Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.09.2014.

Р4 р 321/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 р 321/2014
18.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, по судији Боривоју Живковићу у поступку предлагача АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, решавајући о захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року у поступку по предмету Првог основног суда у Београду 8П1 7806/10 (пре предмет Другог општинског суда у Београду П бр. 8916/03, а касније П бр. 2965/03 ), донео је дана 18.09.2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

УТВРЂУЈЕ СЕ да је предлагачу АА повређено право на суђење у разумном року у поступку по предмету Првог основног суда у Београду 8П1 - 7806/10 (пре предмету Другог општинског суда у Београду П бр.8916/03 а касније П 2965/03).

НАЛАЖЕ СЕ Првом основном суду у Београду да предузме све мере. да поступак у парници по предмету 8П1-7806/10 оконча у најкраћем року.

ОДРЕЂУЈЕ СЕ предлагачу примерена накнада за повреду права на суђење у разумном року у износу од 84.000,00 динара који износ ће му се исплатити из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова
у року од три месеца рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

Захтев предлагача за износ од 84.000,00 до 500.000,00 динара ОДБИЈА СЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је дана 16.05.2012. године поднео захтев тада у форми уставне жалбе да се утврди да му је повређено Уставом гарантовано право из члана 32 Устава Републике Србије као и да се обавеже Република Србија да му исплати накнаду у износу од 500.000,00 динара.

У прилог поднетог захтева је навео да је у поступку по предмету Другог општинског суда у Београду П бр. 8916/03 а касније под пословним бројем П 2965/03 предлагач поднео тужбу 30.12.2003. године због неисплаћене разлике у заради до које је дошло због погрешног обрачуна плате од стране Рачунског центра Министарства одбране, да је протекло осам година и пет месеци а неизвесно је када ће поступак бити окончан.

Поступајући по захтеву предлагача у смислу одредбе члана 8а и 8б Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“ број 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011 и 101/2013), Апелациони суд у Београду је прибавио предмет раније Другог општинског суда у Београду П бр. 8916/03 (касније П 2965/03) а сада под пословним бројем 8П1 786/10 па је увидом у његов садржај утврдио:

-да је овде предлагач као тужилац заједно са АА1 и АА2 поднео тужбу против тада тужене Државне заједнице Србија и Црна Гора Другом општинском суду у Београду 30.12.2003. године, предложио да се обавеже та тужена да му исплати законом гарантовану плату у износу од 10.000,00 динара месечно почев од 01.01.2000. па до 28.02.2002. године са законском затезном каматом од доспелости до исплате с тим да се заостале рате исплате одједном и да му се накнаде трошкови поступка;

-у реферату тужбе је навео да је основ за његово потраживање одредба члана 71 став 1 Закона о Војсци Југославије и с тим у вези да плата не може бити мања од 3 нити већа од 5 нето зарада;

-овај предмет је заведен под пословним бројем П 8916/03;

-решењем Другог општинског суда у Београду III П бр. 2965/03 од 08.02.2006. године спојене су парнице по предметима именованих у његовој изреци, па и по предмету под пословним бројем П 8916/03 уз назнаку да ће се убудуће поступка водити под јединственим бројем П бр. 2965/03;

-у току поступка тужена страна је у писаном облику оспорила тужбени захтев;

-Други општински суд у Београду одредио је рочиште за 05.05.2006. године на коме је приступио пуномоћник тужилаца па и овде предлагача АА да тужени није приступио, а да је на том рочишту првостепени суд узео у садржај записника кратке наводе пуномоћника тужиоца и дао налоге туженој, те донео решење да се то рочиште одложи а да ће ново рочиште бити заказано накнадно;

-да је Други општински суд у Београду у складу са назначеним решењем са рочишта упутио дописе са налозима а да је дописом Министарства одбране, Сектора за људске ресурсе број 3568-2 од 16.05.2007. године и дописом Министарства одбране – Сектора за људске ресурсе, Управе за кадрове број 3521-2 од 21.05.2007. године који су достављени Другом општинском суду у Београду за предмет П бр. 2965/03 поступио по садржају назначених налога.

Да је према записнику са рочишта за главну расправу од 21.04.2009. године утврђено да је на том рочишту приступио пуномоћник тужилаца, да је првостепени суд донео решење да се ово рочиште не одржи с тим што је констатовао да је тужба одређених тужилаца повучена и дао одговарајуће налоге пуномоћнику тужилаца.

Председник тада Другог општинског суда у Београду је актом СУ бр. 01/09 од 24.06.2009. године, поступајући по поднеску пуномоћника тужилаца којим је захтевао делегацију надлежности „замолио судију који поступа у предмету“ П бр. 4862 да предмет проследи Врховном суду Србије ради одлучивања о предлогу делегације надлежности;

-да је решењем Врховног суда у Србије Р 584/09 од 16.07.2009. године одбијен предлог тужилаца за одређивање другог стварно надлежног суда а међу њима и овде предлагача АА;

-да је према службеној белешци Другог општинског суда у Београду у овом предмету одређено рочиште за 09.10.2009. године са почетком у 9,15 часова;

-да према записнику са рочишта од 09.10.2009. године сада по предмету Другог општинског суда у Београду П бр. 4862/09 следи да су приступили тужиоци именовани у тексту тог записника а међу њима и тужилац АА, да је на овом рочишту констатовано да је повучена тужба тужилаца АА3, АА4 и АА5 и утврђено да се застаје са поступком до поступања пуномоћника тужилаца по налогу суда те прибављања траженог по захтеву;

-да је Други општински суд у Београду упутио допис Генерал штабу Војске Републике Србије под пословним бројем VIII П бр. 4862/09 од 09.10.2009. године којим је затражио извештај на околност да ли је Војна пошта престала да постоји и ко је њен правни следбеник;

-да је решењем тада Другог општинског суда у Београду П бр. 4862/09 од 09.10.2009. године утврђено да је повучена тужба тужилаца АА3, АА4 и АА5;

-да је Министарство одбране – Сектор за политичку одбрану, управу за организацију обавестио Други општински суд у Београду у свему као у садржају тога писмена;

-да је према записнику са рочишта за главну расправу од 23.12.2010. године пред Првим основним судом у Београду сада по предмету 10П1 бр. 7806/10 утврђено да су на том рочишту приступили пуномоћник тужилаца, да тужени није приступио иако је уредно позван, да је Први основни суд у Београду констатовао да нису уредно позвани одређени тужиоци и због недостатка процесних претпоставки донео решење да се рочиште на држи и одредио ново рочиште за 07.04.2011. године;

-да према записнику са рочишта од 07.04.2011. године у истом предмету је констатовано да је приступио пуномоћмник тужилаца, да тужени није приступио иако је уредно обавештен, да нису уредно позвани одређени тужиоци и донео решење да се рочиште не држи а ново рочиште одреди за 27.09.2011. године;

-да према садржају записника са рочишта од 27.09.2011. године пред истим судом и под истим пословним бројем у истом поступку је констатовано да је приступио пуномоћник тужилаца, да тужени није приступио иако је уредно позван па је суд донео решење да се одржи рочиште у одсуству уредно позване тужене стране на коме је узет само кратки налог пуномоћника тужиоца и поново дата наредба да се за 14 тужилаца прибаве одређени подаци – ЈМБГ и рочиште одложио за 08.01.2012. године;

-да је из првостепеног записника са рочишта за главну расправу од 08.01.2012. године утврђено да је на том рочишту приступио пуномоћник тужилаца, да је констатовано да одређени тужиоци нису приступили, да позив нису примили и да због недостатка процесних услова ни то рочиште није одржано, а да је ново рочиште одређено за 14.05.2012. године.

-да је дописом Првог основног суда у Београду под истим пословним бројем од 26.01.2012. године који је насловљен на Војно рачунски центар затражено од Центра да достави наредбу односно решење о постављењу са тужиоцем, а да је тужена поднеском од 16.02.2012. године такође оспорила тужбене захтеве тужилаца и приложила пресуду Врховног суда Србије Рев. ІІ 101/07 од 07.02.2008. године којом је преиначена пресуда Окружног суда у Сремској Митровици Гж бр. 769/06 од 24.08.2006. године и одбијени тужбени захтеви тамо тужилаца засновани такође на тражењу разлике плате применом члана 75 Закона о војсци;

-да према садржају записника са рочишта за главну расправу од 14.05.2012. године сачињеног пред истим судом у истом предмету је приступио пуномоћник тужилаца да тужена страна није приступила иако је уредно позвана, да је констатовано да одређени тужиоци нису уредно позвани и да је првостeпени суд донео решење да се због недостатка процесних претпоставки рочиште за главну расправу не одржи и да се ново рочиште одреди за 18.09.2012. године са почетком у 9,30 часова и наложено пуномоћнику тужиоца да у року од 15 дана достави ЈМБГ за све тужиоце које заступа;

-да је пуномоћник тужиоца 16.05.2012. године поступио по овом налогу првостепеног суда;

-да је Први основни суд у Београду у овом предмету упутио у складу са назначеним решењем допис Војнорачунском центру 22.05.2012. године ради доставе наредбе односно решења за назначене тужиоце па и овде предлагача;

-да је Министарство одбране Сектор за буџет и финансије рачуноводствени центар дописом број 1701-2 од 03.07.2012. године доставио картице новчаних примања за назначене тужиоце за период 2000. до 2012. година;

-да је у записнику са рочишта од 19.09.2012. године констатовано да је приступио пуномоћник тужиоца да за тужену страну нико није приступио, да су приступили одређени тужиоци да за одређене тужиоце позив није уручен и да је донето решење да се због недостатка процесних претпоставки рочиште за главну расправу не одржи и ново рочиште је одређено за 28.02.2012. године са почетком у 13,30 уз упућени допис Војнорачунском центру 18.09.2012. године да достави комплетан досије;

-да је првостeпени суд сачинио белешку од 28.12.2012. године којим је констатовао да су приступили тужилац АА6 и адвокат АБ преко адвокатског приправника АБ1, да су странке приступиле ради рочишта које је било одређено на тај дан а да списи нису изнети за суђење те да према евиденцији писарнице тај предмет П1 7806/2010 се налази у Уставном суду од 19.11.2012. године и да је тужилац навео да је његов адвокат писао уставну жалбу;

-да су у овом предмету приложене одлуке Уставног суда и то:

-Одлука Уставног суда Уж бр. 2502/2010 од 30.12.2013. године којом је усвојена уставна жалба СС утврђено да је у парничном поступку који се води пред Другим општинским судом у предмету П 1121/04 а сада пред Првим основним судом у Београду П1 7806 повређено право подносиоцу Уставне жалбе на суђење у разумном року из члана 32 став 1 Устава Републике Србије док је у преосталом делу уставна жалба одбачена и наложено Првом основном суду у Београду да преузме све мере како би се поступак окончао;

-Одлука Уставног суда Уж бр. 783/2011 од 18.11.2013. године којим је усвојена уставна жалба СС1 и утврђено да је у парничном поступку који се води пред Другим општинским судом у Београду у предмету П бр. 3636/03 а затим под бројем П 2965/03 а сада пред Првим основним судом у Београду у предмету П бр. 17806/10 повређено право подносиоцу уставне жалбе на суђење у разумном року зајамчено одредбом члана 32 став 1 Устава Републике Србије наложено Првом основном суду у Београду да преузме све неопходне мере како би се поступак из тачке 1 окончао у најкраћем року и утврђено право подносиоцу уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате и да се накнада исплаћује на терет буџетских средстава раздео Министарства правде и државне управе;

-Одлука Уставног суда Уж бр. 2503/2010 од 28.02.2013. године којим је усвојена уставна жалба СС2 и утврђено да је у парничном поступку који се пред Другим општинским судом у Београду у предмету П бр. 1121/04 а сада пред Првим основним судом у Београду П1 7806/10 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року из члана 32 став 1 Устав Репблике Србије док је у преосталом делу уставна жалба одбачена и наложено Првом основном суду у Београду да предузме све мере како би се парнични поступак окончао у најкраћем року;

-Да је одлуком Уставног суда Уж бр. 782/2011 од 25.02.2014. године која је донета на седници од 06.02.2014. године и којом је усвојена уставна жалба СС3, СС4 и СС5 утврђено да је у парничном поступку који се води пред Другим општинским судом у Београду у предмету П бр. 3713 и П 1386/04, а затим под бројем П 2965/03, а након тога пред Првим основним судом у Београду у предмету П1 786/10 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року зајамчено одредбом члана 32 Устава Републике Србије наложено надлежном суду да преузме све неопходне мере како би се поступак из тачке 1 окончао у најкраћем року и утврђено право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од по 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате и да се накнада исплаћује на терет буџетских средстава раздел Министарства правде и државне управе и одбачена уставна жалба АА5 због повреде права на суђење у разумном року у парничном поступку који се води пред Другим општинским судом у предмету П1 бр. 6371/10 а затим под бројем 2965/03 и П 4862/09;

-да је према садржају записника са рочишта за главну расправу од 19.03.2014. године констатовано да је приступио пуномоћник тужилаца да одређени тужиоци нису приступили и да нема доказа да су уредно позвани, да је тужени био уредно позван и да је донето решење да се рочиште не држи, а ново одреди за 19.06.2014. године;

-да је према садржају записника са рочишта од 19.06.2014. године у истој парничној ствари констатовано да су тужиоци приступили, да пуномоћник тужилаца није приступио, да тужени није приступио иако је уредно позван и да је првостeпени суд донео решење да се рочиште не држи због штрајка адвоката а ново рочиште одреди за 11.09.2014. године са почетком у 11,30 часова;

-да је у записнику са рочишта од 11.09.2014. године констатовано да је приступио тужилац АА6, да остали тужиоци нису приступили, да за туженог-нико и да је донето решење да се рочиште не одржи због штрајка адвоката а ново рочиште одређено за 21.10.2014. године са почетком у 12,00 часова.

Полазећи од овако утврђеног стања ствари захтев предлагача је делимично основан.

Према члану 32 став 1 Устава Републике Србије свако има право на независтан и непристрасан законом већ установљен суд, да у правичном поступку и разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама и тако отклони сумње које су биле разлог за покретање поступка.

Према члану 89 Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова на поступак за заштиту права на суђење у разумном року сходно се примењују одредбе Закона о ванпарничном поступку а члан 30 овог закона прописује се сходна примена Закона о парничном поступку у оним областима које нису регулисане тим законом.

Према члану 10 Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучује о њеним захтевима и предлозима у разумном року, да се поступак спроведе без одуговлачења у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи са што мање трошкова. То решење је било присутно и у одредби члана 10 раније важећег Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” број 125/04 ...).

Разумни рок је оптимално време да се одлучи о неком праву странке које је спорно да би се отклонила неизвесност и странка имала сазнања о томе да ли јој то право припада или не чиме се постиже правна сигурност.

Оцењујући период суђења у овој парничној ствари овај суд налази да када је реч о дужини трајања предметног поступка да оспорени парнични поступак још увек траје, односно да након десет година и осам месеци није донета првостeпена одлука, што само по себи указује на то да поступак није окончан у оквиру стандарда разумног трајања поступка који су прихваћени у пракси Уставног суда као и Европског суда за људска права. При томе овај суд примећује да од достављања одговора на тужбу тада Други општински суд у Београду готово десет месеци није преузимао никакве радње у поступку, да је првостeпени суд након доношења решења о спајању парница заказао већи број рочишта од којих није одржао такође већи број рочишта(именованих по датуму у чињеничном делу овог решења) због недостатка процесних претпоставки.

При томе с обзиром да спојене парнице задржавају самосталност овај суд сматра да је првостепени суд могао одржати одређена рочишта иако неки од тужилаца нису приступили и то у односу на оне тужиоце који су приступили и који су имали пуномоћника(чл314.став 2 ЗПП.-Сл.гласник РС 125/04, меродаван пропис у то време).

Такође овај суд сматра да није било разлога за застајање са поступком до поступања пуномоћника тужиоца а у предмету није спроведен ни доказни поступак нити у суштини расправљано у овој парничној ствари.

Све су то разлози који се могу приписати Другом општинском суду односно касније Првом основном суду у Београду у поступку по назначеном предмету, а који су допринели повреди права на суђење у разумном року. Томе у прилог и то што се не ради о сложеном предмету спора и с обзиром да је пракса по овом питању јединствена а да у предмету постоји и одлука Врховног суда у односу на истоврсну правну ствар (разлика у погледу лица на страни тужиоца не утиче на меродаван одговор на спорно правно питање).

Када је реч о понашању пуномоћника тужиоца овај суд налази да је он након 9 месеци од достављања одговора на тужбу тужене предложио првостепеном суду да закаже рочиште а исто тако неосновано је поставио и предлог за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање по овом предмету зашто је доказно сведочанство решење Врховног суда Србије Р 584/09 од 16.07.2009. године којим је одбијен такав предлог. То његово понашање дозвољено је у контексту коришћења свих расположивих процесних средстава а у циљу остварења постављених захтева који су предмет конкретног парничног поступка али из наведеног произилази да се коришћење неуспешних појединих процесних средстава за које нису испуњени услови а који доприносе дужем трајању парничног поступка не могу приписати судовима. Осим тога пасивно понашање пуномоћника тужиоца огледа се и у томе што је првостепени суд решењем П-4862/09 донетим 09.10.2009. године поново одредио застајање у поступку а тужилац односно његов пуномоћник се томе није успротивио и преузео одговарајућа правна средства у циљу да се елиминише застајање са поступком.

  Ради тога овај суд је утврдио да је у назначеном поступку повређено право предлагача на суђење у разумном року, и наложио мере за хитно окончање поступка.

Сви ови разлози су исказани су у битном и у одлукама Уставног суда именованим у чињеничном реферату овог решења.

Овај суд је досудио накнаду тужиоцу сматрајући је адекватном а његов захтев за већи износ неоснованим имајући у виду и досуђену накнаду у одлуци Уставног суда Уж.бр.783/2011 од 23.10.2013. године,време одлучивања у овом поступку те допринос пуномоћника тужиоца дужем трајању поступка, али и економске прилике у земљи (званични средњи курс евра на дан 18.09.2014 године је 118,7167 и вредност досуђене накнаде у истоврсним ситуацијама са трајањем осам и по година-500 евра у динарској противвредности).

Са изложеног одлучено је као у изреци овог решења.

С у д и ј а
Боривоје Живковић, с.р

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ
Против овог решења дозвољена је
жалба у року од 15 дана од дана његовог
достављања. Жалба се подноси преко овог
суда Врховном касационом суду.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)