Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.12.2016.

Гж1 2372/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2372/15
Дана 16.12.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Персиде Јовановић, председника већа, Невенке Калуђеровић и Зорице Смирчић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене "ББ", чији је пуномоћник АБ1, ради поништаја решења, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Основног суда у Мионици П1.бр.19/14 од 09.7.2015.године, у седници већа одржаној дана 16.12.2016.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Мионици П1.бр.19/14 од 09.7.2015.године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова насталих у поступку по жалби.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Мионици П1.бр.19/14 од 09.7.2015.године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље да се поништи у целини решење бр.22/14 од 20.01.2014.године донето од стране тужене и решење бр.120/14 од 12.02.2014.године донето од стране туженог као незаконито, што је тужени дужан да призна у року од 15 дана од дана пријема отправка пресуде, под претњом принудног извршења, а ставом другим изреке обавезана је тужиља да туженој на име трошкова поступка исплати износ од 69.500,00 динара.

Против наведене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу из свих законом прописаних разлога, истичући и захтев за трошкове настале у другостепеном поступку и то за састав жалбе у износу од 33.000,00 динара, таксе на жалбу 1.900,00 динара и таксе на другостепену одлуку у износу од 1.900,00 динара.

Тужена је дала одговор на жалбу.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у границама овлашћења прописаних одредбом члана 386 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, бр.72/11), Апелaциони суд у Београду је оценио да је жалба тужиље неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде, нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити друге битне повреде одредаба парничног поступка на које се указује жалбом.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку тужиља је професор математике, и у радном односу је у туженој школи. Након инспекцијског надзора по представци оца ученице АА1, директор тужене је против тужиље покренуо и спровео дисциплински поступак а по одржаној јавној расправи донео оспорено решење заведено код туженог под бројем 22/13 дана 20.01.2014. године којим је тужиља оглашена кривом за тежу повреду радне обавезе из члана 141 став 1 тачка 8 Закона о основама система образовања и васпитања и изрекао је дисциплинску меру новчане казне у висини 20% од плате исплаћене за месец јануар у трајању од 3 месеца, јер је дана 23.12.2013. године приликом закључивања оцена из математике на крају првог полугодишта у дневнику VIII-1 разреда код ученика АА2 већ уписану оцену из математике у рубрици намењеној за тај премет преправила са 2 на 3, а код ученице АА1 оцену 2 преправила на оцену 1, оцену 3 прецртала и заокружила, оцену са писменог задатка преправила са оцене 2 на оцену 1 и предлог закључне оцене за прво полугодиште преправила са оцене 2 на оцену 1. Наведено решење директора туженог исправљено је Закључком бр.86/14 од 04.02.2014.године и то у погледу деловодног броја тако што је број 22/13 замењен бројем 22/14, у уводу решења у погледу учињене повреде радне обавезе, уместо члана 142, означен члан 141 став 1 тачка 8 Закона о основама система образовања и васпитања. Одлучујући о приговору тужиље, Школски одбор тужене је у погледу правне квалификације, преиначио решење директора школе од 20.01.2014. године и утврдио да је тужиља описаним радњама учинила тежу повреду радне обавезе из члана 141 став 1 тачка 14 Закона о основама система образовања и васпитања, а у осталом делу је одбио приговор тужиље. Оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је дана 23.12.2013. године у дневник VIII-1 разреда тужиља исправила погрешно уписане оцене назначених ученика на начин утврђен оспореним решењем, да се тек сутрадан, након притужби оца ученице АА1, обратила секретару школе захтевом да печатом школе верификује извршене исправке, да су на седници Одељенског већа одржаној дана 26.12.2013. године потврђене тако закључене оцене и да је секретар школе одбио да печатом школе верификује оцене у дневнику до доласка просветног инспектора, а по притужби оца ученице који је претходно извршио увид у дневник.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је оценио исправљањем погрешно уписаних оцена у дневник, без истовремене овере извршене исправке печатом школе, тужиља поступила противно правилима из члана 25 Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи и тиме учинила повреду радне обавезе из члана 141 став 1 тачка 14 Закона о основама система образовања и васпитања, немарно извршавање послова, да је законито првостепено и другостепено решење којим је тужиоцу за учињену повреду изречена дисциплинска мера новчане казне у висини 20% плате у трајању од три месеца па је као неоснован одбио постављени тужбени захтев.

Доносећи ожалбену пресуду, првостепени суд је на правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право, а за своју одлуку дао разлоге које прихвата и овај суд.

На запослене у установама основног и средњег образовања примарно се примењује посебан пропис Закон о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр.72/09...55/13), а супсидијарно у погледу питања која њим нису регулисана, Закон о раду, као матични закон у области рада.

Према правилима из члана 141 став 1 тачка 14 Закона о основама система образовања и васпитања тежа повреда радне обавезе запосленог у установи је и неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора у току рада. Према правилима из члана 142 став 1 истог закона директор установе покреће и води дисциплински поступак, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог, а према правилима из члана 143 истог закона, мере за повреду радне обавезе јесу престанак радног односа и новчана казна.

Правилником о садржају и начину вођења евиденција и издавању јавних исправа у основној школи (“Службени гласник РС”, бр.55/06...8/13) прописан је садржај, начин вођења и обрасци евиденција које води основна школа: матичне књиге, дневника образовно-васпитног рада-разредне књиге итд., а одредбом члана 25 овог Правилника одређено је да се погрешно уписани подаци у евиденцију прецртавају тако да остану читљиви, а исправка се потписује и оверава печатом школе.

У конкретном случају тужиља је исправку погрешно уписаних оцена извршила на начин противан одредби члана 25 назначеног Правилника јер претходно уписана оцена није остала читљива, извршену исправку није потписала нити је одмах по извршеној исправи захтевала да се исправка овери печатом школе, па је супротно тврдњи жалбе првостепени суд правилно применио материјално право када је оценио да је у конкретном случају тужиља немарним извршавањем својих радних обавеза учинила тежу повреду радне дужности за које јој је могла бити изречена новчана казна у назначеном трајању. Наведену повреду тужиља је учинила уз свест о недопустивости таквог понашања, оспорено првостепено и другостепено решење донето је у процедури и роковима прописаним законом, па се неосновано жалбом тужиље ожалбена пресуда побија због погрешне примене материјалног права.

Код одлучне чињенице да је тужиља учинила повреду радне обавезе за коју јој је могла бити изречена дисциплинска мера новчана казна, за оцену правилности ожалбене пресуде без значаја је иначе тачна тврдња жалбе да тужиља није вршила неовлашћено преправљање оцена већ исправку погрешно уписаних оцена, које нису одговарале стварним резултатима показаног знања ученика.

Свака исправка погрешно уписаних података у евиденцију, према правилима из члана 25 назначеног Правилника врши се истовременим исправљањем, потписивањем и оверавањем исправке печатом школе, па се неосновано жалбом тужиље побија правилност ожалбене пресуде тврдњом да ни једним актом нису прописани рокови у којима је потребно извршити верификовање исправљених оцена. Околност да је тужиља по учињеној повреди радне обавезе покушала да отклони штетне последице настале том радњом, тако што се обратила секретару школе, те тврдња тужиље поновљена у жалби да су и други наставници школе на исти начин вршили исправке оцена, без правног значаја су за оцену законитости оспорене одлуке послодавца.

С обзиром на исход спора и успех странака у њему, потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу другом изреке ожалбене пресуде, јер је донета правилном применом одредби члана 153 и 154 Закона о парничном поступку.

Тужиља није успела у поступку по жалби, па је као неоснован одбијен и њен захтев за накнаду трошкова насталих поводом изјављеног правног лека.
 
Из изложених разлога, применом одредаба члана 390 и 165 став 1 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, бр.72/11), одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа-судија
Персида Јовановић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)