Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.09.2014.

Гж1 2658/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2658/14
Дана 01.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Радомира Кокотовића и Весне Мартиновић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог "АА", ради поништаја решења, одлучујући о изјављеној жалби тужиоца на пресуду Основног суда у Вршцу П1 118/13 од 28.04.2014. године, у седници већа одржаној дана 01.09.2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Вршцу П1 118/13 од 28.04.2014. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова насталих у поступку по жалби, као неоснован.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова насталих у поступку по жалби, као неоснован.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Вршцу П1 118/13 од 28.04.2014. године, ставом првим изреке тужбени захтев тужиоца: „Усваја се тужбени захтев тужиоца АА, против тужене, па се решење тужене бр.4875 од 06. јула 2011.године поништава као незаконито, па се тужена обавезује да тужиоца врати на послове који одговарају његовој стручној спреми и радном искуству, и обавезује се тужена да тужиоцу уплати парничне трошкове, све предње у року од 15 дана, под претњом принудног извршења“ одбија се као неоснован. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 84.400,00 динара.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом као у жалби.

Тужени је поднео одговор на жалбу тужиоца.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде, у границама овлашћења предвиђених одредбом члана 386 ЗПП-а („Службени гласник РС“ бр.72/2011), Апелациони суд у Београду је нашао:

Жалба тужиоца је неоснована.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене чланом 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се жалбом указује на друге битне повреде парничног поступка.

Према чињеничном стању утврђеном у поступку пред првостeпеним судом произлази да је тужилац био запослен код туженог на радном месту шефа магацина, да му је решењем туженог бр.4875 од 06.07.2011. године отказан Уговор о раду бр.1099/3 од 29.05.2007. године, са припадајућим анексима, а због технолошких, економских и организационих промена код туженог, односно на основу одредбе члана 179 став 1 тачка 9 Закона о раду. Одлуком туженог бр.1812/1 од 06.07.2011. године утврђено је да је укинуто радно место шефа магацина (сировина и готових производа) из економских разлога и због организационих промена у друштву, као и да је Правилник о систематизацији и организацији радних места код туженог од 07.07.2011. године усклађен са наведеном одлуком од 06.07.2011. године, те да је исти измењен на тај начин што је укинуто радно место шефа магацина у складу са наведеном одлуком. Утврђено је и да је након одласка тужиоца, у служби магацина остало да ради исти број лица, а да су послови које је тужилац обављао једним делом пребачени на запосленог АА1, који ради на радном месту руководиоца службе складишта и транспорта, те води листу присутности запослених радника, организује смене, док је оперативне послове преузео запослени АА2. Како је процедура, у погледу отказивања уговора о раду тужиоцу у потпуности испоштована, то је првостeпени суд закључио да је наведено решење којим је тужиоцу отказан уговор о раду као технолошком вишку, донето у свему у сагласности са одредбом члана 179 став 1 тачка 9, члана 185 и члана 158 Закона о раду, те је одлучио као у ставу првом изреке ожалбене пресуде.

На овако потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостeпени суд је правилно применио материјално право, када је одбио тужбени захтев тужиоца као неоснован, дајући за своју одлуку довољне и јасне разлоге које у свему прихвата и овај суд.

Наиме, одредбом члана 179 став 1 тачка 9 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр.24/05), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Поштујући наведену одредбу закона, а код чињеница утврђених у поступку пред првостeпеним судом, да је тужиоцу радни однос престао, јер је радно место на коме је радио (шеф магацина) укинуто, чиме је престала и потреба за радом запосленог, да је извршена прерасподела послова које је тужилац обављао на друге запослене у оквиру те службе, да је тужени донео одлуку о укидању наведеног радног места и са истом ускладио и Правилник о систематизацији радних места, то су се стекли услови за отказ уговора о раду тужиоцу као технолошком вишку, а како је то правилно закључио и првостeпени суд.

Суд је ценио наводе жалбе, али је нашао да су исти без утицаја на другачију одлуку у овом спору.

Такође, наводи жалбе да није престала потреба за обављањем послова на којима је радио тужилац не може бити од утицаја, имајући у виду да је престала потреба за радом самог тужиоца, те да су послови које је он обављао, расподељени другим радницима у оквиру службе.

Одлука о трошковима парничног поступка је донета правилном применом одредбе члана 153 и 154 ЗПП-а.

Одбијени су захтеви тужиоца и туженог за накнаду трошкова поступка по жалби и то тужиоцу имајући у виду да по овом правном леку није успео, а туженом с обзиром да није определио висину трошкова за које тражи накнаду, а све имајући у виду одредбу члана 165 став 1 ЗПП-а.

Са изложеног, на основу одредбе члана 390 и 165 став 1 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)