Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.01.2011.

Гж1 4900/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 4900/10
Дана 19.01.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ против туженог АД "ДД" кога заступа адвокат БА ради исплате теренског додатка решавајући о допуштености ревизије туженог изјављене против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1.4900/10 од 12.05.2010.године донео је у седници већа одржаној дана 19.11.2011.године


Р Е Ш Е Њ Е


НЕДОПУШТЕНА ЈЕ ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1.4900/10 од 12.05.2010.године у погледу одлуке садржане у ставу један њене изреке по члану 395 ЗПП.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Великој Плани П.бр.1013/05 од 09.11.2007.године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев у целости којим је тужилац АА предложио да суд обавеже туженог да овом тужиоцу на име теренског додатка исплати износе у вредности и за период са законском затезном каматом од датума до коначне исплате као у његовом садржају, као неоснован као и захтев који је предложио да се на исплаћена новчана средства плате доприноси за тужиоца Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања – Филијала Смедерево у висини која буде важила на дан плаћања као неоснован, ставом два изреке одбијен је као неоснован захтев у целости којим је тужилац ББ предложио да суд обавеже туженог да овом тужиоцу на име теренског додатка исплати новчане износе у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, као неоснован као и захтев којим је предложио да се на исплаћена новчана средства уплате доприноси за тужиоца Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања – Филијала Смедерево у висини која буде важила на дан плаћања као неоснован, ставом три изреке одбијен је тужбени захтев у целости којим је тужилац ВВ тражио да суд обавеже туженог да на име теренског додатка исплати новчане износе у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате у свему као у његовом садржају и захтев којим је овај тужилац тражио да се на исплаћена средства уплате доприноси Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања запослених Филијала Смедерево у висини која буде важила на дан плаћања као неоснован, ставом четири изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац ГГ тражио да суд обавеже туженог да на име теренског додатка овом тужиоцу исплати новчане износе у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају као и захтев којим је предложено да се на исплаћена новчана средства плате доприноси за тужиоца Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање Филијала Смедерево у висини која буде важила на дан плаћања као неоснован, ставом пет изреке обавезан је тужени да тужиоцу ГГ на име регреса за годишњи одмор за 2003.годину исплати износ од 7.500,00 динара са законском затезном каматом од 01.01.2004.године па до коначне исплате, на име регреса за годишњи одмор за 2004.годину износ од 4.500,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2005.године па до исплате као и да на исплаћени износ уплати порезе и доприносе за тужиоца Републиком фонду ПИО запослених Филијала Смедерево у висини која буде важила на дан уплате све у року од 15 дана под претњом извршења, док су ставом шест изреке обавезани тужиоци да туженом солидарно исплате трошкове парничног поступка у износу од 59.400,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом изрвшења.

Одлучујући о жалби тужилаца против ове пресуде Апелациони суд у Београду је пресудом Гж1.бр.4900/10 од 12.05.2010.године преиначио пресуду Општинског суда Великој Плани П.бр.1013/10 од 09.11.2007.године исправљена је решењем Основног суда у Смедереву Судска јединица у Великој Плани П.бр.1013/05 од 10.03.2010.године у делу става један, два, три и четири изреке и обавезао туженог да тужиоцима на основу теренског додатка исплати и то тужиоцу АА, ББ, ВВ, ГГ новчане износе у вредности за период и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, све у року од 8 дана од дана достављања преписа ове пресуде, док је ставом два изреке укинута пресуда Општинског суда у Великој Плани П.бр.1013/05 од 09.11.2007.године исправљена решењем Основног суда у Смедереву Судске јединице у Великој Плани П.бр.1013/05 од 10.03.2010.године у осталом делу става један, два, три, четири и шест њене изреке и у том делу предмет упућен Основном суду у Смедереву, Судској јединици у Великој Плани на поновно суђење. Тужена је поднела ревизију због погрешне примене материјалног права и истовремено предлог Апелационом суду у Београду да на основу овлашћења из одредбе члана 395 ЗПП допусти ревизију. Тужена је овај предлог образложила чињеницом постојања различите судске праксе о истом правном питању као и у овом предмету, у одсуству основа за примену општег колективног уговора (“Службени гласник РС” број 27/97 и 30/00) а указао је и на интерес туженог као чисто производног предузећа за чији опстанак је од пресудне важности исход покренутих спорова и с тим у вези да ово предузеће запошљава преко 1000 радника.

Врховни касациони суд је решењем Рев.2 1816/10 од 27.10.2010.године уступио предмет П.бр.1013/05 Општинског суду у Великој Плани Апелационом суду у Београду ради оцене изузетне дозвољености ревизије по члану 395 ЗПП.

Овај суд је нашао да је поднета ревизија туженог недопуштена по члану 395 ЗПП.

Наиме, према одредби члана 395 Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом по одредбама члана 394 овог Закона када је по оцени Апелационог суда о допуштености ове ревизије потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или када је потребно ново тумачење права.

У конкретном случају нису испуњени услови из ове правне норме јер је у Апелационом суду у Београду уједначена правна пракса по овом правном питању - идентичне су судске одлуке донете у грађанским парницама у истој правној ситуацији - исплате теренског додатка против истог туженог овде ревидента.

Указивање на пресуде Окружног суда у Смедереву донету у предметима Гж1.65/07 и Гж1.204/07 и с тим у вези приложена пресуда Окружном суду у Смедереву Гж1.204/09 од 18.10.2009.године и пресуда Гж1.65/07 од 28.11.2006.године правно су без значаја с обзиром на исказани став у пресудама Апелационог суда у Београду .На тај начин је већ уједначена правна пракса по овом правном питању.

Тврдња да нема основа за примену Општег колективног уговора занемарује одредбу члана 3 Појединачног колективног уговора од 26.09.2002.године која у ставу 1 прописује да овај Колективни уговор не може да садржи одредбе којима се запосленима дају мања права или неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом и Општим колективним уговором и посебним колективним уговором који ће бити закључен у складу са Законом о раду.

Дакле, овај разлог иако би указивао на погрешну примену материјалног права када би био основан нема своје ни правно покриће .Нема, јер и Појединачни колективни уговор код туженог послодавца који је закључен 26.09.2002. године бланкетном техником у његовој одредби става 1 чл.3 упућује на одговарајућу норму Општег колективног уговора када она представља повољнији пропис .

Поред тога Општи колективни уговор је престао да важи истеком рока од 6 месеци рачунајући од 23.03.05.године на основу одредбе чл.284 став 2. Закона о раду(„Сл.гласник РС“ 24/05...). То значи да је његова важност престала после периода у коме је одлучено пресудом Апелационог суда у Београду.

Коначно околност утицаја пресуда у овој парници на бонитет тужене стране као привредног друштва, представља ванправни разлог и не може се сврстати у категорију разлога који оправдавају општи интерес јер би се тада поступило супротно закону односно општим актима. Општи интерес мора се вредновати и са становишта важећих правних норми, а не индивидуалних интереса странака у спору. Супротно схватање било би противно чл.6. ЕКЉП -право на правично суђење, као и праву на имовину

Са изложеног а на основу одредбе члана 395 ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)