Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.03.2011.

Гж1 1525/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1.бр. 1525/10
Дана 09.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", кога заступа адвокат БА из Адвокатске канцеларије БАК, ради поништаја решења о отказу уговора о раду и враћања на рад, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Општинског суда у Смедереву П.бр.40/08 од 28.07.2009. године, донео је у седници већа одржаној дана 09.03.2011. године


Р Е Ш Е Њ Е


УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Смедереву П.бр.40/08 од 28.07.2009. године и предмет УПУЋУЈЕ Основном суду у Смедереву на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Смедереву П.бр.40/08 од 28.07.2009. године у ставу један изреке поништено је као незаконито решење председника извршног одбора туженог број 1349/1 од 04.12.2007. године којим је тужиоцу отказан уговор о раду и обавезана тужена да тужиоца врати на рад у року од 8 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је ставом два изреке обавезана тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 44.600,00 динара у року од 8 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка ''неправилно утврђеног чињеничног стања'' и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

Жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде тужена страна је имала техничких проблема који су се огледали у спорном мрежном протоку информација између филијала и централног сервера, а није задатак суда да се упушта да ли је то био основни узрок за неспорно лоше резултате. Међутим, из тога следи да тужена страна није утврдила на објективан начин кривицу тужиоца нити је у спорном решењу уопште помињао било какав његов пропуст или његово чињење или нечињење већ је само наведено да су резултати филијале по једном пројекту били лоши, а не помињу се укупни резултати. Ради тога у поступку је кривица морала бити утврђена а није. У даљем налажењу првостепеног суда оспорено решење има и формалне недостатке јер се не може јасно закључити који уговор о раду је решењем отказан јер 31.07.2002. године није закључен уговор о раду број 1774/6 а нема доказа ни да је тужилац крив за лоше резултате.

Овакав закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити јер се иста заснива на битним повредама одредаба парничног поступка ни чињенично стање није потпуно утврђено због чега се побијана пресуда не може испитати ни са становишта правилне примене материјалног права.

Наиме, према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужилац био у радном односу код туженог заснованом на неодређено време на основу уговора о раду број 2954/2 од 31.07.2002. године ради обављања послова организације и координације рада филијале Смедерево-директора филијале почев од 01.07.2002. године, где је овај уговор измењен анексом број 9 од 14.12.2006. године којим је одређено да ће тужилац обављати послове организације и координације рада филијале-менаџер филијале Смедерево до 01.01.2007. године, да је тужени тужиоци доставио упозорење од 31.10.2007. године као и да је решењем о отказу уговора о раду број 1349/1 од 04.12.2007. године тужиоцу отказан уговор о раду број 1774/6 од 31.07.2002. године и утврђује да тужиоцу престаје радни однос даном достављања овог решења као и да има право на обрачун и исплату зараде са 05.12.2007. године. Такође је утврђено да су у филијали Смедерево исказани лоши резултати пословања.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде учињена је битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП, а на шта се основано указује наводима жалбе туженог.

Неспорна је чињеница да је у диспозитиву решења о отказу уговора о раду број 1349/1 од 04.12.2007. године погрешно назначен број уговора о раду који се отказује (написан је број 1774/6 а требао је број 2954/2). Међутим, погрешна ознака броја уговора о раду који се отказује не спречава његову идентификацију када је тачно назначен датум закључења уговора, а могу се лако идентификовати уговорне стране (тужени као послодавац и тужилац као запослени). Зато правилно жалба примећује да парничне странке немају истовремено више међусобних радних односа и да назначена ознака броја не може утицати на идентификацију уговора о раду који се отказује. Због свега тога овај разлог ожалбене пресуде је нејасан и не може бити успешно употребљен за оцену назначеног решења као незаконитог.

То још није све. У образложењу решења о отказу уговора о раду се наводи и ово: ''именовани АА као менаџер филијале је директно одговоран за остварене лоше резултате филијале Смедерево као и за лоше резултате везане за пројекат''. Ради тога, за правилну и на закону засновану одлуку било је нужно разјаснити да ли је констатовано стање за период од 17.10.2006. до почетка октобра 2007. године (да ли је у филијали Смедерево ажурирано четири податка у експозитури Гроцка и Врчин није ажуриран ни један податак док је у експозитури Младеновац ажурирано 47 података) последица чињења или нечињења тужиоца као извршиоца на пословима менаџера. Ово са разлога што је извршилац на овим пословима према анексу био дужан да организује и координира рад филијале Смедерево. То је подразумевало и његову дужност да предузме све потребне мере да се постављени задаци изврше а за случај да су постојали недостаци па и у погледу грешке у програму да о томе благовремено обавести непосредног руководиоца и тражи њихово отклањање.

Првостепени суд се овим питањем није бавио и стим у вези разјаснио да ли у радњама тужиоца има чињења или нечињења које је довело до лошег стања у ажурирању базе података клијената (пројекат урађене базе података клијената и елиминација неактивних и некоришћених рачуна и рачуна бивших клијената банке). Ово утолико пре што ни сам тужилац у изјашњењу на упозорење од 05.11.2007. године чини тачним наводе из његовог садржаја и тврди да "прихвата одговорност за неодрађене активности по овом пројекту" али истиче истовремено изостанак техничке подршке са којом су се суочавали запослени а које су истицане као сметња у реализацији ових активности истовремено наводећи да су лоши резултати на реализацији овог пројекта обесмислили и неутралисали целокупан рад, залагање и остале резултате запослених према банци. Пошто се у упозорењу наводи да је на бројним састанцима од стране менаџмента банке објашњавана сврха ЛХС пројекта, да су биле послате све потребне инструкције и упутства која су омогућавале обављање овог посла за банку било је нужно разјаснити шта је био садржај тих инструкција и упутстава али истовремено и раздвојити оне радње које су представљале пропуштање извршавања одређених послова-нечињење од оних радњи које нису могле да се изврше из других разлога (ако такве радње постоје од онога што представља изостанак техничке подршке).

На све ово указала је жалба туженог позивајући се управо на назначено изјашњење тужиоца на ово упозорење.

Не може се прихватити ни навод из ожалбене пресуде да није задатак суда да се упушта у то да ли су технички проблеми основни узрок за неспорно лоше резултате. Супротно, дужност је била суда да разјасни све околности од значаја за правилну одлуку у овој парничној ствари и с тим у вези да ли је тужилац предузео потребне мере да се отклоне ти технички проблеми, те да ли су они узрок неостваривања постављеног задатка или је реч о лошој организацији посла. Првостепени суд то питање није разјаснио због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено па је зато побијана пресуда морала бити укинута.

Укинута је ожалбена пресуда и у погледу одлуке о реституцији пошто одлука у том делу зависи од законитости решења о отказу уговора о раду.

Цењени су и наводи из одговора на жалбу али су исти остали без утицаја на другачију одлуку по жалби туженог а у присуству претходних разлога.

Укинуто је и решење о накнади трошкова парничног поступка пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога, првостепени суд ће у поновљеном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и употпунити чињенично стање тако што ће разјаснити претходно назначене околности и с тим у вези шта је био садржај добијених упутстава и инструкција, да ли је тужилац предузео мере за отклањање техничких проблема, какви су били резултати у спровођењу овог програма у другим филијалама (у списима постоји доказ на ту околност) поновиће доказ саслушањем тужиоца ради разјашњења због чега тужилац није предузео мере за реализацију овог програма, који је био разуман рок за његову реализацију као и остале околности наведене у реферату овог решења, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изнетог, а на основу одредбе члан 376 став 1 и члана 377 ЗПП одлучено је као у изреци овога решења.


Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)