Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.12.2010.

Гж1 6227/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 6227/10
Дана 15.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У И М Е Н А Р О Д А


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Драгице Савељић-Николић, председника већа, Јасминке Станојевић и Зорице Јовановић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог "ББ", чији је пуномоћник адвокат БА, ради поништаја решења, одлучујући о жалби туженог изјављеној против делимичне пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Жабарима, П1.бр.414/2010 од 17.06.2010. године, у седници одржаној 15.12.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ, као НЕОСНОВАНА, жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ делимична пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Жабарима, П1.бр.414/2010 од 17.06.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Делимичном пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Жабарима, П1.бр.414/2010 од 17.06.2010. године, ставом првим изреке поништено је као незаконито, решење директора туженог бр.352/09 од 17.02.2009. године.

Другим ставом изреке наведено је да ће се о преосталом делу тужбеног захтева, као и о трошковима поступка, одлучити коначном пресудом.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битних повреда поступка из члана 361 став 2 ЗПП-а, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а жалбом туженог се не указује на друге повреде поступка.

У поступку пред првостепеним судом је утврђено да је тужиоцу, запосленом код туженог на неодређено време, на пословима бравара, оспореним решењем туженог бр.352/09 од 17.02.2009. године престао радни однос са 17.02.2009. године, због учињене теже повреде радне дисциплине утврђене чланом 17. уговора о раду, а према члану 179. тачка 2. Закона о раду из разлога што је приликом извршене контроле од стране комисије, дана 17.02.2009. године, утврђено да тужилац има 0,4 промила алкохола у крви. Одредбом члана 17. став 2. тачка 19. уговора о раду закљученим са тужиоцем, предвиђено је да послодавац може отказати уговор о раду за случај да запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе, тј. ако дође на рад у припитом или напитом стању и конзумира на радном месту и просторијама послодавца алкохол, односно користи друга наркотичка средства. Исти отказни разлог предвиђен је и Правилником о безбедности и здрављу на раду туженог, којим је предвиђен и начин и поступак утврђивања односно провере постојања алкохола у крви запосленог.

Оцењујући законитост оспореног решења, првостепени суд је утврдио да тужени пре доношења оспореног решења, супротно Закону о раду, није упозорио тужиоца на постојања разлога за отказ уговора о раду, већ је истог дана, када је вршена провера присуства алкохола код тужиоца, донето оспорено решење и то пре него што је прибављено и мишљење синдиката, чији је тужилац члан. Осим тога, првостепени суд је на основу оцене изведених доказа, утврдио и да је поступак утврђивања алкохола у крви алкохола тужиоца спроведен противно одредбама поменутог Правилника, јер је количина алкохола утврђивана "у даху", а не на основу узорка крви.

Полазећи од напред наведених чињеница првостепени суд је правилно применио материјално право оцењујући да је оспорено решење незаконито, због чега је тужбени захтев усвојен као у изреци првостепене пресуде.

Наиме, оцена законитости решења којим је запосленом отказан уговор о раду, поред утврђивања постојања законом прописаног основа и истинитости чињеница на којима је заснован отказни разлог, захтева и оцену законитости поступка у коме је уговор о раду отказан.

Према одредби члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду, послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи, између осталог, и на његово понашање и то ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду. Пре отказа уговора о раду из овог разлога, послодавац је према одредби члана 180. став 1. истог Закона дужан да писменим путем упозори запосленог на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање пет радних дана да се о томе изјасни. Писмено упозорење је део процедуре отказа уговора о раду, како у смислу наведене законске одредбе, тако и одредбе члана 7. ратификоване Конвенције Међународне организације рада бр. 158, која се у смислу одредбе члана 1. Закона о раду, примењује на све запослене у Републици Србији. Према овој одредби, запосленом на иницијативу послодавца не може престати радни однос због разлога везаних за његово понашање или његов рад, пре него што му се омогући да се брани од изнетих навода, осим ако са разлогом не може очекивати од послодавца да му пружи ту могућност.

Супротно наводима жалбе, нема законитог престанка радног односа ван разлога и процедуре прописане законом. Потписивањем уговора о раду где је конзумирање алкохола утврђено као повреда радне обавезе и истакнута обавештења на свим видљивим местима у просторијама послодавца о опасностима рада под дејством алкохола, не могу се сматрати упозорењем у смислу напред наведене законске одредбе, како се то наводи у жалби. Упозорење послодавца као нужан услов за отказ уговора о раду из разлога прописаних чланом 179. тачка 1. до 6. Закона о раду, има карактер акта којим се запослени позива на одговорност и изјашњење у вези конкретног случаја односно понашања, и има за циљ да запосленом омогући да изнесе своју одбрану и да се изјасни о радњама за које послодавац сматра да представљају разлог за отказ уговора о раду.

Како је недостављање писменог упозорења тужиоцу о постојању разлога за отказ Уговора о раду, довољан разлог незаконитости оспореног решења, без утицаја су остали наводи жалбе којима се указује на одговорност тужиоца за повреде радне обавезе које су му оспореним решењем стављене на терет.

На основу члана 375. ЗПП одлучено је као у изреци.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Драгица Савељић-Николић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)