Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.01.2013.

Гж1 320/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 320/13
Дана: 30.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Драгице Николић Савељић, чланова већа у парници из радног односа тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", ради поништаја решења и исплате зараде, одлучујући о изјављеној жалби тужиље против пресуде Основног суда у Ваљеву 8П1. 1403/10 од 06.11.2012. године, донео је у седници већа одржаној дана 30.01.2013. године


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ваљеву 8П1. 1403/10 од 06.11.2012. године у ставу један и делу става два изреке који се односи на тужиљу.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље да се обавеже тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка по жалби у износу од 78.000,00 динара.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву 8П1. 1403/10 од 06.11.2012. године у ставу један изреке добијен је тужбени захтев тужиље против туженог којим је тражено да се поништи решење директора број 01-4665 од 17.11.2010. године и тужени обавеже да тужиљи на име пуне месечне зараде за месец октобар 2010. године исплати износ од 1.949,95 динара са законском затезном каматом почев од 01.12.2010. године до исплате као неоснован, док је ставом два изреке утврђено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један и делу става два изреке који се односи на тужиљу, тужиља је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у ожалбеном делу њене изреке у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09 ) у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/2011 ) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

 жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост у погледу одлуке садржане у побијаном делу њене изреке.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужиљи у радном односу код туженог на пословима хигијеничара решењем директора туженог број 01-4665 од 17.11.2010. године умањена зарада за месец октобар 2010. године за износ од 20% због тога што је дана 28.10.2010. године неквалитетно извршила радни задатак који се састоји у прању возила гаражни број 1973 тако што није опрала под возила, стакла, шалт таблу, нити је обрисала прашину са плафона иако је требала да возило опере детаљно обзиром да се налазило на поправци у радионици што није учинила. Такође је утврђено да тужиља дана 28.10.2010. године није опрала возило гаражни број 1973 и то под возила, стакла, шалт таблу а није ни обрисала прашину са плафона, да према Уговору о раду М777 од 29.04.2002. године који је тужиља као запослена закључила са туженим послодавцем послови перача – хигијеничара на које је она распоређена обухватају чишћење аутобуса са његове унутрашње стране, прање завеса, навлака седишта и пеглање истих, чишћење бункера за пртљаг, прање прозора возила и обављање других послова по налогу пословође, да је Анексом уговора о раду број 4913/1 од 30.11.2010. године такође уговорено да извршилац на овим пословима ручно чисти и пере возила и врши унутрашње прање прозора возила, да је и у предлогу за покретање поступка одговорности утврђено да је прегледано назначено возило 29.10. пре поласка на линију у 08 часова и установљено да возило није ни опрано, да је под прљав, стакла, шалт табла, плафон пун прашине.

На овако правило и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, према одредби члана 104 став 1 Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05 ...) запослени има право на одговарајућу зараду која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду, док је одредбом члана 105 став 1 истог Закона прописано да се зарада из члана 104 став 1 овог Закона састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца и других примања по основу радног односа у складу са општим актом и уговором о раду. Одредбом члана 53 Колективног уговора туженог важећег у назначеном периоду је прописано да се зарада запосленог по основу радног учинка из члана 52 може увећати или смањити за 20% на основу одлуке коју доноси директор на предлог непосредног руководиоца.

У конкретном случају испуњени су услови за примену ове правне норме, јер је поднет предлог од стране руководиоца тужиље за умањење зараде а директор туженог донео је решење број 4665 од 17.11.2010. године о умањењу зараде тужиљи за износ од 20%.

Такође с обзиром да тужиља није извршила назначене послове(опрала под возила, стакла, шалт таблу, нити обрисала прашину са плафона аутобуса гаражни број 1973) следи да није извршила послове који су били планирани. На тај начин остварена је претпоставка из члана 52 став 1 која је основ за умањење зараде у смислу члана 53 Колективног уговора туженог послодавца како је то правилно и закључио првостепени суд супротно наводима жалбе тужиље.

Нема покриће навод жалбе да је побијана пресуда захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП, јер је изрека пресуде јасна и сагласна са њеним разлозима из образложења о битним чињеницама.

Навод жалбе којима образлаже назначену повреду одредаба парничног поступка тако да је првостепени суд одбио тужбени захтев тужиље према СП „Ласта“ а.д. Београд, ПО „Ласта“ Ваљево иако је у тужби тужиља као туженог означила "АА" остаје без значаја. Ово зато што пословна организација „Ласта“Ваљево нема својство правног лица а тужени је у тужби означен као "АА" како је назначен и у ожалбеној пресуди. Истина у уводу изреке ожалбене пресуде додаје се и ознака дела процеса рада где тужиља ради али се на тај начин не мења субјективитет странке нити одлучује према правном лицу које није странка у поступку. Ово зато што је овде странка на страни туженог „Ласта“ а.д која је означена и у тужби и туженог која је учествовала у поступку и према којој је и донета ожалбена пресуда.

Даљи навод жалбе да је изреком побијане пресуде одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила поред поништаја наведених решења да суд обавеже туженог да истој на име пуне месечне зараде за месец октобар 2010. године исплати износ од 1.949,95 динара са припадајућом каматом а да тужиља није ни потраживала исплату пуне месечне зараде већ да јој исти како је њен тужбени захтев гласио на име разлике до пуне зараде за месец октобар 2010. године исплати износ од 1.949,95 динара такође нема правног значај. Нема јер иако је изостављен исказ на име разлике до испред речи: пуне зараде право значење исказа је исто јер се тражи исплата износа од 1.949,95 динара за колико је умањена тужиљи зарада и који је износ тужиља потраживала. Ови недостаци побијане пресуде се у свако доба могу отклонити исправљањем ожалбене пресуде због тога се исти сврставају у битну повреду одредаба парничног поступка која би водила укидању ожалбене пресуде.

Навод жалбе да је првостепени суд априори поклонио веру исказа сведока СС1 иначе подносиоца пријаве и да је он заинтересован за исход спора као подносилац пријаве правно остаје без значаја јер се оцена доказа правилна и заснива на одредби члана 8 ЗПП.

Навод жалбе да је сведок СС више пута саслушан током поступка својим исказом у приличној мери потврдио исказ тужиље занемарује да је сведок СС према садржају записника са рочишта од 02.09.2011. године и сам навео да је тужиља била задужена за прање и чишћење ентеријера у возилу и да дана 28.10. није очистила добро под аутобуса.

Навод у исказу овог сведока да прање плафона спада у генерално чишћење аутобуса остаје без значаја имајући у виду да је сведок СС1 детаљно описао који су недостаци назначеном приликом запажени у овом аутобусу. У том значењу је и његов исказ у делу који гласи:“видео сам да је само крпом пребрисан под док седишта нису била, јер су ова седишта била пуна прашине и шалт табла исто је била пуна прашине и бочна стакла јер су она скидана приликом ремонта и враћања, такође су се видели отисци прстију на стаклу а осим тога на стаклима су се видели и отисци лепка „сита“.

То је у осталом потврдио и сведок СС" у делу када је навела да је возач Зоран кога зову „Караула“ загаламио јер је викао говорећи да кола нису била спремна за линију, није, јер нија била очишћена шалт табла, затим под није био очишћен јер је била нека флека која је изгледала поприлично црно, не знам баш које димензије кружног облика, стакла нису била очишћена а осим тога ни навлаке на седиштима нису биле стављене. И то потврђује закључак да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање.

Навод жалбе да је тужиљи непосредни руководилац сведок СС а који је једини овлашћен да поднесе пријаву директору у случају кршења радних обавеза од стране радника је правно погрешан пошто је сведок СС навео да је и њему и тужиљи непосредни руководилац СС1 који ради на пословима главног пословође.

При томе је без значаја навод жалбе да овај сведок није дао налог тужиљи, пошто налог тужиљи произлази из садржаја уговора о раду односно анекса уговора и описа њених послова по систематизацији.

У присуству претходних разлога не може се прихватити ни даљи навод жалбе да је предлог – поднео неовлашћено лице СС1 ( предлог 4605 ) од 01.11.2010. године.

Коначно код оцене доказа и сведок СС је изјавио да му је СС1 рекао да није била очишћена ни шалт табла и да је он скренуо пажњу на флеке са пода аутобуса.

Правилна је и одлука о накнади трошкова парничног поступка у односу на тужиљу садржана у делу става два изреке побијане пресуде.

Код изложеног не постоји ни основ за исплату износа од 1.949,95 динара са законском затезном каматом од 01.12.2010. године ово са разлога што је тужиљи на законит начин извршено умањење зараде јер је зато постојао нормативни основ назначен одредбама колективног уговора.

Тужиља нема право ни на накнаду трошкова у поступку по жалби јер није успела у спору а применом правила из одредбе члана 149 став 1 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 и 161 став 1 Закона о парничном поступку у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)