Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.08.2014.

Р4 р 258/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 р 258/14
Дана 19.08.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, по судији Боривоју Живковићу, у поступку предлагача АА, одлучујући о захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року, донео је дана 19.08.2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача да се утврди да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у поступку по предмету Основног суда у Вршцу 2П1 бр.92/2013 који је преузет на надлежност од стране Вишег суда у Панчеву по предмету 4П1 бр.24/14 и да му се одреди накнада због повреде права на суђење у разумном року у износу од 138.000,оо динара.


О б р а з л о ж е њ е

Предлагач АА поднео је дана 02.06.2014. године захтев као у садржају изреке овога решења.

У захтеву је навео да је поднео тужбу у радном спору због дискриминације и злостављања на раду Основног суда у Вршцу по предмету 2П1 бр.бр.92/2013 да тај суд није испоштовао правилно о хитности поступка јер да јесте спор би био окончан 2013. године и не би био “пренет у надлежност Вишег суда у Панчеву”. Посебно је указао да је био изложен трошковима ради приступа на рочиштима и с тим у вези путовања на релацији Вршац – Панчево – Вршац а такође и да ће бити изложен трошковима из истог основа ради присуствовања на рочиштима пред Вишим судом у Панчеву.

То је допринело и да послодавац настави да повређује његов углед и част, слободе и права личности и његово достојанство на раду указујући посебно и на понашање шефа рачуноводства Филијале Вршац АА1 која је одбила да сарађује са тужиоцем.

Поступајући по захтеву предлагача у смислу одредбе чл.8а и 8б Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС”, бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 101/2011, 101/2003), Апелациони суд у Београду је прибавио предмет Вишег суда у Панчеву 4П1 бр.24/14 (раније предмет Основног суда у Вршцу 2П1 бр.92/2013), извршио увид у његов садржај и утврдио:

 да је предлагач као тужилац поднео тужбу Основном суду у Вршцу 23.05.2013. године против тамо тужених: Национе службе за запошљавање у Крагујевцу и АА2, директора Филијале Вршац НСЗ;
 да је тужбеним захтевом тужилац тражио да се утврди да су се тужени непосредно дискриминаторски поступали према тужиоцу истом повредом права на поступање по рекламацији и притужбама тужиоца, ускраћивање права на рад, погоршњавањем услова рада, дискриминацијом код расподеле послова, мањом зарадом за рад, дискриминацијом прибављања плаћеног одсуства, некултурним и непрофесионалном комуникацијом, отежавање напредовања у послу и у вези са послом а све наведено с обзиром на лична својства тужиоца, политичног и другог уверења, чланство у синдикати и невладиним организацијама, национална припадност, тужилац је уз тужбу пружио и доказ именоване у њеном садржају;
 да је Основни суд у Вршцу поступајући по овом предмету (тада под пословним бројем 2П1 бр.92/2013) доставио тужбу са упозорењем о последицама пропуштања туженом 27.05.2013. године;
 да је тужилац поднеском од 14.06.2013. године поставио захтев према туженима као у његовом садржају;
 да је решењем Основног суда у Вршцу П1 бр.92/13 одређено рочиште за дан 08.10.2013. године са почетком у 11,00 часова;
 да је тужени АА2 обавестио суд о својој немогућности да присуствује наведеном рочишту из разлога присуства обуци везаној за спровођење политике запошљавања на локалном тржишту која произлази из пројекта ИПА 2011 и уз достављени позив и упис у прилогу;
 да је према садржају рочишта од 08.05.2013. године у предмету П1 бр.92/13 првостепени суд – Основни суд у Вршцу донео решење да се рочиште одржи, одредио временски оквир за решење спора и с тим у вези предвидео три рочишта и наложио тужиоцу да приложи писану документацију у довољном броју примерака за тужене првог и другог реда;
 да су на овом рочишту тужилац и првотужени расправљали;
 да је Основни суд у Вршцу донео решење на том рочишту да се рочиште одложи за 03.12.2013. године;
 да је тужилац доставио поднесак 15.10.2013. године;
 да је овај поднесак првостепени суд доставио туженима под датумом 19.11.2013. године;
 да су на рочишту за главну расправу по предмету Основног суда у Вршцу П1 бр.92/13 приступили тужилац, пуномоћник туженог првог реда и тужени другог реда,
 да је првостепени суд одржао то рочиште, расправу потом одложио и одредио ново рочиште за дан 22.01.2014. године;
 да је решењем Основног суда у Вршцу 2П1 бр.92/2013 од 20.01.2014. године Основни суд у Вршцу се огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одредио да се по правноснажности решења предмет достави Вишем суду у Панчеву као стварно и месно надлежном суду за поступање у овој правној ствари;
 да је ово решење достављено странкама а тужиоцу 22.01.2014. године;
 да је тужилац 27.01.2014. године изјавио жалбу против овог решења;
 да је Виши суд у Панчеву решењм 4Гж1 бр.10/14 од 11.03.2014. године одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио решење Основног суда у Вршцу 2П1 бр.92/2013 од 12.01.2014. године када је ово решење достављено 28.03.2014. године тужиоцу и туженима;
 да је тужилац упутио поднесак Вишем суду у Панчеву обавештавајући га о својој адреси и да одустаје од извођења доказа саслушањем назначених сведока те да је Виши суд у Панчеву одредио рочиште по овом предмету за дан 08.09.2014. године

Захтев предлагача је неоснован.

Према одредби чл.32 ст.1 Устава Републике Србије свако има право да независтан, непристрастан и законом већ установљен суд правично и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима, обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.

Према одредби чл.8в Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова на поступак за заштиту права на суђење у разумном року сходно се примењују одредбе Закона о ванпарничном поступку, а Закон о ванпарничном поступку чл.13 ст.2 прописује сходну примену Закона о парничном поступку у оним областима које нису регулисане тим законом.

Чланом 10 закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевним предлозима у разумном року, да поступак спроведе без одуговлачења у складу са претходно одређеним временским оквиром за преузимање парничних радњи и са што мање трошкова.

Разумни рок је оптимално потребно време да се одлучи о неком праву странке које је спорно да би се отклонила неизвесност и странка имала сазнање о томе да ли јој то право припада или не, чиме се постиже и правна сигурност. Када се ради о поступку због повреде правила о забрани дискриминације код вредновања суђења у разумном року мора се водити рачуна и одредби чл.41 ст.3 Закона о забрани дискриминације (“Службени гласник РС”, бр.22/09) која прописује да је тај поступак хитан а истог је значаја и одредба чл.32 Закона о спречавања злостављања на раду (“Службени гласник РС”, бр.36/2010). Међутим, из стања у овој правној ствари следи да је Основни суд у Вршцу у разумном року преузимао све парничне радње и с тим у вези доставио тужбу туженима на одговор и одређивао рочишта која су била делотворна јер су странке на њима расправљале.

Тачно је да суд оцењује по службеној дужности одма по пријему тужбе да ли је надлежан у смислу одредбе чл.15 ст.1 ЗПП (“Службени гласник РС”, бр.72/2011) што је овај суд посебно вредновао имајући у виду и време подношења тужбе и то да је Основни суд у Вршцу решењем 2П1 бр.92/2013 од 20.01.2014. године огласио се стварно ненадлежним и предмет доставио Вишем суду у Панчеву као стварно и месно надлежном суду. Међутим, то није последица пропуста Основног суда у Вршцу већ промене стварне надлежности у току првостепеног поступка.

Наиме, тек Законом о изменама и допунама Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС”, бр.101/2013) који је у примени од 01.01.2014. године надлежност у споровима за заштиту од дискриминације злостављања на раду пренета је у стварну надлежност Вишег суда (чл.23 ст.1 тачка 7 Закона о уређењу судова), у том значењу и чл.8 ових Новела.

У присуству претходних разлога нема основа за утврђење повреде права на суђење у разумном року и права на накнаду.

Са изложеног одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић
ПРАВНА ПОУКА:
Против овог решења може се изјавити жалба
у року од 15 дана од дана његовог достављања.
Жалба се подноси овом суду за Врховни
касациони суду.

Д.Т.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)