Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.08.2011.

Гж1 3100/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 бр.3100/11
Дана 17.08.2011.године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници радног односа тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", кога заступа адвокат БА, ради поништаја решења и исплате зараде, одлучујући о изјављеној жалби туженог против делимичне пресуде Првог основног суда у Београду 16 П1 бр.5626/10 од 29.10.2010.године, донео је у седници већа одржаној дана 17.08.2011.године


Р Е Ш Е Њ Е


УКИДА СЕ делимична пресуда Првог основног суда у Београду 16 П1 бр.5626/10 од 29.10.2010.године и предмет УПУЋУЈЕ истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Делимичном пресудом Првог основног суда у Београду 16 П1.5626/10 од 29.10.2010.године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиље па је поништено решење туженог о отказу уговора о раду број У-17841 од 08.05.2007. године као незаконито, док је ставом два изреке обавезан тужени да тужиљу врати на рад на послове које је обављала пре добијања отказа уговора о раду.

Против ове пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП, Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

Жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде тужиља није добила конкретан налог од руководиоца – извршног директора за поступање по предмету "ВВ" писмени ни усмени, а што произилази из исказа сведока СС у коме је између осталог навела да у периоду од 16.03. до 04.04.2007.године након изношења предмета по коме је требало поступати из архиве тужиља би доносила тај предмет сведоку те су евентуално заједно предмет гледале, а директор ГГ је заправо издавао налоге по којима је и поступано, а ком исказу је првостепени суд поклонио веру. Ради тога, по даљем налажењу првостепеног суда утврђено је да је организација рада код туженог у назначеном периоду била таква да радни задатак привременог замењивања руководиоца правног сектора није стављен у дужност тужиље налогом како то предвиђа Правилник о организацији и систематизацији тужене од 12.12.2000.године па зато нису били испуњени услови из члана 179 став 1 тачка 2 Закона о раду за доношења решења о отказу уговора о раду тужиљи. Првостепени суд је према разлозима из ожалбене пресуде одустао од извођења доказа суочењем између тужиље као парничне странке и сведока ГГ на околности у погледу којих се њихови искази нису слагали, а из разлога што се сведок ГГ није одазвао позиву на рочиште одређено за суочење иако је више пута уредно позиван, а даље позивање би водило одуговлачењу поступка.

Овај закључак ожалбене пресуде се заснива на битним повредама одредаба парничног поступка, а ни чињенично стање није потпуно утврђено на шта се основано указује наводима жалбе туженог због чега се побијана пресуда не може испитати ни са становишта правилне примене материјалног права.

Према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужиља била у радном односу на неодређено време код туженог, да је на основу Анекса уговора о раду број 16068 од 12.12.2005.године тужиља премештена са послова руководиоца правне службе у правној служби правни, кадровски и општи послови на послове стручног сарадника у истој служби почев од 01.12.2005.године, да је у парници по предмету Трговинског суда у Крагујевцу П.бр.1386/06. овде тужени био у улози тужиоца, да на рочишту у том предмету дана 23.03.2007.године овде тужени тамо тужилац није приступио што је имало за последицу доношење решења да се тужба сматра повученом, да тужиља није одредила правника који ће присуствовати рочишту од 23.03.2007.године пред Трговинским судом у Крагујевцу као пуномоћник тамо тужиоца, да је тужиљи достављено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду U-14121 од 23.04.2007.године којим је тужиља упозорена на постојање разлога за отказа уговора о раду из члана 179 став 1 тачка 2 овог закона са разлога што је пред Трговинским судом у Крагујевцу вођен привредни спор по тужби АД „ББ“ против Привредног друштва „ВВ“ у Ћуприји ради заштите права интелектуалне својине и накнаде штете због повреде права интелектуалне својине чија је вредност предмета спора 13.000.000,00 динара, да је АД „ББ“ платио таксу на тужбу у износу од 265.520,00 динара и трошкове вештачења у износу од 60.000,00 динара, да је руководилац правног сектора ДД била привремено спречена за рад због болести од 12.03.2007.године до 05.04.2007.године да је извршни директор ГГ непосредно у присуству запослених наложио тужиљи да замењује руководиоца правног сектора ДД и скренуо пажњу на чињеницу да Трговински суд у Крагујевцу има и дислоцирано одељење у Јагодини и да се рочиште заказују увек у истом граду, да је административни референт СС1 благовремено дана 16.03.2007. године на посебном листу папира уписала и рочиште за овај предмет као заказано за петак 23.03.2007.године и да је тај лист поставила на видно место на зиду административне канцеларије правног сектора, да је административни референт СС1 на захтев тужиоца изнела предмет 16.03.2007. године, а да тужиља у току привременог обављања послова руководиоца правног сектора је пропустила да одреди ко ће од правника (правница) отићи на рочиште пред Трговинским судом у Крагујевцу у назначеном предмету које је заказано за 23.03.2007.године што је имало за последицу да у том предмету на то рочиште није приступила тужилачка страна овде тужени и доношења решења о повлачењу тужбе. Такође је утврђено да је поводом овог упозорења тужиља доставила одговор, да је решењем о отказу уговора о раду број U-17841 од 08.05.2007.године тужиљи на пословима стручног сарадника у правном сектору, корпоративни послови, отказан уговор о раду број 40 од 15.10.2002.године назначеног чињеничног описа радње што је квалификовано као повреде радне дисциплине из члана 10 став 1 тачка 1 Уговора о раду – неблаговремено, несавесно и немарно извршавање радних дужности и радних обавеза и утврђено да тужиљи радни однос престаје даном достављања решења, као и да је руководилац правног сектора ДД била привремено спречена за рад због болести 12.03.2007.године.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један изреке учињена је битна повреда поступка а чињенично стање је остало непотпуно утврђено. Наиме, првостепени суд наводи да радни задатак привременог замењивања руководиоца правног сектора није стављен у дужност тужиљи налогом. Овај разлог противречи садржини доказа и то:
- исказу сведока ГГ извршног директора за компартивне послове да је он одредио да ДД за време боловања мења најискуснији правник у „ББ“ АА (овде тужиља) што је и саопштио на састанку правне службе „ББ“ и да се правници не задужују предметима већ да конкретне радне налоге ко ће заступати „ББ“ даје шеф правног сектора односно лице које мења шефа што би у конкретном случају значило да је тужиља била дужна да одреди ко ће заступати „ББ“ пред Трговинским судом;
-Садржају изјашњења на упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду U-15959 од 26.04.2007.године где је тужиља на страни 3 под тачком 14 наводи и ово: „Тачно је да је директор ГГ 09. марта 2007.године (петак) наредио да сви запослени у правном сектору остану после радног времена и обавестио нас да је ДД на боловању не наводећи до када, а да ће се и он сам ретко појављивати у фирми због других обавеза и усмено саопштио да ја примам пошту правног сектора од СС2 и нове предмете распоређујем у његовом одсуству, али исто тако рекао да свако обавља своја конкретна досадашња задужења савесно и да о евентуалним издацима из фирме мене обавештавају;

-Исказу сведока СС1 референт у правној служби навела да она извлачи из архиве предмете и доставља руководиоцу за суђења следеће недеље, да је у то време АА, (овде тужиља) мењала ДД која је обављала послове руководиоца правне службе, да је директор ГГ рекао да ће АА мењати ДД и да је тужиљи уочи суђења у Крагујевцу на сто ставила предмета. Исто тако и сведок СС на коју се у ожалбеној пресуди позива првостепени суд је у свом исказу навела да је њу позвала тужиља АА „пошто је она мењала ДД претходно два рочишта по предмету ради утврђења повреде жига и знала је да је она упозната са тим предметом као и да је почетком марта месеца 2007.године на једном од састанака правне службе извршни директор ГГ рекао да ће неко време руководилац правне службе ДД бити одсутна и да ће је за то време мењати АА.

Због свега тога ожалбена пресуда у овом делу је захваћена и битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП јер разлози о одлучним чињеницама противрече садржају претходно назначених доказа због чега побијана пресуда како то правилно запажа жалба има недостатака због којих се не може испитати.

Томе у прилог и то што исказ тужиље( а што је чињенично утврђење из побијане пресуде) да је извршни директор туженог непосредно тужиљи усмено наложио да прегледа пошту у одсутности шефа правне службе а да ако има нових предмета њега контактира - ГГ противречи противречи Изјашњењу на упозорење у делу који гласи:да је ГГ на састанку 09.03.2007:
-наредио да тужиља прима пошту Правног сектора од СС2 и нове предмете распоређује у њеном одсуству;
-да је она то схватила као наређење и прећутно прихватила „мислећи“ да ћу добити неки писани акт у вези са конкретним правима и обавезама;
 рекао да ће се ретко појављивати да никако ДД не зову телефоном.
Све то не вреднује првостепени суд а што искључује и закључак суда да је ГГ требао да мења ДД у њеном одсуству.
Поред тога није јасно зашто би тужиља распоређивала само нове предмете када је распоред правника на заступање вршен недељно и није зависио од чињенице ко је од њих на предходном рочишту заступао туженог као странку -није било задужење по предмету , већ по рочишту.
Првостепени суд је ради отклањања контрарности између исказа тужиље и сведока ГГ био дужан да спроведе њихово суочење на те околности, али он то није учинио већ је донео супротно решење . При томе је нејасан и неразумљив разлог из ожалбене пресуде због кога је првостепени суд одустао од спровођења суочења између тужиље и овог сведока. Ово са разлога што околност да се сведок ГГ иако је уредно позван није одазвао позиву је била разлог да првостепени суд предузме санкцију у смислу члана 247 ЗПП, а не да због тога отклања донето решење о суочење тужиље и сведока ГГ (записник са рочишта од 29.10.2010.године).
Због свега тога побијана пресуда има недостатака због којих се не може испитати са становишта разлога жалбе и правилне примене материјалног права.

На све ово у суштини је указала и жалба тужене, а из садржаја ових доказа следи супротан закључак у односу на разлог ожалбене пресуде: да је суд утврдио да организација рада код туженог у спорном периоду била таква да радни задатак привременог замењивања руководиоца правног сектора није стављен у дужност тужиљи налогом. Супротно следи из садржаја назначених доказа па и изјашењења саме тужиље на рочишту од 29.01.2008. године која је у свом исказу у својству странке навела и ово да су предмете добијали у рад (правници) по налогу извршног директора корпоративних послова ГГ и руководиоца ДД и да је на састанку ГГ наредио свим запосленима у сектору правних послова да остану после радног време и све их обавестио да је ДД руководилац правног сектора на боловању не наводећи докле и да ће се он лично ретко појављивати у служби због заузетости другим пословима, а да они свако обавља своје послове савесно....“, „а усмено је тужиљи саопштио да она погледа пошту и у његовом одсуству ако има нових предмета да евентуално њега контактира и да се договоре ко ће се задуживати са истим“.

Коначно првостепени суд је у контексту изложеног пропустио и да вреднује исказ сведока СС у делу који гласи:да када је 12.03.2007.године стигао факс Трговинског суда у Крагујевцу да се одлаже рочиште у поступку ради утврђивања жига, да је њу позвала тужиља АА пошто је она мењала ДД и да ју је замолила да провери да ли је тачан тај факс. Првостепени суд не вреднује исказ овог сведока у назначеном делу који је од значаја за одговор на питање да ли је тужиља мењала у назначеном периоду ДД или не са становишта њеног понашања у извршавању назначеног налога За случај да је исказ овога сведока у овом делу тачан било би нејасно зашто је тужиља ако фактички није вршила по налогу послове руководиоца правне службе замењујући ДД позивала овога сведока и тражила од ње да провери назначени факс пошто она није била задужена конкретно са тим предметом (тужиља).

У поступку доношења ожалбене пресуде чињенично стање је такође остало непотпуно утврђено а на околности:
-да ли је или не ГГ извршни директор дао налог тужиљи да замењује ДД;
-шта је био садржај овог налога;
-каква је била пракса код туженог у овим ситуацијама па и за време док је тужиља била предходно руководилац ове службе са становишта давања налога за привремену замену другог извршиоца(усмено и/или писмено);
-да ли је тужиља у време одсуства ДД распоређивала предмете за рочишта другим извршиоцима ради заступања на рочишту и давала налоге у вези рада по предмету;
-да ли су се извршиоци дужили са предметом до окончања поступка или је распоред вршен недељно;
-да ли је тужиља са другим службама за време одсуства ДД назначеном приликом контактирала као њен заменик ;
-да ли јој је био остављен назначени предмет на сто;
-да ли су постојала два предмета између истих странака који су раздвојени и стављени предмет у предмет;
-да ли је тужиља у истом периоду и у вези истог предмета обавила службени разговор са СС у вези факса;
-да ли је тужиљи ГГ скренуо пажњу да посебно води рачуна о овом предмету односно да Трговински суд у Крагујевцу има дислоцирано Одељење у Јагодини;
-да ли је административни референт СС1 16.03.2007.године изнела овај предмет и ставила на сто тужиље и на посебном папиру уписала време рочишта по овом предмету и поставила га на зиду административне канцеларије Правног сектора.

Исто тако Првостепени суд цитира одредбу члана 8 Правилника о организацији и систематизацији тужене број 60901 од 12.12.2000.године у чијем садржају извршилац на пословима је дужан да поступа и по налозима непосредног или вишег руководиоца па за случај да је извршни директор ГГ тужиљи дао назначени усмени налог на састанку правне службе да замењује ДД, тада се не би могла искључити радно-правна одговорност тужиље због чињенице што на време није одредила правника који ће присуство на назначеном рочишту у име тужиоца и тако спречити настанак назначене процесно правне последице да се тужба сматра повученом по назначеном предмету.

Не стоји навод жалбе да је првостепени суд донесећи ожалбену пресуду у погледу одлуке о реституцији прекорачио тужбени захтев. Тужиља јесте поднеском од 15.01.2009.године уместо захтева за враћање на послове захтевала накнаду штете уместо враћања на рад али је првостепени суд на рочишту од 07.04.2009.године донео решење којим није дозволио преиначење тужбе у објективном смислу.

Међутим, одлука у погледу захтева за реституцију морала је бити укинута у присуству претходних разлога.

Ради тога, првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и на основу овлашћења из одредбе члана 299 ЗПП разјаснити предходно назначене околности и то:
-да ли је или не ГГ као извршни директор дао налог тужиљи да замењује ДД;
-шта је био садржај овог налога;
-каква је била пракса код туженог у овим ситуацијама па и за време док је тужиља предходно била руководилац ове службе са становишта давања налога за привремену замену другог извршиоца(усмено и/или писмено);
-да ли је тужиља у време назначеног одсуства ДД распоређивала предмете за рочишта другим извршиоцима ради заступања на рочишту и давала налоге у вези рада по предмету;
-да ли су се извршиоци дужили са предметом до окончања поступка или је распоред вршен недељно;
-да ли је тужиља са другим службама за време одсуства ДД назначеном приликом контактирала као њен заменик;
-да ли јој је био остављен назначени предмет на сто;
-да ли су постојала два предмета између истих странака („ББ“ и "ВВ" који су раздвојени по поступцима пред Трговинским судом у Крагујевцу а стављени предмет у предмет(па и спорни предмет );
-да ли је тужиља у истом периоду и у вези истог предмета обавила службени разговор са СС у вези факса;
-да ли је тужиљи ГГ скренуо пажњу да посебно води рачуна о овом предмету односно да Трговински суд у Крагујевцу има дислоцирано Одељење у Јагодини;
-да ли је административни референт СС1 16.03.2007.године изнела овај предмет и ставила на сто тужиље и на посебном папиру уписала време рочишта по овом предмету и поставила га на зиду административне канцеларије Правног сектора. У том циљу поновиће доказ саслушањем тужиље у својству странке и сведока СС, ГГ и СС1 и у односу на сваку од предходно назначених околности , а тужиљи ће предочити и исказ сведока СС. Првостепени суд ће такође спровести суочење између тужиље и сведока у односу на сваку од околности у поводу које њихови искази буду супротни(а суочење ће спровести евентуално и између сведока ако њихови међусобни искази буду супротни), позиваће тужиљу и сведоке на конкретна изјашњења у поступку суочења а не уносећи паушалан исказ: свако остаје при своме па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 376 став 1 и члана 377 ЗПП одлучено је као у изреци овога решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић ,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)