Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.04.2015.

Гж1 569/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 569/15
01.04.2015. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужилаца АА1 до АА4, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ, против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова Републике Србије – ПУ Суботица, коју заступа Државно правобранилаштво у Београду, улица Немањина бр. 22-26, ради исплате додатка на плату, решавајући о предлогу за понављање поступка тужилаца, донео је у седници већа од одржаној дана 01.04.2015. године


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ предлог тужилаца па се дозвољава понављање поступка и изриче укидање пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 бр.5348/12 од 11.10.2012. године, којом је потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.53879/10 од 06.03.2012. године, исправљена решењем о исправци истог суда П.бр.53879/10 од 13.07.2012. године у ставу један и четири изреке.

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.53879/10 од 06.03.2012. године, исправљена решењем о исправци истог суда П.бр.53879/10 од 13.07.2012. године у ставу један и четири изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Прасудом Првог основног суда у Београду П.бр.53879/10 од 06.03.2012. године ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца који су тражили да се обавеже тужена да им исплати износе на име додатка на плату и то на име накнаде за ноћни рад, прековремени ради и рад у време државних и верских празника за период од 01.10.2003. године до 31.10.2007. године, са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца да се обавеже тужени да тужиоцима плати износе на име накнаде за топли оброк за период од 01.10.2003. године до 31.12.2006. године као и износе регреса за годишњи одмор за 2004. годину, 2005. годину и 2006. годину у вредности са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, као неоснован, ставом три изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца у делу у коме су тражили да се обавеже тужена да тужиоцима на име трошкова путних од места пребивалишта до места рада и натраг од 01.10.2003. године до 31.10.2007. године исплати новчане износе у вредности са законском затезном каматом од 01.11.2007. године до коначне исплате у року од 15 дана од дана пријема отправка пресуде под претњом принудног пресуде под претњом принудног извршења. Ставом четири изреке обавезани су тужиоци да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 202.500,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом принудног извршења, док је ставом пет изреке одбијен предлог тужилаца да се тужиоци АА1 до АА4, ослободе од обавезе плаћања судских такси као неоснован.

Ожалбена пресуда је исправљена решењем истог суда П.бр.53879/10 од 13.07.2012. године тако што у уводу у трећем реду после речи „_“ уместо „_“ треба да стоји „_“, у изреци у првом ставу у шестом реду после речи „_“ уместо „_“ треба да стоји „_“, у другом ставу у шестом реду после речи „_“ уместо речи „_“ треба да стоји „_“, у трећем ставу у шестом реду после речи „_“ уместо речи „_“ треба да стоји „_“, у четвртом ставу у првом реду после речи „_“ _ уместо „_“ треба да стоји „_“, у петом ставу у другом реду пре речи „_“ уместо „_“ треба да стоји „_“, у образложењу пресуде на трећој страни у другом ставу у другом реду после речи „_“ _ уместо „_“ треба да стоји „_“, као и у осамнаестом реду после речи „_“ уместо „_“ треба да стоји „_“.

Против ове пресуде тужиоци су благовремено изјавили жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1.бр.5348/12 од 11.10.2012. године потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.53879/10 од 06.03.2012. године исправљена решењем о исправци истог суда П.бр.53879/10 од 13.07.2012. године и жалба тужилаца је одбијена као неоснована.

Тужиоци су као предлагачи поднели предлог за понављање поступка правноснажно окончаном пресуда Првог основног суда у Београду бр. 66П53879/10 од 06.03.2012. године, а која пресуда је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Гж1.бр.5348/12 од 11.10.2012. године, а којом је одбијен тужбени захтев тужилаца на име неисплаћеног дела зараде по основу прековременог рада, рада ноћу и рада у дане државних и верских празника, почев од 01.10.2003. године па до 01.10.2007. године.

Као разлог за понављање поступка навели су одлуку Уставног суда Србије Уж.бр.2007/2010 од 11.07.2012. године у истој правној ситуацији, па су предложили да суд након одржаног рочишта донесе одлуку тако што ће предлог усвојити и поновити правноснажно окончани поступак у делу који се односи на захтев тужилаца за накнаду дела зараде за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних и верских празника који су нерадни дани у туженом периоду, као и у односу на трошкове поступка.

Први основни суд у Београду је по одржаном рочишту предмет доставио овом суду ради доношења одлуке по предлогу за понављање поступка.

Тужени се о поднетом предлогу за понављање поступка није изјаснио.

Предлог за понављање поступка је основан.

Наиме, према одредби члана 422 став 1 тачка 11 ЗПП поступак који је одлуком суда правноснажно завршен може се по предлогу странке поновити ако је у поступку по уставној жалби суд утврдио повреде или ускраћивање људског и мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку. Даље одредбом члана 87 Закона о Уставном суду прописано да ако је поједниначним актом или радњом повређено или ускраћено уставно зајемчано људско и мањинско право и слобода лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда се односи и на лица која нису поднела уставну жалбу ако се налазе у истој правној ситуацији. Иста правна ситуација подразумева исте чињенично правне елементе, а није од значаја персонални елемент. Ради тога и пошто је, када се ради о исплати увећане плате за обрачунски период за који је примењиван Закон о унутрашњим пословима остварен разлог за понављање поступка, с обзиром на бројне одлуке Уставног суда, па и одлуку Уж.бр.2007/2010 од 11.07.2012. године овај суд је дозволио понављање поступка и изрекао укидање назначене пресуде Апелационог суда у делу у односу на који је поднет предлог за понављање поступка и исти дозвољен.

Ово и зато што није разјашњено када су тужиоци примили решења о платио донета по Закону о полицији, јер од тада је супротан став Уставног суда и зависи од правно важних чињеница образожених у даљем тексту ове пресуде.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде у том делу у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП Апелациони суд у Београду је нашао:

- да је жалба тужилаца основана.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде у овом делу следи да су тужиоци запослени код тужене са местом рада у полицијској станици Суботица, да су обављали послове приправника у статусу овлашћеног лица у периоду од 01.10.2003. године до 31.10.2007. године у ком периоду су радили прековремено, као и на дан празника, да је тужена на основу Правилника о платама запослених у МУП-у донела решења која су тужиоци примили и против којих решења нису изјвљивали жалбу – та решења су правноснажна. Решењима су утврђени коефицијенти за исплату плата у наведеном периоду. Из налаза и мишљења сталног судског вештака економско-финансијске струке утврђено је да су тужиоцима у спорном периоду исплаћиване плате према овим решењима. Тужиоци у односу на раднике који немају статус овлашћених лица имају већи коефицијенат и то у периоду од јуна 2006. године за 34,04%, а у периоду од 01.07.2006. године и даље за 32,93% по основу постављених услова рада.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужилаца неоснован.

Овај закључак ожаблене пресуде се не може прихватити за период примене Закона о унутрашњим пословима с обзиром да за тај период имајући у виду заузети став из одлука Уставног суда тужиоци имају право на увећање плате по основу назначених нередовности по општим равноправним прописима. Супротно за период од доношења решења по Закону о полицији тужиоци немају право на увећање плате и по ставу Уставног суда Републике Србије. Међутим, у том делу ожалбена пресуда није могла бити потврђена, с обзиром да није утврђено када је тужиоцима достављено решење по Закону о полицији, шта је његова структура и да ли је додатни коефицијенат тужилаца већи преко 30% у односу на додатни коефицијенат нестатусног државног тужбеника писарница архива. Пошто ове чињенице нису утврђене ожалбена пресуда је морала бити укинута у делу као у изреци, па и у погледу решења о накнади трошкова пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога, првостепени суд ће у поновном поступку разјаснити назначене околности:када су тужиоцима достављена решења по Закону о полицији, шта је његова структура и да ли је додатни коефицијенат тужилаца већи преко 30% у односу на додатни коефицијенат нестатусног државног службеника истог степена стручне спреме писарница архива. па када правилно и потпуно утврди чињенично стање донеће правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 429 став 4 ЗПП и члана 377 истог Закона, а у вези одредбе члана 506 новог ЗПП одлучено је као у изреци у овом решењу.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)