Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.12.2011.

Гж1 5383/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 бр.5383/11
Дана 23.12.2011. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Александре Спирковске и Радомира Кокотовића, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из _, чији је пуномоћник АБ адвокат из _, против туженог Клиничког центра Србије у Београду, Пастерова број 2, ради поништаја одлуке, одлучујући о изјављеној жалби туженог на пресуду Првог основног суда у Београду П1 2066/10 од 30.11.2010. године, исправљене решењем истог суда П1 2066/10 од 10.01.2011. године, у седници већа одржаној дана 23.12.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П1 2066/10 од 30.11.2010. године, исправљена решењем истог суда П1 2066/10 од 10.01.2011. године и ОДБИЈА тужбени захтев тужиље АА из _, којим је тражила да се поништи као незаконито решење туженог број 1905 од 13.04.2006. године, којим је тужиљи престао радни однос у Институту за _ Клиничког центра Србије на радном месту спремачице, да је радни однос који је тужиља засновала са туженим на одређено време Уговором о раду број 2314 од 13.04.2005. године и Анексом број 1 наведеног уговора о раду број 1482 од 09.03.2006. године постао дана 13.04.2006. године радни однос на неодређено време, тако да тужиља по наведеном уговору о раду и анексу обавља послове спремачице у Клиници за _, Институту за кардиоваскуларне болести у саставу туженог, да се обавеже тужени да накнади штету тужиљи за период од 07.04.2006. године па до 31.10.2009. године, у укупном износу од 713.056,30 динара, а по појединачно опредељеним месечним износима и то:
-за месец април 2006. године износ од 6.332,00 динара, са законском затезном каматом од 03.05.2006. године па до исплате,
-за месец мај 2006. године износ од 4.574,00 динара, са законском затезном каматом од 01.06.2006. године па до исплате,
-за месец јун 2006. године износ од 3.755,00 динара, са законском затезном каматом од 04.07.2006. године па до исплате,
-за месец јул 2006. године износ од 10.875,30 динара, са законском затезном каматом од 02.08.2006. године па до исплате,
-за месец август 2006. године износ од 12.402,00 динара, са законском затезном каматом од 01.09.2006. године па до исплате,
-за месец септембар 2006. године износ од 12.558,00 динара, са законском затезном каматом од 03.10.2006. године па до исплате,
-за месец октобар 2006. године износ од 13.418,00 динара, са законском затезном каматом од 02.11.2006. године па до исплате,
-за месец новембар 2006. године износ од 14.659,00 динара, са законском затезном каматом од 01.12.2006. године па до исплате,
-за месец децембар 2006. године износ од 14.184,00 динара, са законском затезном каматом од 27.12.2006. године па до исплате,
-за месец јануар 2007. године износ од 16.667,00 динара, са законском затезном каматом од 02.02.2007. године па до исплате,
-за месец фебруар 2007. године износ од 15.085,00 динара, са законском затезном каматом од 01.03.2007. године па до исплате,
-за месец март 2007. године износ од 14.515,00 динара, са законском затезном каматом од 03.04.2007. године па до исплате,
-за месец април 2007. године износ од 15.154,00 динара, са законском затезном каматом од 03.05.2007. године па до исплате,
-за месец мај 2007. године износ од 17.783,00 динара, са законском затезном каматом од 04.06.2007. године па до исплате,
-за месец јун 2007. године износ од 16.526,00 динара, са законском затезном каматом од 03.07.2007. године па до исплате,
-за месец јул 2007. године износ од 17.250,00 динара, са законском затезном каматом од 02.08.2007. године па до исплате,
-за месец август 2007. године износ од 16.951,00 динара, са законском затезном каматом од 04.09.2007. године па до исплате,
-за месец септембар 2007. године износ од 17.070,00 динара, са законском затезном каматом од 01.10.2007. године па до исплате,
-за месец октобар 2007. године износ од 16.866,00 динара, са законском затезном каматом од 02.11.2007. године па до исплате,
-за месец новембар 2007. године износ од 17.070,00 динара, са законском затезном каматом од 03.12.2007. године па до исплате,
-за месец децембар 2007. године износ од 18.943,00 динара, са законском затезном каматом од 28.12.2007. године па до исплате,
-за месец јануар 2008. године износ од 17.360,00 динара, са законском затезном каматом од 01.02.2008. године па до исплате,
-за месец фебруар 2008. године износ од 17.872,00 динара, са законском затезном каматом од 04.03.2008. године па до исплате,
-за месец март 2008. године износ од 16.851,00 динара, са законском затезном каматом од 01.04.2008. године па до исплате,
-за месец април 2008. године износ од 20.095,00 динара, са законском затезном каматом од 05.05.2008. године па до исплате,
-за месец мај 2008. године износ од 19.095,00 динара, са законском затезном каматом од 02.06.2008. године па до исплате,
-за месец јун 2008. године износ од 17.817,00 динара, са законском затезном каматом од 01.07.2008. године па до исплате,
-за месец јул 2008. године износ од 17.927,00 динара, са законском затезном каматом од 04.08.2008. године па до исплате,
-за месец август 2008. године износ од 18.079,00 динара, са законском затезном каматом од 01.09.2008. године па до исплате,
-за месец септембар 2008. године износ од 17.817,00 динара, са законском затезном каматом од 01.10.2008. године па до исплате,
-за месец октобар 2008. године износ од 19.802,00 динара, са законском затезном каматом од 03.11.2008. године па до исплате,
-за месец новембар 2008. године износ од 18.282,00 динара, са законском затезном каматом од 01.12.2008. године па до исплате,
-за месец децембар 2008. године износ од 18.911,00 динара, са законском затезном каматом од 29.12.2008. године па до исплате,
-за месец јануар 2009. године износ од 21.283,00 динара, са законском затезном каматом од 02.02.2009. године па до исплате,
-за месец фебруар 2009. године износ од 21.283,00 динара, са законском затезном каматом од 02.03.2009. године па до исплате,
-за месец март 2009. године износ од 21.283,00 динара, са законском затезном каматом од 01.04.2009. године па до исплате,
-за месец април 2009. године износ од 20.644,00 динара, са законском затезном каматом од 04.05.2009. године па до исплате,
-за месец мај 2009. године износ од 20.218,00 динара, са законском затезном каматом од 01.06.2009. године па до исплате,
-за месец јун 2009. године износ од 19.154,00 динара, са законском затезном каматом од 01.07.2009. године па до исплате,
-за месец јул 2009. године износ од 19.154,00 динара, са законском затезном каматом од 03.08.2009. године па до исплате,
-за месец август 2009. године износ од 19.154,00 динара, са законском затезном каматом од 01.09.2009. године па до исплате,
-за месец септембар 2009. године износ од 19.154,00 динара, са законском затезном каматом од 01.10.2009. године па до исплате,
-за месец октобар 2009. године износ од 19.154,00 динара, са законском затезном каматом од 02.11.2009. године па до исплате, као и да се обавеже тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 101.400,00 динара, као неоснован.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2066/10 од 30.11.2010. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиље и поништено као незаконито решење туженог број 1905 од 13.04.2006. године којим је тужиљи престао радни однос код туженог на радном месту спремачице. Ставом другим изреке утврђено је да је радни однос који је тужиља засновала са туженим на одређено време Уговором о раду број 2314 од 13.04.2005. године и Анексом број 1 наведеног уговора о раду број 1482 од 09.03.2006. године постао дана 13.04.2006. године радни однос на неодређено време, тако да тужиља по наведеном уговору о раду и анексу обавља послова спремачице код туженог. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади штету за период од 07.04.2006. године па до 31.10.2009. године у укупном износу од 713.056,30 динара, а по појединачно опредељеним месечним износима, са законском затезном каматом од датума доспелости па до исплате, ближе одређене овим ставом изреке. Ставом четвртим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 101.400,00 динара.

Решењем о исправци Првог основног суда у Београду П1 2066/10 од 10.01.2011. године, исправљена је пресуда тога суда П1 2066/10 од 30.11.2010. године, тако што у ставу првом изреке у првом реду, у ставу другом изреке у првом реду и у ставу трећем изреке у другом реду, уместо „тужиља АА из _“, треба да стоји „тужиља АА из _, _“.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом као у жалби.

Тужиља је поднела одговор на жалбу туженог.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд у Београду је нашао:

Жалба туженог је основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити има других повреда одредаба парничног поступка које би биле битне.

Према чињеничном стању утврђеном у поступку пред првостепeним судом произлази да је тужиља била запослена код туженог на одређено време, на основу Уговора о раду број 2314 од 13.04.2005. године у трајању од 11.04.2005. године до повратка на рад одсутне запослене, на радном месту хигијеничарке, а Анексом број 1 уговора о раду број 1482 од 09.03.2006. године тужиљи је продужен радни однос на одређено време почев од 04.03.2006. године до повратка одсутне запослене на рад на истом радном месту. Решењем о престанку радног односа број 1905 од 13.04.2006. године тужиљи је престао радни однос код туженог дана 06.04.2006. године, због повратка привремено одсутног радника на рад и то запослене ББ, која је Одлуком о распоређивању запослених код туженог број 182 од 10.01.2003. године распоређена на радно место спремача број 613. Такође, тужени је одјавио тужиљу са осигурања дана 06.04.2006. године. Како тужени није донео решење о престанку радног односа пре 07.04.2006. године, односно пре повратка одсутне запослене ББ, већ је то учинио након тога, те је тужиља наставила да ради и по повратку запослене, а решење јој је достављено дана 17.04.2006. године, првостепeни суд је закључио да је решење о отказу уговора о раду тужиљи незаконито, па је одлучио као у ставу првом изреке ожалбене пресуде и исто поништио, а како је тужиља наставила да ради након 07.04.2006. године, првостепeни суд је с позивом на одредбу члана 37 став 3 Закона о раду, утврдио да је радни однос тужиље на одређено време прерастао у радни однос на неодређено време, и донео одлуку као у ставу другом изреке ожалбене пресуде. Како је решење о отказу незаконито, то је првостепeни суд закључио да је тужени причинио штету тужиљи у виду изгубљене зараде, па је обавезао туженог да исту накнади, а за наведени спорни период и одлучио као у ставу трећем изреке ожалбене пресуде.

На основу овако потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепeни суд је погрешно применио материјално право, на шта се основано указује жалбом, због чега је ожалбена пресуда преиначена, а тужбени захтев тужиље одбијен као неоснован.

Из утврђеног чињеничног стања произлази да је тужиља радни однос на одређено време засновала код туженог до повратка одсутног радника, а Анексом 1 наведеног уговора овај рад на одређено време тужиљи је значи продужен из истог разлога, до повратка одсутне запослене на рад. Разлог за постојање радног односа тужиље престао је повратком запослене раднице ББ која се вратила на рад 07.04.2006. године, чиме је остварен и оправдан разлог на страни послодавца да тужиљи откаже уговор о раду, јер је тужени са тужиљом закључио уговор на одређено време, ради замене одсутног радника на радном месту хигијеничара. Повратком одсутног радника на његово радно место – хигијеничара, тај разлог је престао да постоји, а које радно место је систематизовано код туженог под бројем 613, због чега је правилно тужени поступио и донео решење о престанку радног односа тужиље.

Међутим, погрешан је закључак првостепeног суда да је тужиља засновала код туженог радни однос на неодређено време, јер је наставила да ради пет радних дана, а с обзиром да је решење донето 13.04.2006. године, и да га је тужиља примила 17.04.2006. године, а у смислу одредбе члана 37 став 4 Закона о раду. Овакав закључак првостепeног суда се не може прихватити, јер је тужени са тужиљом закључио уговор о раду на одређено време до повратка одсутног радника, даном када се одсутни радник вратио на посао тужиљи је престао радни однос и од тог дана је одјављена са обавезног осигурања, а наредног дана је почела да прима и накнаду за случај незапослености од Националне службе за запошљавање. Тужиља се не може користити чињеницом да је обављала фактички рад код туженог и наредних пет дана, те да је на тај начин засновала радни однос на неодређено време, код чињенице да је потписала уговор о раду на одређено време до повратка одсутног радника, па имајући у виду да је истекло време на које је тужиља засновала радни однос код туженог, као и да је наведено решење о отказу уговора тужиље само деклараторног карактера, и да то што је наведено решење заведено код туженог дана 13.04.2006. године не може бити од утицаја.

С обзиром на наведено, првостепeна одлука је морала бити преиначена, а тужбени захтев тужиље одбијен и то како за поништај решења туженог којим јој је отказан уговор о раду, тако и да се утврди да јој је радни однос на одређено време постао радни однос на неодређено време.

Како је решење о престанку радног односа тужиље законито, то је тужбени захтев тужиље који се односи на накнаду штете у виду изгубљене зараде неоснован, па је и у ставу трећем ожалбена пресуда преиначена, а тужбени захтев тужиље одбијен.

Имајући у виду успех странака у спору, одбијен је и захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка, сходно члану 149 став 1 ЗПП-а.

Из изнетих разлога, применом одредбе члана 380 тачка 4 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)