Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.07.2010.

Гж1 5748/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 5748/10
Дана 29.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д




У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Александре Спирковске и Радомира Кокотовића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Републике Србије – Министарства правде, коју заступа Републички јавни правобранилац, Београд, улица Немањина број 26, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П бр.8404/06 од 17.01.2008. године исправљене решењем Првог основног суда у Београду П бр.66939/10 од 20.04.2010. године, у седници већа одржаној дана 29.07.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П бр.8404/06 од 17.01.2008. године исправљена решењем Првог основног суда у Београду П бр.6939/10 од 20.04.2010. године у ставу првом и другом изреке , па се ОДБИЈА тужбени захтев тужиоца АА, којим је тражио да се обавеже тужена Република Србија – Министарство правде Републике Србије да му на име неисплаћене накнаде за период од 01.10.2003. до 30.09.2006. године исплати укупан износ од 325.869,00 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2003., па до 30.09.2006. године, и то:
-износ од 5.131,00 динара за месец октобар 2003. године, са законском затезном каматом почев од 17.12.2003. године, па до исплате,
-износ од 5.407,00 динара за месец новембар 2003. године, са законском затезном каматом почев од 22.12.2003. године, па до исплате,
-износ од 5.763,00 динара за месец децембар 2003. године, са законском затезном каматом почев од 22.01.2004. године, па до исплате,
-износ од 5.763,00 динара за месец јануар 2004. године, са законском затезном каматом почев од 02.02.2004. године, па до исплате,
-износ од 4.548,00 динара за месец фебруар 2004. године, са законском затезном каматом почев од 09.03.2004. године, па до исплате,
-износ од 4.659,00 динара за месец март 2004. године, са законском затезном каматом почев од 08.04.2004. године, па до исплате,
-износ од 5.971,00 динара за месец април 2004. године, са законском затезном каматом почев од 07.05.2004. године, па до исплате,
-износ од 5.971,00 динара за месец мај 2004. године, са законском затезном каматом почев од 10.06.2004. године, па до исплате,
-износ од 5.971,00 динара за месец јун 2004. године, са законском затезном каматом почев од 08.07.2004. године, па до исплате,
-износ од 8.612,00 динара за месец јул 2004. године, са законском затезном каматом почев од 10.08.2004. године, па до исплате,
-износ од 8.612,00 динара за месец август 2004. године, са законском затезном каматом почев од 08.09.2004. године, па до исплате,
-износ од 8.612,00 динара за месец септембар 2004. године, са законском затезном каматом почев од 07.10.2004. године, па до исплате,
-износ од 8.942,00 динара за месец октобар 2004. године, са законском затезном каматом почев од 11.11.2004. године, па до исплате,
-износ од 8.994,00 динара за месец новембар 2004. године, са законском затезном каматом почев од 09.12.2004. године, па до исплате,
-износ од 6.536,00 динара за месец децембар 2004. године, са законском затезном каматом почев од 31.12.2004. године, па до исплате,
-износ од 6.536,00 динара за месец јануар 2005. године, са законском затезном каматом почев од 08.02.2005. године, па до исплате,
-износ од 9.678,00 динара за месец фебруар 2005. године, са законском затезном каматом почев од 11.03.2005. године, па до исплате,
-износ од 9.678,00 динара за месец март 2005. године, са законском затезном каматом почев од 12.04.2005. године, па до исплате,
-износ од 9.678,00 динара за месец април 2005. године, са законском затезном каматом почев од 10.05.2005. године, па до исплате,
-износ од 9.678,00 динара за месец мај 2005. године, са законском затезном каматом почев од 07.06.2005. године, па до исплате,
-износ од 9.678,00 динара за месец јун 2005. године, са законском затезном каматом почев од 11.07.2005. године, па до исплате,
-износ од 9.678,00 динара за месец јул 2005. године, са законском затезном каматом почев од 08.08.2005. године, па до исплате,
-износ од 10.400,00 динара за месец август 2005. године, са законском затезном каматом почев од 06.09.2005. године, па до исплате,
-износ од 10.400,00 динара за месец септембар 2005. године, са законском затезном каматом почев од 07.10.2005. године, па до исплате,
-износ од 10.400,00 динара за месец октобар 2005. године, са законском затезном каматом почев од 04.11.2005. године, па до исплате,
-износ од 11.029,00 динара за месец новембар 2005. године, са законском затезном каматом почев од 07.12.2005. године, па до исплате,
-износ од 11.029,00 динара за месец децембар 2005. године, са законском затезном каматом почев од 28.12.2005. године, па до исплате,
-износ од 11.873,00 динара за месец јануар 2006. године, са законском затезном каматом почев од 03.03.2006. године, па до исплате,
-износ од 11.873,00 динара за месец фебруар 2006. године, са законском затезном каматом почев од 04.04.2006. године, па до исплате,
-износ од 11.873,00 динара за месец март 2006. године, са законском затезном каматом почев од 04.05.2006. године, па до исплате,
-износ од 11.873,00 динара за месец април 2006. године, са законском затезном каматом почев од 05.06.2006. године, па до исплате,
-износ од 11.873,00 динара за месец мај 2006. године, са законском затезном каматом почев од 06.07.2006. године, па до исплате,
-износ од 12.203,00 динара за месец јун 2006. године, са законском затезном каматом почев од 02.08.2006. године, па до исплате,
-износ од 12.203,00 динара за месец јул 2006. године, са законском затезном каматом почев од 04.09.2006. године, па до исплате,
-износ од 12.203,00 динара за месец август 2006. године, са законском затезном каматом почев од 05.10.2006. године, па до исплате,
-износ од 12.539,00 динара за месец септембар 2006. године, са законском затезном каматом почев од 07.11.2006. године, па до исплате, као и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 69.500,00 динара, као неоснован.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог општинског суда у Београду П бр.8404/06 од 17.01.2008. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду П бр.66939/10 од 20.04.2010. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев, па је обавезана тужена да тужиоцу на име неисплаћене накнаде за период од 01.10.2003. до 30.09.2006. године исплати укупан износ од 325.869,00 динара у опредељеним месечним износима ближе одређеним овим ставом изреке, са законском затезном каматом почев од дана доспелости свако појединачног месечног износа ближе одређеним овим ставом изреке, па до исплате. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 69.500,00 динара. Ставом трећим изреке тужилац је ослобођен трошкова плаћана судских такси.

Решењем о исправци Првог основног суда у Београду П бр.66939/10 од 20.04.2010. године, исправљена је пресуда Првог општинског суда у Београду П бр.8404/06 од 17.01.2008. године у ставу првом изреке, тако што уместо имена органа тужене Републике Србије „Министарство за државну управу и локалну самоуправу“, треба да стоји „Министарство правде“ , док је у преосталом делу пресуда остала неизмењена.

Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу побијајући је у ставу првом и другом изреке, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с предлогом као у жалби.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност ожалбене пресуде, у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужене основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, нити друге битне повреде одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на другачију одлуку суда.

Према чињеничном стању утврђеном у поступку пред првостепеним судом произилази да је тужилац запослен на радном месту достављача у општинском органу за прекршаје у Приштини, те да му је у периоду од јуна 1999. године до 20.10.2003. године исплаћивана накнада зараде у складу са Закључком Владе Републике Србије од 25.01.2000. године и то у висини од 80% од плате која би му у означеном периоду припадала да је радио, да би му се од 20.10.2003. године накнада зараде исплаћивала у висини минималне зараде у износу од 4.600,00 динара. Тужилац је висину свог потраживања определио на основу налаза и мишљења судског вештака економско – финансијске струке од 01.08.2007. године и новчани износи досуђени као у садржају става првог изреке ожалбене пресуде, представљају разлику између исплаћеног износа и увећане зараде за 100% у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 број 02-4586/2003-001 од 17.07.2003. године.

На овако потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је погрешно применио материјално право, због чега је ожалбена пресуда преиначена, а тужбени захтев тужиоца одбијен, као неоснован.

Наиме, одредбом члана 172 став 1 Закона о облигационим односима прописано је да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Да би исто било одговорно за штету мора да постоји узрочна веза између те штете и радње штетника која при том мора бити противправна. У конкретној ситуацији не постоји противправно понашање тужене, обзиром да у спорном периоду тужилац није био радно ангажован, али је примао минималну зараду у складу са Закључком Владе РС, која важи за сва лица и за сва министарства, па и за Министарство правде. Како је тужена, у конкретном случају Министарство правде, спроводила наведени Закључак Владе, придржавајући се информација Владе које је иста и донела, и у свему поступала у складу са Уставом, Законом и наведеним Закључком, односно поступала је законито, нема основа захтев тужиоца за накнаду штете која се огледа у разлици између накнаде зараде која је тужиоцу исплаћена и зараде коју би он остварио да је радио, па је из ових разлога ожалбена пресуда морала бити преиначена и тужбени захтев тужиоца одбијен.

На све наведено правилно указује и жалба.

Због погрешне примене материјалног права у односу на постављени захтев за накнаду разлике зараде, а имајући у виду успех странака у спору, преиначено је и ожалбено решење у ставу другом изреке и одбијен тужбени захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка, пошто тужилац није успео у спору, а применом правила из одредбе члана 149 ЗПП-а.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 380 тачка 4 ЗПП-а, одлучено је као у изреци ове пресуде.


Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)