Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.01.2012.

Гж1 18/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1.бр.18/11
Дана 18.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бојане Нинковић, председник већа, Ане Поповић и Зорице Николић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене "ББ" Београд у реструктурирању из _, чији је пуномоћник БА, адвокат из _, ради исплате, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду-Нови Београд П1.бр.6521/10 од 8.06.2010.године, донео је у седници већа одржаној дана 18.01.2012. године


П Р Е С У Д У


ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду-Нови Београд П1.бр.6521/10 од 8.06.2010.године, у ставу првом изреке тако што се ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев тужиоца АА којим је тражио да се обавеже тужени "ББ" у реструктурирању, из _, да му на име разлике неисплаћених паушалних дневница за рад у вв у периоду од 4.01.2003.године до 30.03.2003.године исплати 6.587,50 УСД са домицилном каматом од 1.04.2003.године до исплате у динарској противвредности по најповољнијем курсу по коме пословне банке у месту исплате откупљују страну валуту, у року од 8 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као неоснован.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка садржано у ставу другом изреке пресуде Првог основног суда у Београду-Нови Београд П1.бр.6521/10 од 8.06.2010.године и ОБАВЕЗУЈЕ тужилац АА, да туженом "ББ" у реструктурирању, из _, на име трошкова поступка исплати 150.250,00 динара, у року од 8 дана од пријема писменог отправка пресуде, под претњом извршења.

О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог основног суда у Београду-Нови Београд П1.бр.6521/10 од 8.06.2010.године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име разлике неисплаћених паушалних дневница за рад у Либерији у периоду од 4.01.2003.године до 30.03.2003.године исплати 6.587,50 УСД са домицилном каматом од 1.04.2003.године до исплате у динарској противвредности по најповољнијем курсу по коме пословне банке у месту исплате откупљују страну валуту, у року од 8 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 206.250,00 динара, у року од 8 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде благовремено је изјавио жалбу тужени из разлога прописаних чл.360 ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:

 жалба туженог је основана.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде Апелациони суд, као другостепени, пази по службеној дужности нити друге повреде које су биле или могле бити од утицаја на правилност и законитост побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању у првостепeном поступку следи да је тужилац био запослен код туженог као пилот-капетан авиона Б-727. Тужилац је упућен на рад у вв по решењу бр.509 од 26.12.2002.године за временски период од 4.01.2003.године до 20.03.2003.године, с тим да се обрачун накнаде трошкова врши путем дневнице од 149 УСД а за време боравка у иностранству обезбеђен му је хотелски смештај. На службеном путу, тужилац је провео 85 дана (у периоду од 4.01.2003.године до 30.03.2003.године) а тужени је тужиоцу исплатио на име дневница износ од 6.332, 50 УСД применом чл.166 ПКУ од 29.06.2001.године којом је предвиђено да се исплаћује ½ дела дневнице у случајевима када је запосленима обезбеђен хотелски смештај на службеном путу.

Тужбеним захтевом у овој правној ствари тужилац је тражио да суд обавеже туженог да му на име дневница овог службеног пута исплати још 6.587,50 УСД са каматом сходно одлуци директора правног претходника туженог - "ББ1" бр.0021 од 30.05.1997.године којом је одређена паушална дневница за капетана од 152 УСД, и то као разлика примњеног износа до припадајућег износа по тој одлуци. Првостепени суд је усвојио овако постављен тужбени захтев и обавезао туженог да тужиоцу исплати тражени износ новца са каматом сходно одлуци директора правног претходника туженог од 30.05.1997.године која није стављена ван снаге по закључивању првостепeног суда.

Међутим, Апелациони суд је оценио да је првостепeни суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев у овој правној ствари.

Наиме, тужилац је био на службеном путу 85 дана. У време овог службеног пута на снази је био ПКУ од 29.06.2001.године. Према чл.166 ПКУ од 29.06.2001.године предвиђено је да запосленом припада ½ дела дневнице уколико запослени има обезбеђен хотелски смештај. Тужилац је имао све време у иностранству обезбеђен хотелски смештај. Коначан обрачун на име дневница извршен је по повратку тужиоца са службеног пута и исплаћено му је 6.332,50 УСД сходно чл.166 ПКУ од 29.06.2001.године. По налажењу овог суда у конкретном случају има се применити цитирана одредба ПКУ од 29.06.2001.године а не одлука директора правног претходника туженог бр.0021 од 30.05.1997.године. Ово стога што је та одлука од 30.05.1997.године дерогирана доношењем ПКУ од 29.06.2001.године као општег акта. Како је тужени тужиоцу у целости исплатио дневнице за 85 дана проведених на службеном путу у вв сходно одредби чл.166 ПКУ од 29.06.2001.године, то је неоснован тужбени захтев тужиоца за исплату још 6.587,50 УСД по истом основу, па је побијана пресуда у ставу првом изреке преиначена и одбијен као неоснован тако постављен тужбени захтев тужиоца.

Преиначена је и одлука о трошковима поступка сходно чл.161 став 2 ЗПП, тако што су туженом применом чл.149 и 150 ЗПП, признати трошкови за заступање туженог на 10 одржаних расправа од по 8.500,00 динара, тј. 85.000,00 динара и 3 неодржане расправе од по 4.250,00 динара тј. 12.750,00 динара, за састав 5 образложених поднеска од по 7.500,00 динара, тј. 37.500,00 динара и састав жалбе од 15.000,00 динара, тј. укупно 150.250,00 динара а све према важећој АТ имајући у виду исход ове парнице.

С обзиром на изнето одлучено је као у изреци на основу чл.380 тачка 4 ЗПП.

Председник већа-судија
Бојана Нинковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)