Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2011.

Гж1 2559/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1.2559/11
Дана 22.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против тужене Општине Бор коју заступа Општинско јавно правобранилаштво у Бору, ради исплате зарада, одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Основног суда у Бору П1.бр.111/11 од 18.05.2011. године, донео је у седници већа одржаној дана 22.06.2011. године


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Бору П1.бр.111/11 од 18.05.2011. године.


О б р а з л о ж ењ е


Пресудом Основног суда у Бору П1.бр.111/11 од 18.05.2011. године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца па је тужена обавезана да тужиоцу на име неисплаћених зарада по основу уговора о раду од 01.12.2009.године исплати зараду за април 2009.године у износу од 16.850,83 динара са законском затезном каматом почев од 30.05.2009.године до коначне исплате као и да на име накнаде за превоз за мај 2009. године исплати износ од 600,00 динара, јун 2009.године износ од 880,00 динара све са законском затезном каматом почев од 15. у наредном месецу за сваки претходни месец до коначне исплате, све у року од 8 дана под претњом извршења, док је ставом два изреке обавезана тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 11.250,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења.

Против ове пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе чл.372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

- жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужилац био у радном односу у јавној установи Спортски центар Бор по основу закљученог уговора о раду од 01.12.2009.године, да тужиоцу ова јавна установа није исплатила зараду за месец април 2009.године у износу од 16.850,83 динара као ни накнаду за превоз и то за месец мај 2009.године 600,00 динара и за месец јун исте године 880,00 динара, да је осниваштво Спортског центра Бор општина Бор која је на основу одлуке о укидању јавне установе Спортски центар Бор у Бору која је објављена у Службеном листу општине Бор 28.августа 2009.године укинула ову установу по претходно спроведеном поступку редовне ликвидације те да је с овом одлуком сва права и обавезе Спортског центра Бор па и у погледу новчаних обавеза преузела општина Бор.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, тужилац је као запослени у радном односу у Спортском центру Бор остварио зараду за месец април 2009.године као и трошкове по основу накнаде за превоз за месец мај и јун 2009.године па је постојала обавеза тада Спортског центра Бор код кога је он био у радном односу даму ту обавезу и испуни по овим условима применом правила из одредбе члана 295 ЗОО.

Ради тога у правној ситуацији када је тужена Општина Бор донела одлуку о укидању назначене јавне установе и њеним садржајем преузела сва права и обавезе супротно наводима жалбе носилац је пасивне легитимације у овој парници.

Тачно је да је у смислу члана 15 став 1 и 3 Закона о јавним службама („Службени гласник РС“ бр.42/91 77/94 и 79/05) установа правно лице које својство стиче уписом у регистар установа , а да према његовој одредби члана 27 акт о укидању установе доноси оснивач а да су акта о укидања установе спроводи се поступак редовне ликвидације у складу са законом. Међутим у смислу одредбе члана 12 овог Закона о јавним службама на оснивање организације и рад установе примењују се прописи који се односе на предузеће Поштујући ову норму постоји обавеза оснивача да после окончања поступка и брисања друштва овде установе применом правила из члана 364 став 1 Закона о привредним друштвима измири доспеле обавезе што је и утврђено назначеном одлуком тужене као оснивача.

Ово посебно у ситуацији када тужена установа не истиче да је одлуку о покретању поступка ликвидације објавила – објава обавештења повериоцима у смислу члана 351 ЗПДР у ком случају би постојала обавеза повериоца да пријави своје потраживање а за случај да то не учини потраживање би било преклудирано – члан 351 став 1 тачка 4 ЗПДР. Зато су без значаја наводи жалбе да је назначена установа могла да намири дуговане обавезе и да она одговара сопственом имовином и приходима које сама ствара обављајући регистрована да је било дошло до повећања финансијских средстава те установе.

Правилна је одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени одредби члана 277 и 324 став 1 ЗОО.

Правилно је и решење о накнади трошкова парничног поступка применом правила из одредбе члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе чл.375 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.


Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)