Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.02.2016.

Гж1 402/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 бр.402/16
Дана 12.02.2016.године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Персиде Јовановић, председника већа, Невенке Калуђеровић и Зорице Смирчић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномoћник АБ, адвокат, против туженог ББ, ради заштите од дискриминације, решавајући о жалби тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Смедереву П.бр.30/15 од 26.10.2015.године, у седници већа одржаној дана 12.02.2016.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Смедереву П.бр.30/15 од 26.10.2015.године, у делу у ком је одбачена тужба по тужбеном захтеву тужиоца да се ради уклањања последица дискриминаторског поступања поништи одлука односно анекс уговора о раду од 25.12.2014.године, којим је Кемењ Анета распоређена на послове контисте извода.

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Смедереву П.бр.30/15 од 26.10.2015.године, у делу у ком је тужба тужиоца одбачена и у односу на тужбени захтев за утврђење да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу и у односу на захтев за накнаду трошкова парничног поступка и у овом делу предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновни поступак.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Смедереву П.бр.30/15 од 26.10.2015.године, одбачена је тужба тужиоца.

Против наведеног решења тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Испитујући правилност ожалбеног решења у границама овлашћења прописаних одредбом члана 386 ЗПП-а у вези одредбе члана 402 ЗПП-а (“Службени гласник РС”, бр.72/2011, 55/14), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца делимично основана.

Према разлозима ожалбеног решења поднетом тужбом тужилац је истакао тужбени захтев за утврђење да је тужени ББ, као директор "АА" дискриминаторски поступао према тужиоцу, те тужбени захтев да се ради уклањања последица дискриминаторског поступања поништава одлука односно анекс уговора о раду од 25.12.2014.године којим је СС распоређена на послове контисте извода.

Налазећи да је тужба неразумљива јер је нејасно да ли се ради о тужби поднетој у смислу правила из члана 195 Закона о раду или о тужби из члана 43 Закона о забрани дискриминације и да не садржи чињенице по ком личном својству је извршена дискриминација уколико се ради о тужби из члана 43 Закона о дискриминацији, првостепени суд је по одржаном рочишту у смислу правила из члана 294 став 2 ЗПП-а, на ком је предочио тужиоцу назначене недостатке, одбацио тужбу коју је у име странке поднео адвокат.

Правилна је одлука којом је првостепени суд одбацио тужбу по тужбеном захтеву да се ради уклањања последица дискриминаторског поступања поништи одлука односно анекс уговора о раду од 25.12.2014.године којим је други запослени распоређен на послове контисте извода, али не из разлога на које се у образложењу решења позива првостепени суд .

Захтев истакнут у овој парници тужилац заснива на тврдњи да је у радном односу на неодређено време у "АА" на пословима руковаоца црпне станице, за чије обављање се тражи средња стручна спрема, а да је тужени директор тог јавног предузећа. За време трајања радног односа тужилац је завршио Вишу техничку школу за пословни менаџмент, а потом дипломирао на Високој школи за пословну економију и предузетништво са звањем дипл.економиста, о чему је више пута усмено обавештавао туженог директора, ради премештаја на послове који одговарају стеченој стручној спреми. Тужени је међутим на послове контисте извода преместио запослену СС која је обављала послове референта катастра гробља, претходно изменивши акт о систематизацији како би услови за обављање послова контисте извода одговарали стручној спреми коју та запослена поседује – дипл.инжењер производног менаџмента, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације и одредбе Закона о раду.

Свако ко је повређен дискриминаторским поступањем има право да поднесе тужбу суду. Таквом тужбом, према правилима из члана 43 Закона о забрани дискриминације може се тражити: забрана извршења радње од које прети дискриминација, забрана даљег вршења радње дискриминације односно забрана понављања радње дискриминације; утврђење да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу или другоме; извршење радње ради уклањања последица дискриминаторског поступања; накнада материјалне и нематеријалне штете; објављивање пресуде донете поводом неке од тужби из тачке 1- 4 овог члана.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа према правилима из члана 192 Закона о раду у правном лицу одлучује директор или запослени кога он овласти. Запосленом се у писменом облику, доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности са образложењем и поуком о правном леку (члан 193 истог закона), а против решења којим је повређено право запосленог, запослени односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, према правилима из члана 195 Закона о раду може да покрене спор пред надлежним судом у року од 90 дана од дана достављања решења односно сазнања за повреду права.

Према правилима из члана 194 став 4 Закона о парничном поступку тужба за утврђење повреде права личности може да се поднесе без обзира да ли је постављен захтев за накнаду штете или други захтев, у складу са посебним законом.

Према правилима из члана 294 став 1. тачка 6 ЗПП-а, суд по претходном испитивању тужбе доноси решење којим се тужба одбацује, ако утврди да не постоји правни интерес тужиоца за подношење тужбе из члана 194 закона.

Поштујући наведене норме, тужба по тужбеном захтеву за поништај појединачног акта послодавца којим је одлучено о правима, обавезама или одговорности другог запосленог не ужива судску заштиту нити у парници из радног односа нити у парници за заштиту од дискриминације по тужби за утврђење дискриминаторског поступања у смислу правила из члана 43 Закона о забрани дискриминације. Такав захтев не може представљати извршење радње ради отклањања последица дискриминаторског поступања, па је супротно тврдњи жалбе правилна одлука којом је у погледу овог тужбеног захтева одбачена тужба, јер је донета правилном применом правила из члана 294 став 1 тачка 6 и члана 294 став 2 ЗПП-а.

Доносећи ожалбено решење којим је одбацио тужбу и у погледу тужбеног захтева за утврђење да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу, првостепени суд је погрешно применио правила парничног поступка из члана 98 и 101 Закона о парничном поступку и тиме учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 1 ЗПП-а што је било од утицаја на доношење правилне одлуке, како се основано чињеничним наводима жалбе указује.

Према правилима из члана 303 ЗПП-а у позиву за припремно рочиште странке се, између осталог, упозоравају на дужност изношења свих чињеница и предлагања доказа којима се те чињенице потврђују. Припремно рочиште, према правилима из члана 305 ЗПП-а почиње излагањем тужбе после чега тужени износи одговор на тужбу. Ако је потребно суд ће затражити од странака разјашњење у погледу њихових навода или предлога. Према правилима о току главне расправе из члана 313 ЗПП-а суд ће постављањем питања да се стара да се у току расправе пруже потребна објашњења да би се утврдиле чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева. Странке могу у поднесцима или на каснијим рочиштима, све до закључења главне расправе да износе нове чињенице и предлажу нове доказе, само ако учине вероватним да без своје кривице нису могли да их изнесу односно предложе на припремном рочишту односно на првом рочишту за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано (члан 314 став 1). Суд не узима у обзир чињенице и доказе који су изнети односно предложени супротно ставу 1 овог члана (члан 314 став 2 ЗПП-а).

Према правилима из члана 98 став 3 ЗПП-а, поднесци морају да буду разумљиви, да садрже све оно што је потребно да би по њима могло да се поступи, а нарочито: означење суда, име и презиме, пословно име привредног друштва или другог субјекта, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових законских заступника и пуномoћника ако их имају, предмет спора, садржину изјаве и потпис подносиоца.

Ако изјава садржи захтев, странка је према правилима из члана 98 став 4 ЗПП-а дужна да у поднеску наведе чињенице на којима захтев заснива, као и доказе ако је то потребно.

Ако је поднесак неразумљив или непотпун (члан 98 став 3) суд ће странци која нема пуномoћника да врати поднесак ради исправке, осим ако законом није другачије прописано. Ако је поднесак који је у име странке поднео пуномoћник односно јавни правобранилац или јавни тужилац неразумљив или непотпун, суд ће га према правилима из члана 101 став 5 ЗПП-а одбацити.

Дискриминација означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање односно пропуштање у односу на лица или групе као и чланове њихових породица или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији и другим стварним или претпостављеним личним својствима. Основ дискриминације је лично својство дакле обележје које је везано за личност појединца или групе, па је правилан закључак првостепеног суда да је странка дужна да у тужби за заштиту од дискриминације наведе чињенице по ком личном својству је извршена дискриминација.

Тај недостатак тужбе, међутим, тужбу не чине непотпуном, па околност да је тужбу у име странке поднео адвокат није била основ за доношење решења о одбачају тужбе, јер чињенице на којима заснива свој тужбени захтев тужилац може изложити и на припремном рочишту, а под условима из члана 314 и у фази главне расправе. Неизношење чињеница од значаја за оцену основаности тужбеног захтева разлог су за доношење одлуке којом се одбија постављени тужбени захтев, а не за доношење решења о одбачају тужбе. Супротно закључку првостепеног суда поднета тужба није неразумљива, па је из свих изложених разлога ожалбено решење у погледу одлуке којом је одбачена тужба и по тужбеном захтеву за утврђење да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу морала бити укинута.

У поновном поступку првостепени суд ће наставити поступак и тиме отклонити учињену битну повреду одредаба парничног поступка на коју му је указано овим решењем.

Из изложених разлога, применом одредбе члана 401 тачка 2 и 3 ЗПП-а (“Службени гласник РС”, бр.72/2011,55/14), одлучено је као у изреци решења.

Председник већа – судија
Персида Јовановић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)