Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.12.2014.

Гж1 4009/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 4009/2014
Дана 10.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, против туженог ЈП „Србија гас“ Нови Сад, улица Народног фронта број 12, ради поништаја анекса број 2 уговора о раду и враћања на послове руководиоца одељења, одлучујући о изјављеним жалбама тужиоца и туженог против пресуде Првог основног суда у Београду 1П1.бр.3240/12 од 21.05.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 10.12.2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 1П1.бр.3240/12 од 21.05.2014. године и предмет УПУЋУЈЕ истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 1П1.бр.3240/12 од 21.05.2014. године у ставу један изреке одбијен је као неоснован захтев тужиоца којим је захтевао да се поништи анекс број 2 уговора о раду број 01-01-1/07 од 05.06.2012. године и да се обавеже тужени да тужиоца врати на послове руководиоца одељења „АА“, у року од 8 дана, док је ставом два изреке утврђено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против ове пресуде жалбу су благовремено изјавили и то тужилац побијајући је у погледу одлуке садржане у ставу један и делу става два изреке који се односи на тужиоца а тужени у погледу одлуке садржане у ставу два изреке који се односи на туженог, оба због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, а тужилац и због непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/2011), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалбе су основане.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужилац у радном односу на неодређено време код туженог по ком основу је закључио уговор о раду број 00-01-28/2-309 од 03.02.2006. године ради обављања послова руководиоца одељења, шифра радног места 0143100812 почев од 01.01.2006. године и анекс 1 овог уговора број 00-01-28/2-479 од 10.03.2006. године којим је тужиоцу одређен коефицијент посла од 5.87, да је извршни директор функције са одобрењем генералног директора дао предлог за премештај тужиоца на други одговарајући посао стручног сарадника – самосталног инжењера 2 (0612300818) у организационој јединици „АА1“, са седмим степеном стручне спреме са разлозима за премештај због потребе процеса и организације рада која је настала ради отклањања узрока застоја у раду, потребе за побољшањем процеса рада и бољег функционисања делова система, а који су настали услед неблаговременог извршавања радних задатака, да запослени није поступао професионално и благовремено у складу са потребама процеса рада у више наврата током дужег временског периода и да је зато предложено да се премести на послове радног места стручни сарадник, самостални инжењер 2 „АА1“, с тим што се за наведене послове захтева иста врста и степен стручне спреме, да је с тим у вези тужиоцу учињена понуда за закључење анекса број 2 уговора о раду број 01-02/121100 од 05.06.2002. године ради премештаја на послове стручног сарадника самосталног инжењера 2 са истим разлозима за премештај, да је тужилац са туженим закључио анекс број 2 уговора о раду 01-01-1/07 од 05.06.2012. године којим је премештен на послове стручног сарадника самосталног инжењера 2 у назначеном одељењу почев од 15.06.2012. године и са утврђеном зарадом по коефицијенту 4.11.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је тужени поступио у свему у складу са одредбама Закона о раду и да није повредио право тужиоца. Ово по налажењу првостепеног суда са разлога што је тужени понудио тужиоцу закључење анекса уговора о раду ради премештаја на друго радно место, потреба за распоређивањем је постојала и она је била објективно заснована а дискреционо право је директора односно руководиоца туженог да одлучује о премештају запосленог у току рада на сваки посао који одговара степену и врсти његове стручне спреме, знању, способностима, ако то захтевају потребе организације рада. Поред тога, директор је овлашћен да бира најближе сараднике, руководице служби сходно њиховим организационим способностима, као и да понуди измену уговорених услова рада уколико исти не могу да одговоре задатим обавезама и задацима.

Овај закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити јер се иста заснива на битним повредама одредаба парничног поступка, али чињенично стање није потпуно утврђено због чега се побијана пресуда не може испитати са становишта правилне примене материјалног права.

Наиме, правилно указује жалба да је побијана пресуда захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП.

Тако у образложењу побијане пресуде првостепени суд прихвата исказ сведока СС, а пропушта да вреднује тај исказ и да његову оцену у смислу члана 8 ЗПП, што је битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 1 ЗПП. Међутим, ова повреда одредаба парничног поступка дигнута је и на ранг повреде одредаба парничног поступка из тачке 12 ЗПП и зато што према исказу овог сведока тужилац и други колега који је такође радио у Одељењу „АА“ као и још инжењер налоге за отпремање гасних станица нису у целости објављивали, објављивали су их парцијално, тиме су одбијали да бирају три понуђача коме ће слати понуде, а инжењери су радили на своју руку не у оквиру неке стратегије, да су само 20 станица биле битне .При томе првостепени суд пропушта да разјасни да ли је тужена страна дала упутства тужиоцу у погледу станица које су битне и да ли му је дала инструкције у погледу објављивања налога. Коначно, овај сведок не идентификује које су то биле битне станице и разлоге с тим у вези и који то налози нису објављени.

  Исто тако, овај сведок тврди да одељење није поступало по интерном налогу, да је одговорило једним дописом да за то нису задужени, а не идентификује садржај тога налога да би се могао проверити да ли је тај налог био правилно упућен назначеном одељењу или не. Коначно, и овај сведок се не изјашњава о томе да ли је постојала потреба за распоређивање тужиоца. У том значају је његов исказ али не могу да се изјасним.

Према одредби члана 171 Закона о раду послодавац дужан да запосленом да понуди измену уговорених услова рада ради премештаја на други одговарајући посао због потребе процеса и организације рада а у смислу његове одредбе члана 172 уз понуду за закључење анекса уговора о раду послодавац је дужан да запосленом у писаном облику достави и разлоге за понуду. Ти разлози морају бити конкретизовани и потврђују да се премештај не врши на основу дискреционог овлашћења директора односно руководиоца. Ради тога, разлоге из ожалбене пресуде да је дискреционо право директора односно руководиоца да одлучује о премештају запосленог у току рада на сваки посао који одговара врсти његове стручне спреме, знању и способностима ако то захтевају потребе организације рада и да је директор овлашћен да бира своје најближе сараднике руководиоце служби сходно њиховим организационим способностима овај суд не прихвата је само у присуству потреба процеса рада директор има овлашћење да изврши премештање запосленог на други одговарајући посао. О томе првостепени суд није водио рачуна као и чињенично стање остало непотпуно утврђено а на околности: да ли је било застоја у раду и ако јесте када и у чему се тај застој састојао, и на који начин је тужилац и којим је конкретно радњама допринео том застоју, које то конкретно задатке тужилац није благовремено извршио, да ли је у односу на те задатке тужиоцу био одређен рок и који је био рок по природи ствари за њихово завршавање а када су исти завршени, да ли су тужиоцу дате инструкције и упутства, које су станице биле битне и из којих разлога и да ли је тужилац с тим у вези добио одговарајућа упутства, као и у погледу селекције налога које треба објавити.

Ради тога, ни са становишта правилне примене материјалног права се побијана пресуда не може испитати па ни значај :
-Налога за достављање интерних налога од 06.02.2012 године
-Дописа - Доставе техничко технолошких података за објекте на гасоводу од 27.01.2011.године;
-Емаил од 21.12.2010 године ;
-Допис број01-01-1/3942 од 28.02.2012.године.

У том смислу с обзиром на садржај Дописа генералном директору од 28.08.2012 године било је нужно разјаснити када је налог од 06.02.2012 године достављен и да ли је то учињено после рока за његово извршење, да ли се је посао могао урадити у компанији, да ли је за одређене податке био надлежан други сектор, због чега није било могуће обезбедити потписе одговорних за реализацију да ли је обавеза тужиоца била да прибави обавештења о ценама ида ли је по овом допису уследио одговор и шта је био његов садржај.

Код изложеног изостало је вредновање и:
-Дописа број 02-03/151 од 24.04.2013 године;
-Допис од 27.01.2011 године;
-Допис 01-01-5/30 од 07.03.2011године;
Допис бр.01-01-5/31 од 14.032.2011.године;
Допис бр01-01-5/32 од 18.03.2011 године и коментари тужиоца на уговор о изградњи SCADA система на 31 објекту од 07.03.2011 године Анализа докумената структуре цене од 14.03.2011.године и18.03.2011.године

Такође чињенично стање није потпуно утврђено и на околности врсте тражених података, да ли су исти достављени или не,да ли је дошло до затоја у раду и развоју јединственог SCADA система

Зато је иста морала бити укинута па и у погледу одлуке о реституцији, пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Укинуто је и решење које садржи одлуку о накнади трошкова парничног поступка по захтеву тужиоца и туженог, јер одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку употпунити чињенично стање на претходно назначене околности, поновити доказ саслушањем сведока и тужиоца а у односу на контрарне околности и суочити их, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног на основу одредби члана 391 став 1 и 392 ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

Председник већа–Судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)