Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.01.2011.

Гж1 6361/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 6361/10
Дана 19.01.2011. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД чији је заједнички пуномоћник адв.АБ, против тужене РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ чији је законски заступник Републичко јавно правобранилаштво из Београда, ул.Немањина бр.26, ради исплате дела зараде, одлучујући по жалби тужилаца изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.5359/07 од 08.09.2009.године, у седници већа одржаној дана 19.01.2011.године донео је,


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као НЕОСНОВАНА жалба тужилаца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.5359/07 од 08.09.2009.године у делу става првог изреке за топли оброк, регрес и за накнаду путних трошкова са каматом на те износе.

УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.5359/07 од 08.09.2009.године у делу става првог изреке за накнаду за ноћни рад, прековремени рад и рад у време државних и верских празника и ставу четвртом изреке и у том делу предмет враћа Првом основном суду у Београду на поновно суђење.



О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог општинског суда у Београду П.бр.5359/07 од 08.09.2009.године у ставу првом изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца као неоснован и то тужбени захтев којим је првотужилац АА тражио да му тужена на име неисплаћеног дела зараде за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних и верских празника за период од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године исплати 5.806,22 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате, на име накнаде зараде неисплаћене по основу топлог оброка и регреса за годишњи одмор у периоду од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године односно за годину 2004., 2005. и 2006.годину износ од 100.052,75 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате и на име накнаде путних трошкова од места пребивалишта до места рада и назад износ од 125.324,00 динара са законском затезном каматом почев од 16.04.2009.године па до исплате, тужбени захтев којиом је друготужилац ББ тражио да се обавеже тужена да му на име неисплаћеног дела зараде за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних и верских празника за период од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године исплати износ од 57.417,11 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате, на име накнаде зараде неисплаћене по основу топлог оброка и регреса за годишњи одмор у периоду од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године односно за године 2004., 2005. и 2006.годину исплати износ од 133.671,79 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате и на име накнада путних трошкова од места пребивалишта до места рада и назад износ од 86.160,00 динара са законском затезном каматом почев од 16.04.2009.године па до исплате, тужбени захтев којим је трећетужилац тражио да се обавеже тужена да му на име неисплаћеног дела зараде за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних и верских празника за период од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године исплати износ од 134.424,52 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате, на име накнаде зараде неисплаћене по основу топлог оброка и регреса за годишњи одмор за период од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године односно за године 2004., 2005. и 2006. исплати износ од 160.478,80 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате и на име накнаде путних трошкова до места пребивалишта до места рада и назад износ од 105.840,00 динара са законском затезном каматом почев од 16.04.2009.године па до исплате, тужбени захтев којим је четвртотужилац тражио да се обавеже тужена да му на име неисплаћеног дела зараде за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних и верских празника за период од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године исплати износ од 166.065,86 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате, на име накнаде зараде неисплаћене по основу топлог оброка и регреса за годишњи одмор у периоду од 01.06.2004.године до 31.12.2006.године односно за године 2004., 2005. и 2006. исплати износ од 157.166,46 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2009.године па до исплате и на име накнаде путних трошкова од места пребивалишта до места рада и назад износ од 617.794,00 динара са законском затезном каматом почев од 16.04.2009.године па до исплате. Ставом другим изреке утврђено је да тужба петотужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му исплати на име неисплаћеног дела накнаде зараде запериод од јуна 2004.године па до подношења тужбе износ од 520.000,00 динара на име неисплаћене накнаде регреса за годишњи одмор и накнаде за топли оброк за период од јуна 2004.године закључно са 01.06.2006.године износ од 150.000,00 динара и на име неисплаћених трошкова превоза од места пребивалишта до места рада од јуна 2004.године па до подношења тужбе износ од 60.000,00 динара са законском затезном каматом почев од подношења тужбе па до исплате повучена. Ставом трећим изреке утврђено је да су првотужилац, друготужилац и трећетужилац повукли део тужбе и то првотужилац за износ од укупно 498.817,03 динара са законском затезном каматом, друготужилац за износ од укупно 437.751,10 динара са законском затезном каматом и трећетужилац за износ од укупно 314.743,32 динара са законском затезном каматом. Ставом четвртим изреке одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова парничног поступка као неоснован.

Против ове пресуде у односу на став први и четврти њене изреке жалбе су благовремено изјавили тужиоци из свих законских разлога са предлогом као у жалби.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде у побијаном делу а у границама овлашћења предвиђених одредбом члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду је нашао:

-жалба је делимично основана.

У проведеном првостепеном поступку у односу на потврђујући део изреке ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка предвиђених одредбом члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд води рачуна по службеној дужности, нити се жалбом у овом делу указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка које би утицале на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да су тужиоци као полицајци, службеници Министарства унутрашњих послова у аа1 распоређени и то тужилац АА од 01.07.2006.године на радном месту посебних евиденција Полицијска станица у аа, Полицијска управа аа1, тужилац ББ распоређен са 01.07.2006.године на радном месту полицајац ПС аа ПУ аа1 и да се превод из чина млађи водник у звање млађи полицајац, да је тужилац ГГ распоређен са 01.07.2006.године на радном месту вође смене дежурне службе преведен из чина водника у звање полицајца, да је тужилац ВВ распоређен са 01.07.2006.године на радном месту вође смене дежурне службе ПС у аа ПУ аа1 и преведен из чина водника у звање полицајца, да је тужиоцима за цео утужени период потраживања увећана зарада због посебних услова рада у складу са одредбом члана 47 Закона о унутрашњим пословима и у складу са одредбом члана 147 Закона о полицији од ступања на снагу тог закона, да је тужиоцима плата утврђена посебним решењима. Тужиоци нису доставили возне карте.

Супротно наводима жалбе првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право у односу на одлуку садржану у делу става првог изреке за топли оброк и регрес за неискоришћени годишњи одмор. Ово зато што Закон о платама у државним органима и јавним службама чланом 4 прописује да коефицијент изражава сложеност послова, одговорност, услове рада и стручну спрему, а такође садржи и додатак на име накнаде за исхрану током рада и регреса за коришћење годишњег одмора. Како у утврђени коефицијент за плату тужилаца улази и коефицијент за додатак на име накнаде за исхрану и регрес за коришћење годишњег одмора то тужиоцима не припада потраживање под назначеним основима.

Околност да парничне странке нису имале примедбе на налаз и мишљење вештака у погледу обрачуна топлог оброка и регреса за коришћење годишњег одмора је овде без значаја код чињенице да је вештак обрачун сачинио применом Општег колективног уговора, с тим што жалба занемарује наведено да је по Закону о платама у државним органима и јавним службама управо предвиђено да коефицијент садржи и додатак на име накнаде за исхрану током рада и регрес за коришћење годишњег одмора.

Такође је правилна побијана пресуда и у делу негативне одлуке за накнаду трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада јер тужиоци ту околност да су ове трошкове имали за период потраживања нису доказали.

Не стоји навод жалбе да је погрешан закључак првостепеног суда и да се на тај начин ускраћује право тужиоцима на накнаду трошкова превоза од места пребивалишта до места рада. Тужени би био у обавези да тужиоцима накнади трошкове само у ситуацији да су тужиоци доказали њихово постојање, када би се остварио и основ за њихову накнаду. То тужиоци овде нису учинили, па је правилан закључак побијане пресуде да је неосновано потраживање у односу на овај њихов захтев.

Правилна је у овом делу и негативна одлука о споредном потраживању јер иста прати судбину главног потраживања.

Према одредби члана 31 став 1 Закона о унутрашњим пословима (“Службени гласник РС” број 44/91) предвиђено је да због посебних услова рада, тежини и природе задатка и послова овлашћеним службеним лицима и радницима на одређеним дужностима обезбеђује се најмање 30% увећања средстава за плате у односу на средства која се обезбеђују за остале раднике Министарства унутрашњих послова и раднике других министарстава. Према одредби члана 147 Закона о полицији (“Службени гласник РС” број 7/2005 и број 63/2009) због посебених услова рада, опасност за живот, здравље, одговорност, тежине и природе послова рада, рада на дан државних празника који је нерадан дан, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, дежурства, приправности и других видова нередовности у раду запосленима у Министарству могу се увећати кеофицијенти за обрачун плате који су од 30 до 50% номинално већи од коефицијента за друге државне службенике у висини масе средстава потребни за исплату додатних коефицијената из одредбе члана 136 став 1 овог Закона.

Имајући у виду утврђено чињенично стање пред првостепеним судом а и поштујући ове правне норме основано се наводима жалбе указује да је ожалбена пресуда у делу става првог изреке који се односи на увећање за прековремени рад, ноћни рад и рад у време државних и верских празника заснована на непотпуно утврђеном чињеничном стању. Наиме, одлучна је чињеница да ли је извршено увећање плата, зато је било нужно разјаснити у складу са одредбом члана 47 Закона о унутрашњим пословима, а на околност да ли је тужиоцима извршено увећање плате, односно да ли је решењима одређено увећање плате за рад дужи од пуног радног времена, односно за рад под посебним условима, да ли је тужиоцима то решење достављено и да ли су тужиоци остварили судску заштиту. При томе, уколико је тужиоцима плата исплаћена по том решењу уз вредновање посебних услова рада, тада тужиоци не би могли тражити па ни по основу накнаде штете увећање плате из овог основа. Зато је чињенично стање непотпуно утврђено, а што је довело до погрешне примене материјалног права.

Ради тога, било је нужно разјаснити да ли је тужиоцима достављено решење о плати, да ли је тужиоцима извршен обрачун у складу са овим решењем, да ли је тужиоцима била увећана плата у односу на запосленог са истим степеном стручне спреме који нису изложени назначеним нередовностима у раду (сменски рад, ноћни рад, прековремени рад, рад у дане државних празника), зато је у овом делу пресуда морала бити укинута пошто је чињенично стање непотпуно утврђено.

Првостепени суд ће зато у поновном поступку поновити и доказ саслушањем вештака на околност да ли је вршен обрачун плате тужиоцима у складу са решењима, да ли је тужиоцима и ако јесте за који проценат била већа плата у односу на запослене са истим степеном стручне спреме који немају нередовности у раду, па ће на бази потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања донети нову и на закону засновану одлуку.

Укинуто је и решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу четвртом изреке ожалбене пресуде јер исто зависи од коначног исхода спора.

Са изложеног, а сходно одредби члана 375, 376 и 377 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)