Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.09.2014.

Р4 р 319/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 р 319/2014
Дана 15.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, по судији Боривоју Живковићу, као судији појединцу, у једностраначком предмету предлагача АА, кога заступају адвокати АБ и АБ1, због повреде права на суђење у разумном року, у поступку по предмету тада Првог основног суда у Београду П1. 2957/2010, донео је дана 15.09.2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

УТВРЂУЈЕ СЕ да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у поступку по предмету тада Првог основног суда у Београду П1. 2957/2010.

ОДРЕЂУЈЕ СЕ предлагачу привремена накнада за повреду права на суђење у разумном року у износу од 40.000,00 динара који износ ће му се исплатити из буџетских средстава Републике Србије опредељени за рад судова у року од три месеца рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

Захтев предлагача за износ од 40.000,00 динара до 250.000,00 динара ОДБИЈА СЕ.

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев предлагача за накнаду материјалне штете и то за:
-износ од 24.274,00 динара, на име главног дуга за период од 01.01.1998. године до 10.10.2010. године,
-износ од 67.680,00 динара, на име законске затезне камате обрачунате за период од 01.10.2010. године па до отварања стечајног поступка од 22.05.2012. године; -износ од 98.750,00 динара на име трошкова парничног поступка.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ Република Србија да предлагачу на име трошкова поступка плати 6.000,00 динара у року од 15 дана од дана достављања овог решења.


О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је поднео захтев за заштиту права на суђење у разумном року (у форми уставне жалбе Уставном суду) и у његовом садржају навео да је предмет захтева повреда права на суђење у разумном року у предмету П1. 2957/2010, а које је повређено радњама Првог основног суда у Београду. То је образложио чињеницом да је тужилац дана 30.12.2008. године поднео тужбу тадашњем Трећем општинском суду у Београду за исплату разлике између исплаћене и минималне зараде пуне зараде, да је предмет добио број П1. 496/08, а да је након реформе правосуђа заведен под бројем П1. 2957/2010, да је на предлог тужиоца суд одредио вештачење, а да су на основу налаза и мишљења вештака за економско-финансијску област утврђени месечни износи потраживања које је у том предмету тужени дужан да исплати тужиоцу. Над туженим је отворен поступак стечаја решењем IСт. 275/2012 од 22.05.2012. године. Поставио је захтев да се утврди да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у поступку по предмету Првог основног суда у Београду П1. 2957/2010 као и за накнаду материјалне штете и то за:
-износ од 24.274,00 динара, на име главног дуга за период од 01.01.1998. године до 10.10.2010. године,
-износ од 67.680,00 динара, на име законске затезне камате обрачунате за период од 01.10.2010. године па до отварања стечајног поступка од 22.05.2012. године; -износ од 98.750,00 динара на име трошкова парничног поступка;
-и износ од 250.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете.

Поступајући по захтеву предлагача у смислу члана 8а и 8б Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 и 101/2013), Апелациони суд у Београду је прибавио назначени предмет, па је увидом у његов садржај утврдио:

- да је тужбу у парници Трећег општинског суда у Београду П1. 496/08 дана 30.12.2008. године поднео и тужилац у тој парници, овде предлагач, АА;

- да је тужилац у реферату те тужбе навео да је био у радном односу код тамо туженог "АА" у периоду од 01.01.1998. године до 10.10.2010. године и да му је тужена страна за тај период мање исплатила зараду и регрес за 1997., 1998. и 1999. годину, те да су тужбени захтев поставили као у петитуму ове тужбе;

- да је решењем Трећег општинског суда у Београду П1. 496/08 од 19.11.2009. године достављена тужба туженом на одговор и указано на правне последице из члана 338 ЗПП;

- да је тужени поднео одговор на тужбу 11.02.2009. године;

- да је првостепени суд одредио и одржао рочиште 12.06.2009. године које је по узимању навода парничара закључио;

- да је овде предлагач, а тамо тужилац, доставио уз поднесак од 11.03.2010. године и налаз и мишљење вештака за финансијску област ВВ, али из парнице по предмету П1. 440/06;

- да према садржају записника са рочишта од 07.04.2010. године је на том рочишту изостао тужени, а суд је констатовао да је оправдао изостанак с обзиром на садржај поднеска од 29.03.2010. године којим моли да се рочиште одложи и да је уз тај поднесак приложено решење бр. 728 од 08.03.2010. године пријем на чијем садржају је СС одређено коришћење годишњег одмора од 06.04. до 09.04.2010. године;

- да је према садржају записника од 14.10.2009. године утврђено да су на истом приступили пуномоћник тужиоца и пуномоћник туженог, а да је првостeпени суд донео решење да се рочиште одржи и донето решење да се изведе доказ вештачењем од стране вештака. уз обавезу тамо тужиоца, а овде предлагача, да уплате депозит у износу од 4.000,00 динара на име трошкова вештачења;

- да је према садржају записника са рочишта од 07.04.2010. године првостeпени суд донео решење да се рочиште за главну расправу одржи у одсуству уредно позваног туженог и донео је решење да се промени решење о извођењу доказа вештачењем, па је тако за вештака уместо ВВ1 одређена ВВ2 и поновљен је налог пуномоћнику тужиоца да уплати износ од 40.000,00 динара на име предујма за вештачење, а ново рочиште је одређено за 07.07.2010. године;

- да је наредбом Првог основног суда у Београду председника суда Р2/2010-380 5П1.бр. 2957/2010 (нови пословни број) од 18.06.2010. године одређено да судија СС1 уместо судије СС2 поступа по овом предмету 5П1.бр. 2957/2010 тако што ће одложити рочиште и заказати ново рочиште у овој парничној ствари, а према образложењу ове наредбе следи да је провером кроз радну евиденцију тога суда утврђено да се судија СС2 налази на боловању од 27.04.2010. године;

- да је решењем Првог основног суда у Београду 5П1.бр. 2957/10 од 18.06.2010. године отказано рочиште заказано за 07.07.2010. године и одређено ново рочиште за 09.11.2010. године са почетком у 11,00 часова у судници бр. 230/II, а у образложењу је наведено да је поступајући судија СС2 на боловању од 27.04.2010. године;

- да према садржају записника са рочишта пред Првим основним судом у Београду у премету 5П1.бр. 2957/10 од 09.11.2010. године следи да су на том рочишту приступили тужилац и пуномоћник туженог, да је на том записнику констатовано да је пре почетка рочишта пуномоћник тужилаца обавестио суд да тужиоци нису били у могућности да уплате предујам трошкова за вештачење и да тражи још један рок ради уплате, да је првостeпени суд донео решење да се рочиште одложи, а ново рочиште одреди за 01.04.2011. године са почетком у 11,10 часова уз налог да тужиоци у року од 15 дана уплате предујам трошкова вештачења;

- да у предмету постоји налог за уплату у износу од 4.000,00 динара са сврхом уплате трошкови вештачења за предмет, прималац Први основни суд, датум 26.01.2011. године;

- да је према садржају записника са рочишта пред Првим основним судом у Београду од 01.04.2011. године констатовано да су на том рочишту приступиле парничне странке, да је пуномоћник тужиоца остао код својих навода, а пуномоћник туженог такође, да је првостeпени суд донео решење да се рочиште за главну расправу одложи ради извођења доказа вештачењем и да је ново рочиште одређено за 07.10.2011. године са почетком у 10,30 часова;

- да је решењем Првог основног суда у Београду 2П1.бр. 2957/10 од 01.04.2011. године одређено извођење доказа вештачењем и за вештака је именован вештак ВВ2, а је ово решење према белешци експедовано 06.04.2011. године, а вештак је свој налаз и мишљење урадио и суду доставио 05.07.2011. године;

- да је пуномоћник тужилаца поднеском од 28.07.2011. године определио свој захтев у складу са назначеним налазом и мишљењем вештака;

- да је тужена страна 30.09.2011. године ставила примедбе на налаз и мишљење вештака;

да је пуномоћник тужиоца поднео поднесак којим је указао да је у парници по предмету П1. 422/07 по истом чињеничном основу против истог туженог вештак ВВ3 дао свој налаз и мишљење;

- да према садржају записника са рочишта од 07.....2011. године пред Првим основним судом у Београду следи да је на истом приступио пуномоћник тужиоца, а да није приступио тужени, да је пре почетка одржавања рочишта пуномоћник тужиоца предао поднесак у два примерка и суд донео решење да се рочиште не одржи, а ново рочиште одреди за 21.02.2012. године;

- да је првостeпени суд донео решење 5П1.бр. 2957/10 од 01.06.2012. године којим је прекинуо поступак у овој парници, а према образложењу то је учињено због правних последица отвореног поступка стечаја решењем Привредног суда у Београду IСт. 275/12 од 22.05.2012. године и да је ово решење достављено пуномоћнику тужиоца 05.07.2012. године и стечајном управнику 06.07.2012. године;

- да је пуномоћник тужиоца поднео предлог за наставак поступка 01.12.2013. године;

- да је Први основни суд у Београду решењем 5П1.бр. 2957/2010 од 22.02.2013. године наставио поступак у овој правној ствари прекинут назначеним решењем од 01.06.2012. године и да је ово решење достављено 04.03.2013. године стечајном управнику, а пуномоћнику тужиоца 28.02.2013. године;

- да је Први основни суд у Београду донео решење 5П1.бр. 823/2013 од 29.03.2013. године који се огласио стварно ненадлежним и према ставу два изреке доставио предмет Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду;

  - да је решењем Привредног суда у Београду 34П. 3392/2014 од 09.05.2014. године одбачена тужба тужиоца АА поднета 30.12.2008. године тада Трећем општинском суду у Београду и да против овог решења није изјављена жалба.

Полазећи од оваквог стања ствари, одлучено је као у изреци овог решења.

Према члану 32 став 1 Устава Републике Србије свако има право на независан, непристрасан и у закону већ установљен суд, правично и у разумном року јавно расправља и одлучује о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка као и о оптужбама против њега.

Према члану 8в Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова на поступак за заштиту права на суђење у разумном року сходно се примењују одредбе Закона о ванпарничном поступку, а Закон о ванпарничном поступку у члану 13 став 2 прописује сходну примену Закона о парничном поступку у оним областима које нису регулисане тим законом.

Чланом 10 Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року, да поступак спроведе без одуговлачења.

Разумни рок је оптимално потребно време да се одлучи о неком праву странке које јој је спорно да би се отклонила неизвесност и странка имала сазнање о томе да ли јој то право припада или не, чиме се постиже и правна сигурност. Када се има у виду да се ради о радном спору који је хитне природе и за који је према Закону о раду предвиђен рок од шест месеци за његово решавање, овај суд закључује да период од 30.12.2008. године, када је тужилац АА, овде предлагач, поднео тужбу, до 20.02.2013. године када је настављен прекинути поступак пред Првим основним судом у Београду, представља временски период којим је прекорачен разумни рок трајања поступка. Ово из два битна разлога: постојање Наредбе председника Првог основног суда у Београду Су.бр. П1.бр. 2957 од 18.06.2010. године којим је одредила судију СС1 да уместо судије СС2 одложи рочиште и закаже ново рочиште у овој парничној ствари, уместо да је одредила новог судију за суђење и окончање парничног поступка у овом спору. То је имало и за последицу да судија СС1 донесе решење 5П1.бр. 2957/10 од 18.06.2010. године којим је само одложила заказано рочиште од 07.07.2010. године и одредила ново рочиште за 09.11.2010. године, а то значи за четири месеца касније. Ради тога, иако се има у виду да је рочиште од 07.04.2010. године одржано и на том рочишту само узети наводи странака и поновљено решење о налогу за уплату депозита за вештачење тада следи да је Први основни суд у Београду битно допринео повреди права на суђење у разумном року. Ово са разлога што расправа мора бити делотворна са циљем да се расправе све спорне околности, а суд не сме да толерише пасивизам странака (овде тужилаца а међу њима и АА у погледу неиспуњења обавезе уплате депозита.

Међутим, назначеној повреди права на суђење у разумном року допринео је и сам тужилац АА (овде предлагач) неуплаћивањем депозита за вештачење у разумно прихватљивом времену. Томе у прилог чињеница да је на рочишту од 04.10.2009. године пред тада Трећим општинским судом у Београду у предмету под тада пословним бројем 496/08 (иста парнична ствар ). првостeпени суд донео решење да се одреди вештачење и обавезао тужиоце па и тужиоца АА да уплати депозит за вештачење, али да тужиоци то нису учинили, да би првостeпени суд на рочишту од 07.04.2010. године поново наложио пуномоћнику тужилаца да уплати депозит за вештачење. Због свега тога и тужиоци, а међу њима и тужилац АА, су у битном допринели повреди права на суђење у разумном року својим пасивизмом који је толерисао и првостeпени суд, тада Четврти општински суд у Београду.

У присуству ових разлога суд је утврдио да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у овој парници, али је код одређивања накнаде водио рачуна не само о доприносу њеном настанку Четвртог општинског суда у Београду, односно Првог основног суда у Београду већ да је и сам предлагач као тзужилац битно допринео повреди права на суђење у разумном року и да зато досуђени износ представља примерену накнаду.

Због тога је овај суд одбио захтев тужиоца за већи износ накнаде од досуђене ценећи код одмеравање накнаде и социјално економске прилуике у земљи.

Овај суд је одбацио захтев тужиоца за накнаду материјалне штете по садржају као у изреци са разлога што суд у овој врсти поступка није надлежан да о томе решава. Томе у прилог и то што је овде реч о ванпарничном поступку, а поред тога то је примарно право Уставног суда а по тужби (за накнаду штете због неисплате зараде са каматом и накнаде трошкова поступка) и суда у парници

Овај суд је посебно ценио и то да је решењем Привредног суда у Београду 34П. 3392/2014 од 09.05.2014. године одбачена тужба тужиоца АА поднета 30.12.2008. године пред тада Трећим општинским судом у Београду (ово решење је правноснажно), али је нашао да је то без утицаја јер је овај суд вредновао искључиво поступак пред Првим основним судом у Београду где поступак није окончан, а поред тога налази и да би било противно једнаком поступању у истоврсној ствари одбацити захтев само због чињенице што је накнадно после подношења тада уставне жалбе 01.08.2012. године у току поступка пред овим судом окончан поступак одбацивањем тужбе због неблаговремене пријаве потраживања.

Предлагачу су досуђени трошкови поступка у износу од 6.000,00 динара на име састава иницијалног акта од стране пуномоћника – адвоката према Адвокатској тарифи и сагласно успеху у поступку.

У одлуци о накнади трошкова садржана је негативна одлука за већи износ од досуђеног по овом основу до 75.000,00 динара.

Са изложеног, одлучено је као у изреци овог решења.

Судија,
Боривоје Живковић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења може се изјавити
жалба у року од 15 дана од дана његовог
достављања. Жалба се подноси овом суду
за Врховни касациони суд.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)