Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.10.2013.

Гж1 5785/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 5785/13
Дана 02.10.2013. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиоца AA, кога заступа адвокат AБ, против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, кога заступа Републичко јавно правобранилаштво у Београду, ул. Немањина бр. 22-26, ради накнаде штете, вредност предмета спора 300.000,00 динара, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог основног суда у Београду 18П1.бр.13016/2010 од 10.05.2013. године, донео је у седници већа одржаној дана 02.10.2013. године


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду 18П1.бр.13016/2010 од 10.05.2013. године, у ставу један и три њене изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 18П1.бр.13016/2010 од 10.05.2013. године, у ставу један изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати износе и то: за претрпљене физичке болове износ од 75.000,00 динара, за претрпљени страх износ од 75.000,00 динара са законском затезном каматом од 10.05.2013. године до исплате у року од 8 дана по пријему писменог отправка пресуде а под претњом принудног извршења, ставом два изреке делимично је одбијен тужбени захтев тужиоца да суд обавеже тужену да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати преко досуђених износа из става првог изреке ове пресуде износе и то: за претрпљене физичке болове преко износа од 75.000,00 динара до тражених 150.000,00 динара, за претрпљени страх преко износа од 75.000,00 динара до тражених 150.000,00 динара, са законском затезном каматом, као неоснован, док је ставом три изреке обавезана тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у укупном износу од 112.850,00 динара у року од 8 дана по пријему писменог отправка пресуде а под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један и три њене изреке тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашећења из одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09) у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

 жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост у ожалбеном делу.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде у побијаном делу њене изреке следи: да је тужилац у радном односу код тужене на пословима помоћника командира чете (специјалистичка чета ОХБ) на пословима полицајца водича службеног пса, да је дана 17.06.2010. године обављајући редовни задатак претрпео повреду на раду тако што се оклизнуо приликом пада и пригњечио палац леве руке између металних врата, да је том приликом задобио тешку телесну повреду у виду прелома завршног чланка палца леве шаке, да је до пада тужиоца назначеном приликом – 18.06.2010. године дошло приликом оклизнућа на подлози на којој се налази псећи измет, да је тужилац кренуо у бокс ради чишћења псећег измета и друге прљавштине, да је тужилац приликом повређивања трпео примарни страх високог интензитета због изненадног осећаја бола и угрожавања телесног интензитета, секундарни страх високог интензитета још један сат, страх средњег интензитета плашећи се последица прелома левог палца јер му је шака – лева шака била имобилисана гипсом, те страхов слабог интензитета, да ова повреда није оставила последице на психичкој сфери личности тужиоца, да је тужилац трпео болове јаког интензитета 4 сата од повређивања, затим болове средњег интензитета у трајању од 21 дан и болове слабог интензитета наредних 30 дана.

Такође је утврђено да је тужилац по основу колективног осигурања радника тужене од „Дунав осигурања“ примио износ од 15.000,00 динара.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, остварена је претпоставка узрочности у смислу одредбе члана 173 Закона о облигационим односима пошто рад на клизавој подлози има такав карактер. Ово и у конкретном случају пошто се је тужилац оклизнуо при уласку у бокс, ради његовог чишћења, где су били присутни псећи измет и друге материје које чине подлогу клизавом што је узрок штете. Ради тога за ову штету одговара тужена страна као организатор те делатности применом правила из члана 174 ЗОО – узроковање штете. Правилан је закључак првостепеног суда у ожалбеној пресуди да је допринос тужиоца сопственој штети 50% с обзиром на чињеницу да је тужилац морао да се пажљиво креће по таквој подлози и да се у датој ситуацији није понашао у складу са дотадашњим искуством и о могућим ризицима који му нису могли остати непознати.

Правилно је одмерена накнада штете по назначеним основима применом правила из члана 200 ЗОО. При томе тужилац јесте примио износ по основу колективног осигурања али му вредност накнаде са урачунатим износом из тог основа не би била мања с обзиром на утврђени физички бол и интензитет, врсту страха и време његовог трајања. Због тога су неосновани наводи жалбе да суд о томе није водио рачуна. Тачно је да се ради о осигурање за које се плаћа премија од стране тужене и да се износи из тог – у конкретном случају 15.000,00 динара мора узети у обзир, али о томе с обзиром на претходно утврђени обим штете очигледно је да је првостепени суд водио рачуна јер да није припали би му примарно већи износи из тог основа страха и физичког бола.

Нема покриће навод жалбе да је побијана пресуда захваћена битним повредама из одредбе члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП (погрешна нотација члан 374 став 2 тачка 12 ЗПП у жалби) јер је првостепени суд дао потпуне и јасне разлоге.

Нема покриће с тим у вези ни навод жалбе да је допринос тужиоца сопственој штети искључен. Тужилац је организатор делатности, неспорно је да је назначена подлога била клизава (у том делу жалба не прилаже доказе нити указује на чињенице које би имале за последицу супротан закључак) а у тој ситуацији је правилно одмерена и подељена одговорност и доприноси и тужиоца и туженог настанку штете.

Правилно је код изложеног примењена и одредба члана 200 ЗОО, правилно је и решење о накнади трошкова парничног поступка јер се исто заснива на правилној примени одредби члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 ЗПП у вези одредбе члана 506 став новог 1 ЗПП, одлучено је као изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)