Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.12.2010.

Гж1 6948/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 6948/10
Дана 08.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца: АА из аа, ББ из бб, ВВ из вв, 11 ГГ из гг, ДД из дд, ЂЂ из ђђ, ЕЕ из ее, ЖЖ из жж и ЗЗ из зз чији је заједнички пуномоћник АБ дипломирани правник __ у Београду, ул.__, против туженог ЗДРАВСТВЕНОГ ЦЕНТРА У кк кога заступа КБ дипломирани правник из __, ради поништаја Анекса уговора о раду и накнаде штете одлучујући о изјављеној жалби тужилаца против пресуде Општинског суда у Кладову П1.бр.686/08 од 17.09.2009.године донео је у седници већа одржаној дана 08.12.2010.године



П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као НЕОСНОВАНА жалба тужилаца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Кладову П1.бр.686/08 од 17.09.2009.године.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Кладову П1.бр.686/08 од 17.09.2009.године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца од 1 до 9 реда да се поништи члан 1, члан 2 Анекса 5 уговора о раду и то: Анекс 1800/151/2-5 од 21.08.2008.године АА; Анекс број 1800/120-5 од 21.08.2008.године ББ; Анекс број 1800/113-5 од 21.08.2008.године ВВ; Анекс број 1132/1-5 од 21.08.2008.године ГГ; Анекса број 1800/130-5 од 21.08.2008.године ДД; Анекса број 1800/129-5 од 21.08.2008 .године ЂЂ; Анекса број 1800/114-5 од 21.08.2008.године (очигледном грешком погрешно уписан датум 11.08.2008.године) ЕЕ; Анекса број 1800/112-5 од 21.08.2008.године ЖЖ и Анекс број 1800/119 од 21.08.2008.године ЗЗ, као захтев на закону неоснован, ставом два изреке одбијен је тужбени захтев тужиља да се обавеже тужени да за период од 01.08.2008.године до 30.04.2009.године тужиљама накнади штету због мање исплаћене зараде и то поименично свакој од тужиља новчани износ у вредности и са припадајућом законском затезном каматом као у његовом садржају док је ставом три изреке одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

Против ове пресуде тужиље су благовремено изјавиле жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и потрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд као другостепени суд је нашао:

-жалба тужилаца је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да су тужиље у радном односу код туженог на пословима стоматолошке сестре, да су тужиље као запослене са туженим послодавце закључиле и уговоре о раду о уређивању права обавеза и одговорности између запосленог и послодавца и то:

-тужиља АА Уговор о раду о уређивању права, обавеза и одговорности између запосленог и послодавца број 151/2 према чијем садржају је одређено да ће ова тужиља обављати послове стоматолошке сестре у кабинету дечје превентивне стоматологије у Стоматолошкој здравственој служби кк (тачка 1) са описом послова као под тачком 2 овог Уговора почев од 24.01.2003.године као запослена у радном односу на неодређено време (тачка 3) и са утврђењем да ће се зарада тужиљи одређивати на основу коефицијента и цене рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,38;

-да је тужиља ББ као запослена са туженим послодавцем закључила по наслову исти Уговор број 1800/120 од 02.06.2003.године ради обављања послова стоматолошке сестре у кабинету за ортопедију вилице у Стоматолошкој служби Здравственог центра кк (тачка 1), са описом послова као у тачки 2 овог Уговора, утврђењем да се ова тужиља налази у радном односу на неодређено време од 06.02.1985.године и са зарадом одређеном на основу коефицијента цене рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,38 (тачка 3 и 4 овог Уговора);

-да је тужиља ВВ као запослена са туженим послодавцем закључила Уговор о раду о уређивању права, обавеза и одговорности између запосленог и послодавца ради обављања послова стоматолошке сестре у кабинету дечије превентивне стоматологије у Стоматолошкој служби Здравственог центра кк (тачка 1) са описом послова као у тачки 2, утврђењем да се ова запослена налази у радном односу на неодређено време од 17.09.1990.године и са одређеном зарадом на основу коефицијента и цене рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,38 (тачка 3 и 4);

-да је тужиља ГГ као запослена са туженим послодавцем закључила Уговор о раду број 1132/1 од 11.03.2003.године ради обављања послова зубног техничара у служби за стоматолошку здравствену заштиту у кабинету за Стоматолошку протетику (тачка 1) са описом послова као у тачки 2 и уз утврђење да ће наведене послове обављати од 12.03.2003.године и са одређеном зарадом на основу коефицијента 8,66 и цене рада коју одређује Влада Републике Србије (тачка 3 и 4);

-да је тужиља ДД са туженим закључила Уговор о раду о уређавању права, обавезе и одговорности између запосленог и послодавца број 1800/130 од 12.06.2003.године ради обављања послова зубогно техничара у Амбуланти кк1 при Стоматолошкој служби Здравственог центра кк (тачка 1) са описом послова као у тачки 2, утврђењем да се тужиља налази у радном односу на неодређено време код туженог од 03.08.1981.године и са одређеним коефицијентом и ценом рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,66;

-да је тужиља ЂЂ као запослена са туженим послодавцем закључила Уговор о одређивању права, обавезе и одговорности између запосленог и послодавца број 1800/129 од 02.06.2003.године ради обављања послова зубног техничара у кабинету за ортопедију вилица у Стоматолошкој служби Здравственог центра кк са описом послова као у тачки 2 овог Уговора, уз утврђење да се налази у радно односу на неодређено време од 16.04.1995.године и са зарадом одређеном на основу коефицијента и цене рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,99;

-да је тужиља ЕЕ као запослена са туженим закључила Уговор о раду о уређивању права обавеза и одговорности између запосленог и послодавца број 1800/114 од 02.06.2003.године ради обављања послова стоматолошке сестре у кабинету дечије превентивне стоматологије у Стомалошкој служби Здравственог центра кк (тачка 1), а са описом послова као у тачки 2 овог Уговора о раду и уз утврђење да се тужиља налази у радном односу на неодређено време од 16.07.1979.године и да јој се зарада одређује на основу коефицијента и цене рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,38 (тачка 3 и 4);

-да је тужиља ЖЖ закључила Уговор о раду о уређивању права, обавезе и одговорности између запосленог и послодавца број 1800/112 од 02.06.2003.године ради обављања послова стоматолошке сестре у кабинету дечије превентивне стоматологије у Стомалошкој служби Здравственог центра кк (тачка 1) са описом послова као у тачки 2 овог Уговора, утврђењем да се ова запослена налази у радном односу на неодређено време од 01.09.1991.године и са зарадом одређеном на основу коефицијента и цене рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,38 (тачка 3 и 4);

-да је тужиља ЗЗ као запослена са туженим послодавцем закључила Уговор о раду о уређивању права, обавезе и одговорности између запосленог и послодавца број 1800/119 од 02.06.2003.године ради обављања послова стоматолошке сестре у кабинету за стоматолошку протетику у Стоматолошкој служби Здравственог центра кк са описом послова као у његовој тачки 2 уз утврђење да се ова тужиља налази у радном односу на неодређено време од 24.11.1986.године и да ће јој зарада бити одређена на основу коефицијента и цене рада коју одређује Влада Републике Србије у укупном износу коефицијента од 8,38 (тачка 3, 4) овог Уговора.

Такође је утврђено да је Републички завод за здравствено осигурање са Здравственим центром кк као здравственом установом закључио уговор о пружању и финансирању здравствене заштите у 2008.години број 320 од 01.02.2008.године којим су уређени односи између Републичког завода и Здравствене установе у пружању здравствене заштите осугураним лицима Републичког завода обухваћеним обавезним здравственим осигурањем и утврђен обрачун накнаде за пружање здравствених услуга из тог вида осигурања, да је у члану 24 овог Уговора уговорено да је здравствена установа обавезна да из уговорене накнаде обезбеди и врши исплате плата запослених у складу са позитивним прописима којима се уређује обрачун и исплата плата запослених у јавним службама, да је саставни део овог уговора списак уговорених радника – списак запослених и да у овај број запослених нису укључени радници који пружају стоматолошке услуге (члан 24 став 1 и 2), да је Министарство здравља Републике Србије доставило допис број 112-01-536/2006-03 од 17.05.2006.године туженом као здравственој установи уз обавештење да је ступањем на снагу Закона о здравственом осигурању (“Службени гласник РС” број 107/05 – измена 109/05) одређене врсте стоматолошких и здравствених услуга не представљају више право из обавезног здравственог осигурања односно право које се обезбеђује из средстава Републичког завода за задравствено осигурање и да је потребно у односу на здравствене раднике који обављају стоматолошку здравствену заштиту а чије се зараде не обезбеђују из средстава у Републичком заводу понудити измену Уговора о раду у складу са чланом 171 став 1 тачка 5 и чланом 172 Закона о раду (“Службени гласник РС” број 24/05 и 61/05) и то тако што би се износ основне зараде утврђивао као минимална зарада утврђена у складу са Законом о раду док би се други део зараде за радни учинак запосленог одређивао на основу квалитета и обима обављеног посла као и односа запосленог према радним обавезама што се утврђује општим актом послодавца, да је тужена страна доставила понуду за закључење Анекса 05 тужиоцима и то:

-понуду број 1800/151/2-3 од 11.08.2008.године запосленој АА ради закључења Анекса 05 Уговора о раду број 1800/151/2 од 02.06.2003.године у чијем је садржају наведено да је дошло до измене уговорених услова рада због другачијег начина финансирања запослених у стоматолошкој служби здравствене установе и утврђеног броја потребних извршилаца према важећим нормативима сходно потребама процеса и организације рада што је и евидентно утврђено чланом 5 и 21 Уговора о пружању и финансирању здравствене заштите у 2008.години закљученом између Републичког завода здравственог осигурања Београд Филијале кк2 и Здравственог центра кк којим је утврђено да у укупном броју запослених у стоматолошкој служби нису предвиђени за финансирање зарада које се врши из средстава РЗЗО Београд – Филијале кк а у складу са чланом 4 Правилника о условима критеријума и мерилима за закључивање уговора са даваоцима здравствених услуга и утврђивање накнаде за њихов рад као и у вези са обимом пружања стоматолошких услуга из члана 41 Закона о здравственој заштити, да се финансирање запослених у стоматолошкој служби одвија тако што се износ од 35% исплаћује за откуп плана а 65% чини сразмерни део предрачуна који се умањује за проценат извршавања фактурисаних услуга уз одређени рок од 8 радних дана запосленом да се изјасни о овој понуди и да у противном се сматра да је понуду одбио;

-да је понуда са истим садржајем за закључење Анекса 05 Уговора о раду број 1800/120 од 02.06.2003.године заведена под бројем 1800/120-3 од 11.08.2008.године достављена ББ;

-да је понуда са истим садржајем достављена и ВВ;

-да је понуда за закључење Анекса 5 Уговора о раду број 1132/1 од 11.03.2003.године која је заведена под бројем 1132/1-3 од 11.08.2008.године достављена ГГ;

-да је понуда за закључење Анекса 05 Уговора о раду број 1800/130 од 02.06.2003.године која је заведена под бројем 1800/130-3 од 11.08.2008.године достављена тужиљи ДД;

-да је понуда за закључење Анекса 05 Уговора о раду број 1800/140 од 02.06.2003.године која је заведена под бројем 1800/114-3 од 11.08.2008.године са истим садржајем доставиљена ЕЕ;

-да је понуда за закључење Анекса 05 Уговора о раду број 1800/114 од 02.06.2003.године која је заведена под бројем 1800/114-3 од 11.08.2008.године са истим садржајем достављена и ЕЕ;

-да је понуда за закључење Анекса 05 Уговора о раду број 1800/112 од 02.06.2003.године која је заведена под бројем 1800/112-3 од 11.08.2008.године са истим садржајем достављена и ЖЖ;

-да је ова понуда о закључењу назначеног Анекса уговора о раду број 1800/119 од 02.06.2003.године са истим садржајем достављена и тужиљи ЗЗ, да су тужиље прихватиле ову понуду и закључиле са туженим Анекс уговора о раду и то тужиља АА Анекс број 1800/151/2-5 од 21.08.2008.године, тужиља ББ Анекс број 1800/120-5 од 21.08.2008.године, тужиља ВВ Анекс број 1800/113-5 од 21.08.2008.године; тужиља ГГ Анекс број 1132/1-5 од 21.08.2008.године, тужиља ДД Анекс број 1800/130-5 од 21.08.2008.године, тужилац ЂЂ Анекс број 1800/129-5 од 21.08.2008.године тужиља ЕЕ Анекс бројо 1800/114-5 од 21.08.2008.године, тужиља ЖЖ Анекс број 1800/112-5 од 21.08.2008.године и тужиља ЗЗ Анекс број 1800/119 од 21.08.2008.године, да члан 1 свих ових Анекса гласи: “члан 4 Уговора о раду (са назнаком Уговора који је претходно свака од тужиља закључила) мења се и гласи: Послодавац се обавезује да у складу са одредбама Закона о раду запосленој исплати зараду која се утврђује као минимална зарада а остало према доприносу оствареног у плану рада до коефицијента прописаног Уговором Владе Републике Србије и цене рада за текући месец.

Зараду запосленог утврђеног на основу коефицијента и цене рада коју Уредбом о изменама уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама утврђује Влада Републике Србије и то члан 1 коефицијента за обрачун и исплату зараде која износи 1259 исплатиће послодавац уколико запослени оствари пружање стоматолошких здравствених услуга које су довољне за исплату на овај начин утврђене зараде у бруто износу а да члан 2 овог Анекса гласи: Уговор о раду (назначени број и датум Уговора у односу на сваку од тужиља) мења се у том смислу што се сходно члану 5 и 21 Уговора о пружању и финансирању здравствене заштите у текућој години закљученим са РЗЗО Београд – Филијалом кк2 врши усклађивање броја запослених те у укупном броју запослених у служби Стомалошке здравствене заштите Здравственог центра кк нису предвиђени за финансирање зарада које се врше из средстава РЗЗО Београд – Филијале за кк2 округ а у складу са чланом 4 Правилника о условима критеријума и мерилима за закључивање уговора са даваоцима здравствених услуга и утврђивања накнаде за њихов рад за 2008.годину у вези са обимом пружања стоматолошких услуга из члана 41 Закона о здравственом осигурању утврђено је да и да је тужени тужиљама вршио обрачун и исплату зараде према вредности минималне зараде а остатак зараде до зараде коју би тужиље оствариле до висине утврђеног коефицијента у Анексу уговора о раду и цене рада само уколико је за ту исплату остварене услуге које се наплаћују и да се тужени држао законског минимума зарада за сада ни учинак и пун фонд сати – минимална зарада а остатак према учинку који се остварује на тржишту.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Према одредби члана 171 став 1 тачка 5 Закона о раду (“Службени гласник РС” број 24/05...) послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (у тексту Анекс уговора) и у случају из члана 33 тачка 10 овог Закона – новчани износ основне зараде и елементе за утврђивање радног учинка.

Овде је била испуњена материјална претпоставка за имену уговорених услова рада из члана 33 тачка 10 овог Закона. Доказно сведочанство за то је Уговор о пружању и финансирању здравствене заштите у 2008.години број 320 од 01.02.2008.године који је закључен између Републичког завода за здравствено осигурање и Здравственог центра кк. Ово зато што с обзиром на садржај тога уговора истим су обухваћени обавезни видови здравственог осигурања и утврђивања и обрачуна накнаде за пружање здравствених услуга уз изричиту клаузулу да саставни део овог уговора је списак уговорених радника – списак запослених и да у овај број запослених нису укључени радници који пружају стоматолошке услуге (члан 24 став 1 и 2 овог Уговора) уз утврђење да је здравствена установа обавезна да из уговорене накнаде обезбеди и врши исплате плата запослених којима се уређује обрачун и исплата плата запослених у јавним службама. На тај начин средства обавезног здравственог осигурања искључиво су усмерена на запослене који обављају послове из садржаја тог вида услуга који потпадају под режим обавезног здравственог осигурања.

Нормативни основ за закључивање овог уговора садржан је у одредби члана 177 Закона о здравственом осигурању којом нормом је у ставу један прописано да се однос између матичне филијале, Републичког завода и давалаца здравствених услуга поводом остваривања права осигураних лица на здравствену заштиту уређује уговором који се по правилу закључује за једну календарску годину и чији се садржај поред осталог односи и на пружање здравствене заштите обухваћене обавезним здравственим осигурањем а нарочито врста, обим, однос, квантитет задрвстених услуга, мере за обезбеђење квалите здравствене заштите која се пружа осигураним лицима када на основу норматива кадрова и стандарда рада потребних за остваривање здравствене заштите осигураних лица, накнаде, односно цене коју матична филијала односно Републички завод плаћа за пружање здравствене услуге и начин обрачуна и плаћања, контроле и одговорности извршења обавеза из уговора (став 4 члана 177).

Садржај ових норми је доказно сведочанство у целини претходно изнетих разлога да су наступиле измене уговорених услова рада и да је тужена страна као једна од уговорених страна са Републичким заводом односно матичном филијалом за кк2 округ били овлашћени да уговори послове и кадрове за обављање услуга из обавезног здравственог осигурања. Пошто су словом закона одређене услуге које спадају у обавезно здравствено осигурање.

Тужена страна није имала избор код уговарања врсте услуга па тиме и да утиче на околност да ли ће у број запослених који обављају услуге из обавезног здравственог осигурања у овој здравственој установи бити укључени радници који пружају стоматолошке услуге. Већ ови разлози чине основаним закључак да различит режим обрачуна зарада радницима који обављају стоматолошке услуге у односу на раднике које обављају здравствену заштиту осигураних лица Републичког завода обухваћених обавезним здравственим осигурањем није последица дискриминације већ различитих услова у стицању средстава за финансирање тих послова. Реч је у суштини о различитим условима рада и изворима средстава из којих се финансира обављене стоматолошких услуга у здравственим установама па и код тужене у односу на здравствене услуге обухваћене видовима обавезног осигурања. Ради тога тужена страна је као послодавац по слову закона морала да учини понуду тужиоцима за измену уговорених услова рада у погледу елемената за одређивање обрачун и исплату њихове зараде. На тај начин није остварена дискриминација извршилаца који раде на пословима стоматолошких услуга -овде тужилаца., већ прилагођавање уговора о раду изменом уговорених услова рада стварно промењеним околностима које се односе на финансирање стоматолошких услуга са становишта извора средстава за ту намену. То је у суштини прилагођавање уговореног стварном стању материјално правног односа између тужиља као запослених и туженог послодавца, као уговорних страна.

С обзиром на садржај назначене одредбе члана 1 и 2 претходно именованих Анекса уговора о раду те норме нису супротне ни слову закона ни потврђеним међународним конвенцијама. У том смислу испоштован је члан 4 Конвенције број 131 и Препоруке број 136, али и одредбе члана 111 Закона о раду. Испоштоване су ове норме, јер према одредби члана 1 Анекса послодавац је обавезан да у складу са одредбама Закона о раду запосленом исплати зараду која се утврђује као минимална зарада. То даље значи да је уговорена минимална зарада као гарантована зарада запосленом па и независно од тога да ли ће имати или не стандардни учинак и својим радом остварен приход пружања стоматолошких услуга који је довољан за исплату зараде.

На тај начин остварени приход од пружања стоматолошких услуга утиче на вредност преко гарантоване вредности минималне зараде. На то упућује и исказ из ове норме који гласи: Послодавац је у обавези да у складу са одредбама Закона о раду запосленом исплати зараду која се утврђује као минимална зарада а остало према доприносу оствареног плана рада до коефицијента прописаног Уредбом Владе Републике Србије и цене рада за текући месец. Тако је остварена заштита зараде запосленог до врености минималне зараде јер она до те вредности не зависи од тога да ли ће запослени, овде тужиоци остварити или не одговарајућу вредност стоматолошких здравствених услуга. Супротно за вредност преко тог износа уведено је усклађивање – вредност зараде је доведена у однос према оствареном приходу коме пружањем стоматолошких услуга доприноси и сам запослени .То се не чини не мери произвољно јер је уговорено да се то чини у складу са оствареним планом рада. То је материјални израз квалитета и обима посла-чл.107. став 2.ЗОР. Ради тога се не може оспорити одредба члана 1 овог Анекса као противна слову закона а то важи и за његову одредбу члана 2 која материјализује само оно што је уговорено чланом 5 и 21 Уговора о пружању и финансирању здравствене заштите у текућој години који је закључен са Републичким заводом за здравствено осигурање Београд – Филијалом кк2.

Претходно је образложено да је такав уговор са становишта права запослених и начина финансирања износа средстава и избора кадрова којима су та средства намењена у складу са законом. При томе суд није овлашћен да прописује начин обавезних видова здравственог осигурања нити да вреднује норме закона са том темом и с тим у вези да утврђује да ли је назначеном нормом Закона о здравственом осигурању законодавац био овлашћен да утврди и кадрове који ће обављати те здравствене услуге. То је питање из надлежности Уставног суда. Међутим, овај суд налази и да се овде не ради о интерном односу послодавац и запослени већ да су тим уговором уређени односи између Републичког завода за здравствено осигурање Београд – Филијале кк2 као корисника услуга преко својих осигураника и овде тужене а тамо друге у уговорне стране као даваоца тих услуга и да структура услуга које се пружају опредељује и избор кадрова. Дакле и са овог становишта се не може говорити о томе да је назначени Анекс који је сваки од тужилаца закључио супротан слову закона а тужиоци су на основу слободно изражене воље прихватили понуду измене уговорених услова рада. Коначно тужени је испоштовао одредбу члана 172 ЗОР јер је уз понуду за закључење Анекса уговора о раду тужиоцима доставио и разлоге за понуду и рок који је у складу са овом нормом.

Због свега тога не може бити говора о томе да су назначени Анекси уговора о раду противни слову закона, односно да није испоштована процедура у поступку за њихово закључивање. Све то је правилно утврђено и у ожалбеној пресуди па су супротни наводи жалбе неосновани.

Одредбом члана 190 став 2 тачка 1 Закона о државним службеницима (“Службени гласник РС” број 79/05 ...) прописано је да даном ступања на снагу овог закона престаје одредба члана 23 Закона о јавним службама (“Службени гласник РС” од 42/91 ....). Пошто је овај Закон ступио на правну снагу 1.јула 2006.године престала је и назначена одредба Закона о јавним службама која је прописивала да се у погледу права обавезе и одговорности запослених у установи из члана 3 став 1 овог Закона (где спада и тужени као здравствена установа) примењују прописи о запосленима у државним органима ако законом није другачије одређено. Ради тога погрешно је схватање жалбе по становишту овог суда којим тврди да је неосновано позивање суда да је даном ступања на снагу Закона о државним службеницима – 01.10.2007.године престао да важи члан 23 Закона о јавним службама и да се сходно одредби члана 190 став 2 тога Закона има применити на запослене у здравственим условима матични Закон о раду.

Неосновано је и зато што се у Уредби о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама под тачком 13 налазе и здравствене установе са утврђеним коефицијентима и у оквиру тога послови здравствене неге болесника у примарној здравственој заштити и амбулантно поликлиничној и стоматолошкој заштити са издавање лекова у свему као у тексту и са утврђеним коефицијеном од 12,59, односно коефицијентом од 13,11 послови здравствене неге у примарној амбулантно поликлиничкој и стоматолошкој заштити.

Тужиоцима су и назначеним Анексима утврђени коефицијенти у складу са овом Уредбом (ГГ има коефицијенат 13,11, АА има коефицијенат 12,59 колико имају и тужиоци ББ, ВВ, тужиљи ДД одређен коефицијенат од 13,11 а тужиљи ЗЗ коефицијенат од 12,59). То тужиље с обзиром на њихове наводе у току поступка не споре, а то следи и из садржаја назначених Анекса.

Оно што је у овој парници спорно то је да ли је тужени послодавац с обзиром на измену уговорених услова рада имајући у виду начин финансирања могао ограничити право тужиља по основу зараде до вредности минималне зараде ако тужиље не остваре услуге чија вредност покрива њихову зараду. По схватању овога суда одговор на ово питање и у присуству претходних разлога је потврдан. Ово и независно од тога што се назначеним коефицијентима одређује само један од елемената са обрачун зараде али не и новчана вредност зараде. То је последица чињеница што је минимална зарада променљива категорија па је послодавац у овој ситуацији могао с обзиром на измењене уговорене услове и начин стицања прихода па тиме и средстава за исплату зарада уговорити да вредносттог дела зараде запослених буде минимална зарада чија је новчана вредност одредива, а преко њене заштићене вредности да зависи и од доприноса запосленог стицању средстава која образују приход из којих се исплаћују њихове зараде.

Поред тога ова уредба је донета на основу одредбе члана 8 Закона о платама у државним органима и јавним службама ( “Службени гласник РС” број 34/01 62/06 и 116/08). Овај закон је наставио да се примењује у јавним службама, али се поштујући његову одредбу члана 1 став 1 тачка 4 овим Законом уређује начин утврђивања плата, додатка, накнада и осталих примања запослених у јавним службама који се финансирају из доприноса за обавезно социјално осигурање.

Поштујући ову правну норму следи да се ова Уредба и назначени Закон о платама у државним органима и јавним службама односе на запослене чије се плате финансирају из средстава обавезног социјалног осигурања. Тужиоци са целине претходно изнетих разлога не спадају у ту категорију запослених како према слову Закона о здравственом осигурању тако и према назначеној клаузули из именованог уговора који је закључен између Републичког завода за здравствено осигурање -Филијале кк2 и туженог. То очигледно жалба занемарује па због тога износи и погрешне правне тврдње у погледу примене Закона о платама запослених у државним органима и јавним службама и назначене Уредбе о коефицијентима.

По схватању овога суда запослени има право на одговарајућу зараду која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду – члан 104 став 1 Закона о раду, зараде из члана 104 став 1 састоји се од зараде за обављени рад и време проведено на раду (члан 105 став 1 ) а Уговор о раду садржи новчани износ основне зараде и елементеза утврђивање радног учинка (члан 33 став 1 тачка 10). Овде су садржани елементи за обрачун зараде – у назначеном Анексу је одређен коефицијенат – уговорен, дефинисано је и мерило радног учинка - остварени план, а одређена је запосленом облигатно минимална зарада чији се новчани износ одредив с обзиром да је то променљива категорија, и елемент за утврђивање зараде остварени приход од извршених услуга самог запосленог. Због свега тога су назначени наводи жалбе неосновани.

Правно примећује жалба да се одредбом члана 41 Закона о здравственој заштити регулише права а права осигураника, а не запослених . Међутим, оно што при томе тужиоци занемарују то је одредба члана 1 Закона о платама у државним органима и јавним службама која изричито прописује да се овим законом уређује начин утврђивања плата запослених у јавним службама које се финансирају из доприноса за обавезно здравствено осигурање и да је назначена Уредба о коефицијентима донет на основу овога закона. Ради тога не може се супротно наводима жалбе занемарити члан 1 тачка 4 Закона о платама у државним органима и јавним службама и с тим у вези одредба члана 41 Закона о задравственој заштити код одговора на питање да ли тужиље врше услуге које се финансирају из доприноса за обавезно социјално осигурање или не и да ли је код одређивања њихових зарада меродаван Закон о платама у државним органима и јавним службама и назначена Уредба или се њена примена и услови за примену коефицијената из њеног садржаја морају уговорити да би били примењени на тужиље. Тужиље не врше те услуге што није спорно па због тога се на њих не могуоблигатно применити ни назначени закон ни ова уредба која је донета у његовом извршењу већ оно што је уговорено назначеним Анексима уговора о раду.

Претходно је образложено да овде нема дискриминације а у присуству тих разлога не могу се прихватити ни наводи жалбе којим инсистира на одредби члана 104 став 2 Закона о раду гарантована права запослених да за исти рад код истог послодавца остварују једнаку зараду. Тачно је да то та норма прописује, али се овде не ради о очигледно о истом раду. Не ради јер су стоматолошке услуге издвојене из категорије здравствених услуга које потпадају под категорију обавезног здравственог осигурања и финансирају се из различитих извора средстава, а по природи ствари и нису исте као други видови здравствених услуга Њихова вредност се не финансира из истих извора срдстава па очигледно и да стоматолошке услуге не могу имати исти третман код утвђивања зараде у односу на остале здравствене услуге које се финансирају доприносима за обавезно социјално осигурање.

Инсистирање жалбе на одредби члана 8 Закона о раду и с тим у вези да се општим актом – колективним уговором и правилником о раду требало уредити ово питање занемарује и да је уговор о раду један од формалних извора права којима се може уредити ово питање а што је претходно образложено. (чл.106/7. ЗОР.).

Нема покрића ни навод жалбе да је првостепени суд пропустио да оцени све релевантне чињенице а жалба и не указује на непотпуно утврђено чињенично стање.

Нема покриће навод жалбе да је побијана пресуда захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП јер су њени разлози јасни и потпуни и у складу са словом закона позивање жалбе да је Министарство здравља – оснивач туженог указао на обавезу здравствене установе да донесе правни акт у складу са чланом 107 став 3 Закона о раду занемарује целину тога дописа, али примарно слово закона да се уговором о раду а то значии и његовим анексом може уговорити зарада како је то претходно и образложено.

Пошто је тужиоцима исплаћивана зарада у складу са назначеним Анексом правилна је и негативна одлука по захтеву за новчано потраживање па и у погледу камате која дели судбину главног потраживања.

Правилно је и негативно решење о накнади трошкова парничног поступка јер тужиље нису успеле у спору уз примену правила из члана 159 став 2 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)