Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.03.2011.

Гж1 864/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 864/11
Дана 02.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ против туженог "ББ", кога заступа адвокат БА, ради накнаде штете, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Општинског суда у Сопоту П.бр.77/2005 од 30.12.2008. године, исправљене решењем Другог основног суда у Београду, Судске јединице у Сопоту о исправци пресуде П.бр.77/2005 од 30.12.2008.године Општинског суда у Сопоту IV-13 П131/11 од 21.01.2011. године, донео је у седници већа одржаној дана 02.03.2011. године


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Сопоту П.бр.77/2005 од 30.12.2008. године, исправљена решењем Другог основног суда у Београду, Судске јединице у Сопоту о исправци пресуде П.бр.77/2005 од 30.12.2008. године Општинског суда у Сопоту IV-13 П.бр.131/11 од 21.01.2011. године у ставу један и три њене изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Сопоту П.бр.77/2005 од 30.12.2008. године у ставу један изреке делимично је усвојен тужбени захтев па је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати: за душевне болове због умањења опште животне активности износ од 89.180,00 динара, за претрпљене физичке болове износ од 102.900,00 динара, за претрпљени страх износ од 102.900,00 динара и за претрпљене душевне болове због наружености износ од 68.600,00 динара што укупно износи 363.580,00 динара све са законском затезном каматом почев од 30 12.2008.године као даном пресуђења па до коначне исплате све у року од 15 дана под претњом извршења, ставом два изреке одбијен је део тужбеног захтева преко досуђеног а до тражених 120.000,00 динара, за душевне болове због умањења опште животне активности до тражених 150.000,00 динара за претрпљене физичке болове, до тражених 150.000,00 динара за претрпљени страх и до тражених 100.000,00 динара, за претрпљене душевне болове због наружености, као неоснован, док је ставом три изреке обавезан тужени да тужиоцу плати трошкове поступка у износу од 264.500,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења.

Правноснажним решењем Другог основног суда у Београду, Судске јединице у Сопоту о исправци пресуде П.бр.77/2005 од 30.12.2008.године Општинском суду у Сопоту XIV-XIII П.бр.131/11 од 21.01.2011.године у ставу један изреке извршена је исправка ове пресуде и то у уводу пресуде на тај начин што уместо презимена тужиоца АА1 треба да стоји АА, док је ставом два изреке утврђено да у осталом делу пресуда остаје неизмењена.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један и три њене изреке тужени је благовремено изјавио жалбу из законских разлога прописаних одредбом члана 360 ЗПП.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у ожалбеном делу њене изреке у границама овлашћења из одредбе чл.372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

- жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде у побијаном делу њене изреке нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост у овом делу.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужилац у радном односу код туженог на пословима изношења смећа дана 23.06.2004.године при обављању послова свога радног места претрпео повреду на раду, да је камион (смећарка) том приликом био паркиран једним делом на улици а другим делом на тротоару због чега се налазио у неравном положају, да су тужилац и СС увукли контејнер у виљушку и то тако што га је тужилац ухватио левом руком за „ручицу“ (рукохват) који се налазио на десној задњој ивици контејнера, док је СС једном руком гурао контејнер у виљушку а другом држао за уво на поклопцу да поклопац не би пао, пошто је био неисправан, да када је контејнер стављен „у виљушку“ тужилац је десном руком морао да држи ручку на камиону којом се држи контејнер, а левом је руком ухватио горњу задњу ивицу контејнера пошто више није био у могућности да левом руком дохвати ручицу која се на контејнеру налази нешто ниже, да када је контејнер командом на ручку камиона подигнут на одређену висину СС је пустио поклопац да би метлом гурнуо смеће из контејнера, да је поклопац кренуо уназад и ударио тужиоца у леву руку, да је тужилац на рукама имао рукавице, да је тужилац назначеном приликом задобио повреду отвореног прелом првог чланка средњег прста леве руке, да коштани делови дисталног чланка нису срасли довољно већ је између њих формиран лажни зглоб као последица хроничне инфекције дисталног чланка, да је реч о тешкој телесној повреди, да је тужилац због ове повреде трпео и то: страх јаког интензитета у трајању од 10 минута, страх средњег интензитета у трајању од 3 дана као последица непокретности руке и неизвесности лечења а због одлубљивања и одстрањивања нокатне плоче те страх слабог интензитета који је био присутан месец дана по повређивању због неизвесности у погледу лечења, да је код тужиоца животна активност умањена за 6% која се састоји у томе што тужилац више нема пун стисак песнице јер је зглоб између дисталне фаланге трећег прста слабије покретан пошто је дистална фаланга са ноктом скраћена и да ће тужилац у даљем току живота активности обављати али уз одређени напор, да је тужилац трпео бол јаког интензитета од момента повређивања до примарне хируршке обраде одређивања антибиотика, аналгетика јаке заштите а с обзиром да је том приликом одлубљена и нокатна плоча, да је повреда локализована на месту где има много нервних завршетака, да су болови јаког интензитета могли да потрају два до три дана када су прешли у болове средњег интензитета који су трајали наредних 10 дана док су болови слабог интензитета трајали до хоспитализације (14.фебруар 2005.године) да су у току хируршке интервенције могли да се појаве болови слабог интензитета, као и да код тужиоца постоји благи степен наружења који се састоји у деформацији нокатне плоче. Такође је утврђено да је тужилац на основу одлуке о ликвидацији штете од стране Компаније „Осигурање Дунав“ Д.Д. Од 07.07.2004.године остварио накнаду из овог штетног догађаја у износу од 3.000,00 динара, као и да је тужилац знао да је поклопац неисправан и да пада уназад.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право када је нашао да постоји подељена одговорност тужиоца и туженог за настанак овог штетног догађаја са доприносом тужиоца сопственој штети у износу од 30%.

Наиме, према одредби члана 173 штета настала у вези са опасном ствари односно опасном делатношћу сматра се да потиче од те ствари односно делатности изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете.

Овде је до настанка штете на страни тужиоца дошло вршењем опасне делатности у поступку пражњења контејнера. Сама операција пражњења контејнера по правилу не представља опасну делатност. Међутим ова делатност постаје опасна онда када је због неисправности контејнера потребно да се исти придржава на месту које је изложено могућности удара од неисправног поклопца за случај да се исти не придржава када долази до његовог пада назад.

Тужени је као организатор ове делатности одговоран ради тога за насталу штету тужиоцу која је остварена у вршењу такве делатности која у тој ситуацији носи повећани ризик од повређивања. При томе допринос чињеници да делатност пражњења контејнера постане опасна састоји се и у пропусту СС радника туженог да пре пуштања поклопца упозори тужиоца да ће то учинити и на тај начин да тужиоцу могућност да предузме потребне мере ради склањања леве руке из зоне опасности коју представља површина на коју пада поклопац контејнера. То образује одговорност туженог за радње свога запосленог-170. став 1. овог закона

Правилно жалба запажа да контејнер није опасна ствар при редовној употреби. Међутим, пражњење неисправног контејнера у погледу његовог поклопца чини саму ту делатност опасном јер иста носи повећани ризик од повређивања због пада поклопца на отворену површину контејнера. Ово и зато што се ради о поклопцу велике тежине. Поред тога основ одговорности тужене стране образује и назначена радња СС спуштања поклопца пре упозорења тужиоца.

При томе по схватању овога суда погрешна правна квалификација из ожалбене пресуде са становишта основа одговорности и с тим у вези закључак да контејнер имајући у виду његове особине и својства представља опасну ствар не утиче на правилност и законитост побијане пресуде. Не утиче када се и на основу исправне правне квалификације утврђеног чињеничног стања у поступку доношења ожалбене пресуде може несумњиво извести исти правни закључак о материјалној одговорности туженог послодавца за насталу штету по основу вршења опасне делатности која ту особину има јер се врши са контејнером чији је поклопац неисправан и склон паду уназад што носи повећани ризик од повређивања у комбинацији са одговорношћу тужене за пропусте свога радника.

При томе је правилно првостепени суд одмерио и допринос тужиоца сопственој штети применом правила из члана 192 ЗОО (тужилац је знао да је контејнер са неисправним поклопцем и неисправним точковима, пропустио је да то пријави послодавцу, био је дужан да о томе води рачуна и да поступа са повећаном пажњом а знао је и да је камион у неравном положају те да његов колега СС због вршења других операција потребних да би се испразнио контејнер може пустити поклопац што се у датој ситуацији и десило). У присуству претходних разлога без значаја су приложене фотографије уз жалбу и описани поступак положаја радника у фазама држања контејнера и његовог навођења на виљушку камиона када буде подигнут и с тим је у вези инсистирање да је тужилац неправилно држао контејнер указујући на положај лица које држи контејнер према фотографији број 3. Ово утолико пре што због чињенице да је камион био у неравном положају тужилац је левом руком морао да придржава контејнер који није имао уво док све фотографије показују положај контејнера на равној површини а не у ситуацији када се исти празни у простор камиона који се налази на неравној површини.

Првостепени суд је дао разлог зашто је тужилац држао контејнер (камион је био у неравном положају а контејнер није имао уво – СТР 564/6 образложења побијане пресуде).Ради тога остају и без значаја наводи жалбе на околност неправилног држања контејнера.

Навод жалбе да је тужилац знао да је контејнер у неисправном стању је тачан али то је био и разлог да код одмеравања накнаде штете се изврши њено сразмерно снижење у складу са доприносом тужиоца сопственој штети. У том значењу исказ из ожалбене пресуде: „да је неопрезно понашање тужиоца допринело настанку штете а тај допринос по оцени суда износи 30%“.Поред тога првостепени суд је утврдио да приликом пражњења контејнера чији је поклопац био неисправан након стављања истог у виљушку радници су морали да држе поклопац (тачније уво на поклопцу) све док контејнер не буде подигнут на висину где више није могуће да се исти држи.

Неспоран је и навод жалбе да је дужност запосленог да пријави неисправност контејнера па било у погледу точкова или поклопца, да тужилац то није учинио, али и када се узме у обзир и та околност као и околност да је тужилац извршавао радни задатак са неисправним контејнером у погледу поклопца и точкова и тада његов допринос сопственој штети не би могао бити већи од утврђеног у поступку доношења ожалбене пресуде.

Правилно је одмерена и накнада штете по свим основима нематеријалне штете на основу правилне примене члана 200 ЗОО а досуђене вредности представљају сатисфакцију и не погодују тежњама које су неспојиве са овом накнадом.

Тужилац је преузео мере за своје лечење, а субклиничка инфекција је могла да се јави и независно од тога да ли се тужилац јављао или не лекару специјалисти. Такође, према увиду у здравствени картон и изјашњењу вештака ВВ тужилац се уредно јављао Дому здравља и лекарској комисији а такође и лекару специјалисти. Поред тога нема доказа да су назначене компликације у виду лажног зглоба настале као последица лекарске грешке, односно пропуста тужиоца. Поред тога у конкретном случају вештак је објаснио да је учињена омашка приликом првог давања налаза јер уколико је прелом био на проксималној фаланзи не може доћи до инфекције на дисталној фаланзи. Такође овде је зарастање рана трајало нешто дуже а постојала је могућност и да се деси да кост и не зарасте, што је све индивидуално(исказ вештака са рочишта од 08.12.2008.године).

Правилна је и одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени одредби члана 277 и 324 став 1 ЗОО.

Правилно је и решење о накнади трошкова парничног поступка садржано у ставу три изреке ожалбене пресуде јер се исто заснива на правилној примени одредбе члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе чл.375 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)