Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.05.2014.

Гж1 1191/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1191/2014
Дана 13.05.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", кога заступа адвокат БА, ради поништаја уговора о раду и враћања на рад, одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Првог основног суда у Београду 13П1.бр.2305/2012 од 06.11.2013. године, донео је у седници већа одржаној дана 13.05.2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 13П1.бр.2305/2012 од 06.11.2013. године у ставу два изреке и ОДБАЦУЈЕ тужба тужиоца у односу на тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоца распореди на радно место које одговара његовој стручној спреми знању и способностима.

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 13П1.бр.2305/2012 од 06.11.2013. године у ставу један и три њене изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 13П1.бр.2305/2012 од 06.11.2013. године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је поништен уговор о раду бр.5686 од 21.03.2012. године, закључен 26.03.2012. године између тужиоца и туеженог као незаконит, ставом два изреке обавезан је тужени да тужиоца распореди на радно место које одговара његовој стручној спреми, знању и способности у року од 8 дана од дана правноснажне пресуде под претњом принудног извршења, док је ставом три обавезан тужени да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 123.000,00 динара.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због погрешно и непотребно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/2011), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

 жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде премештај запосленог на други посао код послодавца може да уследи само због социјалних процеса и организације рада. Та потреба се јавља при увођењу нових односа , укидања старих послова, статусних или организационих промена. Ради тога првостепени суд је закључио да је захтев тужиоца за поништај уговора о раду заведеног дана 21.03.2012. године под бројем 5686 који је закључен 26.03.2012. године, основан. Тај уговор представља Анекс уговора о раду којим је тужилац распоређен са послова руководиоца РЈ прве групе у ВЈ радионица, на нове послове радника ФТО и ППЗ у сектору за правне кадровске послове-служба обезбеђења. Ти послови на које је тужилац премештен на основу понуде за закључење уговора о раду су неодговарајући за тужиоца с обзиром да је за исте утврђен нижи степен стручне спреме у односу на степен стручне спреме са којим је тужилац основаним уговором о раду засновао радни однос код туженог.

Овај закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити јер се иста због погрешне примене материјалног права заснива на непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Наиме, према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужилац у радном односу код туженог на основу закљученог уговора о раду бр.4508 од 13.04.2004. године био распоређен на послове помоћника руководиоца РЈ прве групе у организационом делу ПКБ бразда експлоатација од 01.05.2004. године, да је Анексом један уговора о раду бр.4508 од 13.05.2004. године, који је заведен под бројем 1801 од 24.03.2012. године тужилац је распоређен на послове помоћника руководиоца РЈ прве групе у организационом делу "ББ1" од 01.04.2011. године, да је Понудом за закључење уговора о раду бр.5685 од 01.03.2012. године тужиоцу понуђено закључење уговора о раду ради распоређивања на послове Радника ФТО и ППЗ у организационом делу Сектор за правне и кадровске послове - Служба обезбеђења, Одељење ФТО од 01.03.2012. године, да је у овој понуди наведено да је у поступку реорганизације туженог усвојен Правилник о организацији и систематизацији послова бр.19 од 21.02.2012. године, којим је утврђена нова организација послова и оптималан број запослених код послодавца, те да је у складу са наведеним актом а у циљу ефикасније и економичније организације рада је потребно извршити распоређивање запослених на радна места која су утврђена Правилником према дефинисаним условима и утврђеном броју извршилаца за свако радно место, да је тужилац са туженим закључио Уговор о раду бр.5686 од 21.03.2012. године којим је распоређен на пословима радника ФТО и ППЗ у организационом делу Сектор за правне кадровске послове - Служба за обезбеђење, одељење ФТО 01.03.2012. године, да је у назначеном уговору наведено да је тужилац у време његовог закључења био у радном односу код туженог на неодређено време од 15.07.1996. године и да поседује 7. степен стручне спреме – дипломирани инжењер _, да се према систематизацији радних места бр.9600 од 03.12.2007. године у оквиру погона бразда налази систематизовано радно место помоћника руководиоца РЈ са описом послова ВСС – ВШС/VII-6 степен стручне _ и једна година радног искуства, да је донета одлука о покретању поступка за унапређење организације "ББ" за утврђивање вишка запослених бр.5705 од 29.08.2011. године, а у циљу рационализације броја запослених у предузећу сагласно закључку градоначелника Града Београда бр.3-2558/II од 30.06.2011. године и да је ВД генерални директор тужиоца задужен да изврши измену Правника о унутрашњој организацији бр.6829 од 31.07.2008. године и измену систематизације радних места, да је Правилником о организацији и систематизацији послова "ББ" а.д. бр.19 од 21.02.2012. године у четвртом делу систематизован сектор за правне и кадровске послове и служба обезбеђења коју чини одељење ФТО, интервентно одељење и одељење ППЗ, да је назначени Правник објављен на огласној табли и да се примењује од 01.03.2012. године и да је за назначено радно место радника ФТО и ППЗ предвиђен као општи услов ЕКВ радник, а да је тужилац дао изјаву да у складу са Правилником о организацији и систематизацији послова туженог бр.10 од 21.02.2012. године прихвата да буде распоређен на послове радника ФТО и ППЗ у организационом делу сектор за правне кадровске послове уместо да буде проглашен технолошким вишком уз исплату отпремнине.

Претходно првостепени суд изреком ожалбене пресуде поништава уговор о раду бр.5686 од 21.03.2012. године, а користи разлоге за ништавост уговора у смислу члана 103 став 1 Закона о облигационим односима. Поништење уговора у смислу одредбе члана 112 став 1 овог Закона, може се тражити од стране уговорне стране у чију је корист рушљивост установљена. Ти разлози се односе на мане воље, а не на разлоге ништавости.

Поред тога првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде – њеном чињеничном реферату наводи да је тужилац дао изјаву да прихвата да буде распоређен на послове радника ФТО и ППЗ у организационом делу Сектор за правне и кадровске послове, уместо да буде проглашен вишком уз исплату отпремнине. Међутим измену уговорених услова рада решава искључиво са становишта примене правила из члана 171 став 1 тачка 1, и става 2 Закона о раду. Применом правила ових норми :Одговарајућим послом у случају премештања запосленог на друго радно место сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме. Међутим, првостепени суд занемарује да је тужилац према садржају назначене изјаве имао избор или да прихвати да буде распоређен на послове радника ФТО и ППЗ у организационом делу сектор за правне и кадровске послове, или да буде проглашен технолошким вишком уз исплату отпремнине. Ради тога, првостепени суд је био дужан да разјасни да ли су укинути били послови на које је тужилац предходно био распоређен, да ли су постојали слободни послови који су одговарали врсти степену стручне спреме тужиоца (послови који нису били попуњени распоредом од стране других извршилаца), па за случај да није било других послова који су одговарали врсти и степену стручне спреме тада је првостепени суд био дужан да вреднује значај назначене изјаве тужиоца.

По схватању овога суда када је запослени изложен вишку из стварних разлога и када он да би избегао престанак радног односа отказом уговора о раду у смислу одредбе члана 179 став 1 тачка 9 Закона о раду се сагласи да ради на пословима који не одговарају степену његове школске спреме тада то не може остати без значаја под условом да се не ради о пословима чије би обављање било противно безбедности и здрављу на раду запосленог, односно за чије обављање он није стручан и оспособљен. Не може у тој ситуацији запослени злоупотребити своје право да буде распоређен на одговарајући посао тако што ће да би избегао статус вишка и отказ с тим у вези сагласити се да ради на неодговарајућим пословима а потом тај разлог по закључењу анекса о премештају на те послове истицати његову ништавост. Не може јер се у тој ситуацији запослени сам саглашава са обављањем послова који не одговарају степену његове стручне спреме, да би избегао престанка радног односа.О томе првостепени суд није водио рачуна па је побијана пресуда морала бити укинута.

У присуству ових разлога ожалбена пресуда је морала бити укинута у ставу један њене изреке.

Укинуто је и решење садржано у ставу три изреке јер одлука о накнади трошкова парничног поступка зависи од коначног исхода спора.

На све ово је указала и жалба туженог наводом да је Правилником о организацији и систематизацији послова било предвиђено да организациони део погона бразда буде укинуто (погон у коме је до тада радио тужилац) и да се у конкретном случају ради о мерама за ново запошљавање вишка запослених, те да је тужилац слободном вољом без притиска дао назначену изјаву где је прихватио да буде распоређен на послове радника ФТО и ППЗ у организационом делу сектор за правне кадровске послове.

Међутим, у односу на одлуку садржану у ставу два изреке ожалбене пресуде иста је захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 2 ЗПП, а у вези одредбе члана 16 овог Закона, а у којој повреди одредаба парничног поступка овај суд као другостепени води рачуна по слободној дужности на основу овлашћења из одредбе члана 386 став 3 ЗПП. Наиме измене уговорених услова рада применом претходно назначених норми врши се на основу сагласне воље уговорних страна послодавца и запосленог. Ради тога не спада у судску надлежност обавезивање послодавца да запосленог распореди на послове који одговарају његовој стручној спреми и способностима стеченим радом. Не спада јер се то врши уговором о раду у односу његовим анексом. Ради тога ожалбена пресуда је у овом делу морала бити укинута и тужба одбачена.

Првостепени суд ће у поновном поступку, у делу у коме је укинута ожалбена пресуда и предмет упућен првостепеном суду на поновно суђење употпунити чињенично стање тако што ће разјаснити да ли су укинути послови на које је тужилац био распоређен, да ли је постојала могућност да се тужилац распореди на друге послове-слободно радно место, да ли је тужилац назначену изјаву дао у поступку остваривања права вишка запослених, остваривање мере запошљавања, да ли је иста резултат слободно изражене његове воље, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног, на основу одредби из члана 390 и 391 став 2 ЗПП, одлучено је као у изреци овога решења.

Председник већа – судија
Боривоје Живковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)