Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.01.2015.

Гж1 82/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 82/2015
Дана 21.01.2015.године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против туженог “АА”, кога заступа директор БА, а чији је пуномоћник адвокат БА1, ради поништаја решења о отказу уговора о раду и враћање на радно место, одлучујући о изјављеној жалби тужиље против пресуде Основног суда у Великој Плани П1 бр.715/12 од 25.06.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 21.01.2015. године


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Великој Плани П1 бр.715/12 од 25.06.2014. године у ставу један и делу става два изреке који се односи на распоред на друго одговарајуће радно место и ОДБАЦУЈЕ тужба тужиље да суд утврди да је понуда за анекс уговора о раду број 23085 од 01.08.2012. године којим је тужиљи понуђен премештај на послове продавца у друго место рада у Смедеревској Паланци апсолутно ништавна и да се обавеже тужени да тужиљу распореди на друго одговарајуће радно место у складу са њеном школском спремом и Правилником о организацији и систематизацији послова туженог.

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Великој Плани П1 бр.715/12 од 25.06.2014. године у осталом делу става два и ставу три њене изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ Основном суду у Великој Плани на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Великој Плани П1 бр.715/12 од 25.06.2014. године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев тужиље да суд утврди да је понуда анекса уговора о раду број 23085 од 01.08.2012. године којом је тужиљи понуђен премештај на послове продавца у друго место рада у Смедеревску Паланку апсолутно ништавна, ставом два изреке одбијен је тужбени захтев тужиље да суд поништи као незаконито решење отказ уговора о раду број 28362 од 12.09.2012. године донетог од стране туженог, те да наложи туженом да тужиљу врати на радно место новинара или друго одговарајуће радно место у складу да њеном школском спремом и Правилником о организацији и систематизацији послова, а што би тужени био у обавези да учини у року од 8 дана од пријема ове пресуде под претњом извршења, док је ставом три изреке обавезана тужиља да тужиоцу на име нужних парничних трошкова исплати износ од 144.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења.

Против ове пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/2011), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужиља била у радном односу на неодређено време код туженог по основу уговора о раду број 110 од 01.07.2008. године ради извршавања послова новинара са местом рада у Крњеву, да је тужена страна тужиљи учинила понуду за анекс уговора о раду број 23085 од 01.08.2012. године ради преласка на радно место продавца и склапања анекса уговора о раду број 110 од 01.07.2008. године са местом рада у “АА” маркету у аа, да је тужиља послове новинара обављала до закључења уговора о пословно техничкој сарадњи са “АА1” који је преузео обављање послова из сектора маркетинга туженог, да тужиља назначену понуду анекса није прихватила, да је потреба за радом тужиље на пословима новинара престала јер је тужени одлучио да послове израде компанијског часописа и остале послове који подразумевају рад новинара повери назначеној агенцији, те да је тужиља била упозната да се њено радно место новинара гаси, да је тужиља правни техничар, да је тужиља одбила прихват понуде анекса уговора о раду, да је решењем број 28362 од 12.09.2012. године тужиљи отказан уговор о раду број 110 од 01.07.2008. године и утврђено да јој престаје радни однос због одбијања да закључи анекс уговора о раду који се мењају уговорени услови у складу са законом, те да јој радни однос престаје дана 14.09.2012. године као даном достављања овог решења.

Првостепени суд је полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нашао да је тужиља неосновано одбила понуду за закључење анекса уговора о раду којим је предвиђено ново радно место на којем је она требала да обавља рад, јер тужиља поседује средњи степен стручне спреме, а са тим степеном стручне спреме она је могла бити распоређена на послове продавца, а рад је обављала у аа која је удаљена мање од 50 километара од ранијег места рада тужиље.

Овај закључак ожалбене пресуде се није могао прихватити. Претходно, побијана пресуда је у погледу одлуке садржане у ставу један њене изреке и делу става два изреке који се односи на распоред на друго одговарајуће место захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 2 у вези члана 16 и све у вези члана 386 став 3 ЗПП, а о којој повреди одредаба парничног поступка суд води рачуна по службеној дужности. Наиме, понуда за анекс уговора о раду број 23085 од 01.08.2012. године не може бити предмет судске заштите јер је она једностран акт послодавца и ствар његове одлуке и производи дејство само на основу прихвата понуде у смислу одредби члана 36-45 Закона о облигационим односима.

Исто тако, премештање запосленог на друго одговарајуће радно место врши се у процедури измене уговорених услова рада у смислу члана 171 став 1 тачка 1 и члана 172 Закона о раду. Ради тога, тек на основу анекса уговора о раду запослени може бити премештен на друго одговарајуће радно место у складу са својом школском спремом и Правилником о организацији и систематизацији послова. Суд не врши распоређивање, односно премештај на друге послове. Ради тога, то није његова надлежност. Због свега тога у овом делу побијана пресуда је морала бити укинута и тужба одбачена на основу овлашћења из одредбе члана 391 став 2 ЗПП.

Ожалбена пресуда је морала бити укинута у осталом делу њене изреке јер се због погрешне примене материјалног права заснива на непотпуно утврђеном чињеничном стању, а на шта се указује и наводима жалбе тужиље.

Наиме, у смислу одредбе члана 171 став 1 тачка 1 става 2 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр.24/05...) послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада – анекс уговора о раду ради премештаја на други одговарајући посао због потреба процеса и организације рада.

Одговарајућим, у пословним смислу става 1 тачка 1 овог члана, сматра се посао за чије је се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Тужиља је код туженог засновала радни однос на основу Уговора о раду број 110 од 01.07.2008. године са средњом стручном спремом ради обављања послова новинара, а у поступку доношења ожалбене пресуде није утврђено да ли су послови који су били понуђени тужиљи за премештај – послови продавца у „АА” маркету у аа били одговарајући послови. Ради тога, за сада се не може испитати ни да ли су били испуњени услови за отакз уговора о раду од стране послодавца у смислу одредбе члана 179 став 1 тачка 7 Закона о раду. Наиме, у ситуацији када запослени не испуњава услове за обављање послова на које се премешта тада он има оправдан разлог да не учини прихват понуде за анекс уговора о раду. У поступку доношења ожалбене пресуде, првостепени суд није разјаснио да ли су назначени послови одговарајући.

Истина, у образложењу побијане пресуде у овом делу се наводи: „Из приложених уговора о раду које је тужени закључио са осталим запосленима на пословима продавца – касира, може се утврдити да ови запослени имају одговарајући степен стручне спреме али не врсту стручне спреме продавца. Тако ББ је закључила уговор о раду са туженим за радно место продавца, по занимању је техничар машина са четвртим степеном стручне спреме. ВВ је такође са туженим закључила уговор о раду за обављање послова продавца – касира а поседује диплому о стеченом високом образовању за послове струковног менаџера. Овај разлог ожалбене пресуде се не може прихватити јер се одговарајући послови вреднују не само по степену школске спреме, већ и према њеној врсти.Томе у прилог и то што се од запосленог не може захтевати да обавља послове за које нема потребна знања и способности(примера ради запослени са завршеном правном биротехничком школом по природи ствари не може обављати послове где се тражи исти степен стручне спреме али струка геодезија медицинске струке ).

Такође, према Правилнику о организацији и систематизацији радних места 45715 од 31.12.2009. године се наводи за послове продавца фактуристе средња стручна спрема и познавање рада на рачунару али тужиљи није понуђено да обавља те послове, већ послове продавца, а није разјашњено ни да ли она има потребно знање на рачунару, ако се ради о тим пословима. Због свега тога, ожалбена пресуда је морала бити укинута, па и у погледу одлуке у делу за враћање на радно место новинара.

Укинуто је и решење о накнади трошкова парничног поступка садржано у ставу три изреке ожалбене пресуде пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога, првостепени суд ће у делу у коме је укинута ожалбена пресуда уз упућивање на поновно суђење разјаснити који се услови траже за обављање послова продавца, да ли тужиља има знања и способности за њихово обављање, односно знање на рачунару и потребно искуство за обављање тих послова(да ли се за обављање послова продавца тражи одговарајуће радно искуство), а такође и да ли је Правилник о изменама и допунама Правилника о систематизацији од 04.07.2012. године био оглашен на огласној табли или другим обликом јавног објављивања, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање, првостепени суд ће донети правилу и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног, на основу одредби члана 391 став 2 и 392 ЗПП, одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)