Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.09.2011.

Гж1 2142/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2142/10
Дана 06.09.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Трећег општинског суда у Београду П1.бр.325/08 од 08.04.2009.године, донео је после закључене јавне и главне расправе пред другостепеним судом дана 06.09.2011.године, у присуству пуномоћника тужиоца и пуномоћника туженог, истог дана,


П Р Е С У Д У


ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Трећег општинског суда у Београду П1.бр.325/08 од 08.04.2009.године, у делу става првог изреке и то за износ од 100.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете због умањене опште животне активности, за износ од 150.000,00 динара на име претрпљених физичких болова, за износ од 100.000,00 динара на име претрпљеног страха, све са законском затезном каматом почев од 08.04.2009.године до исплате и у том делу жалба тужене ОДБИЈА као неоснована.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Трећег општинског суда у Београду П1.бр.325/08 од 08.04.2009.године, у делу става првог изреке и ОДБИЈА тужбени захтев тужиоца према туженој за накнаду нематеријалне штете и то за износ од још 100.000,00 динара на име умањења опште животне активности, за претрпљене физичке болове за износ од још 150.000,00 динара и за претрпљени страх за износ од још 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.04.2009.године до исплате.

ПРЕИНАЧАВА СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке пресуде Трећег општинског суда у Београду П1.бр.325/08 од 08.04.2009.године и обавезује тужени да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка плати износ од 107.000,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде под претњом принудног извршења, а одбија захтев тужиоца према туженом за износ од 16.000,00 динара по основу накнаде трошкова парничног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег општинског суда у Београду П1.бр.325/08 од 08.04.2009.године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете плати и то због умањења опште животне активности износ од 200.000,00 динара, због претрпљених физичких болова износ од 300.000,00 динара и претрпљеног страха износ од 200.000,00 динара, што све укупно износи 700.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.04.2009.године до исплате. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 123.500,00 динара. Ставом трећим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка преко досуђеног износа од 123.500,00 динара. Ставом четвртим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба туженог делимично основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из одредби члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном утврђењу у првостепеном поступку следи: да се тужилац, запослен на радном месту ливца код туженог, повредио дана 25.09.2001.године радећи на машини „бухлер А5“ која служи за ливење ситних делова. До повреде на тужиочевом левом оку дошло је услед прошприцавања легуре између покретне и непокретне форме алата – кокиле, јер се машина није добро затворила и када је усисала легуру део легуре је тужиоцу прснуо у око. Тужиоцу је непосредни руководилац показао на који начин се врши одглављивање машине у случају заглављивања (да се то чини полугицом). Тужилац је обучен из заштите на раду за рад на аутоматској машини. Приликом повређивања изазваног врелом растопљеном легуром метала, трпео је физичке болове јаког интензитета у моменту повреде који су трајали око три сата, након тога су уследили болови средњег и лаког интензитета који су трајали око недељу дана а осам месеци након повреде урађена је операција у општој анестезији када су постојали болови лаког степена у трајању од око недељу дана. Наружење као последица повреде не постоји. Тужилац је трпео примаран страх високог интензитета 20 минута, секундаран страх високог интензитета 24 часа, након чега када је тужилац оперисан и трпео јаке болове, секундаран страх средњег интензитета код тужиоца је трајао око 4 недеље, а на који страх се надовезала слика пострауматског стресног поремећаја. Због анксиозног поремећаја са елементима пострауматског стресног поремећаја код тужиоца је смањена општа животна активност за 10%.

Имајући у виду напред утврђено чињенично стање првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца делимично основан. Како је тужилац претрпео повреду која је проузрокована начином рада машине која је била неисправна тужени је по основу објективне одговорности одговоран за претрпљену повреду, јер је машина на којој је радио тужилац била неисправна. Тужени као ималац опасне ствари – машине, одговоран је за штету по основу објективне одговорности. Такође првостепени суд је закључио да на страни тужиоца не постоји допринос имајући у виду да је пословођа Љубичић дао радни налог тужиоцу да ради на неисправној машини иако је знао да је иста неисправна, већ да се искључивио ради о објективној одговорности туженог. Наведено применом одредби чланова 173 и 174 Закона о облигационим односима.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде чињенично стање је било непотпуно утврђено а на околност настанка повреде и одговора на питање да ли постоји допринос тужиоца сопственој штети због чега је овај суд као другостепени на основу овлашћења из одредбе члана 369 став 3 ЗПП одржао расправу пред другостепеним судом, поновио доказе по врсти и другим ознакама прецизираним као на записнику са рочишта од 06.09.2011.године, па је на основу оцене резултата изведених доказа у смислу одредбе члана 8 ЗПП утврдио и ово следеће чињенично стање:

Неспорно је да је тужилац претрпео повреду радећи на аутоматској машини „Бухлер А5“, да је обучен за рад на машини за ливење. Тужилац је радио на машинама за ливење које имају исти принцип рада као што га има и спорна машина на којој је тужилац радио у време када се повредио. Принцип рада машине је да се легура која се налази у пећи у течном стању активирањем клипа потискује кроз дизну у кокилу. До прошприцавања искључиво може доћи истицањем легуре из дела кокиле која представља метални калуп из два дела (покретног и непокретног) и то тако што покретни део потискује клип који потискује легуру. Овде је искључиви разлог прошприцавања опиљак (видљив голим оком) који ствара и мали зазор ако се не изврши чишћење,а поновљеним потискивањем проширује се и омогућава пролаз теченог лима у ваздушни простор при чему долази до изласка течног лима. То се спречава чишћењем радне површине од опиљака стављањем масти и прошприцавањем са пиштољем. У случају да пиштољем није могуће одвојити део који се залепио онда се одстрањивање врши шрафцигером. Легура прошприцава право по линији, и лево и десно али само у зони затварања калупа. Утврђено је и да је тужилац и раније упозораван да не поштује правила чишћења и стајања у безбедној зони. Неспорно је да је тужичево радно место са посебним условима рада које због изузетно високих температура (160 степени) захтева ношење заштитне опреме (заштитних наочара – исказ сведока Милутина Обрадовића).Тужилац спорног дана није носио заштитне наочаре.

Полазећи од овог чињеничног стања ожалбена пресуда се заснива на погрешној примени материјалног права засновану одредбом члана 192 Закона о облигационим односима због чега је одлучено као у изреци ове пресуде.

Тачно првостепени суд закључује да постоји објективна одговорност туженог и да с тим у вези његова обавеза да тужиоцу накнади претрпљену нематеријалну штету по назначеним основима, јер је тужени организатор опасне делатности (рад на високим температурама, посебно на машини за ливење ствара повећан ризик повређивања у виду опекотина), у смислу одредбе члана 173 и 174 Закона о облигационим односима. Овде је тужени одговоран и као организатор опасне делатности и као власник опасне ствари (машина за ливење), што ствара вишеструки ризик од повређивања како приликом рада на високим температурама, тако и приликом руковања машином за ливење. Поред тога пропустио је да врши дужност контроле да ли извршиоци па и тужилац поступају супротно дисциплини рада како са становишта стајања на безбедном месту и чишћење кокиле. Зато је правилно првостепени суд закључио да тужилац има право на накнаду штете која неспорно произлази из утврђене одговорности туженог. Овде је неспорно да се тужилац повредио дана 25.09.2001.године, приликом обављања редовног посла на аутоматској машини за ливење „Бухлер А5“, када је дошло до прошприцавања растопљене цинк легуре из алата за ливење, односно металног калупа (кокиле) по лицу тужиоца, којом приликом је тужилац задобио опекотине. Ово тим пре што је тужени био у обавези да радницима обезбеди заштитне наочаре и безбедне услове рада,а што није доказао да је учинио.


Међутим, постоји допринос тужиоца сопственој штети применом правила из одредбе члана 192 Закона о облигационим односима. Пропуст тужиоца је пре свега у томе што је обављао рад на небезбедан начин. Тужилац је као обучено лице за рад на овим машинама био у обавези да пре почетка процеса рада очисти радни део машине од опиљака од легуре (које су иначе уочљиве голим оком) како не би дошло до стварања малих зазора, односно отвора на кокили (металном калупу) који отвор омогућава пролаз течног лима напоље и прошприцавање металне легуре што је и узроковало тужиочеву повреду. У супротном,када се радни део машине редовно чисти не може доћи до прошприцавања, јер је у том случају дихтовање идеално ( у том смислу и искази саслушаних сведока). Осим тога тужилац, као обучено лице, знао је да не сме да стоји у зони такозване линије затварања машине (ватрене зоне). Извршилац мора да буде лево или десно од састава линије затварања (тачка где се спајају покретни и непокретни део кокиле) на безбедном растојању ван „ватрене линије“(растојање пола метра лево или десно од средишње тачке спајања делова кокиле). Међутим тужилац се није придржавао мера заштите на раду које подразумевају правила редовног чишћења кокиле и безбедног растојања од зоне затварања. Такође у ситуацији када му тужени није обезбедио заштитне наочаре,које би спречиле наступање тужиочеве повреде,тужилац је имао право да одбије рад под таквим условима који угрожава његов живот и здравље-правила из одредбе члана 50 и 58 Закона о заштити на раду. Ово тим пре што тужиочево радно место у случају неношења заштитне опреме непосредно угрожава живот и здравље,јер ствара повећан ризик од повређивања непридржавањем мера заштите. Чињеница да у упутству о начину рада на тим пословима нигде није изричито прописано да тужилац не сме бити у зони такозване линије затварања машине, није од утицаја обзиром да су за правила чишћења и стајања као део редовне обуке била позната свим радницима,па и тужиоцу. Поред тога што је пристао да обавља посао без заштитне опреме тужилац се није придржавао ни мера заштите. Да је тужилац извршио чишћење машине пре започињања процеса рада и да је стајао на безбедном растојању од „ватрене линије“, штета би била далеко мања. Зато су и основани наводи жалбе туженог да је тужилац допринео повређивању, супротно закључку првостепеног суда, и да тај проценат по оцени овог суда износи 50%. Ово зато што је тужилац обављао рад на небезбедан начин, иако је на такав начин рада био упозораван и пре него што је дошло до повреде.

Имајући у виду околности повређивања и чињеницу да је тужилац у време повређивања имао 31 годину, по оцени овог суда износ од 200.000,00 динара представља правичну накнаду тужиоцу за умањену општу животну активност која процентуално износи 10%. Међутим, имајући у виду допринос тужиоца од 50% на име умањења опште животне активности тужиоцу припада износ од 100.000,00 динара. Такође, у смислу одредбе члана 200 Закона о облигационим односима, која прописује да за претрпљене физичке болове, душевне болове због умањења опште животне активности, наруженост и за страх, суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха њиховог трајања то оправдавају, досудити правичну новчану накнаду, водећи рачуна да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Примењујући напред цитирану законску одредбу овај суд је оценио да је правична накнада за претрпљени физички бол 300.000,00 динара, а за претрпљени страх 200.000,00 динара, али имајући у виду допринос тужиоца од 50% тужиоцу су досуђени по наведеним видовима штете и то: за претрпљени физички бол износ од 150.000,00 динара и за претрпљени страх износ од 100.000,00 динара. У присуству ових разлога одбијен је тужбени захтев тужиоца за већи износ и у том делу преиначена побијана пресуда и одлучено као у изреци ове пресуде.

На досуђене видове накнаде нематеријалне штете овај суд као другостепени досудио је законску затезну камату применом одредбе члана 277 Закона о облигационим односима, од датума пресуђења.

Неоснован је навод жалбе да је висина накнаде превисоко одмерена, јер досуђени износи представљају правичну накнаду и не погодују тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

У присуству претходних разлога не може се прихатити навод жалбе туженог да је искључиви узрок штете искључива непажња тужиоца у току рада.

Имајући у виду успех странака у спору преиначена је и одлука о трошковима парничног поступка применом одредби чланова 161ст.2 у вези чланова 149 и 150 ЗПП, а исти се односе на:састав тужбе у износу од 6.000,00 динара, састав једног образложеног поднеска у износу од 6.000,00 динара, приступ и заступање на седам одржаних рочишта у износу од по 7.000,00 динара и заступање и приступ на четири одржана рочишта у износу од по 3.500,00 динара, као и трошкови вештачења у износу од 32.000,00 динара, што све укупно износи 107.000,00 динара, а што је одмерено применом Тарифе о награди и накнади за рад трошкова адвоката важећој у време пресуђења. Код изложеног одбијен је захтев за накнаду трошкова парничног поступка за већи износ.

На основу изложеног Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 375 и 380 тачка 4 ЗПП одлучио као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија,
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)