Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.01.2012.

Гж1 5132/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 5132/11
Дана 11.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа у парници из радног односа тужиоца АА кога заступа адвокат АБ, против туженог ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА "АА", кога заступа АБ1 ради накнаде штете одлучујући о изјављеним жалбама тужиоца и туженог против пресуде Другог основног суда у Београду, Судска јединица у Лазаревцу П1.бр.1389/10 од 13.06.2011.године донео је у седници већа одржаној дана 11.01.2012.године


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиоца и туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Другог основног суда у Београду, Судске јединице у Лазаревцу П1.бр.1389/10 од 13.06.2011.године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка по жалби.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду, Судске јединице у Лазаревцу П1.бр.1389/10 од 13.06.2011.године у ставу један изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да тужиоцу плати на име изгубљене добити на пољопривредном имању за период од 2005. до 2011.године износ од 2.204.581,50 динара са законском затезном каматом од 06.04.2011.године па до исплате, све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде док је за више од захтева досуђеног износа од 2.204.581,50 динара до траженог износа од 7.428.954,00 динара одбијен као неоснован, ставом два изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да тужиоцу плати на име будуће штете због изгубљеног прихода радом на пољопривредном имању износ од 26.244,90 динара месечно почев од 01.01.2012.године најдаље до 5. у месецу за претходни месец па убудуће док се ова одлука не преиначи или укине с тим што је доспеле месечне накнаде тужени дужан платити одједном а све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде док се вишак тужбеног захтева од досуђеног износа од 26.244,90 динара до траженог износа од 44.637,00 динара одбија као неоснован, а ставом три изреке обавезан је тужени да тужиоцу плату на име трошкова парничног поступка износ од 809.025,00 динара а све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

Против ове пресуде жалбе су благовремено изјавили и то: тужилац побијајући је у одбијајућем делу става један и два њене изреке и ставу три њене изреке а тужени побијајући је у усвајајућем делу става један и два и ставу три њене изреке оба због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Тужилац је тражио накнаду трошкова поступка по жалби.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду, као другостепени суд је нашао:

-жалбе су неосноване.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужилац рођен _.године, да је запослен код туженог на пословима надзорника за багер, дана 03.09.2004.године ради контроле утовара  на камиону зуба радног точка багера попео се на приколицу камиона Камас, да је приликом силаска са камиона тужилац пао, да је због тога претрпео повреду у виду комоције мозга због чега је код тужиоца трајно настао посткомоциони синдром који се испољава у виду несанице кошмарних снова, смањеног прага толеранције на фрустрације, да је због претрпљене повреде врата и вратног грудног прелаза кичменог стуба код тужиоца дошло до трајно заосталих промена на десној руци у виду потпуно спуштеног десног рамена због чега је десна рука отечена измењене боје и виси поред тела што одговара комплексном регионалном болном синдрому, да је код тужиоца дошло до умањења радна способност и животна активности по 50%, да је правноснажном пресудом Другог основног суда у Београду Судске јединице у Лазаревцу П1.бр.22/07 од 09.03.2010.године у ставу један, два и делу става три изреке у погледу одлуке о накнади трошкова лечења са каматом (позитивна и негативна одлука) делимично усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу накнади нематеријалну штету из истог штетног догађаја у вредностима и по основима као у његовом садржају са законском затезном каматом од 09.03.2010.године,  ставом два изреке одбијен тужбени захтев тужиоца за вишак по назначеним основима нематеријалне штете са каматом док је ставом три изреке у потврђујућем делу делимично усвојен тужбени захтев тужиоца за накнаду трошкова лечења као у његовом садржају, да су пресудом Апелационог суда у Београду Гж1.5835/10 од 25.08.2010.године одбијене као неосноване жалбе тужиоца и туженог и потврђена ова пресуда у ставу један, два и делу става три изреке у погледу одлуке о накнади трошкова лечења са каматом (позитивна и негативна одлука) , да тужилац живи у заједничком домаћинству са оцем ААО рођеним _.године, мајком ААМ рођеном _.године, сином ААС рођеним _.године, ћерком ААЋ рођеном _.године и тетком ААТ рођеном _.године, да је тужилац био носилац пољопривредне производње, да је аа економско двориште где постоје две приземне стамбене зграде, економска зграда за гајење стоке и смештај пољопривредне механизације који су саграђени од чврстог материјала и преграђени за смештај стоке, да је кп. аа1 ха да је на једном делу парцеле пашњак површине од 0.25.00 ара док је остатак засађен багремом, да је кп. аа2 пашњак, кп. аа3 је засад шљива у пуном роду а преосталих 0.36.61 ара је засад шљива стар око четири године, да је кп. аа4 засађена ратарским културама као и кп. аа5 која је по структури њива друге односно прве класе, да на кп. аа6 је засад ратарских култура а у педолошком смислу земљиште које припада алувијуму, те се уз правилну и благовремену примену агротехничких мера постиже максимални принос, да је укупна вредност производње у периоду од 2005. до 2011.године била 8.220.054,00 динара а допринос тужиоца након одбитка учешћа економске базе домаћинства од 30% и родитеља од 20% то износи 4.110.027,00 динара, да је имајући у виду умањење радне способности тужиоца да је губитак зараде у пољопривреди код тужиоца 2.055.013,50 динара укупно односно исказано по месецима 24.464,44 динара, да је укупна вредност пчеларске производње за период од 2005. до 2011.године износила 9.728.139,00 динара, да је допринос тужиоца био 4.899.070,00 динара а уз одбитак умањене способности 2.449.535,00 динара односно месечно 29.161,00 динара, да је допринос тужиоца настанку штете утврђено 10%, да је тужилац пре повреде обрађивао назначених 10 хектара земље, да је сав посао обављао помоћу механизације коју поседује, да је радио по систему 12 сати рада па пауза од 24 сата и опет 12 сати од 2003.године је радио само прву смену, да је за орање 1 хектара потребно од 2 до 2 и по сата, за кошење исте површине 45 минута, да је посао сакупљања сена обављао ноћу када је већа влажност због квалитета детелине, да је превоз сена вршен помоћу трактора и посебних вила од парцеле до објекта за смештај сена и да је у периоду од 1989 -90 године сазидао пољопривредни објекат од чврстог материјала димензија 60 х 24 у коме је било товилиште за узгој свиња и бикова а у једном делу смештај хране, да су 2/3 објекта биле покривене бетонском плочом над објектом а преостали део отворен ради смештаја хране, да је посао организовао тако да од 4,30 часова изврши храњење стоке, сипање хране у хранилице, у објекту су постојале појилице као и музилице за мужу крава, да је имао 7 крава на мужи, да је овце пуштао на испашу јер је цела површина од 10 хектара била ограђена жицом, да је телад гајио у продуженом тову која су била пуштена у ограђеном простору од 40 ари а појење је обављао тако што се у пресечну бурад цревима вода доводила, да је у поседу имао 60 телади и 12 бикова те 30 оваца које су се јагњиле у две године три пута, да је гајио кокошке носиље – преко 100 комада које су давале преко 80 јаја дневно чију је продају вршио мештанима, да је отац тужиоца пензионисан пре 20 година због малигног обољења коштане срежи и да није у стању да изводи било какве радове сем обиласка усева и стоке, да је мајка тужиоца преживела шлог пре 22 године и да је тешка око 150 килограма те да се јако тешко креће а да је долазила да помузе краве и то у просеку једном недељно, да у домаћинству живи и тетка тужиоца која је од 22 године душевни болесник и није у стању да привређује и да је син тужиоца претрпео операцију кичме те да је тужилац у моменту повређивања био стар 39 година.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Претходно на околност постојања основа одговорности тужене за штету тужиоцу доказном снагом делује правноснажна пресуда Другог основног суда у Београду Судске јединице у Лазаревцу П1.бр.22/07 од 09.03.2010.године (у потврђујућем делу њене изреке) којом је утврђено да постоји одговорност туженог за штету коју је тужилац претрпео применом правила из одредбе члана 173 Закона о облигационим односима а такође и да постоји допринос тужиоца сопственој штети 10% процентуално исказано.

Према одредби члана 195 став 2 Закона о облигационим односима  ако повређени због потпуне или делимичне способности за рад губи зараду одговорно лице је дужно плаћати повређеном одређену новчану ренту као накнаду штете.

Поштујући ову правну норму  изгубљена зарада се испољава у виду губитка зараде због немогућности оштећеног да оствари приходе које је остваривао до повређивања или због губитка у имовини услед плаћања ангажовања радне снаге за обављање послова које је пре обављао а због последица повреде то више не може да чини. Овде се штета састоји у изгубљеној добити због немогућности обављања пољопривредне делатности . Првостепени суд је утврдио да због неспособности тужиоца за обављање пољопривредних радова он трпи штету у изгубљеној заради у вредности како је то утврђено у усвајајућем делу става један и два изреке побијане пресуде када се ради о новчаној ренти. При томе новчани износи доспели до31.12.2011.године

Правилна је и одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени одредби члана 186, 277 и 324 став 1 ЗОО.

Указивање жалбе туженог на оспорени основ одговорности и с тим у вези на постојање битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП нема чињенично правно покриће . Ово зато што је то претходно питање са становишта одговорности туженог за штету коју је претрпела тужилачка страна назначеном приликом и доприноса тужиоца сопственој штети у смислу одредбе члана 192 Закона о облигационим односима решено имајући у виду пресуду Другог основног суда у Београду Судске јединице у Лазаревцу П1.бр.22/07 од 09.03.2010.године у потврђујућем делу њене изреке.

Првостепени суд зато супротно наводима жалбе није пренебрегао како то тврди жалба да се узрок штете не налази у опасној ствари нити опасном својству ствари и да каросерија камиона фабрички не поседују мердевине те да је била довољна обична пажња да се безбедно сиђе или попне на исту.

Навод жалбе туженог да тужени зна да тужилац нормално функционише занемарује утврђено медицинским вештачењем. У том смислу закључак из налаза да код тужиоца постоје знатне тешкоће у обављању било каквих активности десном руком па чак и најосновнијих као што су исхрана и облачење. Поред тога жалба туженог не прилаже нити предлаже доказе за супротно а то није учинила ни у првостепеном поступку, па је овај суд као другостепени у поступку жалбене контроле везан утврђено чињеничним стање и на околност губитка радне способности тужиоца за вршење пољопривредне активности а неоспорно је утврђено да је тужилац до настанка узрока штете те активности обављао и учествовао у стицању прихода из тог основа. Поред тога назначене промене са умањењем радне способности утврђене су и у Експертизи Клиничког центра Србије Института за медицину рада и радиолошку заштиту др Драгомир Карајловић где је констатовано да тужилац није способан за физичке послове, рад на висини, послове који захтевају очувану равнотежу и већа психичка оптерећења. Зато немају никакво чињенично покриће ни доказну потврду наводи жалбе туженог да он зна да тужилац нормално функционише и да је активан  у месном фудбалском клубу.

Супротно наводима жалбе туженог овде се не ради о приходовању већ о реституцији у имовини тужиоца отклањањем штетних последица насталих назначеном повредом на раду тужиоца за коју одговорност примарно сноси тужени послодавац. Последица тога је и успостављање стања у изгубљеној добити коју би тужилац остварио вршећи до настанка штетног догађаја пољопривредну делатност као додатну активност која му је била  извор прихода.

Навод жалбе да тужилац не може црпети корист у будуће јер теоретски постоји могућност да он буде наследник свог оца може бити од значаја за одлуку у погледу измене ренте за случај да наступе промењене околности – члан 196 ЗОО, али та тврдња није од утицаја за одлуку у овој парничној ствари са целине изложеног.

Када жалба туженог тврди да се зна шта један човек у току једног дана или године може да постигне занемарује начин организације рада код туженог и чињеницу да је првостепени суд поступајући по налозима из назначеног решења Апелационог суда у Београду разјаснио све претходно наведене околности. Зато су без значаја и наводи жалбе туженог који се односе на садржај делатности тужиоца као пољопривредних активности чији је циљ да се докаже да тужилац није могао као запослени да обавља те активности. Међутим, из резултата изведених доказа следи супротно.

Првостепени суд је супротно наводима жалбе узео у обзир и учешће родитеља тужиоца у економској бази домаћинства па су наводи жалбе туженог којима указује на исказ сведока СС без утицаја. Оцена резултата изведених доказа је правилна и заснива се на правилној примени одредбе члана 8 ЗПП.

Навод жалбе на околност да тужилац није доставио пресуду о разводу брака правно је без значаја када је на основу резултата изведених доказа утврђено да тужиочева супруга не живи са њиме у заједничком домаћинству нити привређује (према исказу тужиоца она га је напустила).

Навод жалбе да ћерка тужиоца иако је малолетна може да обави у слободном времену низ лакших послова ничим није доказно потврђена.

Ради тога не може се прихватити навод жалбе да се приход у датој ситуацији треба поделити на седам јер то није чињенично утврђено нити доказно потврђено.

Правилно жалба туженог указује на одредбу члана 185 став 1 Закона о облигационим односима и с тим на циљ накнаде штете  успостављањем пређашњег стања, али то правило овде није повређено.

Неосновани су наводи жалбе туженог и у погледу прихода с обзиром да је реч о земљишту прве, друге и треће класе где су могу постићи надпросечни приходи уз одговарајућу организацију рада и употребе механизације коју тужилац поседује уз додатак да су просечни приноси дати за четврту и пету класу земљишта што све утврђује првостепени суд у поступку доношења ожалбене пресуде и исказује у њеном садржају. Томе у прилог и ови разлози из ожалбене пресуде да ратарска производња не захтева већа физичка улагања па и сама производња луцерке, кукуруза и пшенице извршена према правима струке а да је цена производа дата у просеку на дан израде налаза. Све то је утврђено налазом и миошљењем вештака, а жалба туженог не прилаже и предлаже доказе за супротно.

Наводи жалбе туженог да је недопустиво да првостепени суд стави на терет туженом да тужиоцу плати накнаду дајући веру исказу тужиоца да су овце јагње два пута годишње, и да су у 90% случајева рађале по два јагњета а крмаче прасиле такође два пута годишње и рађале по седам прасади  је примедба на утврђено чињенично стање с тим у вези резултате изведених доказа а они се заснивају на правилној примени члана 8 ЗПП што важи и у погледу примедбе туженог у жалби да вештак није водио рачуна о околностима случаја и с тим у вези да ли су године биле родне, кишне или сушне. Ово утолико пре што је и сама жалба признаје да је вештак узео меру тих околности у просечној величини.

Када тужени поставља питање да ли је тужилац у периоду пре повређивања могао као запослени самостално обављати пољопривреду делатност,обрадити назначену површину земље и гајити толики сточни фонд, тада занемарује утврђено из налаза вештака ВВ да је пољопривредно домаћинство тужиоца било опремљено комплетном механизацијом и да је тужилац према правилима норми о раду у пољопривредни могао сам обрађивати назначено земљиште а имајући у виду и опремљеност објекта и гајити сточни фонд уз учешће родитеља.

Такође су неосновани и наводи жалбе тужиоца с тим у вези указивање на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП те указивање на налаз и мишљење вештака ВВ као и његова тврдња да је суд погрешно разумео налаз и мишљење вештака када је узео да је укупан приход за период 2005. до 2011.године 9.798.139,00 динара а допринос тужиоца приходу 50% те да по налазу вештака ВВ допринос тужиоца износи 7.498.953,5 динара односно са становишта умањене животне и радне способности 50% 3.749.476,7 динара а са умањеним доприносом тужиоца штети од 10% 3.374.529,00 динара. Када то тврди тужилац занемарује утврђено у налазу сталног судског вештака пољопривредне струке ВВ на који налаз се позива и да је утврђена вредност производње и то са стањем на дан 12.06.2008.године износи 14.997.907,00 динара а са стањем на дан 17.03.2011.године у износу од 9.798.139,00 динара. Ради тога првостепени суд је правилно утврдио полазећи од ове последње величине вредност накнаде штете тужиоца по основу изгубљене зараде односно вредности ренте.

Код изложеног без значаја је и позивање жалбе тужиоца на погрешној примени материјалног права и истицању да је тужилац инвалидски пензионер са потпуним губитком радне способности.

Тужилац је примио побијану пресуду 28.07.2011.године па је рок за жалбу падао у дан 12.08.2011(недеља).године односно првог радног дана 13.08.2011.године. Међутим, допуна жалбе је поднета 15.08.2011.године од стране пуномоћника тужиоца а поред тога тужилац је решење о потпуном губитку радне способности од 15.07.2011.године доставио тек уз ову допуну жалбе па исту суд није могао узети у обзир јер је допуна жалбе приложена по протеку рока за жалбу.

Суд примећује да је рента досуђена од 01.01.2012.године али на овај недостатак не указује ни једна од странка, а исти не утиче на правилност и законитост ожалбене пресуде с обзиром да су и до тог датума досуђени доспели оброци ренте.

Правилно је и решење о накнади парничних трошкова јер се исто заснива на правилној примени одредби члана 149 и 150 ЗПП.

Тужилац није успео у поступку по жалби па зато нема право на накнаду трошкова парничног поступка по жалби.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 и члана 161 став 1 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)