Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.04.2010.

Гж1 4369

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 4369
Дана 21.04.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕГОРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пономоћник АБ, против туженог ДОМ ЗДРАВЉА "ББ", ради исплате јубиларне награде, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Другог општинског суда у Београду П1 188/09 од 03.02.2010. године, у седници већа одржаној дана 21.04.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Другог општинског суда у Београду П1 188/09 од 03.02.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Другог општинског суда у Београду П1 188/09 од 03.02.2010. године, у ставу један изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да тужиоцу плати износ од 39.628,80 динара на име јубиларне награде са затезном каматом почев од 20.06.2009. године до исплате, док је у ставу два изреке решено о трошковима парничног поступка, па је тужилац обавезан да плати износ од 1.740,00 динара.

Благовременом жалбом тужилац побија наведену пресуду у целини из свих законом предвиђених разлога, са предлогом као у жалби.

Испитујући правилност и законитост првостепене пресуде, у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао:

жалба тужиоца није основана.

У поступку доношења ожалбне пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности. Нема ни повреде из тач. 12 става 2 истог члана, на коју повреду се жалбом неосновано указује, јер ожалбена пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку следи: да је тужилац у радном односу код туженог, као послодавца, да је општим актом туженог (Правилник о додели јубиларних награда од 19.05.2006. године) предвиђено право запослених на исплату јубиларне награде за 10, 20 и 30 година непрекидног рада, да је тужилац у 2009. години навршио 10 година радног стажа али да му јубиларна награда није исплаћена.

Налазећи да је тужени индиректни корисник буџета првостепени суд је, с позивом на одредбу члана 28. Закона о буџету РС (“Сл. гласник РС”, бр. 120/2008, 31/2009, 111/2009), одбио као неоснован овако постављени тужбени захтев тужиоца.

Одлуку првостепeног суда прихвата и овај суд у поступку њене жалбене контроле, али са другачијим образложењем.

Одредбом члана 28. Закона о буџету за 2009. годину прописано је да се у буџетској 2009. години неће вршити обрачун и исплата божићних, годишњих и јубиларних награда и других врста награда и бонуса предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, за директне и индиректне кориснике средстава буџета Републике Србије, буџета локалне власти, организације обавезног социјалног осигурања и њихове кориснике.

Према одредби члана 2 тач. 9 Закона о буџетском систему Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр.54/2009) корисницима средстава организација за обавезно социјално осигурање сматрају се организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког завода за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија односно локална власт)

У конкретном случају тужена здравствена устава не спада у ред индиректних корисника буџета, како то погрешно у свом образложењу наводи првостепeни суд а на шта се жалбом тужиоца основано указује. Наведено је, међутим, без утицаја на правилност побијане пресуде код чињенице да тужени, сагласно цитираној одредби чл. 3 тач. 9 Закона о буџетском систему Репубилке Србије, спада у круг корисника организације обавезног социјалног осигурања из чега неспорно произилази да је исти обухваћен режимом забране исплата на терет буџета установљеним одредбом чл. 28 Закона о буџету Републике Србије.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је тужилац 10 година радног стажа навршио у 2009. години то је и према становништву овог суда правилан закључак првостепeног суда да тужбени захтев тужиоца за исплату јубиларне награде није основан.

Указивањем жалбе да Законом о буџету за 2009. годину нису стављени ван снаге Закон о раду и општи акти послодаваца (Правилник о раду и Правилник о исплати јубиларних награда), као ни уговори о раду запослених, те да се питање исплате јубиларне награде у конкретном случају има решити сагласно њиховим одредбама такође није основано.

Ово стога што Закон о буџету, као закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за кориснике јавних средстава директне и индиректне кориснике буџета, огранизације обавезног социјалног осигурања и њихове кориснике, за период од једне или три године, представља lex spesialis у овој области у односу на Закон о раду и општег акта послодавца, па се у складу са правилом lex specialis derogat legi generali и у ситуацијама које су општим и специјалним законом различито регулисане, а као што је то овде случај, имају применити одредбе сцпецијалног закона, као ужег и потпунијег.

Позивањем тужиоца на одредбу чл. 2 Правилника о додели јубиларних награда је правно без утицаја. Та норма прописује да дом здравља може запосленом да обезбеди награду за јубиларне године. Међутим, њеним садржајем није прописано да то може да обезбеди из сопствених прихода. Пред тога, у конкуренцији овог општег акта и Закона о буџету за 2009. годину, Закон је јаче правне снаге и овлашћен је да уреди начин коришћења средстава за ову намену у овој установи (код туженог) независно од њиховог извора.

Из изложеног жалбени наводи тужиоца којима се указује на погрешну примену материјалног права у целини се показују неоснованим, па како је правилна и одлука о трошковима спора јер је донета у складу са одредбом члана 149 и 159. Закона о парничном поступку, жалбу тужиоца ваљало је одбити као неосновану, а правостепену пресуду потврдити, као у изреци, применом чл. 375. Закона о праничном поступку.

Председник већа – судија
Боривоје Живковић
С.М

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)