Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.09.2011.

Гж1 3772/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1.бр. 3772/11
Дана 28.09.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА коју заступа АБ дипломирани правник ГО Синдикат образовања Београда у Београду, ул. Дечанска бр. 14/5 против тужене Основне школе "ББ" ради поништаја одлука и враћања на радно место, одлучујући о изјављеној жалби тужиље против пресуде Првог основног суда у Београду 13 П1.бр. 12067/10 од 30.03.2011. године, донео је у седници већа одржаној дана 28.09.2011. године


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду 13 П1.бр. 12067/10 од 30.03.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог основног суда у Београду 13 П1.бр. 12067/10 од 30.03.2011. године одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је незаконито решењем директора тужене бр. 291 од 18.06.2010. године и решењем Школског одбора тужене бр. 315/1 од 30.06.2010. године те да суд обавеже тужену да тужиљу распореди на радно место наставника ликовне културе као неоснован. Ставом два изреке утврђено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Тужиља је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе чл. 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

- жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужиља као запослена у радном односу на неодређено време код тужене на пословима наставника ликовне културе, да је на радном месту наставника ликовне културе за школску 2010/2011 годину смањен број потребних извршилаца пошто се настава из предмета ликовне културе не може изводити више у млађим разредима од првог до четвртог, да је Школски одбор формирао Комисију за утврђивање ранг листе према критеријумима из чл. 33 Посебног колективног уговора а ради утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба у саставу од пет чланова, да је ова комисија сачинила записник о бодовању запослених наставника ликовне културе бр. 243 од 31.05.2010. године према чијем садржају:

- ВВ има радни стаж од 5 година то јој даје право на 5 бодова и плус 1,75 бодова за рад у установи односно по овом основу укупно 6,75 бодова, по основу стручне спреме седми степен 15 бодова, по основу резултата рада 3 бода, по основу имовног стања 5 бодова, по основу здравственог стања без бодова, по основу броја деце на школовању једно дете 1 бод односно укупно 30,5 бодова;
- на другом месту је тужиља која има радни стаж 8 година -8 .бодова плус 2,80 бодова (за рад у установи) односно укупно по овом основу 10,80 бодова, стручна спрема шести степен =10 28.80 бодова, да је дат предлог запосленог за чијим радом престаје потреба, да је решењем о одређивању запосленог за чијим радом престаје потреба – технолошки вишак директора тужене бр. 291 од 18.06.2010. године утврђено да тужиља на радном месту наставника ликовне културе остаје нераспоређена даном коначности решења за 100% радног времена и где ће остваривати права као запослени за чијим је радом престала потреба у складу са законом и посебним решењем директора, да је у образложењу овог решења наведено да је на радном месту наставника ликовне културе за школску 2010/2011 годину потребан мањи број извршилаца, да је тужиља против овог решења изјавила приговор који је заведен под бр. 308 од 24.06.2010. године а да је решењем Школског одбора тужене бр. 315/1 од 30.06.2010. године овај приговор одбијен а тужиља остала нераспоређена даном коначности решења директора школе о одређивању запосленог за чијим радом престаје потреба – технолошки вишак бр. 291 од 18.06.2010. године. Такође је утврђено да је тужиља дала изјаву да не пристаје да се врати на посао са фондом од 10% радног времена а да за 90% радног времена остане на листи технолошких вишкова. Тужени је донео Анекс правилника о раду бр. 315/2 од 30.06.2010. године дана 30.06.2010. године.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које битно прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, у правној ситуацији када је смањена потреба за бројем запослених на пословима наставника ликовне културе што је последица неизвођења предметне наставе из овог предмета од првог до четвртог разреда тај предмет се у овим разредима не предаје) следи да је било нужно да тужени послодавац на основу критеријума из чл. 33 Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама (Службени гласник РС бр. 12/09) изложи запослене који раде на тим пословима конкуренцији применом критеријума и утврди запосленог за чијим је радом престала потреба. То је тужени и учинио тако што је образовао Комисију за сачињавање ранг листе која је извршила вредновање тужиље и ВВ применом критеријума из чл. 33 овог Посебног колективног уговора. Ради тога и пошто је тужиља на основу примене тих критеријума добила мањи број бодова (укупно бодова 28,80) у односу на ВВ (укупно бодова 30,75) оспорена решења су правилна и на закону заснована. Наиме, према одредби чл. 34 став 1 овог Посебног колективног уговора на основу критеријума из чл. 33 уговора сачињава се ранг листа према редоследу бодова почев од највећег.

За запосленог за чијим је радом престала потреба утврђује се запослени који оствари најмањи број бодова. Тај најмањи број бодова у овој ситуацији остварила је тужиља због чега је правилно донето решење од стране директора на основу предлога комисије која је извршила бодовање запослених и утврдила назначени број бодова.

Навод жалбе да је закључак из жалбене пресуде погрешан да је у чл. 33 Посебног колективног уговора извршено одређивање мерила за примену критеријума за те критеријуме је одређен рок од три месеца да свака установа односно школа уреди својим колективним уговором код послодавца и с тим у вези његово позивање на одредбу чл. 64 Посебног колективног уговора и на акт Министарства просвете бр. 112-01-00113/2010-02 од 09.06.2010. године овде је без утицаја. Наиме, у одредби чл. 33 Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика одређени су критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба са пуним или непуним радним временом који се вреднују у бодовима. И то: рад остварен у радном односу (за сваку годину рада оствареног у радном односу 1 бод, за сваку годину дана оствареног у радном односу у установи 0,35 бодова), образовања (за високо образовање 15-20 бодова, за специјалистичко образовање након средњег образовања односно вишег образовања 10 бодова, за средње образовање од 3 односно 4 године 5 бодова), резултати рада (однос према радним обавезама и пословима реализација програма и задатака, долазак на посао однос према другим запосленима родитељима и ученицима) до 3 бода, за остварене резултате на општинским и регионалним такмичењима 4 бода, за остварене резултате на покрајинским и републичким такмичењима 6 бодова, и допринос у педагошком раду – објављени радови стручни радови, издавање уџбеника, имовно стање (ако су укупна примања по члану на нивоу републичког просека, ако су укупна примања домаћинства по члану од 50 до 75% републичког просека, ако су укупна примања по члану испод 50% републичког просека), здравствено стање (инвалид, хронични и тешки болесник запослени који болује од професионалне болести (број деце на редовном школовању) ако запослени има једно дете на школовању, ако запослени има двоје деце на школовању, ако запослени има три и више деце на школовању). Ради тога и код чињенице да су по сваком од ових критеријума одређени бодови а имајући у виду одредбу чл. 2 став 1 овог Посебног колективног уговора којим је одређено да се исти непосредно примењује у свим основним и средњим школама и домовима ученика назначени наводи жалбе остају без значаја. Истина у погледу резултата рада одредба чл. 33 Посебног колективног уговора у тачки 1 не фиксира број бодова већ одређује до 3 бода (однос према радним обавезама и пословима – реализација програма и задатака, долазак на посао, однос према другим запосленима, родитељима и ученицима) али тужиља због тога није оштећена у поступку бодовања јер је у погледу резултата рада бодована са максималним бројем бодова колико је могла добити – добила је 3 бода.

Ради тога позивање жалбе на одредбу чл. 64 овог Посебног колективног уговора која прописује да ће се колективни уговор у установама усагласити са уговором о раду у року од 3 месеца од дана ступања на снагу овде остаје без значаја. Поред тога тужиља је и у погледу имовног стања добила 5 бодова – максимални број бодова у смислу назначене норме Посебног колективног уговора па ни у овом делу није оштећена.

Разлика у односу на ВВ која има 30.75 бодова је последица већег радног стажа ВВ а у тачки 1 чл. 33 фиксно су одређени бодови по критеријуму рада оствареног у радном односу без назнаке па овој норми у овом делу и није било потребно донормирање.

Коначно усаглашавање се врши у ситуацији када у Општем акту послодавца постоје норме које нису сагласне са одредбама Посебног колективног уговора а овде се о томе не ради.

Инструкција дата у акту Министарства просвете Секретаријата министарства бр. 112-01-00130/2010-02 од 09.06.2010. године која гласи :да се у пракси не би стварали проблеми приликом бодовања по овом критеријуму (однос према радним обавезама и пословима) неопходно би било да се општим актом установе прецизно дефинише како ће се пратити и доказивати сваки од параметара којима се утврђује однос према радним обавезама и пословима“ овде остаје без значаја. Та инструкција не обавезује а разлози због којих је дата нису правне природе. Поред тога тужиља је по овом критеријуму добила максимални број бодова. Због свега тога назначени наводи жалбе остају правно без значаја.

Правилно жалба примећује да се Анекс правилника о раду на ову правну ситуацију не може применити али он и није примењен већ искључиво Посебни колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика како то произилази из предлога ранг листе али и из примењених критеријума.

Правилно је и решење о накнади трошкова парничног поступка јер се исто заснива на правилној примени одредби чл. 149 ЗПП.

Са изложеног на основу одредбе чл. 375 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)