Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.02.2011.

Гж1 3626/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 3626/10
Дана 16.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, против тужене РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА у Београду, ул. Кнеза Милоша бр.101, кога заступа Републичко јавно правобранилаштво у Београду, ул. Немањина бр.22-26, ради накнаде штете вредност предмета спора 501.000,00 динара, одлучујући о изјављеној жалби тужене против међупресуде Другог општинског суда у Београду П.бр.2671/06 од 20.10.2008.године донео је у седници већа одржаној дана 16.02.2011.године


П Р Е С У Д У


ПОТВРЂУЈЕ СЕ међупресуда Другог општинског суда у Београду П.бр.2671/06 од 20.10.2008.године у делу става један и два изреке којим је утврђено да је тужени у обавези да тужиоцу исплати законску затезну камату на износ од 16.418,00 динара од 08.02.2006.године до исплате и у том делу застало са расправљањем о висини тужбеног захтева а жалба тужене у том делу одбија као неоснована.

УКИДА СЕ међупресуда Другог општинског суда у Београду П.бр.2671/06 од 20.10.2008.године у осталом делу става један, два и три њене изреке и предмет у том делу упућује Првом основном суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Међупресудом Другог општинског суда у Београду П.бр.2671/06 од 20.10.2008.године у ставу један изреке утврђено је да је тужени у обавези да тужиоцу исплати разлику између исплаћене зараде и зараде која му припада с обзиром на радно место на које је био распоређен за 18 месеци у времену од 01.05.2003.године па до 31.01.2005.године да је тужени у обавези да тужиоцу исплати разлику у заради за ноћни и прековремени рад и рад у празничне дане и да тужиоцу исплати законску затезну камату на име неискоришћеног годишњег одмора у трајању од 10 дана за 2005.годину неисплаћени износ од 16.418,00 динара почев од 08.02.2006.године па до коначне исплате, у ставу два изреке првостепени суд је застао са расправљањем о висини тужбеног захтева до правноснажности пресуде, док је ставом три изреке утврђено да ће о трошковима поступка бити одлучено накнадно.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је делимично основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде у потврђујућем делу њене изреке нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост у овом делу.

Према чињеничном утврђењу у потврђујућем делу изреке ожалбене пресуде следи да је тужилац био у радном односу на неодређено време код тужене и то на основу решења 02/2 број 112-512/2005 од 24.01.2005.године почев од 01.02.2005.године на пословима шефа смене у дежурном центру пограничне полиције Управе пограничне полиције под редним бројем 4.3.13 Правилника о изменама и допунама правилника о систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова 01 број 7242/2004 од 02.09.2004.године, да је тужилац имао право на годишњи одмор за 2005.годину у трајању од 30 дана, да је тужилац искористио 20 радних дана годишњег одмора за 2005.годину, да је тужилац остварио право на инвалидску пензију 31.11.2005.године, да тужилац није искористио 10 дана годишњег одмора за 2005.годину, да је решењем Министарства унутрашњих послова Сектора финансија и људских ресурса и заједничких послова управе за људске ресурсе 05/2 број 120-275/07 од 07.04.2007.године тужиоцу одобрена исплата накнаде за неискоришћени годишњи одмор за 2005.годину у трајању од 10 радних дана у износу од 16.418,00 динара и да је тужиоцу назначени износ исплаћен 02.04.2007.године а да је тужилац захтев за исплату накнаде за неискоришћених 10 дана годишњег одмора поднео 08.02.2006.године.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право у погледу одлуке садржане у потврђујућем делу изреке ожалбене пресуде.

Наиме, тужилац има право на законску затезну камату због доцње у исплати накнаде штете због неискоришћеног годишњег одмора у трајању од 10 радних дана а у износу од 16.418,00 динара применом правила из одредбе члана 277, 324 став 1 и 186 ЗОО. Ради тога правилно је првостепени суд међупресудом утврдио постојање основа потраживања тужиоца за камату исказујући то као утврђену обавезу тужене да тужиоцу исплати камату због доцње у исплати новчаног износа накнаде штете због неискоришћеног годишњег одмора у трајању од 10 радних дана.

Супротно наводима жалбе овде су били испуњени услови за доношење међупресуде у смислу одредбе члана 335 ЗПП а разлози побијане пресуде у овом делу су јасни и потпуни и непротивречни због чега су неосновани супротни наводи жалбе којима се у погледу одлуке у овом делу изреке ожалбене пресуде истиче повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Међутим, ожалбена пресуда је морала бити укинута у осталом делу њене изреке јер се иста због погрешне примене материјалног права заснива на непотпуно утврђеном чињеничном стању.

Наиме, према разлозима побијане пресуде у овом делу постоји обавеза тужене стране да тужиоцу исплати разлику зараде применом одредбе члана 47 Закона о унутрашњим пословима за рад ноћу, прековремени рад и рад у сменама.

Међутим у поступку доношења ожалбене пресуде у овом делу чињенично стање је остало непотпуно утврђено.

Према до сада утврђеном чињеничном стању у овом делу побијане пресуде следи да је тужилац од 01.08.2003.године био распоређен на радном месту дежурног инспектора у дежурном центру Управе пограничне полиције за странце и Управне послове, а од 01.02.2005.године на пословима шефа смене у дежурном центру Пограничне полиције Управе пограничне полиције под редним бројем 4.3.13.

Међутим у поступку доношења ожалбене пресуде нису утврђене правно важне чињенице и то: да ли је тужиоцу достављено решење о плати, да ли је тужиоцу извршено увећање плате по основу нередовности на раду и по којим коефицијентима је то учињено с тим у вези извршено увећање плате, да ли је тужилац оспоравао назначено решење о плати, да ли је исто тужиоцу достављено, да ли су други запослени који раде под истим условима али немају назначене нередовности (прековремени рад, ноћни рад , рад у дане државних и верских празника и рад недељом) имали мању плату односно да ли је тужилац у односу на те извршиоце имао више увећану плату због ових нередовности и за који проценат.

У присуству ових разлога ожалбена пресуда се не може испитати са становишта правилне примене материјалног права – одредбе члана 47 Закона о у унутрашњим пословима.

Укинута су и решења садржана у ставу два и три изреке ожалбене пресуде пошто одлука у том зависи од коначног исхода спора, и с тим у вези претходно одговора на питање да ли ће у овом делу првостепени суд поново одлучивати у погледу постојања основа потраживања или ће у целини одлучити о тужбеном захтеву тужиоца.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку употпунити чињенично стање у делу у коме је укинута ожалбена пресуда тако што ће на основу овлашћења из одредбе члана 299 ЗПП разјаснити све претходно назначене околности и то: да ли је тужиоцу извршено увећање плате решењем о плати по основу коефицијента нередовности (ноћног рада, сменског рада, прековременог рада, рада у дане државних празника), да ли је тужиоцу то решење достављено, да ли је тужилац тражио судску заштиту и претходно активирао поступак интерне заштите ради измене овога решења, да ли је тужилац имао већу плату у односу на друге незапослене који имају исту вредност посла и исте коефицијенте остале али који нису изложени нередовностима те да ли је вршено повећање у маси плате за тужиоца у складу са одредбом члана 47 Закона о унутрашњим пословима у односу на који начин је извршено увећање његове плате по основу назначених нередовности, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 и 377 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)