Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.04.2014.

Гж1 917/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 917/14
Дана 10.04.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

1АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Радомира Кокотовића и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА1 до АА3 и АА4 као следбеника пок. АА5, чији је заједнички пуномoћник АБ, адвокат из Смедерева, Омладинска број 2, против туженог "АА", кога заступа БА, адвокат, ради исплате теренског додатка, одлучујући о изјављеним жалбама тужилаца и туженог на пресуду Основног суда у Смедереву, судска јединица I Велика Плана П1 1313/10 од 14.03.2012. године, исправљену решењем истог суда П1 1313/10 од 11.07.2013. године, у седници већа одржаној дана 10.04.2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

  ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Смедереву, судске јединице I Велика Плана П1 1313/10 од 14.03.2012. године, исправљена решењем истог суда П1 1313/10 од 11.07.2013. године, у делу става првог, трећем, петог и шестог изреке за исплату на име теренског додатка за мај месец 2004. године и у ставу другом, четвртом, седмом и осмом изреке, и у том делу жалбе тужилаца и туженог се ОДБИЈАЈУ као неосноване.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Смедереву, судске јединице I Велика Плана П1 1313/10 од 14.03.2012. године, исправљена решењем истог суда П1 1313/10 од 11.07.2013. године, у преосталом делу става првог, трећег, петог и шестог изреке и ОДБИЈАЈУ тужбени захтеви тужилаца за исплату на име теренског додатка и то:


За тужиоца АА1 следећи износи:

за 2004. годину:

-за јун износ од 7.024,71 динар, са законском затезном каматом почев од 01.08.2004. године, па до исплате,
-за јул износ од 9.573,76 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2004. године, па до исплате,
-за август износ од 9.137,71 динар, са законском затезном каматом почев од 01.10.2004. године, па до исплате,
-за септембар износ од 8.948,46 динара, са законском затезном каматом почев од 01.11.2004. године, па до исплате,
-за октобар износ од 4.606,66 динара, са законском затезном каматом почев од 01.12.2004. године, па до исплате,
-за новембар износ од 9.489,61 динар, са законском затезном каматом почев од 01.01.2005. године, па до исплате,
-за децембар износ од 11.437,67 динара, са законском затезном каматом почев од 01.02.2005. године, па до исплате,

за 2005. годину:

-за јануар износ од 9.390,65 динара, са законском затезном каматом почев од 01.03.2005. године, па до исплате,
-за фебруар износ од 8.958,92 динара, са законском затезном каматом почев од 01.04.2005. године, па до исплате,
-за март износ од 10.264,58 динара, са законском затезном каматом почев од 01.05.2005. године, па до исплате,
-за април износ од 11.224,61 динар, са законском затезном каматом почев од 01.06.2005. године, па до исплате,
-за мај износ од 10.907,54 динара, са законском затезном каматом почев од 01.07.2005. године, па до исплате,
-за јун износ од 11.303,68 динара, са законском затезном каматом почев од 01.08.2005. године, па до исплате,
-за јул износ од 11.842,46 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2005. године, па до исплате,
-за август износ од 12.268,45 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2005. године, па до исплате,
-за септембар износ од 3.036,86 динара, са законском затезном каматом почев од 01.11.2005. године, па до исплате;


За тужиоца АА2 следећи износи:

за 2004. годину:

-за јун износ од 2.539,22 динара, са законском затезном каматом почев од 01.08.2004. године, па до исплате,
-за јул износ од 9.236,78 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2004. године, па до исплате,
-за август износ од 8.800,73 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2004. године, па до исплате,
-за септембар износ од 8.623,10 динара, са законском затезном каматом почев од 01.11.2004. године, па до исплате,
-за октобар износ од 9.205,38 динара, са законском затезном каматом почев од 01.12.2004. године, па до исплате,
-за новембар износ од 9.164,25 динара, са законском затезном каматом почев од 01.01.2005. године, па до исплате,
-за децембар износ од 6.507,30 динара, са законском затезном каматом почев од 01.02.2005. године, па до исплате,

за 2005. годину:

-за јануар износ од 7.122,73 динара, са законском затезном каматом почев од 01.03.2005. године, па до исплате,
-за фебруар износ од 8.656,80 динара, са законском затезном каматом почев од 01.04.2005. године, па до исплате,
-за март износ од 9.927,60 динара, са законском затезном каматом почев од 01.05.2005. године, па до исплате,
-за април износ од 10.899,25 динара, са законском затезном каматом почев од 01.06.2005. године, па до исплате,
-за мај износ од 10.536,34 динара, са законском затезном каматом почев од 01.07.2005. године, па до исплате,
-за јун износ од 5.863,54 динара, са законском затезном каматом почев од 01.08.2005. године, па до исплате,
-за јул износ од 11.471,26 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2005. године, па до исплате и
-за август износ од 4.923,00 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2005. године, па до исплате и
-за септембар износ од 11.789,04 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2005. године, па до исплате;


За тужиоца АА3 следећи износи:

за 2004. годину:

-за јун износ од 2.634,26 динара, са законском затезном каматом почев од 01.08.2004. године, па до исплате,
-за јул износ од 9.573,76 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2004. године, па до исплате,
-за август износ од 9.137,71 динар, са законском затезном каматом почев од 01.10.2004. године, па до исплате,
-за септембар износ од 8.948,46 динара, са законском затезном каматом почев од 01.11.2004. године, па до исплате,
-за октобар износ од 9.542,36 динара, са законском затезном каматом почев од 01.12.2004. године, па до исплате,
-за новембар износ од 9.489,61 динар, са законском затезном каматом почев од 01.01.2005. године, па до исплате,
-за децембар износ од 11.043,27 динара, са законском затезном каматом почев од 01.02.2005. године, па до исплате,


за 2005. годину:

-за јануар износ од 8.049,13 динара, са законском затезном каматом почев од 01.03.2005. године, па до исплате,
-за фебруар износ од 8,614,34 динара, са законском затезном каматом почев од 01.04.2005. године, па до исплате,
-за март износ од 10.264,58 динара, са законском затезном каматом почев од 01.05.2005. године, па до исплате,
-за април износ од 10.823,73 динара, са законском затезном каматом почев од 01.06.2005. године, па до исплате,
-за мај износ од 10.531,43 динара, са законском затезном каматом почев од 01.07.2005. године, па до исплате,
-за јун износ од 11.303,68 динара, са законском затезном каматом почев од 01.08.2005. године, па до исплате,
-за јул износ од 11.842,46 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2005. године, па до исплате
-за август износ од 12.268,45 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2005. године, па до исплате и
-за септембар износ од 3.036,86 динара, са законском затезном каматом почев од 01.11.2005. године, па до исплате;

За тужиоца АА5 следећи износи:

-за јун износ од 8.195,49 динара, са законском затезном каматом почев од 01.08.2004. године, па до исплате,
-за јул износ од 9.573,76 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2004. године, па до исплате,
-за август износ од 7.877,33 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2004. године, па до исплате,
-за септембар износ од 8.392,94 динара, са законском затезном каматом почев од 01.11.2004. године, па до исплате,
-за октобар износ од 9.542,39 динара, са законском затезном каматом почев од 01.12.2004. године, па до исплате,
-за новембар износ од 6.100,47 динара, са законском затезном каматом почев од 01.01.2005. године, па до исплате,
-за децембар износ од 9.465,66 динара, са законском затезном каматом почев од 01.02.2005. године, па до исплате,


за 2005. годину:

-за јануар износ од 3.688,18 динара, са законском затезном каматом почев од 01.03.2005. године, па до исплате,
-за фебруар износ од 6.202,33 динара, са законском затезном каматом почев од 01.04.2005. године, па до исплате,
-за март износ од 8.494,83 динара, са законском затезном каматом почев од 01.05.2005. године, па до исплате,
-за април износ од 10.422,85 динара, са законском затезном каматом почев од 01.06.2005. године, па до исплате,
-за мај износ од 10.907,54 динара, са законском затезном каматом почев од 01.07.2005. године, па до исплате,
-за јун износ од 11.303,68 динара, са законском затезном каматом почев од 01.08.2005. године, па до исплате,
-за јул износ од 11.842,46 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2005. године, па до исплате
-за август износ од 4.230,50 динара, са законском затезном каматом почев од 01.10.2005. године, па до исплате и
-за септембар износ од 12.147,44 динара, са законском затезном каматом почев од 01.11.2005. године, па до исплате, као неосновани.

ОБАВЕЗУЈУ СЕ тужиоци АА1, АА2 и АА3 да исплате туженом износ од 18.000,00 динара на име трошкове поступка по жалби, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву, судске јединице I Велика Плана П1 1313/10 од 14.03.2012. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца АА1 и обавезан тужени да му на име теренског додатка исплати од маја 2004. до септембра 2005. године појединачно наведене месечне износе, са законском затезном каматом почев од датума доспелости, па до исплате, ближе наведене овим ставом изреке. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца АА1 да се обавеже тужени да му на име теренског додатка исплати износе од октобра месеца 2005. године до јуна месеца 2005. године и то појединачно опредељеним месечним износима, са законском затезном каматом почев од датума доспелости, па до исплате, ближе одређене овим ставом изреке. Ставом трећим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца АА2 и обавезан тужени да му на име теренског додатка исплати од маја 2004. до септембра 2005. године, појединачно опредељене месечне износе, са законском затезном каматом почев од датума доспелости, па до исплате, ближе одређене овим ставом изреке, док је ставом четвртим одбијен тужбени захтев тужиоца АА2 да се обавеже тужени да му на име теренског додатка исплати износе октобра 2005. до јуна 2006. године, појединачно опредељене месечне износе, са законском затезном каматом почев од датума доспелости, па до исплате, ближе одређене овим ставом изреке. Ставом петим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца АА3 и обавезан тужени да му на име теренског додатка исплати од маја 2004. до септембра 2005. године, појединачно опредељене месечне износе, са законском затезном каматом почев од датума доспелости, па до исплате, ближе одређене овим ставом изреке. Ставом шестим делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца АА5 да се обавеже тужени да му на име теренског додатка исплати од маја 2004. до септембра 2005. године, појединачно опредељене месечне износе, са законском затезном каматом од датума доспелости, па до исплате, ближе одређене овим ставом изреке, док је ставом седмим одбијен тужбени захтев тужиоца АА5 да се обавеже тужени да му на име теренског додатка исплати од октобра до децембра 2005. године, појединачно опредељене износе, са законском затезном каматом почев од датума доспелости, па до исплате, ближе одређене овим ставом изреке. Ставом осмим изреке обавезан је тужени да тужиоцима на име нужних парничних трошкова овог спора исплати износе од по 68.800,00 динара.

Решењем Основног суда у Смедереву, судска јединица Велика Плана П1 1313/10 од 11.07.2013. године, исправљена је пресуда тога суда П1 1313/10 од 14.03.2012. године, тако што у уводу пресуде у четвртом реду, у изреци пресуде у ставу првом у првом реду, у ставу другом у првом реду и у ставу осмом изреке пресуде у првом и другом реду уместо „АА1“, треба да стоји „АА1А“ и у ставу трећем изреке пресуде на трећој страни за 2005. годину уместо „за јуни месец износ од 5.863.54 динара“, треба да стоји „за јуни износ од 5.863,54 динара“, док у осталом делу пресуда је остала непромењена.

Против наведене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужиоци и тужени и то због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлозима као у жалбама.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде, у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП-а („Службени гласник РС“ бр.125/04, 111/09), а у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП-а („Службени гласник РС“ бр.72/11), Апелациони суд у Београду је нашао:

Жалба тужилаца је неоснована, док је жалба туженог делимично основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка предвиђених одредбом члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, нити других битних повреда одредаба парничног поступка на које суд пази по службеној дужности, и које би биле од утицаја на њену правилност и законитост у овом делу.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде произлази да су тужиоци у периоду потраживања били у радном односу код туженог, да су обављали рад на терену и да им је за спорни период исплаћен теренски додатак на основу Правилника о условима рада радника на терену и на монтажи до потписивања Појединачног колективног уговора, а након тога по основу Појединачног колективног уговора и његовог анекса. Такође, утврђено је да досуђени износи представљају позитивну разлику накнаде за теренски додатак између исплаћеног износа и износа обрачунатих према одредби члана 30а Општег колективног уговора.

На овако потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостeпени суд је у погледу одлуке садржане у потврђујућем делу изреке правилно применио материјално право, док је у преиначеном делу ожалбене пресуде на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, због чега је пресуда у том делу преиначена и одлучено као у ставу другом изреке ове пресуде.

Наиме, како је Анекс бр.1 Појединачног колективног уговора закључен 26.05.2004. године, правилно је првостeпени суд усвојио тужбени захтев тужилаца у погледу исплате мање исплаћеног теренског додатка за мај месец 2004. године, с обзиром да је за овај период била меродавна одредба члана 30а тада важећег Општег колективног уговора („Службени гласник РС“ бр.22/97...31/00). Ово имајући у виду чињеницу да је у том периоду била меродавна управо одредба члана 30а ОКУ, јер није био донет Анекс бр.1, те је нормативни основ за то садржан у одредби члана 109 став 3 Колективног уговора туженог, која прописује да запосленом припадају трошкови боравка на терену (теренски додатак) у висини коју утврди послодавац, а која ће се уредити анексом уз овај уговор. Како је анекс донет 26.05.2004. године са моментом његовог ступања на снагу даном потписивања су се стекли услови за примену његових норми о теренском додатку у смислу члана 109 ПКУ-а, али не и пре тог датума.

У овом делу правилна је и одлука о камати, јер се иста заснива на правилној примени члана 277 и 324 став 1 Закона о облигационим односима.

Супротно наводима жалбе туженог у овом делу побијана пресуда садржи јасне и потпуне разлоге, па нема основа за повреду одредаба парничног поступка предвиђених одредбом члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а.

Инсистирање жалбе да је анекс закључен 26.05.2004. године, у овом делу остаје без значаја, а с обзиром на изложене разлоге. Ово нарочито из разлога што је тужени имао право на доношење свог општег акта, односно анекса, али да је то учинио тек 26.05.2004. године, па ови наводи жалбе не могу утицати на одлуку у потврђујућем делу изреке побијане пресуде. Ради тога је без значаја и позивање на одредбу члана 105 став 3 у вези члана 118 став 1 – 4 Закона о раду и указивање на суштину теренског додатка.

Међутим, у осталом делу одлуке у меритуму побијана одлука је преиначена, а тужбени захтев тужилаца одбијен.

Наиме, одредбом члана 118 став 1 тачка 4 Закона о раду прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду и то за смештај, исхрану за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај, исхрану и накнаде. Такође, одредбама члана 3 – 6 Анекса 1 Појединачног колективног уговора прописано је да се запосленом који је засновао радни однос за рад на градилишту обезбеђује уколико за то постоје могућности смештај и исхрана, као и накнада за рад на градилишту, да та накнада зависи и од удаљености градилишта од седишта фирме, односно Велике Плане према табели (од 30 – 100 км 0,7%, од 100 – 200км 0,8%, од 200 – 300км 0,9% и преко 300км 1А1), па се за сваку категорију према Т1 из члана 4 утврђује коефицијент К1 који се множи у смислу накнаде за рад на градилишту и да Управни одбор доноси одлуку о висини основице накнаде за рад на градилишту за одређени временски период, да се висина накнаде добија множењем са коефицијентима К1 из табеле Т1 и да тако добијена вредност накнаде за рад на градилишту се множи коефицијентима К2 из табеле Т2 и добијена вредност је коначна. Такође су у табели Т2 прописани услови који су обезбеђени на градилишту са припадајућим коефицијентима К2, зависно од тога да ли је на градилишту обезбеђен смештај, смештај 1, топли оброк 0,9, смештај 2 топли оброк 0,8, смештај и три топла оброка 0,7 и обезбеђени хотелски пансион 0,6.

Поштујући наведене одредбе закона, а с обзиром на утврђено чињенично стање из ожалбене пресуде произлази да је тужени тужиоцима за овај период обрачунао и исплатио теренски додатак у складу са Колективним уговором код послодавца, па тиме и овим анексом, па нема основа за примену одредбе члана 30а Општег колективног уговора, а за период потраживања тужилаца у делу у коме је преиначена побијана пресуда и одбијен њихов тужбени захтев. Ово применом правила из одредбе члана 8 Закона о раду, јер према тој норми колективни уговор и правилник о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права и утврђују повољнији услови од права из услова утврђених законом. Код одмеравања да ли се или не назначеним анексом колективног уговора код послодавца запосленом дају мања права од права утврђених општим актом, односно општим колективним уговором првостeпени суд је занемарио период за који је преиначена ожалбена пресуда, с обзиром на одредбу члана 118 став 1 тачка 4 Закона о раду. Према овој норми за одређивање вредности накнаде трошкова за рад и боравак на терену је меродавно да ли је послодавац запосленом обезбедио смештај и исхрану или се о томе не ради, као и услове прописаних општим актом. Назначена норма Општег колективног уговора не прави разлику полазећи од ових елемената, ни разлику на околност врсте градилишта са становишта његове удаљености од седишта послодавца, па се погрешно тврди да је одредба члана 30а Општег колективног уговора повољнија за запосленог од назначених норми Анекса Колективног уговора код послодавца.

У конкретном случају ради се о норми Општег колективног уговора која је у супротности са Законом о раду у погледу садржаја претпоставке диспозиције, односно услова за остваривање ових права, јер одредба члана 118 тачка 4 Закона о раду прописује и услове за остваривање овог права, а то чини и назначени Анекс, што није случај и са одредбом члана 30а Општег колективног уговора, па с обзиром на то норма Општег колективног уговора се не може применити на основу одредбе члана 284 став 1 Закона о раду, нити може продужити своје дејство за период из става 2 ове норме.

Како је тужени тужиоцима обрачунао и исплатио теренски додатак за овај период потраживања у складу са Анексом Колективног уговора код послодавца, истовремено је у целости испунио и своју обавезу из овог основа према тужиоцима, због чега је побијана пресуда у том делу преиначена, а тужбени захтев тужилаца одбијен као неоснован.

Такође, овај суд није могао да прихвати, а с обзиром на претходно наведене разлоге, образложење из побијане пресуде да одредба члана 118 тачка 4 Закона о раду која прописује накнаду трошкова смештаја и исхране за рад и боравак на терену уколико послодавац није обезбедио смештај и исхрану без накнаде, није од утицаја ценећи као разлог то што трошкови смештаја и исхране на терену представљају трошкове послодавца, а исплаћују се према стварним издацима и да се овде не ради о теренском додатку, већ о накнади стварних трошкова боравка на терену и наменски за исхрану и смештај. Када ово тврди првостeпени суд у ожалбеној пресуди занемарује назначене правне норме и такође за тај свој став нема нормативног основа у одредбама закона и општег акта. Такође и у одредби члана 30а Општег колективног уговора на који се позива, јер та норма такође говори о теренском додатку – запосленом припадају трошкови опоравка и рада на терену.

Преиначена је и пресуда у погледу одлуке о камати, јер иста дели судбину главног потраживања.

Потврђено је и решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу осмом изреке ожалбене пресуде, јер је донето правилном применом одредбе члана 149 и 150 ЗПП-а.

Такође, тужиоци АА1, АА2 и АА3 су обавезани да туженом накнаде трошкове другостепеног поступка који се односе на састав жалбе у износу од 18.000,00 динара, а применом члана 149, 150 и 158 ЗПП-а, осим тужиоца АА2 који је у међувремену преминуо и у односу на њега поступак је прекинут решењем првостепеног суда од 18.12.2013. године.

Са изложеног, на основу одредбе члана 375, 380 тачка 4 и члана 161 став 1 ЗПП-а, у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП-а, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправака
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)