Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.04.2010.

Гж1 4621/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 4621/10
Дана, 14.4.2010. године
Б е о г р а д



У И М Е Н А Р О Д А



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Радомира Кокотовића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", кога заступа БА, ради поништаја анекса, одлучујући о изјављеним жалбама тужиоца и туженог против пресуде Општинског суда у Шапцу П1 бр. 200/09 од 28.9.2009.године донео је у седници већа одржаној дана 14.4.2010. године


П Р Е С У Д У


ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Шапцу П1 бр. 200/09 од 28.9.2009.године у делу става један изреке па се поништава Анекс број 3 уговора о раду број 120051 од 16.6.2004.године закључен 13.3.1009.године између тужиоца и туженог.

УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Шапцу П1 бр. 200/09 од 28.9.2009.године у осталом делу става један њене изреке, ставу два и три изреке и предмет у том делу упућује основном суду у Шапцу на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Шапцу П1 бр. 200/09 од 28.9.2009.године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца да се поништи као незаконит анекс број 3 уговора о раду број 120051 од 16.6.2004. године закључен 30.3.2009.године између тужиоца и туженог којим је тужилац премештен на радно место самостални референт уз посебно знање и познавање рада на рачунару те да се обавеже тужени да тужиоца врати на радно место самосталног референта без познавања рада на рачунару, као неоснован, ставом два изреке обавезан је тужени да тужиоцу омогући стручно оспособљавање - обуку за рад на рачунару за потребе радног места самостални референт за аквизицију осигурања у року од 8 дана од дана пријема пресуде, док је ставом три изреке обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 20.000,00 динара у року од 8 дана од дана пријема пресуде.

Против ове пресуде жалбу су благовремено изјавили и то тужилац у погледу одлуке садржане у ставу један њене изреке а тужени у погледу одлуке садржане у ставу два и три њене изреке, оба због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а тужилац и због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

Жалбе су основане.

У поступку доношења ожалбене пресуде и преиначеном делу става један њене изреке нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост у овом делу.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде у овом делу следи: да је тужилац у радном односу код туженог на неодређено време, да су по том основу парничне странке тужени као послодавац и тужилац као запослени закључили уговор о раду број 120051 од 16.6.2004. године према чијем садржају су тужиоцу поверени послови самосталног референта под шифром посла 75 и са вредношћу бода 1805 и са садржајем послова као у одредби члана 2 овог уговора, да је тужена страна тужиоцу учинила понуду за закључивање анекса број 3 уговора о раду број 120051 од 16.6.2004.године која је заведена под бројем 1-2367/21 од 31.7.2009.године којим се тужиоцу због потреба процеса и организације рада нуди премештање на одговарајуће послове самосталног референта у Акционарском друштву за осигурање и реосигурање "ББ" огранак "ББ1" шифра посла 75 ???? 805 бодова месечно почев од 1.2.2009. године, да је тужиоцу ова понуда достављена 30.3.2009.године, да су тужилац као запослени и тужени као послодавац дана 31.1.2009. године закључили анекс број 3 уговора о раду број 120051 од 16.6.2004.године према чијој одредби члана 2 се тужилац као запослени распоређују на послове утврђене под шифром 0075100000028000000 у Правилнику о систематизацији шифра после 75 са назнаком после самостални референт у оквиру организационе јединице Акционарског друштва за осигурање и реосигурање "ББ1" почев од 1.2.2009.године, да су за ове послове предвиђени као услови у Правилнику о организацији и систематизацији послова (послова под назив самостални референт за аквизицију осигурања у огранку Главна филијала) као услов VI и 1 степен виша школа први степен факултета, односно VI/II степен виша школа, занимање правна односно техничка струка и посебна знања познавање рада на рачунару. Такође је утврђено да тужилац нема знање за рад на рачунару.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања ожалбена пресуда је у преиначеном делу њене изреке заснована на погрешној примени материјалног права због чега је у том делу одлучено као у изреци ове пресуде.

Према одредби члана 171 став 1 тачка 1 и става 2 Закона о раду послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (анекс уговора) и у случају премештаја на други одговарајући посао због потреба процеса и организације рада.

Одговарајућим послом у смислу става 1 тачка 1 овог члана сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Код туженог је дошло до промене у организацији рада јер је уведена нова организација рада тако да се послови процене штете на возилима више не обављају у експозитурама због чега тужилац те послове више не може да обавља (чињенично утврђење из ожалбене пресуде). Међутим, у правној ситуацији када тужилац нема знање на рачунару тада он нема посебна знања потребна за обављање послова на које је премештен због чега послови из анекса 3 уговора о раду број 120051 од 16.6.2004.године који је закључен 30.3.2009.године нису одговарајући послови за тужиоца. То нису исти услови као они у погледу потребних знања а који су именовани у уговору о раду. Слово закона употребљава исказ одговарајући посао. То подразумева да запослени који се премешта на одређени посао с обзиром на врсту и степен своје стручне спреме и остале радне способности може те послове обављати и вреднујући све то према одговарајућим условима на ту тему из уговора о раду. То се мери према условима назначеним у систематизацији па када запослени нема потребна знања на рачунару тада он не испуњава услове за обављање послова на који се премешта. Нема, јер то нису услови из уговора о раду где није навео знање на рачунару. Ради тога ожалбена пресуда се заснива на погрешној примени материјалног права. Правилно закључује ожалбена пресуда да је знање на рачунару елеменат образовања и оспособљавања запосленог у процесу рада али ако запослени нема та знања и вештине не може се преместити на одређени посао. О томе ожалбена пресуда не води рачуна у делу у коме је преиначена због чега је у том делу одлучено као у изреци ове пресуду.

При томе правилно примећује жалба тужиоца да је тужени послодавац имао могућност да поштујући одредби члана 49 Закона о раду омогући стручно оспособљавање тужиоца стицањем знања за рад на рачунару када то као у конкретном случају су захтевале потребе процеса рада и уговора новог начина и организације рада. Тужени послодавац то у односу на тужиоца није учинио па је због тога у погледу захтева тужиоца за поништај назначеног анекса одлучено као у изреци ове пресуде.

Околност да је запослени прихватио понуду за закључење анекса уговора не елиминише његово право да пред надлежним судом оспорава његову законитост - члан 179 став 4 Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05 са новелама) што је тужилац и учинио подношењем тужбе у овој парници.

Међутим, ожалбена пресуда је морала бити укинута у осталом делу става 1 њене изреке као и у погледу евентуалног тужбеног захтева. Наиме, првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде налази да је дошло до нове организације рада због чега не постоји могућност да тужилац обавља послове на које је био распоређен. Међутим, ни суд нема овлашћења да премешта запосленог на послове где се не тражи познавање рада на рачунару. Ради тога било је нужно разјаснити да ли у другим радним целинама постоје послови из уговора о раду а ако такви послови не постоје тада би захтев тужиоца у овом делу био неоснован.

У односу на евентуални тужбени захтев ожалбена пресуда је морала бити укинута пред претходног разлога (о евентуалном захтеву се одлучује када је одбијен по предходном захтеву). Пред тога првостепени суд се није бавио питањем да ли је у овлашћењу суда да налаже послодавцу стручно оспособљавање - обуку за рад на рачунару за потребе радног места самосталног референта за аквизицију или је то дужност послодавца која ако не буде извршена запосленог не може преместити на одговарајући посао. У присуству овог разлога у том делу ни чињенично стање није потпуно утврђено, а због редоследа одлучивања ни сазрело за одлуку о евенуталном захтеву.

Укинуто је и решење о накнади парничних трошкова садржано у ставу три изреке ожалбене пресуде јер одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога, првостепени суд ће у поновном поступку у погледу одлуке у делу тужбеног захтева у коме је укинута ожалбена пресуда употпунити чињенично стање те разјаснити околност на које је указано овим решењем на основу овлашћења из одредбе члана 299 ЗПП а потом донети правилну и на закону засновану одлуку у овом делу водећи рачуна и о томе да су обе парничне странке уз жалбу приложиле и анекс број 4 уговора о раду број 120051 од 1.4.2004.године којим је тужилац распоређен на послове продавца осигурања аквизитер као последице доношења Правилника о систематизацији од 9.10.2009.године.

Када првостепени суд правилно и потпуно утврди чињенично стање донеће правилну и на закону засновану одлуку у овом делу.

Са изнетог а на основу одредбе члана 375 и 377 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Бисерка Живановић

СА

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)