Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.11.2012.

Гж1 6449/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 6449/12
Дана 06.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Радомира Кокотовића и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог "АА", кога заступа БА адвокат, одлучујући о изјављеној жалби туженог на пресуду Првог основног суда у Београду П1 5192/11 од 08.06.2012. године, исправљену решењем истог суда П1 5192/11 од 25.10.2012. године, у седници већа одржаној дана 06.12.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П1 5192/11 од 08.06.2012. године, исправљена решењем истог суда П1 5192/11 од 25.10.2012. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова поступка по жалби.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 5192/11 од 08.06.2012. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу на име неисплаћених зарада исплати укупан износ од 227.932,54 динара, са законском затезном каматом на сваки месец појединачно почев од датума доспелости па до исплате, ближе одређено овим ставом изреке. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 55.680,00 динара.

Решењем Првог основног суда у Београду П1 5192/11 од 25.10.2012. године, исправљена је пресуда тога суда П1 5192/11 од 08.06.2012. године и то у уводу решења, други ред, као и у изреци решења, ред други, тако што се уместо речи „АА1“, уписује „АА“, док у осталом делу пресуда је остала неизмењена.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битне повреде одредаба поступка, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом као у жалби.

Испитујући правилност ожалбене пресуде, у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП-а („Службени гласник РС“бр. 125/04, 111/09), у вези са чланом 506 став 1 новог ЗПП-а („Службени гласник РС“ бр.72/11), Апелациони суд у Београду је нашао:

Жалба туженог је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити има других повреда поступка које би биле битне.

Према разлозима ожалбене пресуде произлази да је тужилац био запослен код туженог од 01.03.2010. године до 01.08.2011. године по основу Уговора о раду од 01.03.2010. године, у коме је чланом 10 уговорено да ће основна зарада за тужиоца износити 20.721,14 динара. Како тужени тужиоцу у наведеном спорном периоду није исплатио зараде, с обзиром да није доставио извештај обрачунске службе о исплатама, првостепени суд је закључио да је обавеза туженог да зараде тужиоцу исплати за наведени спорни период, те да постављени тужбени захтев тужиоца основан и одлучио као у ставу првом изреке ожалбене пресуде.

На овако потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право, дајући за своју одлуку довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Наиме, одредбом члана 104 Закона о раду прописано је да запослени има право на одговарајућу зараду која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду, док је одредбом члана 186 став 1 истог закона прописано да је послодавац дужан да запосленом у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду.

Поштујући наведене одредбе закона, а код чињеница утврђених у поступку пред првостепеним судом, да је тужилац био запослен код туженог по основу уговора о раду којим је и утврђена висина зараде за тужиоца, а да му тужени у наведеном спорном периоду ову зараду није исплаћивао, правилно је првостепени суд закључио да је обавеза туженог да то учини, а имајући у виду и одредбу члана 295 Закона о облигационим односима.

Правилна је и одлука о досуђеној законској затезној камати, с обзиром да је правилно примењена одредба члана 277 став 1 Закона о облигационим односима.

  Без утицаја су наводи жалбе, а који се односе на означење туженог у уводу тужбе, имајући у виду да је у петитуму тужбеног захтева тужилац тачно означио туженог који треба да испуни своју обавезу "АА", из чега произлази да је тужба тужиоца уредна, те да то што је у увод означен "ААа" из Земуна је омашка, коју је пуномоћник тужиоца и исправио у току поступка, па се тако не може говорити ни о преиначењу тужбе у субјективном смислу, а што у својој жалби истиче тужени.

Како тужени ни у жалби није приложио доказе на основу којих би потврдио да је своју обавезу испунио, односно да је тужиоцу исплатио зараде за наведени спорни период, пресуда је потврђена, а жалба туженог одбијена.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 149 и 150 ЗПП-а.

Применом правила из одредбе члана 161 ЗПП-а, Апелациони суд је одбио и захтев туженог за накнаду трошкова поступка насталих поводом жалбе, с обзиром да по овом правном леку тужени није успео у овом спору.

Из изнетих разлога, применом одредбе члана 375 ЗПП-а, у вези са чланом 506 став 1 новог ЗПП-а, одлучено је као у изреци ове пресуде.


Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)