Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.01.2013.

Гж1 127/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 127/13
Дана 23.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, против туженог Здравственог центра "ББ", кога заступа адвокат БА, ради поништаја решења и накнаде трошкова превоза, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Основног суда у Бору П1.бр.23/12 од 24.07.2012. године, исправљене решењем истог суда П1.бр.23/12 од 14.12.2012. године, донео је у седници већа одржаној дана 23.01.2013. године


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Бору П1.бр.23/12 од 24.07.2012. године, исправљена решењем истог суда П1.бр.23/12 од 14.12.2012. године, и предмет УПУЋУЈЕ истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бору П1.бр.23/12 од 24.07.2012. године, у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца па је поништено као неправилно и незаконито решење туженог број 949 од 20.02.2012. године којим се укида накнада трошкова превоза за долазак и одлазак на рад тужиоца на релацији Зајечар – Бор, Бор – Зајечар, ставом два изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца па је тужени обавезан да тужиоцу на име трошкова превоза на релацији Зајечар – Бор, Бор – Зајечар, за децембар 2011. године, јануар и фебруар 2012. године исплати износ од по 13.200,00 динара за сваки од наведених месеци са законском затезном каматом од последњег дана у наредном месецу, за сваки претходни месец до коначне исплате у року од 8 дана под претњом извршења, док је ставом три изреке обавезан тужени да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 6.968,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења.

Правноснажним решењем истог суда П1.бр.23/12 од 14.12.2012. године извршена је исправка ове пресуде тако што је у уводу исте трећи ред одозго иза означеног туженика „ББ“ додају се речи: „са седиштем у _, док у осталом делу пресуда остаје неизмењена.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

 жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде из изведених доказа произлази да је пребивалиште тужиоца на адреси, _ у Зајечару, а околност да је комисија поднела извештај директору туженог другачијег чињеничног стања је без утицаја будући да се пребивалиште утврђује и проверава преко пријавно-одјавне службе надлежне полицијске управе. Поред тога, по даљем налажењу првостепеног суда чињеница везана за повремено одсуство и боравак тужиоца у краћем временском периоду на другом месту како је то провером на терену од стране органа полицијске управе утврђено, код девојкиних родитеља у Бору, не може утицати на његово право на остваривање путних трошкова које има за долазак на рад и одлазак са рада на релацији Зајечар – Бор, Бор – Зајечар.

Овај чињенично правни закључак побијане пресуде се за сада не може прихватити. Наиме, према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења побијане пресуде следи: да је решењем директора туженог број 7737 од 22.11.2011. године формирана ванредна комисија ради провере места пребивалишта овде тужиоца запосленог код туженог у радном односу на неодређено време на пословима доктора медицине у служби опште медицине Дома здравља Здравственог центра „ББ, да је комисија поднела извештај број 7775 од 23.11.2011. године према чијем садржају АА, лекар опште праксе је донео Уверење да има пријављено а пребивалиште у Зајечару, ул. _, да је комисија на терену затекла кућу у изградњи закључане капије тако да није могла да уђе у двориште, а да је на основу изјаве првих комшија утврдила да АА ту не живи стално, долази понекад викендом и да је комисија проверила и претходну адресу на коју је пријављено здравствено осигурање у Бору, _ и да је на тој адреси затекла мајку АА која је изјавила да је он изашао пре 10 минута да поправи ауто и да је решењем директора туженог бр.949 од 20.02.2012. године тужиоцу укинуто право на путне трошкове за долазак и одлазак са рада које је остварио на основу пребивалишта на адреси у улици _ у Зајечару.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде учињена је битна повреда одредаба парничног поступка из члана 3 став 1 у вези члана 386 став 4 и све у вези члана 374 став 1 ЗПП а на шта се основано указује наводима жалбе туженог. Наиме, тужилац је тужбом у њеном уводу назначио да тражи поништај решења туженог бр. 919 од 20.02.2012. године а такав захтев је поставио и у петитуму тужбе наводећи на рочишту од 27.04.2012. године да остаје код прецизираног тужбеног захтева из поднеска од 17.04.2012. године где је такође у његовом петитуму тражио поништај решења број 919 од 20.12.2012. године.

Овај суд је ради провере тачности броја назначеног решења вратио предмет првостепеном суду решењем број 6460/2012 од 05.12.2012. године па је из приложеног читљивог решења у поступку извиђаја утврђено да је решење којим је тужиоцу укинуто право на назначене путне трошкове заведено под бројем 949 од 20.02.2012. године. Ради тога првостепени суд је очигледно одлучио мимо захтева тужиоца и ако је исти садржај решења чији се поништај тужбом тражи и решења које је поништио првостепени суд . Међутим пошто није исти број тога решења и решења чији се поништај тражи тужбеним захтевом тужиоца остварено је прекорачење тужбеног захтева .Ово зато што је поништено решење чији поништај тужилац није тражио(тужилац је тражио поништај решења број 919(а не решења број 949). Истина првостепени суд је овај недостатак могао отклонити у поступку доношења ожалбене пресуде или позвати тужиоца на одговарајуће исправљање поднеска у погледу ознаке решења чији је поништај тражио (овде се не би радило о преиначењу тужбе, јер се ради о очигледној погрешци) пошто је у осталим елементима идентитет решења чији се поништај тражи у тужби и решења бр.949 од 20.02.2012. године исти али то је без значаја за присуство ове повреде одредаба парничног поступка. У присуству ове повреде одредаба парничног поступка иста је утицала на правилност и законитост побијане пресуде с обзиром да је према стању материјално правног односа у време доношења ожалбене пресуде првостепени суд одлучивао о захтеву за поништај решења бр.949 од 20.02.2012. године, који поништај тужилац није тражио с обзиром на садржај његовог тужбеног захтева у првостепеном поступку.

Поред тога побијана пресуда је заснована и на непотпуно утврђеном чињеничном стању а на околност где је стварно пребивалиште тужиоца. Наиме, према одредби члана 118 став 1 тачка 1 запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и Уговором о раду и то за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају.

Поштујући ову правну норму меродавно је место стварног насељења запосленог независно од тога где је он формално пријављен са пребивалиштем. Првостепени суд у поступку доношења ожалбене пресуде није утврдио ову одлучну чињеницу због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено. Ово са разлога што и из извештаја Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Полицијске управе Зајечар, одељења полиције – 1 полицијска испостава 13/1 бр.031-3/12-46 од 23.01.2012. године следи да је тужилац пријављен са пребивалиштем у Зајечару, ул. _, „да именовани повремено долази у породичну кућу на адреси, ул. _ у Зајечару где је носилац станарског права његова мајка АА1 која са својим супругом борави у њиховом стану у Бору ул. _. Из садржаја ове исправе супротно чињеничном утврђењу из ожалбене пресуде тужилац само повремено долази у породичну кућу у ул. _ у Зајечару па се за сада не може прихватити закључак из ожалбене пресуде да постоји основ за поништај оспореног решења.

У присуству ових разлога ожалбена пресуда је морала бити укинута и у ставу два њене изреке пошто одлука у том делу зависи од законитости оспореног решења.

Укинуто је и решење садржано у ставу три ожалбене пресуде пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и употпунити чињенично стање тако што ће претходно позвати тужиоца да отклони недостатак у погледу броја решења чији поништај тражи, а потом ће на основу овлашћења из одредбе члана 313 у вези члана 7 став 2 ЗПП постављањем питања разјаснити околности које се односе на стварно пребивалиште тужиоца – центар његових животних односа, здружиће општи акт у значењу из чл.8. ЗОР , где тужилац повремено живи, где остварује бирачко право, где остварује здравствено осигурање, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на Закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног а на основу одредбе члана 391 став 1 и члана 392 став 2 ЗПП одлучио је као у изреци овога решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)