Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.07.2010.

Гж1 3165/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1. 3165/10
Дана 07.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужиоца АА из __ насеље __, број _, кога заступа адвокат АБ из __, против туженог А.Д. „ББ“ у __, кога заступа адвокат БА из __, улица __, ради накнаде штете, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Општинског суда у Зајечару П1. 639/06 од 03.11.2009. године, донео је у седници већа одржаној дана 07.07.2010. године


П Р Е С У Д У


ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Зајечару П1. 639/06 од 03.11.2009. године у ставу један, три и пет њене изреке и одбија тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати и то:
 износ од 37.500,00 динара на име страха;
 износ од 25.000,00 динара на име физичког бола;
 износ од 15.000,00 динара на име умањења животне активности;
 износ од 25.000,00 динара на име душевних патњи због наружености;
 износ од 37.500,00 динара на име умањења радне способности, све за законском затезном каматом на ове износе почев од 03.11.2009. године до исплате;
 на име накнаде материјалне штете и то за трошкове лечења износ од 651.050,00 динара са законском затезном каматом од 03.11.2009. године до исплате;
 и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 58.715,56 динара.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Зајечару П1. 639/06 од 03.11.2009. године у ставу један изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати и то:
 износ од 37.500,00 динара на име страха;
 износ од 25.000,00 динара на име физичког бола;
 износ од 15.000,00 динара на име умањења животне активности;
 износ од 25.000,00 динара на име душевних патњи због наружености;
 износ од 37.500,00 динара на име умањења радне способности, све са законском затезном каматом на те износе почев од 03.11.2009. године па до исплате у року од 8 дана под претњом принудног извршења. Ставом два изреке за вишак тужбеног захтева на име претрпљеног страха од 37.500,00 динара, на име претрпљеног физичког бола од 25.000,00 динара, на име умањења животне активности од 15.000,00 динара, на име душевне патње због наружености од 25.000,00 динара, на име умањења радне способности од 37.500,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 03.11.2009. године па до исплате одбијен је као неоснован. Ставом три изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде материјалне штете исплати и то за трошкове лечења износ од 651.050,00 динара све са законском затезном каматом на тај износ почев од 03.11.2009. године па до исплате у року од 8 дана под претњом принудног извршења. Ставом четири изреке вишак тужбеног захтева на име накнаде материјалне штете за трошкове лечења у износу од 651.050,00 динара одбијен је као неоснован, док је ставом пет изреке обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 58.715,56 динара у року од 8 дана под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један, три и пет њене изреке тужени је благовремено поднео жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у ожалбеном делу у границама овлашћења из одредбе члана 372. ЗПП, Апелациони суд у Београду, као другостепени суд је нашао:

 жалба је основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1., 2., 5., 7. и 9. ЗПП, нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужилац у радном односу на неодређено време код туженог на пословима радника на изградњи улица и путева друге групе по ком основу је закључио уговор о раду број 2/242 од 07.07.2006. године, да је тужилац дана _._.20__. године претрпео повреду на раду на тај начин што је и поред упозорења шефа градилишта СС да не дира приколицу нашао једну даску фосну око 5 см дебљине подметнуо испод левог предњег точка приколице, шапу приколице ухватио десном руком а левом руком извукао клин којом приликом је приколица кренула према трактору и прикљештила му шаку десне руке између везе на трактору и шапе приколице, да је том приликом тужилац задобио прелом пете кости доручја десне шаке и нагњечено раздерне ране десне шаке и да му је била стављена гипсана имобилизација.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је погрешно применио материјално право због чега је ожалбена пресуда преиначена у побијаном делу њене изреке и одлучено је као у изреци ове пресуде.

Наиме, према одредби члана 35. став 1. Закона о безбедности здрављу на раду („Службени гласник РС“ број 101/05 ) запослени је дужан да примењује мере за безбедан и здрав рад, да наменски користи средства рада и да са њима пажљиво рукује да не би угрозио своју безбедност и здравље као и безбедност и здравље других лица.

Тужилац у датој ситуацији није поштовао ово правило јер је и поред наредбе непосредног руководиоца шефа градилишта СС поступио супротно тој наредби и самоиницијативно левом руком извадио клин што је довело до кретања приколице према трактору и до повреде шаке десне руке тужиоца. Тужилац је противно наредби самовласно предузео назначену опасну радњу па сноси искључиво одговорност за настанак сопствене штете. Ово и са разлога што је тужиочево понашање било супротно дужности запосленог који поштује налоге непосредног руководиоца и не предузима радње које би могле да угрозе његову безбедност и здравље што се у конкретном случају и десило настанком назначене и претходно описане повреде.

Првостепени суд је у поступку доношења ожалбене пресуде на основу налаза и мишљења вештака ВВ инжињера заштите на раду утврдио да је до повреде дошло због необезбеђивања приколице стандардним подметима од самог покретања јер је терен био под благим нагибом. Међутим, то је био разлог да шеф градилишта забрани тужиоцу да ради и да се одмакне од приколице због чега није било основа да првостепени изведе закључак да је допринос послодавца 50% настанку штете а допринос тужиоца као запосленог 50%. .Да је тужилац у датој ситуацији поступио у складу са наредбом да ништа не дира и да се је удаљио са тога места како је гласила наредба до повреде тужиоца не би ни дошло. Не може запослени из радњи које је преузео на свој ризик и поред наредбе да исте не извршава преваљивати терет материјалне одговорности за своју повреду која због тога настане на туженог послодавца. Не може, јер је до те повреде дошло искључиво његовом кривицом и зато што је поступао супротно наредби послодавца и понашао се како не би то учинио ни иоле пажљив човек

Истина првостепени суд овај свој закључак заснива на допунском налазу вештака ВВ да није била обезбеђена приколица стандардним подметачима. То је тачно , али и поред тога до повреде тужиоца не би ни дошло да је тужилац поштовао наредбу шефа градилишта и да се удаљио са места рада, те да није самоиницијативно покушао да одвоји приколицу од трактора. Не би, јер би трактор стајао на месту, а то је и био разлог да шеф градилишта СС да назначену наредбу

У присуству ових разлога ожалбена пресуда је преиначена у побијаном делу њене изреке и одлучено као у изреци ове пресуде.

Када би се прихватило супротно становиште тада би свако поступање запосленог противно дужности руководиоца које представља небезбедан рад опасан по живот и здравље запосленог имало за последицу стварање основа одговорности послодавца за накнаду штете супротно правилима одштетног права и дужности запосленог да поштује у организацији процеса рада налоге непосредног руководиоца, што тужилачка страна није учинила.

Преиначено је решење о накнади парничних трошкова и одлучено је као у изреци ове пресуде применом правила из одредбе члана 149. ЗПП.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 380. став 1. тачка 4. ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)