијању захтева за рехабилитацију може изјавити жалба Врховном суду Србије у року од 30 дана од дана пријема решења, као и да су даном почетка примене Закона о уређењу судова 01.01.2010. године, основани и почели са радом нови судови, и престали са радом ранији судови у складу са законом о судовима, а сходно одредби члан 87 Закона о уређењу судова Врховни суд Србије је престао да ради дана 31.12.2009. године, док је чланом 89 истог закона од 01.01.2010. године, почео са радом Врховни касациони суд Србије, док је одредбом члана 90 став 1 Закона о уређењу судова, прописано да предмете у којима до 31.12.2009. године, не буде донета коначна одлука Врховни суд Србије уступа Врховном касационом суду, односно суду у чију надлежност предмети спадају по овом закону, којим се уређује седиште и подручје судова, а чланом 24 став 1 тачка 1 Закона о уређењу судова, прописано да Апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке Виших судова, те имајући у виду све напред наведене законске одредбе, о жалби предлагача на првостепeно решење, по правилном налажењу првостепeног суда одлучио је надлежан суд, које решење је даном одлучивања постало правноснажно, због чега сходно одредбама напред наведених законских прописа, жалба није ни дозвољена.

Потом, правилно је првостепeни суд закључио када је нашао да жалба против наведеног решења није поднета ни у року прописаном одредбом члана 355 Законика о парничном поступку, односно када је нашао да је иста неблаговремена, те је правилном применом члана 365 став 1 Законика о парничном поступку у вези члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку, одлучио као у изреци решења.

Имајући у виду напред наведено, жалбене наводе предлагача АА, којима се решења побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, као и због погрешне примене материјалног права и у којима се истиче да нису тачни наводи суда да је предлагач примио решење 1Рех 1/2011 од 11.04.2011. године, 20.04.2011. године, већ је тачно да га је примио 28.04.2011. године, јер жиг поште Смедерево носи датум 26.04.2011. године, као и да је Виши суд у Смедереву, погрешио када је у решењу 1Рех 1/2011 од 11.04.2011. године, упутио предлагача да жалбу може изјавити Апелационом суду у Београду, јер Закон о рехабилитацији чланом 6 став 1 прописује да се жалба на решење о рехабилитацији упућује Врховном суду Србије, сада Врховном касационом суду Србије, а како Закон о рехабилитацији није мењан нити допуњиван, то је о жалби предлагача на поменуто решење требао да одлучује Врховни касациони суд, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим, будући да је првостепeни суд доносећи побијано решење дао јасне и уверљиве разлоге, на којима је засновао своју одлуку, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да истима правилност, а ни законитост побијаног решења није доведена у питање.

Другим речима, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд закључио када је нашао да је жалба предлагача изјављена на решење недозвољена, будући да је Апелациони суд у Београду у поступку рехабилитације већ једном одлучивао, и донео коначну одлуку.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, је у смислу члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку у вези члана 365 став 1 Закона о парничном поступку у вези члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку, одлучио као у изреци решења.

Записничар Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)