Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.02.2012.

Гж1 1560/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1560/11
Дана 12.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Радомира Кокотовића и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из _, чији је пуномоћник АБ, адвокат из _, против туженог ЈП ПТТ Саобраћаја „Србије“ из Београда, ради поништаја решења о престанку радног односа, одлучујући по жалби тужиоца, изјављеној против делимичне пресуде Основног суда у Пожаревцу П1 39/2010 од 23.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 12.01.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ жалба тужиоца као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ делимична пресуда Основног суда у Пожаревцу П1 39/2010 од 23.09.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Делимичном пресудом Основног суда у Пожаревцу П1 39/2010 од 23.09.2010. године одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи као незаконито решење туженог број 2006-18640/21 од 11.05.2006. године, тако да исто више не производи правно дејство, као неоснован.

Против ове делимичне пресуде жалбу је благовремено поднео тужилац, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с предлогом као у жалби.

Тужени је поднео одговор на жалбу, с предлогом да суд жалбу тужиоца одбије као неосновану и делимичну пресуду првостепeног суда потврди.

Испитујући правилност ожалбене пресуде, у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд у Београду је нашао:

Жалба тужиоца је неоснована.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се жалбом указује на друге повреде поступка које би биле битне.

Према чињеничном стању утврђеном у поступку пред првостепeним судом произилази да је тужилац на основу Уговора о раду број 2002-28483-1 од 16.03.2002. године засновао радни однос на неодређено време код туженог са пуним радним временом, ради обављања послова радног места возача путујуће поште у РЈ ПТТ Саобраћај „Пожаревац“ у месту рада Пожаревац, а Анексом број 1 овог Уговора, закљученог дана 08.12.2005. године под бројем 2002-28483/2 од 01.12.2005. године, распоређен је на послове превоза људи и терета путничким возилом и вршења доставе и размене свих врста поштанских пошиљака по утврђеном реду вожње и према путном налогу (шифра број 03-02-00). Тужилац је налогом број 03080 од 23.02.2006. године добио списак размене од ЈМП 12200 до ЈМП 12105, карту закључака за поште ЈМП 12104, ЈМП 12103, ЈМП 12105, ЈМП 12102, ЈМП 12372, ЈМП 12370, ЈМП 12375, које је требало да довезе до пошта: број 4 у Пожаревцу, у насељу Бурјан, у пошти 3 у Пожаревцу, до поште број 5 у Пожаревцу код полицијске станице и у насељу Пољана, Жабари, Александровац, Породин, а по предвиђеном распореду. Када је дошао пошту број ЈМП 12104, у пошти никога није било, па је закључак за ту пошту вратио у возило и наставио превоз према следећој, са намером да касније уручи тај закључак. У пошти број ЈМП 12103 у Пожаревцу, како управник поште није дошао до возила где се вршила размена закључка, закључак је однео у пошту, обавио размену, при том је возило остало само јер му није био додељен пратилац. Потом је одвезао возило до поште број ЈМП 12105, која је у близини, управнику предао закључак, пре времена одређеног распоредом, а се одвезао до поште ЈМП 12372 у Пољани. Приликом предаје закључка тој пошти, закључио је да му нема закључка за пошту број ЈМП 12104 у насељу Бурјан. О томе је одмах обавестио туженог. Дана 24.03.2006. године тужени је под бројем 2006-18640/10 упозорио тужиоца о постојању разлога за отказ Уговора о раду број 2002-28483/1 од 16.03.2002. године и Анекса уговора о раду број 2002-28483/2 од 01.12.2005. године. Тужилац се у вези са овим упозорењем изјаснио 29.03.2006. године. Већински Синдикат је дао мишљење 05.04.2006. године, да у радњама тужиоца нема непрописног поступања, као ни елемента који би могао да допринесе давању отказа уговора о раду и да му престане радни однос. Међутим, тужени је дана 11.05.2006. године донео решење број 2006-18640/21 о престанку радног односа и отказу уговора о раду број 2002-28483/1 од 16.03.2002. године и Анекса број 1 уговора о раду број 2002-28483/2 од од 01.12.2005. године, на основу кога је тужиоцу престао радни однос због повреде радне обавезе утврђене чланом 92б Колективног уговора за Јавно предузеће ПТТ Саобраћај „Србија“, а коју је учинио тако што је непрописно и несавесно извршавао радне обавезе прописане тачком 1 члана 92б наведеног Колективног уговора. Из садржаја образложења утврђује се да је руководилац Службе за поштанске услуге и поштанску мрежу РЈ ПС „Пожаревац“ дописом број 2006-18640/6 од 01.03.2006. године обавестио директора радне јединице о нестанку „Е закључка“ за пошту ЈМП 12104 Пожаревац 4, који је садржао новчану дотацију у износу од 190.000,00 динара и да редом превоза на линији ЈМП 12200 Пожаревац ПЦ – локал – Породин – Пожаревац за дан 23.02.2006. године је било предвиђено да возач размену закључка са поштом ЈМП 12104 Пожаревац 4 изврши у 06,50 часова, али да размена није обављена, јер је управник те поште каснио на посао, па је зато тужилац закључак вратио у возило са намером да размену обави касније по повратку са линије, будући да није могао да сачека управника да не би каснила размена у другим поштама. Након што је извршио размену у поштама ЈМП 12103 Пожаревац 3 и ЈМП 12105 Пожаревац 5, приметио је да му недостаје предметни закључак. Размена закључка са поштом ЈМП 12105 Пожаревац 5 извршена је у 07,20 уместо у 08,55 часова, како је предвиђено редом превоза. Тужилац је тек приликом размене закључка са поштом 12372 Пољана констатовао да му недостаје закључак за пошту 12104 Пожаревац 4, али да није могао да објасни како је дошло до нестанка истог. Случај је пријављен надлежним службама туженог и МУП-у РС МУП Пожаревац. У својој изјави од 23.02.2006. године тужилац је детаљно објаснио на који начин је вршио поступак размене закључка критичном приликом, признајући да се не сећа како је дошло до нестанка закључка за пошту ЈМП 12104 Пожаревац 4 и да је након провере у поштама у којима је вршио размену утврдио да нема предметног закључка, о чему је обавестио надлежне службе РЈ. Навео је да постоје две могућности или да је врећа (закључак) нехотице испала из возила приликом узимања других врећа, а да то није приметио, па је неко узео или док је вршио размену у пошти ЈМП 12103 Пожаревац 3, неко отворио врата возила и узео тај закључак. Исто тако навео је да он закључак није узео и да за 16 година рада овакав пропуст није имао, да је превозио и много веће износе новца. МУП РС Секретаријат у Пожаревцу дописом од 23.03.2006. године обавестио је директора ЈП ПС Пожаревац да овлашћена службена лица СУП-а Пожаревац Одељење криминалистичке полиције дана 28.02.2006. године су поднела кривичну пријаву број Ку 104/106 против тужиоца, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ, а дописом Кт 128/06 од 23.03.2006. године заменик Јавног тужиоца Општинског јавног тужилаштва Пожаревац обавестио је РЈ ПС Пожаревац да је одбачена кривична пријава СУП-а Пожаревац Ку 104/106 поднета против тужиоца због наведеног кривичног дела, јер у радњама тужиоца се не стичу битна обележја наведеног, као нити било ког другог кривичног дела које се гони по службеној дужности. Самоиницијативно на рачун РЈ ПС Пожаревац дана 03.03.2006. године уплатио је износ од 190.000,00 динара, на име накнаде штете. Поводом достављеног упозорења тужилац је дао писмено изјашњење број 2006-18640/12 дана 31.03.2006. године, у коме је навео да је дана 23.03.2006. године примио закључак за ЈМП 12104 Пожаревац 4 који је требао да испоручи тој пошти у 06,50 часова по реду превоза, али да то није учинио јер у то време радница те поште није била на радном месту. Тврдио је да није био упознат са правилима која регулишу поступак у случају неизвршавања размене, односно случај уколико не преда закључак, да исти мора да врати у поштански центар. Навео је и одређене пропусте око размене закључка, да се исти не обавља код самог возила, већ у пошти, тако да возила са осталим закључцима остаје на улици, услед чега долази до пропуста као што је и његов, али да је он штету надокнадио, па како не постоје елементи за кривичну одговорност, да не постоји услов за давање отказа, али да сноси одговорност за нехатне радње до којих је дошло. Утврђено је и то да је Општински суд у Пожаревцу делимичном пресудом П1 272/06-41 од 30.10.2008. године поништио решење туженог као незаконито број 2006-18640/21 од 11.05.2006. године, која пресуда је укинута решењем Окружног суда у Пожаревцу Гж1 бр.85/2009 од 28.10.2009. године. У поновном поступку изведен је и доказ саслушањем тужиоца у својству парничне странке, у ком је између осталог тужилац навео да је дана 23.02.2006. године, са преузетим закључцима довезао возило до поште ЈМП 12104, у насељу Бурјан Пожаревац, у одређено време према реду превоза, паркирао возило до врата – перона, узео закључак за ту пошту, закључао возило и са закључком у руци ударајући у задња врата најавио се управнику очекујући да изађе на размену. Пошто се он није појавио, тужилац са закључком изашао на предња врата поште, погледао у унутрашњост поште која је још увек била неосветљена и установио да се у пошти не налази нико, да је дошао до возила, откључао га и вратио и закључак иза свих осталих закључака за тај дан, са намером да га по повратку са линије уручи тој поштанској јединици. Напоменуо је да је тај закључак био удаљен од осталих закључака од неких метар и по, односно налазио се на половини возила да му не би сметао, а други су били испред тог закључка до врата; да је вожњу наставио према пошти ЈМП 12103 и да је ту стигао око 07,15 часова по реду превоза, откључао возило, узео закључак за ту пошту, закључао возило и однео у унутрашњост поште. Унутра је извршио размену са колегиницом, што није трајало више од три минута. У близини налази и пошта ЈМП 12105, па је одлучио да уручи и тој пошти закључак, иако пре времена из објективних разлога, довезао је возило до те поште, откључао, узео закључак, закључао возило и како колегиница у тој пошти још није стигла на посао, јер је било пре времена, сачекао је пет минута поред возила са закључком и чекао да се појави управница. Пошто је видео да се појављује возило којим се превозила управница поште ЈМП 12105, вратио се у заједнички хол МУП-а и замолио радницу МУП-а коју лично познаје да прими закључак, што је ова и учинила. То је урадио по раније усменом договору са управницом поште ЈМП 12105, да закључци могу да се оставе радницима МУП-а уколико она не дође на време или да они поране. Тврдио је да никада није био кажњаван (зато што је закључке уручивао радницима МУП-а). Након тога наставио је вожњу ка следећој пошти Пољана и раднику поште предао закључак и тада установио да му недостаје закључак ЈМП 12104. Закључао је возило, замолио управника да телефонира и позвао референта за поштански саобраћај и саопштио му шта му се десило. Наставио је вожњу до краја линије, а онда се вратио у пошту да би видели шта ће даље. Тврдио је да је извршио размену закључка до краја линије и да се вратио у круг главне поште. Из исказа законском заступника туженог између осталог утврђено је да тужилац приликом размене закључка (ради се о закључку Ц), није требао да има пратиоца, а да је у конкретном случају обавеза тужиоца била, да уколико није могао да изврши размену закључка у тачно предвиђеном временском интервалу, да поштански закључак врати у поштански центар ЈМП 12200 Пожаревац. Уколико то објективне могућности нису дозвољавале онда би требао закључак да остане у возилу до момента повратка тог возила у поштански центар. Да сви учесници у реду превоза почев од возача који обављају ред превоза и управника јединица поштанске мреже, који поседују важећи ред превоза и преглед картовања су упознати са важећим редом превоза и ред превоза је од непроценљивог значаја за функционисање поштанске услуге и његово непоштовање повлачи неизвршавање поштанске услуге. Ред превоза се усваја и одобрава на Управном одбору РЈ ПТТ Саобраћаја. Изведен је и доказ саслушањем сведока СС и СС1. Из исказа саслушаног сведока СС утврђено да је размена била уговорена сваки дан у 06,50 часова, али да критичном приликом у то време није била у пошти јер је каснила и није затекла тужиоца. Касније негде око 08,00 – 08,30 часова позвао је тужилац који јој је саопштио да му недостаје врећа коју је требао да преда и замолио је да погледа да ли се налази испред поште, што је она и учинила, али је није било. Није је било ни иза поште. Потврдила је и то да уколико не дође до размене, пошиљка се враћа у поштански центар, а да је тога дана за пошту требовано 190.000,00 динара и да је тужилац питао да ли је било пара у врећи, а она потврдила да је требовала назначени износ; кажњена је упозорењем о постојању разлога за отказ, док је из исказа саслушаног сведока СС1 утврђено је да је он у одређено време био на радном месту у пошти, да је размена требало да се изврши испред врата поште, али да тужилац није стао испред врата, већ 30 – 50 м од улазних врата; да је из возила узео врећу и тротоаром који излази на Шумадијску улицу донео у пошту. Овлашћени службеник утврдила је исправност вреће, чиме је размена завршена, а све је обављено у време рада са странкама и из тог разлога није прекидала рад, јер би морала да изађе да преузме врећу, али да је он био забринут зашто тужиоца нема у одређено време и кроз прозор је гледао када наилази, да је видео тужиоца како долази и од његове канцеларије до улазних врата и 15 – 20 метара и двоја врата.

На овако потпуно правилно утврђено чињенично стање, првостепeни суд је правилно применио материјално право када је о тужбеном захтеву тужиоца одлучио као у изреци ожалбене пресуде.

Наиме, одредбом члана 179 став 1 тачка 2 Закона о раду прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца – ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом и уговором о раду, док је одредбом члана 92б Уговора о раду, закљученог између тужиоца и туженог од 01.12.2005. године прописано је да предузеће може да откаже уговор о раду запосленом на начин и по поступку предвиђеним законом, у случају ако запослени својом кривицом учини следеће повреде радне обавезе:
непрописно, несавесно и неблаговремено извршавање радних обавеза, а тачком 11 истог члана предвиђено је као разлог за доношење, односно као разлог отказа уговора о раду запосленом је и непридржавање, односно неспровођење прописаних наложених мера безбедности и заштите.

Поштујући наведену одредбу Закона о раду, као и Уговора о раду закљученог између тужиоца и туженог, а код чињеница утврђених током поступка да је тужилац критичном приликом, дана 23.02.2006. године приликом отпреме и размене редовних закључака на линији предметни закључак за ЈМП 12104 Пожаревац 4 није вратио у поштански центар ЈМП 12200 или у пошту након што није извршио размену тог закључка, како је то предвиђено актима туженог везаним за вршење услуга у поштанском саобраћају, а истовремено одступио и од реда превоза размене закључака за пошту ЈМП 12105 Пожаревац 5, коју је извршио у 07,20 уместо 08,55 часова, следи закључак да је непрописно извршио поверене радне обавезе. Осим тога, тужиоцу је нестао закључак за ЈМП 12104 Пожаревац 4, који је садржао и новчану дотацију од 190.000,00 динара, а што тужилац није умео да објасни, на који начин и како му се то десило, а с обзиром на садржај изјаве коју је дао 23.02.2006. године, да је предметни закључак нестао или испао из возила када је узимао друге закључке, што он није приметио, несумњиво указују на пропуст у раду тужиоца који представља несавесно и немарно извршавање радних обавеза. Овакво поступање у процесу извршавања поверених радних обавеза које је несавесно и немарно вршење поверених послова и радних задатака и по налажењу овог суда представља такво понашање које представља оправдани разлог због кога послодавац може запосленом да откаже уговор о раду и управо је имало за последицу доношење решења о отказу уговора о раду, у смислу наведене одредбе Закона о раду и Уговора о раду туженог, а како је то правилно закључио и првостепeни суд.

Неосновано се у жалби тужилац брани да није био упознат са описом посла и технологијом рада који су предвиђени Правилником о вршењу услуга у поштанском саобраћају и утврђеном реду превоза и да у вези са тим првостепeни суд није правилно оценио исказе саслушаних сведока и законског заступника туженог. Ово из разлога што је у току поступка несумњиво утврђено да тужилац размену закључака није извршио према предвиђеном реду превоза, да је предају закључка за ЈМП 12105 Пожаревац 5 је извршио лицу које није запослено у пошти, и овакво поступање представља свесно кршење правила процеса рада. Осим тога, он је самоиницијативно мењао ред превоза, што указује да је критичном приликом поступао несавесно и на тај начин је исто тако учинио повреду радне обавезе. То је свакако проузроковало доношење решења о отказу уговора о раду. При том, ове радње немају никакве везе са начином пословања за који тужилац тврди да није био упознат, а који је прописан Упутством о раду туженика. Овде је реч о несавесном поступању тужиоцу, јер су њему као одговорном раднику били поверени закључци који представљају одређену имовинску вредност и које је требало да достави по прописаном редоследу одређеним поштама у реону који је опслуживао. Нестанак предметног закључка не може се оправдати тиме да је нестао или испао из возила, јер њихова правилна достава на одредиште и правилна испорука је управо била поверена тужиоцу, што је била његова радна обавеза. Нестанак приписује се у кршење радне обавезе, јер је њему било поверено правилно чување, а што он није испоштовао критичном приликом. Зато ове радње не могу имати никакве везе са начином пословања прописаним Упутством о раду туженика, за које тужилац тврди да није био упознат, јер конкретно он своју основну радну обавезу није извршио. Једноставно изгубио је закључак за који не зна како и где и то је пропуст за који мора да сноси одговорност.

Исто тако не може тужиоца ослободити одговорности његово позивање на различито поступање туженог у односу на друге запослене код одређених пропуста, и да се примењују различити „аршини“ , јер је у овом случају цењена само одговорност и понашање тужиоца критичном приликом, приликом обављања поверених послова и радних задатака, а које он према утврђеним чињеницама није обавио савесно и одговорно.

Цењени су и остали наводи жалбе, посебно истицање тужиоца током поступка да му је било онемогућено да се упозна са Правилником који регулише начин на који треба да се врши размена, али овај суд налази да су без утицаја, јер је чињеница да тужилац поверене послове није вршио на начин како је то предвиђено актима туженог.

Посебно је овај суд имао у виду да се ради о раднику који дужи низ година ради код туженог и да никада није имао пропуста, као и да је надокнадио износ од 190.000,00 динара, али све ове чињенице не представљају олакшавајућу околност, с обзиром на учињени пропуст критичном приликом према закону и актима туженог има за последицу доношење решења о отказу уговора о раду.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)