Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рж г 11/2018
04.06.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Драгана Миросављевић, у поступку предлагача АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Београду Р4П 87/18 од 24.04.2018. године, дана 04.06.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду Р4П 87/18 од 24.04.2018. године.

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова насталих у поступку по жалби.

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду Р4П 87/18 од 24.04.2018. године, одбијен је приговор предлагача АА за утврђење повреде права на суђење у разумном року, као неоснован.

Против наведеног решења предлагач је благовремено изјавио жалбу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 16 став 2 Закона о заштити права на суђење у разумном року (“Службени гласник РС” број 40/15) прописано је да председник непосредно вишег суда води поступак по жалби и одлучује о њој. Ставом 4 овог члана прописано је да председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о жалбама.

Одлучујући о жалби предлагача, на основу одредаба члана 16, 17 и 20 став 2 Закона о заштити права на суђење у разумном року и члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку (“Службени гласник СРС” број 25/82 ... “Службени гласник РС” број 6/15), судија одређен Годишњим распоредом послова у Апелациoном суду у Београду за 2018. годину спровео је поступак и испитао побијано решење применом члана 386 у вези члана 402 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр.72/11 са изменама и допунама) и закључио да жалба предлагача није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на коју Апелациoни суд пази по службеној дужности.

У конкретном случају ради се о приговору предлагача за убрзање поступка који се води пред Вишим судом у Београду у предмету П 5965/2017. Предлагач ЉЉ, поднео је 13.10.2017. године, тужбу против Републике Србије са захтевом да се утврди да је закључком Владе Републике Србије број 401-161/2008 од 17.01.2008. године, којим су дозвољена средства ради исплате новчане помоћи ратним војним резервистима са пребивалиштем на територији 7 неразвијених општина – Куршумлија, Блаце, Бојник, Лебане, Житорађа, Дољевац и Прокупље, повређено начело једнаких права и обавеза, чиме је извршена дискриминација на основу места пребивалишта ратних војних резервиста са пребивалиштем на територији свих осталих општина, које нису наведене у закључку Владе РС од 17.01.2008. године, а тиме и подносиоцу предлога. Тужена је 16.11.2017. године, у законом прописаном року, доставила одговор на тужбу, који је достављен тужиоцу 17.04.2018. године. Рочиште за главну расправу заказано је за 04.12.2017. године. Према извештају судије известиоца који поступа у предмету П 5965/15, судија је задужен са 1023 предмета, већина предмета представља хитне предмете, а брзина поступања зависи од објективних могућности суда за заказивања рочишта за главну расправу.

Одредбом члана 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року, прописано је да при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.

Код утврђеног да је тужба у предмету П 5965/17 поднета Вишем суду у Београду 13.10.2017. године, да је приговор ради убрзања поступка у овом предмету поднет 18.04.2018. године, првостепени суд је имајући у виду утврђено чињенично стање и мерила за оцену трајања суђења у разумном року прописана чланом 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року и члан 32 став 2 Устава РС, закључио да наведени приговор сходно члану 8 Закона о заштити права на суђење у разумном року није основан, јер је дужина трајања поступка и даље у оквирима разумног рока за одлучивање за ову врсту парничног поступка.
 
Оцењујући наводе жалбе предлагача, овај суд налази да је првостeпени суд на правилно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право када је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за утврђивање повреде права на суђење у разумном року. Наиме, иако је реч о тужбеном захтеву за утврђење да је закључком Владе Републике Србије од 17.01.2008. године извршена дискриминација тужиоца на основу места пребивалишта, да се пред Вишим судом у Београду води већи број истоврсних спорова, првостепени суд је правилно закључио да се у конкретном случају нису испунили услови за утврђивање повреде. Ценећи “разумност” дужине трајања поступка, временски период од поношења тужбе у предмету П 5965/17 (13.10.2017. године) до подношења приговора ради убрзања поступка (18.04.2018. године), правилан је закључак првостепеног суда да је дужина трајања поступка и даље у оквирима разумног рока за одлучивање за ову врсту парничног поступка. Жалбени наводи да је првостепени суд у образложењу решења навео чињенице о броју предмета са којима је поступајући судија задужен и велики број хитних предмета по којима је поступао, те да је ове чињенице узео као основне разлоге за овакво поступање, занемарујући обавезу суда да припремно рочиште одржи у року од 30 дана од дана достављања тужиоцу одговоран на тужбу и да ће у овој правној ствари тужилац приступити у суд ради расправљања након 14 месеци од подношења тужбе, овај суд налази да су ови наводи без утицаја на другачију одлуку. Првостепени суд је по пријему тужбе поступао по предмету и тужбу у складу са законом доставио туженој на одговор, одговор на тужбу доставио тужиоцу и заказао рочиште, па код предузетих радњи суда трајање поступка од подношења тужбе до подношења приговора не указује да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року, нити је од утицаја на другачију одлуку чињеница да је одговор достављен тужиоцу 17.04.2018. године, а припремно рочиште заказано за 04.12.2018. године. Указивање у жалби да је првостепени суд пропустио да одлучи о захтеву подносиоца жалбе за накнаду трошкова поступка, није праћено предлогом да се изврши допуна решења, који предлог се захтева одредбом члана 356 у вези члана 366 ЗПП, који се сходно примењује у овој правној ствари, па је наведено жалбено указивање без утицаја.

Одбијен је захтев предлагача за накнаду трошкова насталих у поступку по жалби, с обзиром да предлагач није ни успео са жалбом.
С У Д И Ј А
Драгана Миросављевић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)