Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.08.2014.

Р4 р 447/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ

Р4 р 447/2014

Дана 20.08.2014. године

Б Е О Г Р А Д

 

 

 

            АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, по судији Боривоју Живковићу у предмету предлагача Привредног друштва "АА", кога заступа адвокат АБ, ради повреде права на суђење у разумном року, у предмету Основног суда у Ваљеву П1 бр.909/12, донео је дана 20.08.2014. године,

 

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

            ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев предлагача да се утврди да је повређено његово право на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Ваљеву П1 бр.909/12.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Предлагач Привредно "АА" поднео је дана 18.12.2013. године, захтев за заштиту права на суђење у разумном року (у форми Уставне жалбе Уставном суду) и у његовом садржају навео да је у предмету Основног суда у Ваљеву П1.бр.909/12 по тужби АА заснована парница ради поништаја решења о отказу уговора о раду, да је реч о радном спору у коме је према одредби Закона о раду одређен рок од 6 месеци у коме је предмет требало да буде окончан. Ради тога и пошто суђење у парници по предмету Основног суда у Ваљеву П1.бр.909/12 траје знатно дуже сматрао је да је повређено његово право на суђење у разумном року. Уставни суд је актом бр.II Р-183/2014 предмет доставио овом суду као стварно и месно надлежном суду који треба да спроведе поступак и донесе одлуку.

 

            Поступајући по захтеву предлагача у смислу члана 8а и 8б Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС”, бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 и 101/2013), Апелациони суд у Београду је прибавио предмет Основног суда у Ваљеву П1.бр.909/2012 па је увидом у његов садржај утврдио:

 

            -да је тужилац АА 24.10.2012. године поднео тужбу Основном суду у Ваљеву против туженог "АА" (овде предлагача) ради поништаја решења туженог број 54 од 16.10.2012. године и предложио да се изведе доказ саслушањем странака;

 

            -да је тужба са поуком о правним последицама недостављања одговора на тужбу садржаном у акту 1П1.бр.909/12 од 30.11.2012. године, достављена туженом 29.10.2012. године;

 

            -да је тужени дана 28.11.2012. године поднео одговор на тужбу и у његовом садржају предложио да се изведе доказ саслушањем директора туженог СС и сведока СС1, СС2 и СС3;

 

            -да се тужилац поднеском од 07.12.2012. године изјаснио поводом поднетог одговора на тужбу;

 

            -да је Основни суд у Ваљеву дана 17.01.2013. године, одржао рочиште на коме је утврдио временски оквир у трајању од годину дана и 6 рочишта за расправу;

 

            -да је на рочишту од 28.02.2013. године, изведен доказ саслушањем сведока СС1, СС2 и СС3, расправа одложена и одређено рочиште за дан 25.03.2013. године, са почетком у 12,00 часова ради саслушања странака;

 

            -да је на рочишту пред Основним судом у Ваљеву одржаном дана 25.03.2013. године изведен доказ саслушањем тужиоца и туженог у својству странке и на том рочишту закључена расправа са одређеним датумом објаве пресуде 27. марта 2013. године;

 

            -да је на рочишту од 27.03.2013. године објављена назначена пресуда којом је одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи решење туженог број 54 од 16.10.2012. године уз обавезу туженог да тужиоца врати на послове организатора програма и признавање свих права из радног односа као неоснован и обавезан тужилац да туженом накнади трошкове спора у висини од 70.500,00 динара у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде;

 

            -да је Основни суд у Ваљеву урадио пресуду П1.бр.909/12 од 25.03.2013. године, и исту доставио и то: пуномоћнику тужиоца 02. априла 2013. године, а пуномоћнику туженог 01.04.2013. године;

 

            -да је тужилац изјавио жалбу против ове пресуде 09.04.2013. године;

 

            -да је пресудом Апелационог суда Гж1.бр.3637/13 од 01.11.2013. године одбијена као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Ваљеву П1.бр.909/12 од 25.03.2013. године;

 

            -да је предмет достављен из Апелационог суда у Београду Основном суду у Ваљеву који је назначену другостепену пресуду доставио пуномоћнику тужиоца 29.новембра 2013. године, а истог дана је ову пресуду доставио и пуномоћнику туженог;

 

            -да је против ове пресуде ревизију изјавио тужилац, да је ова ревизија са другостепеном и првостепеном пресудом достављена Републичком јавном тужиоцу 25.12.2013. године, а пуномоћнику туженог 25.12.2013. године;

 

            -да је Врховни касациони суд својом пресудом Рев2 .бр.306/2014 од 07.05.2014. године одбио као неосновану ревизију тужиоца изјављену против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1.бр.3637/13 од 01.11.2013. године;

 

            -да је Основни суд у Ваљеву ову ревизијску пресуду доставио и то пуномоћнику тужиоца 03.07.2014. године, а пуномоћнику туженог 01.07.2014. године.

 

            Полазећи од оваквог стања ове правне ствари захтев предлагача је неоснован.

 

            Према члану 32 став 1 Устава Републике Србије свако има право да независтан, непристрасан и законом већ установљен суд правично и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама основаности сумње која је била разлог за покретање поступка као и оптужбама против њега.

 

            Према члану 8в Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова на поступак за заштиту права на суђење у разумном року сходно се примењују одредбе Закона о ванпарничном поступку, а Закон о ванпарничном поступку у члану 30 став 2 прописује сходну примену Закона о парничном поступку у оним областима које нис регулисане тим законом.

 

            Чланом 10 Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року, да поступак спроведе без одуговлачења у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи са што мање трошкова.

 

            Разумни рок је оптимално потребно време да се одлучи о неком праву странке које је спорно да би се отклонила неизвесност и странка имала сазнање о томе да ли јој то право припада или не чиме се постиже и правна сигурност.

 

            Поштујући ове правне норме Основни суд у Ваљеву је у парници по предмету П1.бр.909/12 испоштовао право обе странке на суђење у разумном року. Наиме, тужба у овој парничној ствари примљена је 29.10.2012. године, првостепени суд је истина у незнатно дужем року од 15 дана од дана пријема тужбе у суд тужбу са прилозима доставио туженом на одговор -члан 296 ЗПП, и по достави одговора на тужбу 28.11.2012. године противној странци заказао припремно рочиште са малим прекорачењем рока од 30 дана у коме је то био дужан да учини поштујући наредбу из одредбе члана 301 став 1 ЗПП. Такође је на првом рочишту од 17.01.2013. године, Основни суд у Ваљеву одредио временски оквир и донео решење о извођењу доказа поштући одредбе члана 10, 102, 105, 108 ЗПП (“Службени гласник РС”, бр.72/2011). Ради тога и с обзиром да је на 2 рочишта (од 28.02.2013. године и од 25.03.2013. године) извео назначене доказе, те објавио пресуду 27.03.2013. године, а њен препис доставио пуномоћнику тужиоца 02.04.2014 године и пуномоћнику туженог 01.04.2014 године, Основни суд у Ваљеву је у целости испоштовао право странака на суђење у разумном року. Незнатно временско одступање од рокова за достављање тужбе на одговор противној странци односно за одређивање првог рочишта по достављању одговора на тужбу није битно утицало на продужење рока за суђење у разумном року.

 

            Тачно је да је одредбом члана 195 став 3 Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/05...-пропис важећи у том периоду) било прописано да се радни спор пред надлежним судом правноснажно се окончава у року од 6 месеци од дана покретања спора. Ова норма је инструктивног карактера. Међутим, она се не може тумачити независтно од сложености предмета спора, те броја предложених и прихваћених доказа које треба извести у одговарајућој парници. Назначена доказна средства предложио је сам тужени овде предлагач, првостепени суд је ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања извео ове доказе и није било с обзиром на садржај предмета спора празног хода нити безпотребног одлагања рочишта ( овде су 2 рочишта за расправу одржана и на њима изведени назначени докази ).Ради тога ни са овог разлога се не може говорити о повреди права на суђење у разумном року, а ово с обзиром и на време израде пресуде и њене доставе пуномоћницима странака. Коначно пред првостепеним судом поступак је окончан у оквиру рока од 6 месеци од дана подношења тужбе). Дакле, са целине изнетих разлога у поступку по предмету Основног суда у Ваљеву није повређено право предлагача на суђење у разумном року.

 

            Са изложеног, одлучено је као у изреци овог решења.

 

 Судија,

Боривоје Живковић с.р.

 

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења може

се изјавити жалба у року од

15 дана од његовог достављања,

жалба се подноси преко овог суда

Врховном касационом суду.

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)