Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.02.2012.

Гж1 1129/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1129/12
Дана: 29.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа у парници из радног односа тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ против тужене РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ И ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ у Београду, ул.Бирчанинова бр.6, кога заступа Републичко јавно правобранилаштво у Београду, ул.Немањина број 26, ради мање исплате отпремнине, вредност предмета спора 644.079,95 динара, одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Првог основног суда у Београду 17 П1.10589/10 од 30.06.2011.године исправљена решењем истог суда 17 П1.10589/10 од 12.12.2011.године донео је у седници већа одржаној дана 29.02.2012.године


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 17 П1.10589/10 од 30.06.2011.године исправљена решењем истог суда 17 П1.10589/10 од 12.12.2011.године и ОДБИЈА тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужена да тужиоцу по основу мање исплаћене отпремнине исплати износ од 644.079,95 динара са законском затезном каматом почев од 23.09.2009.године до исплате и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 120.750,00 динара.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 17 П1.10589/10 од 30.06.2011.године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца па је обавезана тужена да тужиоцу на име мање исплаћене отпремнине исплати износ од 644.079,95 динара са законском затезном каматом од 23.09.2009.године па до исплате у року од 15 дана по правноснажности пресуде, док је ставом два изреке обавезана тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 120.750,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Правноснажним решењем истога суда 17 П1.10589/10 од 12.12.2011.године у ставу један изреке исправљена је ова пресуда у уводу пресуде ред други и у ставу један изреке ред први па иза речи „тужиоца АА“ уместо имена ААЕ треба да стоји име тужиоца АА, док је ставом два изреке утврђено да у осталом делу пресуда остаје неизмењена.

Против ове пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу због погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09) у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/2011) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП у вези члана 506 став 1 новог ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужилац био у радном односу на неодређено време код тужене на пословима шефа одсека противпожарне заштите у звању заповедник у служби за обезбеђење у КП заводу "АА", да је тужиоцу престао радни однос код тужене због остваривања права на пензију, да је решењем Министарства за државну управу и локалну самоуправу број 120-08-353/2009-03 од 23.09.2009.године утврђено тужиоцу праву на отпремнину због одласка у пензију у износу од 725.405,65 динара с тим да се исплата по овом решењу изврши из средстава посебног дела буџета уплатом на текући рачун тужиоца отворен код Комерцијалне банке, да је основица за обрачун отпремнине тужиоцу у овој вредности који износ му је исплаћен била плата коју је тужилац остварио за месец јуни 2009.године као последњи месец пре одласка у пензију у износу од 145.081,13 динара, да је решењем управника Казнено-поправног завода број 121-7872/2090 од 21.07.2009.године усвојен захтев тужиоца којим је тражио исплату накнаде штете у висини 100% плате на име неискоришћеног годишњег одмора од 30 дана за 2009.годину и наложено материјално финансијској служби КП завода "АА" да тужиоцу исплати накнаду плате за неискоришћени одмор као вид штете за 30 радних дана и то у року од 30 дана од дана пријема решења, да уколико износ на име накнаде штете због неискоришћеног годишњег одмора за 2009.годину који је исплаћен тужиоцу уз плату за јуни 2009.године треба да се узме у основицу за обрачун отпремнине тужени је тужиоцу мање обрачунао и исплатио отпремнину приликом одласка у пензију за износ од 644.079,95 динара.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је погрешно применио материјално право због чега је побијана пресуда преиначена и одлучено као у изреци ове пресуде.

Наиме, према одредби члана 264 Закона о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС“ број 85/2005) прописано је да лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем припада по оствареном праву на пензију отпремнина у петоструком износу плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију.

Поштујући ову правну норму основица за обрачун отпремнине представља петоструки износ плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију.

Међу странкама је неспорно у овој парничној ствари било да је последњи месец пре одласка тужиоца у пензију јуни месец 2009.године као и да је тужиоцу обрачуната и исплаћена отпремнина према вредности петоструког износа плате остварене у месецу јуну 2009.године.

По схватању овога суда у основицу за обрачун отпремнине тужиоцу не може ући вредност исплаћене накнаде штете по основу неискоришћеног годишњег одмора у истом месецу – јуну 2009.године. Ово са разлога што је тужиоцу код основица за обрачун отпремнине ушла остварена плата за 30 дана месец јуни 2009.године.

Тачно је да тужена страна није омогућила тужиоцу остваривање права на годишњи одмор за 2009.годину, и да му је износ по основу накнаде штете из тог основа исплаћен. Међутим, тужилац не може код одређивања основице за обрачун отпремнине користити истовремено и плату и накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор за 2009.годину. Не може, јер он по природи ствари у том месецу који је претходио месецу у коме остварује право на отпремнину је радио и остварио плату. Пошто се у основицу за обрачун отпремнине не може кумулирати за исти период и плата и накнада штете због неискоришћеног годишњег одмора као што се не могу кумулирати ни плата ни накнада за годишњи одмор следи да је тужена страна тужиоцу правилно обрачунала и исплатила отпремнину по основу остваривања права на пензију. Не може, јер када запослени за одређени период ради он остварује плату а не накнаду за годишњи одмор и у време док користи годишњи одмор остварује накнаду плате, а не плату.

На то правилно упућује и жалба тужене позивајући се на одредбу члана 2 Закона о платама државних службеника и намештеника „Службени гласник РС“ број 62/06 и 101/07) према којој норми плата државног службеника и намештеника се састоји се од основне плате и додатка на плату док према одредби члана 32 овог закона док користи годишњи одмор запосленом у овој радној средини припада право на накнаду плате. Пошто запослени не може истовремено да ради и да користи годишњи одмор следи да не може ни да кумулира истовремено плату и накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора која има реституционо дејство када је запосленом онемогућено да оствари право на годишњи одмор.

Ради тога и пошто је тужена стана тужиоцу обрачунала и исплатила отпремнину према оствареној и исплаћеној плати у јуну месецу 2009.године, следи да је у целости испуњена облигација из овог основа према тужиоцу.

Код изложеног неоснован је и тужбени захтев тужиоца у погледу одлуке о камати која као споредно потраживање дели судбину главног потраживања.

Код изложеног следи супротно наводима из одговора на жалбу да се побијана пресуда заснива на погрешној примени материјалног права.

При томе и по становишту овога суда да је тужилац у назначеном месецу користио право на годишњи одмор тада би као основица за обрачун његове отпремнине била остварена накнада за годишњи одмор. Међутим, у ситуацији када тужилац то право није користио већ је радио тада као основица за обрачун његове отпремнине због остваривања права на старосну пензију може бити само исплаћена плата за тај месец али не и у том месецу исплаћена накнада штете због неискоришћеног годишњег одмора. Ово са разлога што тужилац по природи ствари у истом месецу није могао користити годишњи одмор и остварити рад као основ за обрачун и исплату плате.

Код изложеног без значаја је и позивање тужиоца у одговору на жалбу на одредбу члана 104 и 105 Закона о раду те указивање на допис који је Управа завода за извршење кривичних санкција КПЗ "АА" доставила Министарству правде – потврду број 121-7872/2009-01 од 21.07.2009.године.

Код изложеног без значаја су и ови наводи из одговора на жалбу да је првостепени суд тачно закључио да је правилно обрачуната отпремнина тужиоцу и да није прихватио наводе тужене приликом издавања потврде број 123-9608-2/2009 од 20.08.2009.године те да када је у питању обрачун да је то учињено од стране компетентне струке вештака за економско финансијско вештачење овде је правно без значаја. Од рачунског обрачуна отпремнине је треба разликовати. Питање: Шта улази у основицу за обрачун отпремнине и да ли у ситуацији када је запосленом за одређени период у ту основицу ушла остварена плата може за тај исти период ући и накнада штете за годишњи одмор која му је неспорно у том месецу исплаћена. По схватању овог суда и у присуству претходних разлога за то не постоји правни основ.

Преиначено је и решење о накнади трошкова парничног поступка јер тужилац није успео у спору применом правила из члана 149 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 ЗПП у вези члана 506 став 1 новог ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)