Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

27. decembar 2019. godine
MATIJA BAŠIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 12/17 od 2. februara 2018. godine okr. Matija Bašić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Matija Bašić je oglašen krivim što je 8. oktobra 2011. godine, u stanu u Vukovaru, u Republici Hrvatskoj, sa J. K, koja je povodom istog događaja pravnosnažno osuđena presudom Vrhovnog suda Republike Hrvatske od 24. septembra 2015. godine, po prethodnom dogovoru i planu, a sve u cilju nesmetanog nastavka njihove emotivne veze, lišio života na svirep i podmukao način, njenog supruga, na taj način što je znajući da isti spava, saglasno prethodnom dogovoru i planu zajedno sa njom došao do ulaznih vrata stana, da bi u stan najpre ušla J. K, koja je nakon što se uverila da njen suprug spava, u stan pozvala okr. Bašića koji je za to vreme stajao ispred ulaznih vrata stana, da bi isti po ulasku u stan u predsoblju skinuo patike i pomazio psa da ne bi lajao, nakon čega su ušli u dnevni boravak u kojem je na trosedu spavao B.K, a u blizini u istoj sobi na drugom ležaju i maloletni A.K, da bi potom J.K. preko lica oštećenog prvo stavila maramu, a preko marame jastuk, koji mu je pritiskala preko lica dok je okrivljeni rukama i nogom oštećenog pritisnuo uz ležaj kako bi sprečio njegovo ustajanje i otpor, usled čega se oštećeni probudio i počeo da se brani pokušavajući pri tome da ustane i da se odbrani, nakon čega ga je okrivljeni drškom noža na rasklapanje udario po glavi, nakon čega mu je zajedno sa J.K. naneo ukupno 33 povrede, koja svaka za sebe predstavlja tešku i po život opasnu telesnu povredu, koje su usled iskrvarenja prouzrokovale smrt oštećenog, da bi nakon toga u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela iscenirali provalu u stan, na taj način što je okrivljeni snagom tela razvalio ulazna vrata stana sa spoljne strane, a potom je putničkim vozilom napustio teritoriju Republike Hrvatske.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 18. decembra 2019. godine presudu Kž1 358/18 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da okrivljeni ranije nije osuđivan i da je krivično delo izvršio u stanju uračunljivosti koja je bila smanjena, ali ne bitno, a činjenicu da je otac maloletnog deteta sud okrivljenom nije uzeo u obzir i cenio kao olakšavajuću okolnost iz razloga jer je okrivljeni izvršenjem ovog krivičnog dela lišio života oca dvoje maloletne dece i na kraju krajeva, svojom krivicom i svoje dete doveo u situaciju da odrasta bez oca. Kao otežavajuću okolnost Apelacioni sud je cenio pre svega činjenicu da je izvršenje krivičnog dela započeo dok je maloletni sin J. i B. K, bio u istoj sobi u neposrednoj blizini svog oca, koga su okrivljeni i njegova majka brutalno povređivali, što je dete i probudilo iz sna, te kao otežavajuću okolnost motiv izvršenja krivičnog dela, odnosno što je delo nesumnjivo izvršio u cilju da bi mogao da nastavi ljubavnu vezu sa J.K, što je sa stanovišta društvenog, moralnog, socijalnog i krivično-pravnog aspekta u potpunosti neprihvatljiva, te kao otežavajuću okolnost uzeo upornost koja je iskazana prilikom planiranja dela, te i samog izvršenja koje upućuje na jasnu nameru i rešenost da se krivično delo izvrši na način kako je to učinjeno.


 

27. decembar 2019. godine
VESELIN MUJOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 887/14 od 6. novembra 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 3. KZ (od čega okr. Milićević Petrović u pomaganju), okr. Veselin Mujović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. Mirjana Milićević Petrović osuđena na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Branislav Mijačić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iznuda u pomaganju iz člana 214, stav 3. KZ, dok je okr. Mirjana Milićević Petrović oslobođena od optužbe da je izvršila i krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 6. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Mirjani Milićević Petrović je stavljeno na teret da je decembra meseca 2005. godine, u prostorijama Ministarstva privrede RS u Beogradu, kao odgovorno lice – savetnik, zahtevala i primila korist za sebe i svog sina da u okviru svog službenog izvršenja izvrši službenu radnju koju bi morala izvršiti, na taj način što je zahtevala i primila korist od P.S, generalnog direktora preduzeća „D“ u iznosu od 84.000,oo dinara, kako bi u okviru svog službenog ovlašćenja izvršila službenu radnju, donela rešenje o verifikaciji osnovnog kapitala o svojinskoj tansformaciji preduzeća „D“ a koji iznos je i uplaćen 27. i 28. decembra 2005. godine i prebačen sa računa preduzeća „D“ na račun Prve sportske gimnazije – koledž u Beogradu, u vidu plaćanja školarine za njenog sina učenika iste Gimnazije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Veselin Mujović i njegovi branioci, kao i branilac okr. Mirjane Petrović Milićević.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 16. decembra 2019. godine presudu Kž1 532/18 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, dok je u osuđujućem delu prvostepena presuda preinačena i okr. Veselin Mujović  i Mirjana Petrović Milićević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo iznude iz člana 214, stav 3. KZ (od čega okr. Petrović Milićević u pomaganju). Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Veselinu Vujoviću i Mirjani Petrović Milićević je stavljeno na teret da su u periodu od oktobra meseca 2005. godine do 23. maja 2006. godine, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, iskorišćavajući stanje oštećenog R.N. – postojanje straha od policije, njegovu tešku ekonomsku situaciju zbog gubitka firmi i njegovu bolest, okr. Mujović, ozbiljnim pretnjama po život i telo oštećenog i imovinu oštećenog, upućujući oštećenom reči:“Ako nećeš da slušaš, ima i drugih načina“, što je u više navrata ponavljao uperivši pištolj u noge oštećenog, a takođe pretio oštećenom okr. Branislavom Milačićem, govoreći mu da on ima stotinu svojih ljudi, pokazujući mu policijsku značku na ime okr. Milačića, angažovao okr. Đorđa Čelebića na mesto ekonomskog savetnika PK „S“ radi upravljanja preduzećem i prikupljanjem informacija o imovini oštećenog i pretio oštećenom da će okr. Milićević Petrović, zaposlena u Ministarstvu privrede, nauditi njegovom preduzeću, u čemu su mu pomogli okr. Čelebić, prema kome je postupak razdvojen i okr. Milićević Petrović, stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka, na taj način što je okr. Čelebić, kao ekonomski savetnik u preduzeću PK „S“, angažovan od okr. Mujovića, koji je okr. Mujoviću davao informacije o imovini navedenog preduzeća radi prodaje iste, primao novac od kupaca i predavao ga okr. Mujoviću, a okr. Milićević Petrović primala novac od oštećenog, od čega je deo predala okr. Mujoviću, a deo zadržala za sebe i time prinudili oštećenog da im na štetu svoje imovine preda novac i pokretne stvari i sa okr. Mujovićem zaključi ugovor o zakupu svojih poslovnih prostorija.

Po nalaženju Apelacionog suda, kada je u pitanju okr. Branislav Milačić, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da nema dokaza da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret budući da je pravilno cenio odbranu okrivljenog, koju je doveo u vezu sa ostalim izvedenim dokazima, a naročito sa iskazom oštećenog koji se tokom postupka u više navrata decidirano izjasnio da od strane ovog okrivljenog nije doživeo nikakve pretnje, ni pritiske, niti je bio u sumnji da okrivljeni postupa sa ostalim okrivljenima,  tako da je svojim iskazima tokom postupka oštećeni potvrdio navode odbrane ovog okrivljenog, navodeći pritom da je sa ovim okrivljenim bio u dobrim odnosima i da je imao poverenja u njega.

Kada je u pitanju izvršenje krivičnog dela primanje mita od strane okr. Mirjane Milićević Petrović, po nalaženju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije dokazano da je ova okrivljena izvršila krivično delo primanje mita da kao odgovorno lice – savetnik u Ministarstvu privrede zahteva i primi korist za sebe i svog sina kako bi u okviru svojih službenih ovlašćenja izvršila službenu radnju koju bi morala izvršiti, budući da prema stanju u spisima, pre svega u optužnom aktu, nije opredeljeno koje je rešenje okrivljena navodno donela, niti rešenje o verifikaciji osnovnog kapitala u dokaznom postupku pročitano, niti opšte pribavljeno ni predloženo kao dokaz, pri čemu se ni u žalbi Višeg javnog tužioca ne navodi kada je i koje rešenje ona donela, pa je stoga, pravilno prvostepeni sud ovu okrivljenu oslobodio od optužbe za krivično delo primanje mita.

U vezi sa krivičnim delom iznude za koje su prvostepenom presudom okr. Mujović i Petrović Milićević oglašeni krivim Apelacioni sud nalazi da tokom postupka nije dokazano da su ovi okrivljeni izvršili navedeno krivično delo. Naime, krivično delo iznude čini onaj ko silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje imovine. Dakle, u konkretnom slučaju pretnja mora biti odlučujući razlog zbog kog je oštećeni nešto učinio na štetu svoje imovine. U situaciji kada sam tužilac u optužnom aktu navodi da je oštećeni imao strah od policije, da je bio u teškoj ekonomskoj situaciji zbog gubitka firmi, pri čemu i sam oštećeni navodi da je bio u dugovima kako prema Agenciji za privatizaciju, tako i prema poslovnim partnerima, da je poslove vodio na crno i bez prateće dokumentacije, a posebno imajući u vidu iskaz oštećenog o razlozima zbog kojih okr. Mujović traži novac, ne može se utvrditi postojanje uzročno-posledične veze između navodnih pretnji i postupanja oštećenog na štetu svoje imovine.

Kada je u pitanju krivično delo iznuda u delu koji se odnosi na okr. Petrović Milićević kako je okrivljenoj stavljeno na teret da je inkriminisane radnje preduzela stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka okr. Mujoviću da izvrši krivično delo iznude, a prethodno je utvrđeno da tokom postupka nije dokazano postojanje – uzročno posledične veze između navodnih pretnji koje okr. Mujović uputio oštećenom i postupanja oštećenog na štetu svoje imovine, te uz činjenicu da iz predloženih i izvedenih dokaza ne proizlazi da oštećeni daje novac okr. Petrović Milićević iz straha da će „nauditi njegovom preduzeću“ već radi odlaganja plaćanja rate Agenciji za privatizaciju i prenosa preduzeća, po njegovom nalogu na njegovog rođaka što je u skladu sa transkriptima telefonskih razgovora između oštećenog i okrivljene i pisanim dokazima, to nema dokaza da je okrivljena izvršila krivično delo iznude u pomaganju. Radnje koje je preduzela okrivljena eventualno mogu predstavljati objektivne elemente nekog drugog krivičnog dela, međutim, u ovom pravcu je izostala inicijativa tužioca, te je drugostepeni sud okrivljenu, usled nedostatka dokaza da je izvršila krivično delo koje joj je stavio na teret oslobodio od optužbe.


 

27. decembar 2019. godine
KONSTANTIN DJATLOV

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 363/18 od 17. decembra 2018. godine okr. Konstantin Djatlov je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, pa mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Konstantin Djatlov je oglašen krivim što je 29. septembra 2015. godine, u Beogradu, lišio života oštećenog Aleksandra Joksića, tako što je iz pištolja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio dva projektila u pravcu oštećenog, od kojih je jedan pogodio pokojnog oštećenog, u trenutku kada je leđima bio okrenut ka okrivljenom, nalazeći se u nekom od stojećih stavova, nanevši mu tako jednu prostrelinu grudnog koša i njegovih organa, usled čega je oštećeni nakon zadobijanja ove povrede mogao da učini najviše još korak ili dva, nakon čega je okrivljeni prilazio mestu na kome se nalazio pokojni oštećeni, a zatim u istog ispalio još dva projektila u telo oštećenog nanevši mu tako prvim projektilom jednu prostrelinu glave i mozga, a zatim drugim projektilom je oštećenom naneo, sa razdaljine koja je bila manja od 80 cm, jednu prostrelinu potkožnog mekog tkiva leđa, u kom trenutku se telo pokojnog oštećenog nalazilo levom bočnom stranom tela okrenuto ka ustima cevi vatrenog oružja, pri čemu su sve navedene povrede prestavljale tešku i po život opasnu telsnu povredu, koja se završila smrtnim ishodom, nakon čega se okrivljeni udaljio sa mesta događaja i bio nedostupan organima gonjenja do 16. novembra 2015. godine. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom, doneo je 21. novembra 2019. godine presudu Kž1 464/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog cenio da se radi o neosuđivanom licu, mladom čoveku, bez dovoljnog životnog iskustva i istima, u odsustvu otežavajućih okolnosti, dao pravilan značaj kada mu je za krivično delo ubistvo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a potom ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

27. decembar 2019. godine
PETAR PETROVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 413/18 od 14. juna 2019. godine okr. Petar Petrović je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 1. KZ, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ i krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: revolvera i 5 metaka.

Okrivljeni Petar Petrović je oglašen krivim što je:

  • 17. aprila 2018. godine, u ugostiteljskom objektu u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog I.G, na taj način što je, nakon verbalnog sukoba sa oštećenim koji je sedeo za susednim stolom, istog fizički napao i izgurao ga iz prostorije u kojoj su sedeli do mesta pored ulaznih vrata lokala gde je nastavio da ga udara rukama i nogama u predelu glave i tela, a zatim ga je nožem koji je nosio sa sobom ubo u predelu stomaka, pa nakon što je oštećeni pao na pod, nastavio da ga, rukama i nogama, udara u predelu glave i tela, a potom napustio lokal, kojom prilikom je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i
  • 24. aprila 2018. godine, u Beogradu, teško telesno povredio oštećenog I.A, revolverom koji je neovlašćeno nosio sa 5 metaka koji su se u njemu nalazili, na taj način što se zajedno sa M.L, motornim vozilom koje je koristio bez pristanka ovlašćenog lica – oštećenog Ž.I, jer je iz stana oštećenog, u kome je prethodne noći boravio, bez znanja oštećenog, uzeo ključeve od tog vozila pa je vozilo original ključem stavio u pogon i istim se dovezao do stana u kome je boravio oštećeni I.A. sa kojim je odmah nakon ulaska u stan započeo verbalnu raspravu, koja se nastavila dok su sedeli u sobi i tokom koje je u pravcu nogu oštećenog iz revolvera ispalio jedan projektil, kojom prilikom je oštećeni I.A. zadobio tešku telesnu povredu, nakon čega je izašao iz stana, te je navedeni pištolj stavio iza sedišta vozača, sa kojim je pokušao da se udalji sa lica mesta, ali je u tome bio sprečen od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20. novembra 2019. godine presudu Kž1 877/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno  je prvostepeni sud na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da se pred sudom držao korektno, da je delimično priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, čime je doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, zatim činjenicu da je iskazao iskreno žaljenje zbog predmetnih događaja, te činjenicu da je njegova uračunljivost bila smanjena, ali ne bitno, usled toga što je bio pod dejstvom alkohola, kao i činjenicu da oštećeni prema njemu nisu istakli imovinsko-pravni zahtev, niti su zainteresovani za njegovo krivično gonjenje, a od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog, prvostepeni sud je pravilno cenio njegov raniji život, pa je imajući u vidu sve napred navedeno pravilno ga osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci nalazeći da će se istom postići svrha kažnjavanja.


 

19. decembar 2019. godine
VUK MUSIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.447/19 od 12. avgusta 2019. godine okr. Vuk Musić je zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca.

Okrivljeni Vuk Musić je oglašen krivim što je 16. maja 2014. godine, u prostorijama splava u Beogradu, u stanju uračunljivosti koja je usled jednostavne alkoholne opijenosti bila smanjena do stepena bitnog ali ne i bitno, prikrivanjem tragova pružio pomoć učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina da ne bude otkriven, na taj način što je nakon što je okr. Vladimir Đurović, kome se zbog krivičnog dela teško ubistvo sudi u odsustvu, izašao sa splava i prišao vozilu kojim je upravljao Velibor Dunjić dok je na mestu suvozača sedela Nina Šobota i koji se neposredno pre toga zaustavio ispred ulaza u splav, kroz otvoren prozor vozačevih vrata iz pištolja iz neposredne blizine ispalio 7 projektila u glavo i telo Velibora Dunjića i tako mu naneo smrtonosne povrede pri čemu je usled dejstva dva projektila Nina Šobota zadobila tešku telesnu povredu, nakon čega je zajedno sa okr. Milošem Milosavljevićem, protiv kog se zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela vodi krivični postupak, ušao u prostoriju splava, u kojoj se nalazio risiver – snimač sa video zapisom sa sigurnosnih kamera koje su zabeležeile izvršenje krivičnog dela, sa kog su pokušali da obrišu video zapis pa kada to nisu uspeli, preko M.D. pozvali Marka Gvozdenovića, koji je zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela pravnosnažno osuđen, od kog je okr. Musić zahtevao da obriše video zapis, pa budući da to Gvozdenoviću nije pošlo za rukom istom naredio „čupaj to i nosi“ što je Gvozdenović učinio i sa splava odneo risiver – snimač koji je oštetio tako što je njim jako udario 3-4 puta o ivičnjak, nakon čega ga je odneo u svoj stan gde je pronađen od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. decembra 2019. godine presudu Kž1 1059/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostenepni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je u celosti priznao izvršenje krivičnog dela, okolnost da je delo učinio usled jednostavne alkoholne opijenosti zbog koje mu je uračunljivost bila smanjena ali ne bitno, te porodične prilike, a od otežavajućih okolnosti raniji život. Imajući u vidu navedeno, kao i okolnost da iz promene ponašanja okrivljenog prema sudu tokom ovog postupka može da se očekuje da je prihvatio odgovornost i da će se promeniti, to se po nalaženju Apelacionog suda, svrha izricanja krivičnih sankcija može ostvariti kaznom zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca.


 

19. decembar 2019. godine
MILAN LUKIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Osnovnog suda u Smederevu K.br.108/17 od 14. marta 2019. godine okr. Milan Lukić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Milan Lukić je oglašen krivim što se 25. novembra 2012. godine, u Mihajlovcu, kao učesnik u saobraćaju nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljao putničkim vozilom krećući se iz pravca smera Smedereva ka Smederevskoj Palanci, brzinom od 65 km/č, neprilagođenom osobinama i stanju puta i drugim saobraćajnim uslovima tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili da ima razloga da predvidi (imajući u vidu da se nalazi u ataru sela gde je moguće da se kolovozom kreću traktori i radne mašine), usled čega je nakon izlaska iz krivine kada je preticao traktor sa zakačenom korpom koji se kretao u istom smeru i kojim je upravljao B.A. vozilo nije držao na potrebnom odstojanju od vozila koje pretiče tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u saobraćaju, usled čega je prednjim desnim delom vozila udario u zadnji levi deo tovarne korpe traktora u kojoj se nalazio sada pok. D.N. koji je ispao iz korpe i pao na kolovoz kojom prilikom je nastupila smrt D.N. usled oštećenja  za život važnih moždanih centara, dok su putnici u putničkom vozilu zadobili lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. decembra 2019. godine rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka zbog čega se ukidanje prvostepene presude pokazuje nužno. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud 24. marta 2016. godine doneo i javno objavio presudu kojom je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 10 meseci, te mu je izrekao meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima „B“ kategorije u trajanju od 6 meseci. Nakon objavljivanja navedene presude bez izrade pismenog otpravka presude, prvostepeni sud zakazuje novi glavni pretres, nastavlja sa izvođenjem novih dokaza i 14. marta 2019. godine donosi ožalbenu presudu. Imajući u vidu napred navedneo prvostepeni sud je, saglasno Zakoniku o krivičnom postupku, bio dužan da nakon objavljivanja presude, dana 24. marta 2016. godine, izradi pismeni otpravak presude i isti dostavi strankama i da  ukoliko su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi koji bi prema oceni predsednika veća prvostepenog suda mogli doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, ponovo otvori glavni pretres i nastavi dokazni postupak, a što je prvostepeni sud propustio da učini, zbog čega nisu bili ispunjeni uslovi za ponovno otvaranje glavnog pretresa i nastavak dokaznog postupka zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

18. decembar 2019. godine
DRAGIŠA BINIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 545/11 od 26. decembra 2018. godine okr. Dragiša Binić i Jovan Dimitrijević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Dimitrijević u pomaganju).

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Dragiši Biniću je stavljeno na teret da je u junu mesecu 2001. godine kao odgovorno lice – direktor FK „Obilić“ iskorišćavanjem svog položaja i prekoračenja granica svog ovlašćenja pribavio protivpravnu imovinsku korist Svetlani Ražnatović, a u odnosu na koju je doneta pravnosnažna presuda, u čemu im je pomogao okr. Jovan Dimitrijević, zaposlen u FK „Obilić“ kao sportski direktor stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka za izvršenje krivičnog dela, te su za iznos od 2.996.845,65 USD naneli štetu FK „Obilić“, na taj način što je okr. Binić 2. jula 2001. godine sa ovlašćenim licem FK „Lokomotiva“ iz Moskve zaključio i potpisao ugovor o transferu fudbalera Milana Obradovića u FK „Lokomotiva“ Moskva, uz ugovoreni transfer od 3.000.000,oo USD, a koji ugovor nije evidentiran u knjigovodstvu FK „Obilić“, niti je predat računovodstvu FK „Obilić“, zajedno sa instrukcijom za plaćanje ugovora koji je dao i potpisao okr. Binić da se ugovoreni iznos transfera za FK „Obilić“ umesto na devizni račun FK „Obilić“ uplati na nerezidentni račun preduzeća „T“ iz Danilovgrada, da bi po izvršenim uplatama FK „Lokomotiva“ na navedeni račun uplatilo u tri navrata iznos od po 998.948,55 USD, nakon što je menadžaru D.J. na ime provizije isplaćeno 100.000,oo DEM, okr. Dimitrijević je po osnovu prethodnog dogovora sa Svetlanom Ražnatović u banci u Beogradu otvorio devizni račun po nalogu preduzeća iz Danilovgrada i uplaćen iznos od 250.000,oo DEM koji potiče od transfera fudbalera Milana Obradovića, a koji je okr. Dimitrijević podigao i predao na ruke Lidiji Veličković Ocokoljić u odnosu na koje je doneta pravnosnažna presuda, a ista je navedeni novac predala Svetlani Ražnatović koja ga nije uplatila na račun FK „Obilić“ dok je od ostatka ugovorenog transfera uz naloge, gde je kao korisnik označeno preduzeće „T“ iz Danilovgrada vršena uplata na račune inostranih preduzeća preko inostranih banaka, pa je tako isplaćeno ukupno 950.000,oo USD i 882.000,oo DEM, dok je sa računa preduzeća „T“ vršeno i podizanje gotovog novca pa je tako podignuto ukupno 667.886,oo USD i 873.332,oo DEM, pri čemu je banka iz Bijeljine na ime provizije za izvršenu transakciju naplatila ukupno iznos od 5.295,50 USD i 8.775,25 DEM, a izvršena je i konverzija USD u DEM i to 13. jula 2001. godine iznos od 69.960,64 USD konvertovanu u 160.675,10 DEM, dana 19. jula 2001. godine iznos od 44.250,58 USD konvertovanu u 100.395,49 DEM, dana 24. jula 2001. godine iznos od 112.738,43 USD konvertovanu u 251.249,99 DEM i 25. jula 2001. godine iznos od 641.918,26 USD konvertovanu u 1.447.250,26 DEM, dok za iznos od 494.841,24 USD nije priložena dokumentacija za isplatu ili podizanje sa računa, te za ukupan iznos od 2.996.845,65 USD, koliko je bilo uplaćeno od strane FK „Lokomotiva“ na ime transfera fudbalera Milana Obradovića na nerezidentni račun preduzeća „T“ pričinjena šteta FK „Obilić“

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. decembra 2019. godine presudu Kž1 735/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da se ni iz jednog dokaza izvedenog tokom prvostepenog postupka ne može utvrditi bilo kakva uloga okr. Binića vezana za pregovore u vezi sa transferom fudbalera Milana Obradovića i za samo sastavljanje ugovora o transferu, čiji je sastavni deo instrukcija za plaćanje. Napred navedeno potvrđuju i izjave saslušanih svedoka koji su bili upućeni u finansijski deo FK „Obilića“ i koji su u svojim iskazima potvrdili da okr. Binić faktički nije ni obavljao funkciju finansijskog direktora u punom smislu te reči.

Nadalje Apelacioni sud, između ostalog, nalazi da stoji činjenica da osnovi isplata nisu bili evidentirani u poslovnoj dokumentaciji FK „Obilić“, kao što nije bio evidentiran ni sam ugovor o transferu i instrukcija, ali po pravilnom zaključivanju prvostepenog suda ta činjenica da se FK „Obilić“ u kritičnom periodu očigledno nije pridržavao zakonskih odredbi vezanih za poslovanje računovodstva ni na koji način, sama za sebe, ne dovodi u sumnju odbranu okr. Binića budući da su se ispitani svedoci izjašnjavali o tome da su se radom finansijske službe bavila druga lica na čelu sa Svetlanom Ražnatović.

Takođe, po oceni Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud tokom postupka utvrdio da nije bilo dokaza da je radnjama okr. Binića pribavljena protivpravna imovinska korist osuđenoj Svetlani Ražnatović, kako je to optužnim aktom stavljeno na teret.

Apelacioni sud nalazi i da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da tokom postupka nije dokazano da je okr. Dimitrijević znao da novac potiče od transfera Milana Obradovića, niti da je njegov umišljaj u vezi sa preduzetim radnjama bio na to da svojim radnjama pomogne da se Svetlani Ražnatović pribavi protivpravna imovinska korist.


 

16. decembar 2019. godine
NENAD DOGANDžIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Smederevu K br. 25/18 od 29. maja 2019. godine zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ i jednog produženog krivičnog dela omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ okr. M.D. je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci, dok je okr. Nenad Dogandžić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, te im je izrečena mera bezbednosti oduzimanja opojne droge i to: 9,1 grama bruto težine „spida“, 2,4 grama bruto težine opojne droge „ekstazi“, 29,6 grama bruto težine opojne droge „marihuana“ i 0,5 grama bruto težine opojne droge „spid“.

Okrivljeni M.D. je oglašen krivim što je u toku 2016. godine pa sve do 1. marta 2017. godine, u Smederevu, u više navrata radi prodaje kupovao, držao radi prodaje, i prodavao opojne droge više vrsta, i to opojnu drogu poznatu po sledećim nazivima: „marihuana“, „ekstazi“ i „spid“, a takođe je davao drugima da uživa opojnu drogu u više navrata.

Okrivljeni Nenad Dogandžić je oglašen krivim što je u toku 2016. godine pa sve do 1. marta 2017. godine, u Smederevu, u više navrata radi prodaje kupovao, držao radi prodaje, i prodavao opojne droge više vrsta, i to opojnu drogu poznatu po sledećim nazivima: „marihuana“, „ekstazi“ i „spid“, a takođe je davao drugima da uživa opojnu drogu u više navrata, na taj način što je od njemu poznatog lica nabavljao i radi prodaje kupovao opojnu drogu „spid“ i „marihuanu“, a potom je ovu opojnu drogu prodavao okr. M.D, okr. D.T. i drugim njemu poznatim licima, koju opojnu drugu je M.D. u dogovoru sa njim takođe prodavao i drugim licima, nakon čega bi mu predavao dogovoreni iznos novca, a i sam više puta prodao opojnu drogu „spid“ okr. D.T, obično u paketićima od po 5 grama za iznos od po 3.000,oo dinara.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Ivana Mirković je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Ivani Mirković je stavljeno na teret da je 21. novembra 2016. godine neovlašćeno radi prodaje posredovala u prodaji i kupovini opojne droge  poznate pod nazivom „marihuana“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu i branioci okr. M.D. i Nenada Dogandžića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 13. novembra 2019. godine rešenje Kž1 923/19 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom presudu na ponovno suđenje.


 

16. decembar 2019. godine
RADOVAN LUKAJIĆ I DR

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 926/18 od 8. maja 2019. godine okr. Radovan Lukajić je zbog izvršenja krivičnog dela ucena u pokušaju iz člana 215, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Anabeli Šćekić zbog izvršenja krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom provere od 3 godine, te joj je izrečena novčana kazna u iznosu od 50.000,oo dinara. Takođe, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona sa pripadajućim SIM karticama. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Radovan Lukajić je oglašen krivim što je u periodu od 16. do 22. februara 2018. godine, u restoranu hotela u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, zapretio oštećenom A.A. da će protiv njega otkriti što bi njegovoj časti i ugledu škodilo čime je pokušao da ga prinudi da mu na štetu svoje imovine preda novac u iznosu od 20.000,oo evra, tako što je 16. februara 2018. godine sa svog mobilnog telefona poslao oštećenom na njegov broj telefona 4 fotografije oštećenog, a koje je okrivljeni prethodno primio od poznanika, potom mu je poslao poruku sledeće sadržine: “Ovo je stiglo do mene, imaš li predlog kako da ovo rešimo, ovo je samo deo o tebi, imamo još dosta snimaka, slika tvojih raznih avantura koje mogu izaći u novinama, što je vrlo loše znaš zbog čega i koga“, nakon čega je oštećeni pozvao navedeni broj, na koji se javio okr. Lukajić i rekao mu da ništa ne prijavljuje policiji, da zna sve o njemu i njegovom kretanju, da zna gde mu žive bivša supruga i ćerka, kao i da spremi 20.000,oo evra u roku od 3 dana jer će u suprotnom snimke koje poseduje objaviti u dnevnim novinama, zatim je okrivljeni 21. februara 2018. godine pozvao oštećenog pitajući ga da li je sakupio novac, te da narednog dana spremi 5.000,oo evra, a da će po isplati ukupnog novca izbrisati snimke, pa kako se oštećeni uplašio javne sramote i pogrde za sebe i porodicu, otuda za se pomoć obratio policiji, gde je 22. februara 2018. godine u PU za Grad Beograd uz zapisnik o popisu novčanica primio iznos od 5.000,oo dolara, nakon čega je otišao do restorana hotela i predao okr. Lukajiću kovertu u kojoj se nalazilo 5.000,oo dolara rekavši mu da do 9. marta 2018. godine spremi ostatak novca, ali započeto delo nije izvršio budući da je po uzimanju koverte sa kojom je krenuo da napusti mesto događaja uhapšen od strane policijskih službenika.

Okrivljena Anabela Šćekić je oglašena krivom što je 22. februara 2018. godine, na parkingu u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imosinku korist, dovela oštećenog A.A. lažnim prikazivanja činjenica u zabludu i time ga navela da joj na štetu svoje imovine preda iznos od 300,oo evra, tako što se sa svog broja telefona obratila oštećenom na njegov broj telefona i navela mu da je izgubila telefon u kome se nalaze fotografije i video snimci nje i oštećenog, obmanjujući ga da ju je kontaktiralo muško lice koje je pronašlo telefon i da za vraćanje istog traži 300,oo evra zbog čega je neophodno da joj oštećeni preda taj novac kako bi povratila telefon i izbrisala snimke znajući da su navedene činjenice neistinite, pa kako je oštećeni posumnjao da se radi o prevari obratio se za pomoć policiji, gde je u PU za Grad Beograd uz zapisnik o popisu novčanica primio iznos od 300,oo dolara, nakon čega su se po dogovoru našli na navedenom parkingu kojom prilikom joj je oštećeni predao kovertu u kojoj se nalazio novac u iznosu od 300,oo dolara, sa kojom je ona krenula da se udaljava, ali je okrivljena uhapšena od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. novembra 2019. godine presudu Kž1 990/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

6. decembar 2019. godine
SRETEN NIKOLIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Valjevu K br. 15/17 od 11. februara 2019. godine okr. Sreten Nikolić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina (u koju mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna presuda od 6 meseci zatvora). Takođe, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja, municije i projektila. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Sreten Nikolić je oglašen krivim što je 30. oktobra 2016. godine, u ugostiteljskom objektu u Valjevu, pokušao da liši života više lica i doveo u opasnost živote drugih lica, tako što je došao do ugostiteljskog objekta koji je posećivao i znao je da je tu okupljen veliki broj ljudi, noseći u rukama pištolj, pa je najpre kroz prozor na ulaznim vratima tog ugostiteljskog objekta, dok su na vratima stajali i pokušavali da spreče njegov ulazak, pok. oštećeni Damjan Dragojlović i P.R. ispalili jedan projektil iz pištolja u unutrašnjost objekta, a pored njih u lokalu je bilo još oko 200 ljudi, te ispaljenjem tog projektila doveo u opasnost njihove živote, a potom ušao u unutrašnjost objekta i iz neposredne blizine ispalio više hitaca iz vatrenog oružja u pravcu oštećenog Damjana, kojima ga je i pogodio, nanevši mu povrede od kojih je neposredno nakon događaja preminuo u bolnici, a potom pokušao da liši života oštećenog D.M, tako što je ispalio dva pojedinačna projektila u njegovom pravcu, nanevši mu tešku telesnu povredu, ali iste povrede nisu dovele do smrtnog ishoda jer je oštećeni blagovremeno i adekvatno zbrinut u Opštoj bolnici u Valjevu, dok je u pucnjavi od projektila koji je „rikošetirao“ lake telesne povrede zadobio i oštećeni D.P, dok drugi prisutni oštećeni u objektu nijedan metak direktno ili rikošetom nije pogodio u telo jer su se zaklonili iza prepreke, legli na pod objekta ili pobegli u magacinski prostor objekta, a potom nakon što je izašao iz objekta, okrivljeni je promenio okvir pištolja i ispalio još jedan hitac kroz prozor – izlog objekta u kome se i dalje nalazio veliki broj ljudi, ali taj projektil nije pogodio nikoga od prisutnih.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Valjevu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. septembra 2019. godine rešenje Kž1 575/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okrivljenom produžen je pritvor do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka koje se ogledaju u tome da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, te da prvostepeni sud u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja nije dao jasne razloge zbog čega prvostepena presuda nije mogla biti ispitana. Takođe, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje i da je prvostepena presuda zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju budući da prvostepeni sud nije potpuno utvrdio sve činjenice koje su predmet dokazivanja.


 

 

28. novembar 2019. godine
IGOR RODIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 275/18 od 13. juna 2019. godine okr. Igor Rodić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Igor Rodić je oglašen krivim što je 11. januara 2018. godine, u Beogradu, neovlašćeno nosio pištolj kojim je istog dana, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pokušao da liši života Aleksandra Vlajića, prema kome je istraga obustavljena, na taj način što se zajedno sa B.B. i M.N, vozilom kojim je upravljao B.B, dovezao do stana Vlajića kako bi sa njim raspravio da li mu je tog jutra probušio gume na autu i da li ima nameru da mu vrati novac koji duguje, pri čemu su B.B. i M.N. ostali u blizini parkiranog vozila, a okrivljeni došao do ulaznih vrata stana, kucao na vrata, pa kako Vlajić nije otvorio ista, snagom tela je razvalio prihvatnik brave vrata i ušao u stan, u kom momentu je Vlajić iz pištolja u pravcu okrivljenog ispalio projektil i pogodio ga u delu trbuha, usled čega je Rodić  zadobio tešku telesnu povredu, nakon čega je ispalio još jedan projektil u pravcu okrivljenog, a potom zatvorio vrata između spavaće sobe u kojoj se nalazio i trpezarije u kojoj je bio okr. Rodić, u kom momentu je okrivljeni, u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem straha visokog intenziteta, iz trpezarije, kroz ova zatvorena vrata, iz pištolja na udaljenosti do oko 20 cm od vrata, ispalio projektil u pravcu gde je neposredno pre toga stajao Vlajić i pogodio ga u predelu glave, usled čega je Vlajić zadobio tešku telesnu povredu, da bi okrivljeni, nakon izlaska iz stana, ispalio još dva projektila koji su probili ulazna vrata stana i načinili oštećenja na kuhinjskom zidu, a potom se sa B.B. i M.N. vozilom udaljio sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 25. oktobra 2019. godine doneo je presudu Kž1 829/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ i okr. Igora Rodića zbog izvršenja ovog krivičnog dela osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je u delu u kom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu u kome je prvostepena presuda ukinuta, osnovano se žalbom okrivljenog i njegovih branilaca ističe da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da je izreka presude protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, da u obrazloženju presude nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, kao i da su razlozi navedeni u obrazloženju presude potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Osim toga, osnovano se navedenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda u tom delu doneta i na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.


 

13. novembar 2019. godine
JOVAN VUKOTIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kre. 10/19 – Kv. 3118/19 od 26. septembra 2019. godine utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje pravosudnim organima Crne Gore okr. Jovana Vukotića, a na osnovu molbe za izručenje Ministarstva pravde Crne Gore od 8. maja 2019. godine, radi vođenja krivičnog postupka pred Višim sudom u Podgorici, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju i krivičnog dela držanje oružja i eksplozivnih materija.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu 31. oktobra 2019. godine godine doneo je rešenje Kž-Kre 27/19 kojim je uvažio žalbu branioca okrivljenog i ukinuo prvostepeno rešenje, te predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano je izjavljenom žalbom branioca okrivljenog ukazano sudu na činjenicu da rešenje ne sadrži razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, odnosno u njemu postoji odsustvo razloga o odlučnim činjenicama, zbog čega je doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Naime, između Republike Srbije i Republike Crne Gore je zaključen ugovor o izručenju 29. maja 2009. godine, a zatim i 29. oktobra 2010. godine, ugovor o izmenama i dopunama prethodno zaključenog ugovora o izručenju, a koji ugovori su potvrđeni i koji su u konkretnom slučaju pravilno primenjeni u pitanjima koja su tim ugovorima uređena. Međutim, osnovano je izjavljenom žalbom ukazano na to da ovim ugovorima nisu propisane pretpostavke za izručenje okrivljenog stranoj državi, već su te pretpostavke propisane odredbom člana 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, sledom čega se primena ove odredbe Zakona u konkretnom slučaju, ne može zanemariti. Kako sud ovu odredbu Zakona nije primenio to je propustio da u ožalbenom rešenju da razloge o svim odlučnim činjenicama nužnim za donošenje pravilne i zakonite odluke u ovoj krivičnopravnoj stvari, zbog čega je rešenje moralo biti ukinuto.


 

1. novembar 2019. godine
VLADISLAV ILIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

PPresudom Višeg suda u Smederevu K broj 16/18 od 15. oktobra 2018. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3. KZ (od čega okr. Novović, Kostadinović i Mandić pomaganjem) okr. Vladislav Ilić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 9 meseci, okr. M. I. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, okr. Željko Novović, Mirko Kostadinović i Svetozar Mandić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu, dok je okr. S. Đ. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je od okrivljenih oduzeta protivpravna imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od Vladislava Ilića u iznosu od 43.620.129,60 dinara, od okr. M. I. u iznosu od 20.637.548,oo dinara i od okr. S. Đ. u iznosu od 238.091.541,51 dinar.

Okrivljeni Vladislav Ilić je oglašen krivim što je:

  • tokom 2007. godine, u Smederevu, kao odgovorno lice, vlasnik i direktor preduzeća „Ponta trejd“ d.o.o. sa sedištem u Smederevu, „NS arva“ d.o.o. sa sedištem u Novom Sadu, „Ponta komerc“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu i „A.T.K.“ d.o.o. sa sedištem u Subotici iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica, sebi i svom preduzeću pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 20.885.436,62 dinara,
  • tokom maja meseca 2007. godine, u Beogradu i Smederevu, kao odgovorna lica, i to okr. Željko Novović u svojstvu vlasnika i direktora preduzeća „ING LTD Internacional“ sa sedištem u Beogradu, i okr. Vladislav Ilić u svojstvu vlasnika i direktora preduzeća „Ponta trade“ d.o.o. sa sedištem u Smederevu, iskoristili svoj položaj odgovornog lica i okr. Iliću pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.681.537,40 dinara,
  • tokom novembra meseca 2005. godine, u Šapcu i Smederevu, i to osuđeni Vladan Plavšić kao odgovorno lice, vlasnik i direktor preduzeća „Dalma Kop“ d.o.o. sa sedištem u Šapcu, a okr. Vladislav Ilić kao vlasnik i direktor preduzeća „Ponta trade“ d.o.o. sa sedištem u Smederevu, iskoristio svoj položaj odgovornog lica i sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 5.440.206,42 dinara.

Okrivljeni M. I. je oglašen krivim što je u vremenu od 1. oktobra 2006. godine do 30. juna 2007. godine, u Smederevu, kao odgovorno lice, osnivač i direktor privrednog društva „A“ sa sedištem u Smederevu, iskoristio svoj položaj odgovornog lica i sebi i svom preduzeću pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 20.637.548,oo dinara, a okr. Vladislavu Iliću protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 20.797.403,15 dinara.

Okrivljeni Mirko Kostadinović je oglašen krivim što je tokom maja meseca 2007. godine, kao odgovorno lice – vlasnik i direktor preduzeća „NSLA“ d.o.o. sa sedištem u Čačku, u Čačku, Beogradu i Šapcu, iskoristio svoj položaj odgovornog lica i pomogao okr. Vladislavu Iliću da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 14.612.959,15 dinara.

Okrivljeni S.Đ. i Svetozar Mandić u periodu od 1. februara do 30. aprila 2007. godine, u Smederevu, i to okr. S.Đ. kao direktor i odgovorno lice u preduzeću „M“, a okr. Svetozar Mandić kao direktor i odgovorno lice u preduzeću „Man trade“ sa sedištem u Valjevu, a osuđeni Ž. M. kao direktor u preduzeću „V“ sa sedištem u Mionici, i to okr. S.Đ. iskoristio svoj položaj odgovornog lica, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, a okr. Mandić i sada osuđeni Ž.M. mu pomogli u tome.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Vladislav Ilić je oslobođen od optužbe da je u periodu od 1. januara do 28. februara 2007. godine izvršio još jedno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 11. septembra 2019. godine presudu Kž1 44/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


 

1. novembar 2019. godine
SINIŠA RADOVANČEV

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Pančevu K broj 15/18 od 8. maja 2019. godine okr. Siniša Radovančević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 8 meseci). Oštećene su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Siniša Radovančev je oglašen krivim što je 21.novembra 2017. godine, u Pančevu, smanjenih, ali ne u bitnoj meri sposobnosti da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, usled odlika svoje ličnosti, običnog pijanstva lakog stepena sa 1,04 promila alkohola u krvi, te negativnih afekata besa i srdžbe proizašlih iz konfliktne situacije vezane za međusobnu interpersonalnu problematiku, problema sa partnerkom, lišio života svoju vanbračnu suprugu, B. M, tako što je u iznajmljenom stanu u kojem su zajedno živeli, tokom jedne od njihovih svađa do koje je došlo u prisustvu ćerke oštećene iz prvog braka, rođene 2006. godine, i zajedničke jednomesečne bebe, a nastavila se u kuhinji iza zatvorenih vrata, dok su deca ostala u sobi, tokom koje je okrivljeni zapretio oštećenoj da će je zaklati, zbog čega je ćerka iz prvog braka oštećene ušla u kuhinju i pitala koga će zaklati, a on je naredio da izađe da ne bi zaklao prvo nju, što je dete i učinilo, nakon čega je kuhinjskim nožem zadao oštećenoj jedan ubod u predelu grudnog koša nanevši joj smrtonosne povrede od kojih je na licu mesta nastupila smrt.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. septembra 2019. godine presudu Kž1 784/19 kojim je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


 

1. novembar 2019. godine

S.V.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Osnovnog suda u Mionici Kn br. 17/18 od 8. aprila 2019. godine okr. S.V. je zbog izvršenja tri krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera oduzimanja predmeta i to noža.

Okrivljeni S.V. je oglašen krivim što je:

  • 24. septembra 2016. godine, u porodičnoj kući, primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožavao telesni integritet i spokojstvo članova svoje porodice, svoje supruge D.S. i svoje pastorke mal. M.Č., na taj način što je oštećenu mal. M.Č. udario štakom koju koristi pri hodu u predelu leđa, a nakon toga je uputio uvrede obema oštećenima nazivajući ih kurvama, nakon čega je u jednom trenutku uzeo kuhinjski nož i tako držeći isti u rukama pošao kao oštećenoj M, preteći da će je zaklati, zbog čega je oštećena D.S. stala između njih a što je maloletna oštećena iskoristila da pobegne napolje da bi nedugo posle toga, dok je oštećena D.S. bila u blizini šporeta napolju, uzeo šerpu u kojoj je bila voda, otvorio šporet sipao vodu u ložište i gađao oštećenu šerpom, bacivši je ka njoj, ali oštećenu nije pogodio i
  • u noći 2. juna 2017. godine, u porodičnoj kući, primenom nasilja ugrožavao telesni integritet člana svoje porodice, svoje supruge D.S, na taj način što je iskoristio okolnost kada je oštećena zaspala ležeći na krevetu, prišao držeći kuhinjski nož u ruci i oštricom noža joj naneo više telesnih povreda – sekotina – od kojih su tri na licu, dve na vratu, a dve na levoj ruci

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Mionici i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. oktobra 2019. godine presudu kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


 

1. novembar 2019. godine
OLIVERA BASTA I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 281/11 od 24. septembra 2018. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Jović pomaganjem) okr. Olivera Basta je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je okr. Zarija Jović osuđen na kaznu kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom u trajanju od 9 meseci, te je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom od privrednih društava.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od 14. decembra 2005. godine do februara 2006. godine, a okr. Basta i tokom februara meseca 2009. godine, u Beogradu, i to okr. Basta u svojstvu odgovornog lica – vršioca dužnosti direktora NIS „Jugopetrol“, a od 14. novembra 2005. godine do 9. maja 2006. godine i od 26. decembra 2008. godine do 1. maja 2009. godine kao izvršni direktor NIS „Petrol“ – ogranak Novi Sad, iskorišćavanjem svog položaja pribavila drugom pravnom licu protivpravnu imovinsku korist u čemu joj je pomogao okr. Jović kao odgovorno lice u svojstvu šefa odeljenja za promociju prodaje preduzeća NIS „Jugopetrol“:

  • krajem 2005. godine i početkom 2006. godine okr. Basta, protivno Zakonu o javnim nabavkama i Pravilniku o nabavkama NIS-a, donosila i potpisivala odluke o pokretanju postupaka javnih nabavki malih vrednosti, iako su iste po svojoj strukturi u smislu istovrsnih dobara, kvalitetu, količini i vrednosti podrazumevale pokretanje postupka javnih nabavki veće vrednosti nakon čega je, uz pomoć okr. Jovića već potpisana rešenja i sačinjene izveštaje o dodeljenom ugovoru gde je određeno koje je preduzeće izabrano za dobavljača, predavala okr. Joviću koji ih je nosio na potpis članovima već obrazovane Komisije za te nabavke koji su potpisivali izveštaj, nakon čega je roba nabavljana od preduzeća „Stabax“ doo sa sedištem u Beogradu, kao uvoznika robe i gde je direktor bio suprug okr. Baste, sada pok. Milorad Basta, protiv koga je postupak obustavljen, koji je, znajući da će se roba sigurno prodati preduzeću NIS „Jugopetrol“ neosnovano i višestruko uvećavao cene proizvoda a da bi se prikrila činjenica da se roba nabavlja od tog preduzeća unapred je po prethodnom dogovoru robu prodavao preduzećima okr. Jadranke Starčević i sada pok. Marka Stamenkovića, protiv koga je postupak obustavljen, kako bi se ta preduzeća pojavljivala kao ponuđači i dobavljači preduzećem NIS „Jugopetrol“ pa je prodaja robe formalno sprovedena preko njihovih preduzeća, a zarada ostvarena na ime razlike od nabavne cene i prodajne cene u procentu 95,80 % prosleđena preduzeću „Stabax“ doo i
  • dana 4. februara 2009. godine okr. Basta donosi odluku o nabavci velike vrednosti procenjeno na 10.000.000,oo dinara, bez PDV-a, protivno Zakonu o javnim nabavkama i Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o nabavkama u NIS-u ad Novi Sad, prekoračujući time granice svog ovlašćenja, a istog dana donela i rešenje o obrazovanju Komisije za nabavku velike vrednosti, nakon čega se, a po instrukcijama sada pok. Milorada Baste, bez javnog oglašavanja od preduzeća „Dakom international“, „Jadras“ i „Happy line“ pribavljaju ponude, s tim što je preduzeće „Happy line“ poslalo nevažeću ponudu nakon čega se donosi odluka da se kao najpovoljniji ponuđač radi kupovine reklamnog materijala izabere preduzeće „Dakom international“ koje ispostavlja četiri fakture što „NIS Petrol“ plaća u ukupnom iznosu od 11.585.240,oo dinara, a ta roba se nabavlja od preduzeća „Stabax“ doo i isporučuje preduzeću NIS „Jugopetrol“,

čime je okr. Basta omogućila pribavljanje protivpravne imovinske koristi za preduzeće „Stabax“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 18.840.217,85 dinara, u čemu joj je za iznos od 10.430.233,27 dinara pomogao okr. Jović, kao i za preduzeća „Jadras“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 470.781,oo dinara, „Imsta trade“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 86.710,oo dinara, „BG Impex“ doo sa sedištem u Beogradu  u iznosu od 58.152,oo dinara a okr. Basta samostalno i za preduzeće „Dakom international“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 215.550,oo dinara.

Takođe, prvostepenom presudom je odbijena optužba prema okr. Jadranki Starčević, Ivani Đukić i Žikici Paunoviću za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, te su okr. Ivana Ašanin, Zoran Krstić i Ljubica Stojmirović oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, branilac okr. Olivere Baste, Zarija Jovića, Jadranke Starčević i Ivane Đukić, te punomoćnici privrednog društva „Jadras“ i „Dakom international“.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 23. septembra 2019. godine rešenje Kž1 646/19 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom presudu na ponovno suđenje.


 

 

25. oktobar 2019. godine
DALIBOR BANjAC

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 552/18 od 22. jula 2019. godine okr. Dalibor Banjac je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju na šest godina te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 53.480,66 grama opojne droge kanabis, 2.165,96 grama opojne droge amfetamin, 790,90 grama opojne droge kokain, 369,58 grama kofeina,1 elektronska vagica sa tragovima opojne droge kokain, 1 vakum aparat i 1 presa sa tragovima opojne droge kokain.

Okrivljeni Dalibor Banjac je oglašen krivim što je 15. septembra 2016. godine, u stanu u Beogradu u kojem je boravio, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to: 54 PVC paketa sa ukupno 53.480,66 grama opojne droge kanabis, 9 PVC paketa sa ukupno 2.165,96 grama opojne droge amfetamin, 4 PVC paketa sa ukupno 790,90 grama opojne droge kokain, 1 plastičnu kutiju sa ukupno 369,58 grama kofeina, jednu električnu vagicu  sa tragovima opojne droge kokain, jedan vakum aparat i jednu presu sa tragovima opojne droge kokain i amfetamina.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 10. oktobra 2019. godine presudu Kž1 955/19 kojom je odbio kao neosnovane žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio korektno držanje pred sudom, njegove lične i porodične prilike, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, te je imajući u vidu sve napred navedeno pravilno okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina nalazeći da je navedena krivična sankcija neophodna, ali i dovoljna da se na okrivljenog utiče da ubuduće ne vrši krivična dela, a kojom će se u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

11. oktobar 2019. godine
DANIJEL VUJIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 452/17 od 16. aprila 2019. godine okr. Danijel Vujić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora za krivično delo ubistvo u pokušaju u trajanju od 8 godina).

Okrivljeni Danijel Vujić je oglašen krivim što je 19. juna 2013. godine, u stanu u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, lišio života oštećenog D.V, na taj način što je po prethodnom dogovoru pozivom sa svog broja mobilnog telefona na oglašeni mobilni telefon oštećenog, došao kod oštećenog u stan radi seksualnih usluga i nakon verbalnog sukoba, zbog pokušaja okrivljenog da oštećenog prevari oko plaćanja tih usluga novčanicom od jednog umesto od 100,oo dolara, došlo je i do fizičkog sukoba kojom prilikom je okrivljeni nožem koji je doneo sa sobom u stan oštećenog sakrivenog u novinama i koji je zajedno sa novinama spustio na stočić, uzeo taj nož i oštećenom zadao, najpre, tri ubodine u predelu prednje strane grudnog koša usled kojih je oštećeni pao na leđa na pod sobe, nakon čega je okrivljeni nastavio da ga ubada, usled kojih povreda je, a usled gubitka velike količine krvi, nastala smrt oštećenog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. septembra 2019. godine presudu Kž1 648/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, dok je žalbu okrivljenog odbacio kao neblagovremenu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu činjenicu da je ranije više puta osuđivan, te da je u veoma kratkom roku nakon izdržane kazne od 18 godina zatvora izvršio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret, dok je već sutradan izvršio drugo krivično delo i to ubistvo u pokušaju za koje delo je pravnosnažno osuđen, što po pravilnoj oceni prvostepenog suda ukazuje da prethodno izrečena kazna očigledno nije postigla svrhu specijalne prevencije, a imajući u vidu navedene otežavajuće okolnosti, kao i olakšavajuće okolnosti da se okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nalazio u stanju smanjene uračunljivosti ali ne i bitno, sud je okrivljenom za ovo krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, pa mu je uzevši kao utvrđenu pravnosnažnu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom postići ciljevi kako specijalne, tako i generalne prevencije. 


 

11. oktobar 2019. godine
VLADAN BARJAKTAREVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 266/15 od 18. januara 2019. godine okr. Vladan Barjaktarević je zbog izvršenja krivčinog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 234, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, te je od okrivljenog oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 345.490,15 evra i 101.145,oo USD. Istaknuti imovinsko-pravni zahtev oštećene banke „Komercijalna banka“ a.d. sa sedištem u Beogradu je odbijen kao neosnovan.

Okrivljeni Vladan Barjaktarević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 1. novembra 2012. godine do 27 .marta 2014. godine, u ekspoziturama banke „Komercijalna banka“ a.d. sa sedištem u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 7, kao odgovorno lice i to šef navedene ekspoziture, Sektora poslova sa stanovništvom, prekoračenjem ovlašćenja odgovornog lica pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 48.584.709,11 dinara, na taj način što je protivno utvrđenoj proceduri poslovanja banke u više navrata trebovao i preuzimao gotov novac iz trezora ekspoziture, a zatim sačinjavao naloge neistinite sadržine o navodnoj  isplati novčanih sredstava koje je označavao svojim elektronskim potpisom i od klijenata podizao iznos pri čemu novac nije isplaćivao klijentima već je isti zadržavao za sebe, a lažno sačinjene naloge o navodnoj isplati nije predavao kontroloru svih zaposlenih u ekspozituri što je bio dužan, a da bi prikrio protivpravno prisvojen novac u računski sistem pod svojom šifrom unosio neistinite podatke o navodnim gotovinskim uplatama na račune navedenih klijenata kao i neistinite podatke o navodnom prenosu sredstava sa računa pojedinih klijenata na račune navedenih klijenata i time tako neistinito uvećavao stanje na računima klijenata sa kojih je podizao novac čime je naneo štetu banci, a sebi pribavio imovinsku korist u iznosu od 345.490,15 evra i 101.145,oo USD. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 1.oktobra 2019. godine presudu Kž1 555/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud na strani okrivljenog kao olakšavajuće okolnosti cenio njegov raniji život, odnosno da do sada nije osuđivan, porodične prilike, kao i priznanje izvršenog krivičnog dela i iskreno kajanje, dok na strani okrivljenog nije našao otežavajuće okolnosti. Ceneći navedene okolnosti i dajući im adekvatan značaj pravilno je prvostepeni sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci nalazeći da je ovako izrečena kazna primerena vrsti i težini, načinu izvršenja kao i stepenu društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela, krivici okrivljenog, kao i njegovoj ličnosti, te da će se izrečenom kaznom zatvora postići svi ciljevi generalne prevencije i istom se istovremeno može vaspitno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela.


 

11. oktobar 2019. godine
BRANISLAV MATIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Valjevu K.broj 41/18 od 22. februara 2019. godine okr. Branislav Matić je zbog izvršenja krivičnog dela otmice iz člana 134, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to nosača SIM kartica, mobilnih telefona i drugo, a takođe od okrivljenog je oduzeto trinaest novčanica u apoenima od po 2.000,oo dinara, kao i imovinska korist pribavljena krivičnim delom. Oštećeni Milosav Radisavljević je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Branislav Mitić je oglašen krivim što je 26. jula 2018. godine, u noćnim časovima u Ljigu, upotrebom sile odveo oštećenog Milosava Radisavljevića iz njegove kuće na prethodno odabrano i izolovano mesto, u nameri da od njegove porodice iznudi novac, tako što je prethodno u Beogradu, pripremajući se za izvršenje krivičnog dela kupio više starih mobilnih telefona, dok je na njegov zahtev okr. D.J. kupio pet pripejd kartica, a on je išao u Ljig u osmatranje kuće oštećenog, koristeći se pretpostavkom da oštećeni ima novac jer je njegova unuka Jelena Đoković, supruga tenisera Novaka Đokovića, te u toku te noći najpre provalio u kuću oštećenog, tako što je isekao komarnik na prozoru ostave kroz koji je ušao u unutrašnjost kuće zajedno sa N.N. licem, nakon čega je, koristeći se mrakom i iznenađenjem oštećenog koji je spavao, uhvatio oštećenog za ruke, pa kako se oštećeni branio bacio mu prekrivač na glavu i tako savladao otpor oštećenog i onda mu stavio jedan deo „lisica“ koje je sa sobom doneo, dok je drugi deo „lisica“ vezao za svoju ruku, pa nakon što je iz kuće oštećenog uzeo sav novac koji našao u novčaniku oštećenog u ukupnom iznosu od 26.000,oo dinara kao i mobilni telefon oštećenog, napustio kuću oštećenog zajedno sa oštećenim, te je prešavši Ibarsku magistralu i reku Ljig odveo oštećenog do metalnog dalekovoda koji se nalazi u njivi sa kukuruzom gde je zadržao oštećenog tako što mu je omotao ruke oko dalekovoda i vezao ga lisicama, dok je noge i telo oblepio širokom selotejp trakom, nakon čega je tražio od oštećenog da zove svoju unuku zbog novca za svoj otkup, pa kada je oštećeni to odbio rekao mu: „Neću dolaziti 2-3 sata, nemoj da napraviš nešto da ne bude problema“, a potom se udaljio, nakon čega je u jutarnjim satima radi ostvarenja cilja otmice pretio da će ubiti oštećenog tako što je od sina oštećenog, poslavši mu više SMS poruka tražio novac, rekavši mu da mu je otac otet i da ne zove policiju, već da do 10:00 časova tog jutra spremi novac u iznosu od 2.000.000,oo evra, te da mu otac neće preživeti ako njegov čovek padne prilikom primopredaje.

Takođe, prvostepenom presudom okr. D.J. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo otmica iz člana 134, stav 2. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Valjevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. septembra 2019. godine presudu Kž1 629/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je za svoj zaključak da tokom postupka nije dokazano da je okr. D.J. izvršio krivično delo otmica u saizvršilaštvu sa okr. Matićem dao dovoljne, jasne i detaljne razloge koji su uverljivi i argumentovani, te ceneći sve izvedene dokaze pravilno našao da tokom postupka nije bilo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se na pouzdan način moglo utvrditi da je ovaj okrivljeni kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret optužnim aktom javnog tužioca.

U delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Branislava Matića prvostepeni sud je pravilno imao u vidu  da nije bilo olakšavajućih okolnosti, dok je od otežavajućih cenio pobude okrivljenog iz kojih je učinio krivično delo radi sticanja imovinske koristi u iznosu od traženih 2.000.000,oo evra od unuke oštećenog, Jelene Đoković, supruge tenisera Novaka Đokovića, pogoršanje zadravstvenog stanja oštećenog, te raniju osuđivanost okrivljenog za krivična dela iz grupe krivičnih dela čiji je motiv bio pribavljanje protivpravne imovinske koristi. Imajući u vidu napred navedeno, stepen krivice i težinu krivičnog dela, pravilno je prvostepeni sud ovog okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina nalazeći da će se ovakvom vrstom i visinom kazne dovoljno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši ovakva ili slična krivična dela čime će se postići opšta svrha izricanja krivičnih sankcija.


 

4. oktobar 2019. godine
RATKA VRANIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 659/15 od 15. maja 2018. godine okr. Ratka Vranić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 24. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 758/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Ratku Vranić zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ osudio na kaznu  kućnog  zatvora u trajanju od jedne godine (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljena Ratka Vranić je oglašena krivom što je počev od neutvrđenog dana sredinom maja meseca 2008. godine pa do 4. juna 2008. godine, u Beogradu, u svojstvu službenog lica – inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, tako što je kao inspektor poreske policije vršeći kontrolu poslovanja preduzeća „N“, utvrdila da je sa računa preduzeća, čiji je vlasnik sin oštećenog, podizana velika količina gotovog novca i to 27.000.000,oo dinara i da se radi o spornim isplatama, koje nije pratila odgovarajuća pisana dokumentacija, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, tako što je tokom aprila meseca 2008. godine bez znanja i naloga odgovornih lica Sektora poreske policije za grad Beograd, neutvrđenog dana sredinom maja 2008. godine od  oštećenog zahtevala da joj preda novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi podnela krivičnu prijavu protiv sina oštećenog, zbog krivičnog dela utaje poreza i da ne bi prosledila nalog za vršenje terenske kontrole za obračun i naplatu poreza preduzeća „N“, pa je dana 4. juna 2008. godine, u svom stanu, od oštećenog primila novac i to 20.000,oo evra.

Po nalaženju Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom postupka nesumnjivo proizlazi da je okrivljena u svojstvu službenog lica, inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, od oštećenog zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, a ta radnja se odnosi na sastavljanje službene beleške i traženje da se izvrši kontrola nad poslovanjem preduzeća „M“.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen krivične odgovornosti okrivljene ceneći istovremeno i olakšavajuće okolnosti koje se odnose na raniji život okrivljene, njene godine života, kao i činjenicu da je od izvršenja krivičnog dela protekao period od 11 godina, dok otežavajuće okolnosti sud nije našao. Napred navedenim okolnostima Apelacioni sud je dao karakter naročito olakšavajućih okolnosti pa je okrivljenu osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da će ovako izrečenom kaznom biti postignuta svrha kažnjavanja, te da je ista dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenu u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljene.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice, dana 12. septembra 2019. godine doneo je presudu Kž3 19/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene i potvrdio drugostepenu presudu. 


 
 

 

30. septembar 2019. godine
ZORAN OBRADOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 518/16 od 30. novembra 2018. godine okr. Zoran Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. V. D. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo primanja mita u pomaganju iz člana 367, stav 2. KZ. 

Okrivljeni Zoran Obradović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu tokom 2014. godine do 7. maja 2014. godine, kao službeno lice – direktor Republičke agencije za osiguranje depozita, koja je u funkciji stečajnog upravnika „Nove Agrobanke u stečaju“ iz Beograda, posredno, preko osuđenog Branislava Kovačevića od G.D, vlasnika privrednog društva „I“ u stečaju iz Niša, zahtevao korist da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao da izvrši, na taj način što je polovinom decembra 2013. godine okr. V.D. telefonom pozvao G. N. ponudivši mu pomoć da njegovo privredno društvo uđe u plan reorganizacije s obzirom na to da se isto nalazilo u stečaju i bilo dužnik „Nove Agrobanke u stečaju“, na šta je G.N. pristao, a takođe radi pomoći i zakazivanja sastanka sa okr. Obradovićem, te je V.D. upoznao G.N. sa osuđenim Branislavom Kovačevićem na Kovačevićev predlog, a neutvrđenog datuma u restoranu u Beogradu okr. Obradović je osuđenom Branislavu Kovačeviću saopštio da je za skidanje hipoteke na lokalu oštećenog G.N. u Nišu i za ceo posao oko davanja saglasnosti na unapred pripremljeni plan reorganizacije cifra 100.000,oo evra, na šta je osuđeni Kovačević rekao da će to Nikoliću preneti i u februaru mesecu 2014. godine saopštio G.N. da Obradović traži 100.000,oo evra, nakon čega je G.N. osuđeni Kovačević više puta pozivao telefonom tražeći mu 100.000,oo evra kako bi taj novac dao okr. Obradoviću na ime davanja pismene saglasnosti na plan reorganizacije privrednog društva „I“ koju je inače dužan da da, pa je tako 7. maja 2014. godine za okr. Obradovića osuđeni Kovačević od G.N. primio zahtevani novac u iznosu od 100.000,oo evra, pa je okr. Obradović dao pismenu saglasnost na predlog za glasanje i usvajanje plana reorganizacije stečajnog dužnika „I“ na ročištu pred Privrednim sudom u Nišu, te se sa primljenim novcem osuđeni Kovačević udaljio u pravcu ulice gde živi i gde je po prethodnom dogovoru trebalo da se nađe sa okr. Obradovićem pre čega je lišen slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Zoran Obradović i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

AApelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, 28. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 357/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu u osuđujućem delu samo u pogledu odluke o meri bezbednosti i to tako što je okr. Zoranu Obradoviću izrekao i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovanje i čuvanje tuđom imovinom u trajanju od 5 godina, dok je u preostalom delu prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena. U oslobađajućem delu prvostepena presuda je preinačena, te je okr. V.D. zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita u pomaganju iz člana 367, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci (Napomena: protiv ovog dela presude dozvoljena je žalba Apelacoinom sudu u trećem stepenu).

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o meri bezbednosti, nasuprot iznetom zaključku prvostepenog suda, osnovani su žalbeni navodi Višeg javnog tužioca u Beogradu kojim se ukazuje da je okr. Obradović prilikom vršenja službene dužnosti izvršio koruptivno krivično delo, te da se u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi da se prema ovom okrivljenom izrekne predložena mera zabrane vršenja, poziva, delatnosti i dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovanje i čuvanje tuđom imovinom, nalazeći da bi dalje vršenje navedenih delatnosti bilo opasno imajući u vidu prirodu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu nalazeći da je nesumnjivo zaključeno da se u radnjama okr. V.D. stiču obeležja krivičnog dela primanje mita u pomaganju, pri čemu se odbrana okr. V.D. da on nikada nije učestvovao u razgovorima oko primanja i davanja mita nije mogla prihvatiti s obzirom na to da je opovrgnuta pre svega iskazom Branislava Kovačevića koji je u svojoj odbrani detaljno opisao konkretne radnje koje je preduzeo okr. V.D. kao i postojanje dogovora oko podele novca koji je D.N. trebalo da preda, pri čemu Apelacioni sud nalazi da je odbrana okr. V.D. data u cilju izbegavanja krivične odgovornosti. Odbrana okr. V.D. je takođe opovrgnuta i pisanim dokazima.


 
13. septembar 2019. godine
D.Č.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Pančevu K br. 46/18 od 22. januara 2019. godine okr. D.Č. je zbog izvršenja produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 10. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 392/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. D.Č. oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180, stav 2. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Pančevu okr. D.Č. je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 20. jula do 24. avgusta 2017. godine u Vlajkovcu i Banatskoj Subotici, pri čemu, usled osobenosti romske etničke zajednice kojoj pripada, činjenice da potiče iz porodice slabijeg socijalno-ekonomskog stanja, da je napustio školovanje, da je bez zanimanja i nezaposlen, te da je fonda znanja ispod očekivanog za kalendarski uzrast i stepen formalno dostignute edukacije, nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, izvršio obljubu sa detetom što je za posledicu imalo trudnoću.

Iz izvedenih dokaza proizlaze nesporne činjenice da su se okrivljeni i oštećena  u julu 2017. godine upoznali preko društvene mreže, da je okrivljeni sa maloletnom oštećenom u periodu od 20. jula 2017. godine, kada je prvi put bio kod nje, pa sve do 24. avgusta 2017. godine, kada je prilikom pregleda u Opštoj bolnici u Vršcu utvrđena trudnoća kod oštećene u više navrata imao polne odnose, što je za posledicu imalo trudnoću oštećene, kao i da okrivljeni i oštećena žive u zajednici života.

Polazeći od navedenih nesporno utvrđenih činjenica, Apelacioni sud je našao da se radnjama okrivljenog stiču sva obeležja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, određena zakonom, ali da je u predmenoj krivično-pravnoj stvari, usled pozivanja odbrane na neznanje okrivljenog da je stupanje u polne odnose sa licem koje nije navršilo 14 godina zabranjeno, sporno da li je kod okrivljenog postojala svest o zabranjenosti dela koje čini.

Imajući na umu utvrđena lična svojstva koja se odnose na nivo obrazovanja, lične prilike, vaspitanje okrivljenog, njegove porodične prilike i okruženje u kom se kreće i iz kog potiče, Apelacioni sud je, posebno s obzirom na to da iz odbrane okrivljenog i nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da je okrivljeni u okviru etničke zajednice kojoj pripada okružen primerima lica koja su stupala u seksualne odnose i brak sa licima ženskog pola mlađim od 14 godina, a zbog takvog ponašanja nisu krivično gonjena, našao da okrivljeni nije mogao da zna da je stupanje u polni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godina predviđeno kao krivično delo.

Dakle, polazeći od prirode izvršenog krivičnog dela, okolnosti pod kojima je delo izvršeno i sveobuhvatno dejstvo subjektivnih faktora, Apelacioni sud je našao da okrivljeni, ne samo da nije bio dužan i nije mogao da zna za postojanje pravne norme koja se odnosi na njegovo ponašanje, odnosno propisa koji određuje zabranu stupanje u polne odnose sa osobama mlađim od 14 godina, već je, s obzirom na činjenicu da su njegova i porodica oštećene podržale njihov odnos i u skladu sa običajima romske populacije njihov zajednički život proslavile, kao i na sociološko – kulturološke osobenosti i običaje zajednice u kojoj živi odnosno obrasce ponašanja kojima je okružen, imao razloga da veruje da je njegovo ponašanje dozvoljeno i čak društveno poželjno. Po oceni Apelacionog suda na ovakav zaključak dodatno upućuje činjenica da je oštećena u vreme kritičnog događaja imala 13 godina i 10 meseci, kao i da su njena emocionalna i socijalna zrelost, po nalazu i mišljenju veštaka, bile u skladu sa kalendarskim uzrastom, dakle, da je gotovo dostigla uzrast od 14 godina koji je zakonodavac opredelio kao prosečnu starosnu dob u kom većina pojedinaca dostiže psihičku i fizičkku  zrelost za stupanje u seksualne odnose, zatim činjenica da se sudski veštak izjasnio da nije našao značajniju razliku u fizičkoj i psihičkoj zrelosti između okrivljenog i oštećene, kao i činjenica da je okrivljeni ubrzo nakon što je stupio u polne odnosne sa oštećenom sa njom zasnovao vanbračnu zajednicu u kojoj i danas žive i odgajaju zajedničko dete, iz čega proizlazi da okrivljeni stupanje u polne odnose sa oštećenom nije doživeo kao jednokratni seksualni čin radi zadovoljavanja nagona, već je, u skladu sa modelom u kom su definisani bračni i porodični odnosi među pripadnicima romske etničke zajednice, stupivši u seksualne odnose sa oštećenom planirao da zasnuje porodicu.

S obzirom na to da je nesumnjivo zaključeno da je okrivljeni postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi, budući da nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, kao i činjenicu da je, u slučaju postojanju neotklonjive pravne zablude, isključena krivica kao obavezni element krivičnog dela, a samim tim i postojanje krivičnog dela, to je Apelacioni sud, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo.


 
6. septembar 2019. godine
DUBRAVKA ĐORĐEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 127/14 od 18. juna 2018. godine okr. Dubravka Đorđević, Aleksandra Đorđević i Đurđa Prica su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ i jedno navedeno krivično delo u saizvršilaštvu zajedno sa okr. Majom Šteger, dok su okr. Duško Nikitović i Vojin Manasijević oslobođeni da su izvršili, u saizvršilaštvu, jedno produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ, a okr. Duško Nikitović jedno kriivčno delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 2.  KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 25. juna 2007. godine do 29. decembra 2009. godine, u prostorijama privrednog društva „Ribarsko gazdinstvo Beograda“ a.d. sa sedištem u Beogradu, kao odgovorna lica, iskorišćavanjem svog položaja i prekoračenjem granica svog ovlašćenja pribavili preduzeću DTD „Ribarstvo“ iz Bačkog Jarka protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, dok su privrednom društvu „Ribarsko gazdinstvo“ naneli štetu, jer su tokom 2007. godine doneli niz odluka o izdavanju u zakup poslovnog prostora DTD „Ribarstvo“, tokom 2008 i 2009. godine donosili odluke kojima su DTD „Ribarstvo“otuđili sredstva privrednog društva „Ribarsko gazdinstvo“ i to u 2008. godini, sredstva u vrednosti od 151.829.787,93 dinara ili 38,89% u odnosu na vrednost osnovnih sredstava na dan 31. decembar 2007. godine, a u 2009. godini vrednost otuđene imovine je iznosila 95.869.347,60 dinara ili 14,75 % u odnosu na vrednost osnovnih sredstava na dan 31. decembar 2008. godie što je suprotno odredbama ugovora o prodaji društvenog kapitala privrednog društva „Ribarsko gazdinstvo“ od 4. juna 2007. godine kojim je predviđeno da kupac do konačne isplate kupoprodajne cene neće otuđiti bilo koja od osnovnih sredstava u jednoj godini više od 10%, odnosno za čitav period više od 30%, računato po vrednosti po poslednjem bilansu stanja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. jula 2019. godine presudu Kž1 404/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni svojim radnjama pribavili privrednom društvu DTD „Ribarstvo“ protivpravnu imovinsku korist i da su svoje radnje preduzimali sa direktnim umišljajem da do takve posledice i dođe, pa ih je pravilno prvostepeni oslobodio od optužbe.


 

 

6. avgust 2019. godine
BATA DOBRIJEVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 138/18 od 5. oktobra 2018. godine okr. Bata Dobrijević je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Okrivljeni Bata Dobrijević je oglašen krivim što je u periodu od 13. do 15. februara 2018. godine, u Beogradu, u nameri pribavljanja koristi za sebe, omogućio nedozvoljeni boravak u Republici Srbiji većem broju lica, tako što je po dogovoru sa NN avganistancem i NN tunižaninom, u kući, omogućio boravak za 37 stranih državljana ilegalnih migranata, koji su na teritoriju Republike Srbije ušli na nezakonit način, izbegavajući grnaničnu kontrolu van mesta određenog za prelazak državne granice, na taj način što su NN  alžirac i NN tunižanin u parku kod Autobuske stanice nudili smeštaj ilegalnim migrantima, iste dovodili do kuće gde ih je okrivljeni smeštao pri čemu su migranti za navedenu uslugu okrivljenom ili licu koje ih je dovelo plaćali noćenje 10,oo  evra po osobi.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 16. jula 2019. godine doneo je presudu Kž1 582/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kazni, i to tako što je opisane krivično-pravne radnje za koje je okr. Bata Dobrojević oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350, stav 3. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ističe da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje svojom pravnom ocenom krivično-pravnih radnji okrivljenog Viši sud povredio krivični zakon. Imajući u vidu da su radnje izvršenja težeg oblika krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi alternativno određene i da se sastoje u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji ili omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije, a da kvalivikovan oblik ovog dela postoji u slučaju ako je ovo delo učinjeno pod određenim okolnostima, to je po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud povredio krivični zakon tumačenjem da krijumčarenje ljudi u smislu kvalifikovanog oblika ovog dela predstavlja samo omogućavanje drugome da na nedozvoljen način pređe državnu granicu, te da omogućavanjem većem broju stranih državljana nedozvoljenog boravka na teritoriji naše zemlje ne predsstavlja način izvršenja kvalifikovanog oblika ovog dela. Kako iz dispozitiva optužnog akta, po oceni Apelacionog suda, proizlaze sva bitna obeležja kvalifikovanog oblika ovog dela jer je okrivljeni, u nameri da sebi pribavi kakvu korist za novčanu naknadu omogućio većem broju ilegalnih migranata nedozvoljen boravka u Republici Srbiji, to je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u delu pravne ocene.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud je odlučujući o krivičnoj sankciji prema okrivljenom našao da je prvostepeni sud pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove porodične prilike, imao u vidu njegovo korektno držanje pred sudom i činjenicu da je neosuđivan, dok je od otežavajućih okolnosti imao u vidu da je radnjama okrivljenog omogućen boravak 37 stranih državljana koji su nelegalno ušli na teritoriju Republike Srbije. Iz navedenih razloga Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine nalazeći da je ista srazmerna stepenu krivice okrivljenog i nužna ali i dovoljna za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja. 


 
 
 

26. jul 2019. godine
NIKOLA CVETKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 527/16 od  26.februara 2019. godine okr. Nikola Cvetković je zbog izvršenja krivičnog dela teško  delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2, u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Nikola Cvetković je oglašen krivim što je 14. septembra 2015. godine, u Beogradu, na deonici puta između naselja Resnik i  Bubanj potoka, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim vozilom ne pridržavajući se saobraćajnih propisa na putevima, i time ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi na taj način što je upravljao vozilom pod dejstvom 1,22 promila alkohola u krvi, usled čega nije bio sposoban za bezbednu vožnju, pa je, krećući se desnom saobraćajnom trakom Kružnog puta, iz pravca Resnika prema Bubanj potoku, iza teretnog vozila koje je vuklo priključno vozilo, započeo preticanje ovog vozila, prešao na levu saobraćajnu traku, namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, da bi, nakon što je izvršio preticanje ovog vozila, nastavio da se kreće istom saobraćajnom trakom brzinom ne manjom od 70 km/čas, pokušavajući da pretekne i to na delu gde nije dozvoljeno preticanje, drugo NN teretno vozilo koje se kretalo desnom saobraćajnom trakom, na udaljenosti od oko 30 metara ispred teretnog vozila u situaciji kada je u susret vozilu okrivljenog iz suprotnog smera dolazilo drugo putničko vozilo, kojim je upravljao oštećeni M.T, a koje se vozilo kretalo svojom desnom saobraćjnom trakom, te je okrivljeni umesto da se vozilom vrati na svoju desnu saobraćajnu traku, nastavio da se kreće nepromenjenim režimom levom saobraćajnom trakom, pa je, kada su ova dva vozila bila na međusobnoj udaljenosti od oko 41 metar okrivljeni u pokušaju da izbegne kontakt svog vozila sa drugim putničkim vozilom preduzeo radnju skretanja vozila u levo, ali i pored toga, prednjim desnim ugaonim delom vozila udara u prednji desni ugaono-bočni deo drugog putničkog vozila, pri kom kontaktu je njegovo vozilo izašlo sa kolovoza u svoju levu stranu i nakon prevrtanja se zaustavilo oslonjeno na krov, kojom prilikom je okrivljeni zadobio lake telesne povrede, dok je drugo putničko vozilo usled kontakta inercijalnim nekontrolisanim kretanjem udarilo zadnjim desnim uglom vozila u betonski zid, a zatim zadnjim levim uglom udario u prednju desnu ugaonu bočnu stranu tada već zaustavljenog teretnog vozila kojom prilikom je oštećena N.M, koja se nalazila na mestu suvozača drugog putničkog vozila zadobila tešku telesnu povredu, oštećeni M.T, laku telesnu povredu, a oštećena M.G, koja se nalazila na zadnjem sedištu putničkog vozila zadobila smrtnu povredu od koje je na licu  mesta preminula.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 27. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 561/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Nikolu Cvetkovića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ  u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji,  prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da se korektno držao pred sudom, izrazio iskreno kajanje zbog posledica koje su nastupile, činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, da se u međuvremenu zaposlio i da nije ranije osuđivan kao i njegovo držanje nakon izvršenog krivičnog dela odnosno okolnost da je bio u kontaktu sa porodicom oštećene preminule M.G. i N.M, koji prema njemu nisu istakli imovinsko-pravni zahtev, ali je prvostepeni sud propustio da da adekvatan značaj da činjenici da je u ovoj saobraćajnoj nesreći život izgubilo jedno lice, dok je jedno lice zadobilo tešku telesnu povredu a drugo laku telesnu povredu. Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud dao prenaglašen značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima i iz tog razloga pogrešno zaključio da okrivljenom treba izreći kaznu zatvora u kraćem trajanju, zbog čega je prvostepena presuda u delu odluke o kazni preinačena nalazeći da će se ovakvom vrstom i visinom krivične sankcije postići svrha kažnjavanja. 

 
 
19. jul 2019. godine
BRANISLAV USKOKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Toi 1/16 od 20. decembra 2016. godine usvojen je zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu i od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno su oduzeta novčana sredstva u iznosu od 62.174,78 evra, a od trećih lica vlasnika (kćerki i unuka) trajno su oduzeta i to kuća u Petrogradskoj ulici u Beogradu, lokal u Makenzijevoj ulici u Beogradu, površine 87 m2, kuća u Topolskoj ulici u Beogradu, stan u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, površine 88,77 m2, kuća – lokal u Darvinovoj ulici u Beogradu, površine 147,26 m2, stan u Kičevskoj ulici u Beogradu, površine 75 m2. Upravljanje trajno oduzetom imovinom je povereno Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Takođe, prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu da se od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno oduzme stan u Molerovoj ulici u Beogradu, površine 57 m2, novčana sredstva kod Podgoričke banke u iznosu od 15.000,oo svra i 35.700,oo evra, te da se od trećih lica vlasnika (supruge, kćerki, zetova i unuka) trajno oduzmu novčana sredstva kod „Podgoričke banke“ u iznosu od 16.555,62 evra, samostalna zanatska radnja „Jupiter čisto“ u Kalenićevoj ulici u Beogradu, udeo u akcionarskom društvu „Naša sloga“ u Kovinu, kuća i tri zgrade u Bulevaru kralja Aleksandara u Beogradu, površine 4 ara i 83,30 m2, privredno društvo „Cotto-antico“ u Beogradu, kuća sa lokalom u ulici Baje Sekulića, korisne površine 524,64 m2, stan u ulici Baba Višnjina u Beogradu, površine 131 m2, privredno društvo „Jupiter higijena“ u Beogradu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, osuđeni Branislav Uskoković i njegov branilac, treća lica i njihovi punomoćnici.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta, 17. juna 2019. godine doneo je rešenje Kž Toi 1/17 kojim je preinačio prvostepeno rešenje i od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno oduzeo i stan u Molerovoj ulici u Beogradu, površine 57 m2. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se u žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazuje da je prvostepeni sud pogrešio kad od osuđenog Branislava Uskokovića nije trajno oduzeo i stan u Molerovoj ulici površine 57 m2, jer i taj stan proističe iz sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnog dela. Naime, predmetni stan je kupljen 1997. godine i nije kupljen iz zakonitih prihoda osuđenog i njegove supruge imajući u vidu da su u tom periodu kupovane i druge nekretnine, te da je i određene novčane iznose osuđeni poklonio svojim kćerkama, iz čega je ovaj sud izveo zaključak da je pomenuti stan nabavljen sredstvima koji proističu iz izvršenja krivičnog dela.

U delu u kome je potvđeno prvostepeno rešenje da se odbije zahtev Višeg javnog tužioca iz Beograda za trajno oduzimanje imovine od osuđenog i trećih lica Apelacioni sud je utvrdio da je pravilno prvostepeni sud našao da Viši javni tužilac u Beogradu nije dokazao da i ta imovina potiče iz nezakonitih prihoda.


 
 
19. jul 2019. godine
DRAGAN MITIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u  Smederevu K br. 27/18 od 18. oktobra 2018. godine odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega prema okr. Mitiću da je delo izvršio u produženom trajanju podstrekavanjem, a prema okr. Cvetiću i Mraoviću da su delo izvršili u saizvršilaštvu) prema okr. Draganu Mitiću, Vldanu Cvetiću i Mališi Mraoviću.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 6. juna 2019. godine presudu Kž1 65/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dragana Mitića, Vladana Cvetića i Mališu Mraovića oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Mitića da je delo izvršio u produženom trajanju podstrekavanjem, a okr. Cvetića i Mraovića da su delo izvršili u saizvršilaštvu).

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Draganu Mitiću je stavljeno na teret da je u periodu od 8. septembra 2010. godine do 14. decembra 2011. godine u Smederevu, kao odgovorno lice – stvarni vlasnik preduzeća „Agro forum“ d.o.o, podstrekavao okr. Vladana Cvetića i Mališu Mraovića da kao ovlašćena lica preduzeća „Agro forum“ d.o.o. iskorišćavanjem svojih službenih položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja drugome pribave imovnisku korist i to suprotno Zakonu o robnim rezervama i suprotno ugovornim odredbama izvrše prodaju 6.104.476 kg merkantilne pšenice, 1.767.792,00 kg merkantilnog kukuruza i 115.384,60 kg žive mere tovnih svinja vlasništvo Republičke direkcije za robne rezerve kojim je od strane Direkcije povereno na čuvanje, te izvršenom kontrolom od strane predstavnika Direkcije utvrđen napred navedeni manjak, na koji način je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 173.606.374,20 dinara a za navedeni iznos oštetio Republičku direkciju za robne rezerve.

Nasuprot žalbenim navodima, po nalaženju Apelacionog suda, izreka prvostepene presude je jasna i razumljiva i predstavlja izreku upravo onako kako je ona opredeljena optužnicom koju je  zastupao Viši javni tužilac u Smederevu. Međutim, osnovano se ukazuje žalbom da prvostepeni sud odbija optužbu prema okrivljenima za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica nalazeći da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

U razlozima za nalaženje da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja prvostepeni sud je pravilno našao da se na okrivljene ima primeniti odredba Krivičnog zakonika koja je povoljnija, pošto prvostepeni sud pravilno ocenjuje da su radnjama okrivljenih ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. Naime, u radnjama okrivljenih sadržana su, i po oceni Apelacionog suda, obeležja krivičnog dela iz člana 24. Zakona o robnim rezervama, a koji zakon je važio do 27. novembra 2013. godine, odnosno u vremenskom periodu koji u optužnici određen kao period izvršenja krivičnog dela.

Dalje, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je, s obzirom da su radnje koje se stavljaju na teret okrivljenima da su ih preduzeli, preduzete i opisane u vremenskom periodu od 8. septembra 2010. godine do 14. decembra 2011. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon kada je, ne prihvatajući kvalifikacije Tužilaštva, odbio optužbu, ali u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica za šta u navedenoj situaciji nije bilo mesta. Naime, u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost gonjenja za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, a kako se to osnovano ukazuje u žalbi Višeg javnog tužioca u Smederevu. Međutim, u situaciji kada sud utvrdi da iz činjeničnog opisa proizlazi drugo krivično delo, te kada istovremeno utvrdi da je za to krivično delo nastupila apsolutna zastarelost, prvostepeni sud je bio ovlašćen samo da donese presudu da nije bilo dokaza da su okrivljeni predmetnom prilikom izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, a u odnosu na krivično delo čija bitna obeležja su ostvarena je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.


 
 
19. jul 2019. godine
MILAN STANKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 3975/17 od 4. marta 2019. godine okr. Milan Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Okrivljeni Milan Stanković je oglašen krivim što je 30. maja 2017. godine, u stanu u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled povišene emocionalne napetosti sa psihološkim sadržajem afekta besa visokog intenziteta, u stanju alkoholne opijenosti i pod dejstvom marihuane, zbog čega je došao u stanje jake razdraženosti koje je sam izazvao svojom krivicom, lišio života svoju majku tako što ju je najpre više puta udario šakom stisnutom u pesnicu i šutirao u predelu glave i tela, nanevši joj povrede, nakon čega ju je kuhinjskim nožem zadao više uboda i posekotina u predelu tela i vrata usled čega je nastupila smrt zbog iskrvavljenja iz prosečenog srca i ushodnog dela aorte.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 18. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 505/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Milana Stankovića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima, a sa druge strane nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je okrivljeni više puta osuđivan zbog krivičnog dela nasilja u porodici izvršenog upravo nad pokojnom oštećenom. Iz napred navedenih razloga je Apelacioni sud, uvažavaćem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o kazni tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, u uverenju da se u odnosu na okrivljenog, kao višestrukog povratnika, samo maksimalnom zaprećenom kaznom zatvora može uticati da ubuduće na vrši ovakva i slična krivična dela, odnosno da će se postići svrha kažnjavanja. 


 
 
2. jul 2019. godine
MILOŠ VELIČKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  475/18 od 20. marta 2019. godine okr. Miloš Veličković je zbog izvršenja krivičnog dela neovolašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 510 tableta i delova tableta MDMA ukupne neto mase 202,65 grama, 15,68 grama opojne droge THC i jedne elektronske vagice.

Okrivljeni Miloš Veličković je oglašen krivm što je 16. juna 2018. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao 510 tableta i delova tableta MDMA ukupne neto mase 202,65 grama, praha opojne droge MDMA i mikrokristalne celuloze, kao i 15,68 grama marihuane.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 27. juna 2019. godine rešenje Kž1 532/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, a pored toga povređeno je i pravo odbrane, što je moglo imati uticaj na pravilno presuđenje.


 

2. jul 2019. godine
MILjAN ĐUKIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 7/18 od 14. februara 2019. godine okr. Miljan Đukić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti  zabrane upravljanja motornim vozilima „B“  kategorije u trajanju od 5 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miljan Đukić je oglašen krivim što je 18. novembra 2017. godine, u Smederevskoj Palanci, u stanju smanjene uračunljivosti do bitno, ali ne i bitno, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, usled čega je nastupila smrt dva lica, na taj način što je upravljao putničkim vozilom sa probnom vozačkom dozvolom u vreme zabrane upravljanja, te je u krvi imao 1,54 promila alkohola i vozio nedozvoljenom brzinom ne manjom od 76 km/čas u naselju gde je brzina ograničena na 50 km/čas, izgubio kontrolu nad vozilom usled čega je došlo do destabilizacije, zanošenja i nekontrolisanog kretanja vozila, tako da je desnim bočnim delom vozila u predelu zadnjih desnih vrata udario u stub ulične rasvete koji se nalazio na razdelnom ostrvu između kolovoznih traka, a nakon toga vozilo kojim je upravljao je zarotirano i prešlo put od oko 15 metara gde se zaustavilo u levoj kolovoznoj traci namenjenoj kretanju vozila iz suprotnog smera, kojom prilikom je sada pok. M.Š. koji je sedeo u zadnjem redu iza vozača zadobio teške telesne povrede i na licu mesta izgubio život, a sada pok. P.O. koji je sedeo iza suvozača zadobio teške telesne povrede i na licu mesta izgubio život. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 29. maja 2019. godine doneo je presudu Kž1 382/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Miljana Đukića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je neosuđivan, da se radi o mladom čoveku koji je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 22 godine, da se porodica pok. M.Š. nije pridružila krivičnom gonjenju, da je okrivljeni u nezgodi i sam zadobio teške telesne povrede, da je ispoljio kajanje i da na strani okrivljenog nije bilo otežavajućih okolnosti. Međutim, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj svim navedenim olakšavajćim okolnostima, pa je Apelacioni sud prvostepenu presudu preinačio i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina nalazeći da će se ovakvom odmerenom kaznom zatvora ostvariti svrha kažnjavanja.


 

2. jul 2019. godine
DRAGAN LjUBISAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 58/17 od 28. decembra 2018. godine okr. Dragan Ljubisavljević je zbog izvršenja krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dragan Ljubisavljević je oglašen krivim što je u noći između 24/25. novembra 2016. godine, u napuštenoj kući u Beogradu, u kojoj je neprijavljeno boravio i živeo zajedno sa svojom vanbračnom suprugom, oštećenom Đurđicom Mihajlović, lišio života oštećenu na taj način što je, oko ponoći, kada se vratio kući, oštećenoj, koja je ležala potrbuške na dušeku, dok se nalazio sa njene desne strane, drvenom letvom, metalnom šipkom i stopalom u obući, zadao veliki broj udaraca, najmanje 30, u predelu glave, trupa i udova, nanevši joj povrede čiji se redosled ne može utvrditi, koje povrede su nastale za života jedna za drugom u relativno kratkom vremenskom intervalu i skupa procenjene su predstavljale tešku i po život opasnu telesnu povredu, a koje su sve svojim skupnim dejstvom dovele do smrtnog ishoda, da bi nakon izvršenja dela 21. novembra 2016. godine u 02:00 časa pozvao policiju i prijavio da je oštećenu zatekao mrtvu u navedenom objektu, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenje i lažno predstavi uzrok smrti oštećene.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. maja 2019. godine presudu Kž1 437/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se pred sudom držao korektno, da je reč o starijem čoveku koji ranije nije osuđivan, da je bio pod dejstvom alkohola, zbog čega su njegove sposobnosti značaja dela i upravljanjem postupcima bile smanjene, ali ne bitno, dok otežavajuće okolnosti na njegovoj strani nije našao, pa ga je pravilno osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, pravilno nalazeći da će se istom ostvariti svrha kažnjavanja.


 

2. jul 2019. godine
RATKA VRANIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 659/15 od 15. maja 2018. godine okr. Ratka Vranić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 24. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 758/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Ratku Vranić zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ osudio na kaznu  kućnog  zatvora u trajanju od jedne godine (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljena Ratka Vranić je oglašena krivom što je počev od neutvrđenog dana sredinom maja meseca 2008. godine pa do 4. juna 2008. godine, u Beogradu, u svojstvu službenog lica – inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, tako što je kao inspektor poreske policije vršeći kontrolu poslovanja preduzeća „N“, utvrdila da je sa računa preduzeća, čiji je vlasnik sin oštećenog, podizana velika količina gotovog novca i to 27.000.000,oo dinara i da se radi o spornim isplatama, koje nije pratila odgovarajuća pisana dokumentacija, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, tako što je tokom aprila meseca 2008. godine bez znanja i naloga odgovornih lica Sektora poreske policije za grad Beograd, neutvrđenog dana sredinom maja 2008. godine od  oštećenog zahtevala da joj preda novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi podnela krivičnu prijavu protiv sina oštećenog, zbog krivičnog dela utaje poreza i da ne bi prosledila nalog za vršenje terenske kontrole za obračun i naplatu poreza preduzeća „N“, pa je dana 4. juna 2008. godine, u svom stanu, od oštećenog primila novac i to 20.000,oo evra.

Po nalaženju Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom postupka nesumnjivo proizlazi da je okrivljena u svojstvu službenog lica, inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, od oštećenog zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, a ta radnja se odnosi na sastavljanje službene beleške i traženje da se izvrši kontrola nad poslovanjem preduzeća „M“.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen krivične odgovornosti okrivljene ceneći istovremeno i olakšavajuće okolnosti koje se odnose na raniji život okrivljene, njene godine života, kao i činjenicu da je od izvršenja krivičnog dela protekao period od 11 godina, dok otežavajuće okolnosti sud nije našao. Napred navedenim okolnostima Apelacioni sud je dao karakter naročito olakšavajućih okolnosti pa je okrivljenu osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da će ovako izrečenom kaznom biti postignuta svrha kažnjavanja, te da je ista dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenu u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela.  


 

28. jun 2019. godine
KATARINA NIKOL REBRAČA I DR


PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 3775/10 od 10. aprila 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ (od čega okr. Mirjana Hristić i Slađana Mironija pomaganjem), okr. Katarina Nikol Rebrača je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, dok su okr. Slađana Mironija i Mirjana Hristić osuđene su na kaznu zatvra u trajanju od po 1 godinu. Takođe, okr. Katarina Nikol Rebrača je obavezana da na ime imovinske koristi uplati iznos od 22.584.619,80 dinara u korist budžeta Republike Srbije.

Okrivljena Katarina Nikol Rebrača je oglašena krivom što je u periodu od 2. juna 2006. godine do 9. marta 2010. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice, u svojstvu osnivača i direktora Dobrotvornog fonda “Katarina Rebrača” pozivajući se na pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Srbije i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i u svojstvu lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima agencija “K models” i Top image”, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist, u čemu su joj pomogle okr. Mirjana Hristić u svojstvu preduzetnika, osnivača i lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima Agencije “Mima art” i okr. Slađana Mironija u svojstvu preduzetnika, osnivača i lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima Agencije Top image”, dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste na ime navodno izvršenih usluga, iskoristivši svoj položaj i ovlašćenje, na taj način što je okr. Rebrača sa poslovnih računa Dobrotvornog fonda otvorenih kod dve banke za prikupljanje novčanih sredstava u svrhu realizacije ciljeva Dobrotvornog fonda, na koje račune je od strane raznih donatora – pravnih i fizičkih lica uplaćen novac u ukupnom iznosu od 62.440.283,29 dinara, izvršila prenos novčanih sredstava na račune agencija “K models”, “Mima art” i Top image”, na ime navodno izvršenih usluga za Dobrotvorni fond za koje su okr. Hristić i Mironija dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste, nakon čega je okr. Hristić sa računa Agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i okr. Mironija sa računa Agencije Top image” podigla novac u ukupnom iznosu od 6.892.000,oo dinara, a koji novac su predali okr. Rebrači, dok je okr. Rebrača sa računa Agencije “K models” podigla novac u ukupnom iznosu od 3.772.000,oo dinara, a na ime navodno izvršenih usluga na osnovu faktura bez prateće dokumentacije koja pravda iste, iako ove navedene agencije usluge nisu pružile Dobrotvornom fondu u tim iznosima i tako podignuti novac kao i novac koji su joj predale okr. Hristić i Mironija zadržale za sebe, i što je okr. Rebrača iz sredstava sa računa navedenog fonda koristila i za svoje potrebe, suprotno aktu o osnivanju Dobrotvornog fonda, tako što je sa računa Fonda vršila plaćanje avio karata i aerodromskih taksi za sebe, porodicu i prijatelje, sve u ukupnom iznosu od 1.242.032,oo dinara, usluge prenoćišta u hotelu “Hyatt” u iznosu od 187.603,01 dinara i telefonske račune na njeno ime u ukupnom iznosu od 223.595,49 dinara i podigla gotovinu u ukupnom iznosu od 5.629.061,90 dinara koji iznos je koristila za lične potrebe dok je i za lične potrebe vršila plaćanje viza karticom u ukupnom iznosu od 1.711.327,40 dinara, te na tako opisani način za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 22.584.619,80 dinara.


PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.


DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, je nakon održane sednice veća, dana 11. juna 2019. godine doneo rešenje Kž1 285/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacinog suda osnovano se u žalbama branilaca okrivljenih ukazuje na učinjene bitne povrede krivičnog postupka zbog kojih se pravilnost presude u određenim delovima nije mogla ispitati. Naime, osnovano se ukazuje na nedostatak razloga u pogledu činjenica utvrđene prvostepenom presudom da je okr. Mironija – odgovorno lice Agencije Top image” podignutu gotovinu predala okr. Rebrači koju je ona potom zadržala za sebe. Ovo stoga što prvostepeni sud ne daje ocenu odbrane okr. Mironije kada se izjašnjava za šta je potrošen novac koji je podignut sa računa Agencije Top image”, i to u delu gde je između ostalog rekla da je njena zarada bila 100.000,oo dinara mesečno, te da je samo na ime naknade za svoj rad ona uzela 3,6 miliona od ukupno uplaćenih 7,2 miliona na račun Agencije Top image” od strane fonda Rebrača, dok je preostalih 2,7 miliona plaćala troškove Agencije u kešu. S druge strane, naknadno dostavljena specifikacija uz ranije priložene fakture, koja je bila predmet ocene Komisije veštaka prilikom izrade dopunskog nalaza veštaka, odnosi se na kompletan iznos ispostavljenih faktura Fondu Rebrača, a prvostepeni sud nije razjasnio kontradiktornost činjenice da je okrivljena dostavljenim specifikacijama ponudila pravdanje za sve fakturisane usluge, sa navodima njene odbrane da su zapravo usluge vredele svega 2,7 miliona, a da je 3,6 miliona ona uzela sebi za plate.

Nadalje, osnovano se ukazuje da je izreka prvostepene presude protivurečna sa obrazloženjem u delu gde prvostepeni sud navodi da je okr. Hristić sa računa Agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i sav novac predala okr. Rebrači, iako ta Agencija usluge nije pružila Dobrotvornom fondu u tom iznosu, dok se u delu obrazloženja presude navodi da okr. Hristić nije vršila bilo kakve usluge za Fond. Naime, iako u izreci prvostepene presude prvostepeni sud, za razliku od sadržine optužnice u tom delu, navodi da navedene Agencije usluge nisu pružile Fondu u tim iznosima, celokupni pomenuti iznosi od 2.927.000,oo dinara i 6.892.000,oo dinara, koji su prema navodima u izreci presude okr. Mironija i Hristić predale okr. Rebrači, predstavljaju deo iznosa ukupno protivpravno pribavljene imovinske koristi, označenog u izreci presude, te je nejasno ovakvo određenje suda kojim implicira mogućnost da neke usluge jesu pružene od strane agencija okr. Mironiji i Hristić.

Takođe, osnovano se ukazuje na nerazumljivost izreke presude budući da činjenični opis radnji koje su preduzele okr. Hristić i Mironija obuhvata i radnje pomaganja i radnje izvršenja krivičnog dela, a optužnicom im je stavljeno na teret pomaganje okr. Rebrači u izvršenju krivičnog dela.

Rešenjem Apelacinog suda prvostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postupku otkloni učinjene bitne povrede krivičnog postupka na koje je ukazano rešenjem, nakon čega će biti u mogućnosti da pravilnom ocenom dokaza potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje i donese na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne i logične razloge.
 


7. jun 2019. godine
MLADEN KALEZIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 243/16 od 20. septembra 2018. godine okr. Mladen Kalezić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Mladen Kalezić je oglašen krivim što je 24. marta 2001. godine, u restoranu u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pokušao da liši života više lice kada je iz svog pištolja ispalio više projektila u oštećene D.S. i M.S. od kojih je oštećeni D.S. lišen života nakon što je zadobio prostreline, od kojih povreda je kasnije nastupila smrt, a oštećeni M.S. zadobio povrede projektilima koje predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život, na taj način što je po dolasku u restoran, u kojem je sedeo za jednim stolom zajedno sa okr. Osmanijem Mevludom, okr. Kalezić otišao u VC restorana, gde  po izlasku iz VC-a nakon kraće verbalne prepirke sa oštećenim M.S. sa kojim se mimoišao u malom hodniku ispred VC-a, u trenutku kada je oštećeni M.S. unutar VC-a, najpre fizički nasrnuo na njega tako što ga je pesnicom leve ruke dva puta udario u lice, nakon čega je dok je stajao kod vrata iz svog pištolja koji je izvadio iz pojasa ispalio jedan projektil u pravcu leve noge oštećenog M.S, kojom prilikom je oštećeni M.S. zadobio prostrelinu u predelu butine leve noge, posle čega su začuvši pucanj iz pištolja do njih dotrčali svedoci B.S, N.S, i oštećeni D.S. koji je kada je video da je oštećeni M.S. napadnut pištoljem otrčao do stola, gde su prethodno sedeli i iz torbice oštećenog M.S. izvadio pištolj  i dotrčao do mesta sukoba dodajući ga oštećenom M.S. gde je za vreme trajanja fizičkog sukoba M.S, D.S. i M.S. sa okr. Kalezićem došlo do otimanja oko pištolja koji je ovaj okrivljeni držao u ruci, pri čemu je u toku sukoba i oko otimanja pištolja okr. Kalezić zadobijao i udarce od strane svedoka i oštećenih, da bi u jednom trenutku trajanja sukoba u koji se naknadno umešao i okr. Osmani Mevlud, na taj način što je pokušao da otme pištolj koji je u svojoj ruci držao oštećeni M.S, okr. Mevlud bio pogođen projektilom, a okr. Kalezić je u jednom trenutku dok je fizički sukob još uvek trjao, ih svog pištolja koji je držao u desnoj ruci u pravcu oštećenog D.S. isaplio više projektila koji su ga pogodili, kao i u pravcu oštećenog M.S. koji je od projektila zadobio povredu u predelu grudnog koša, pri čemu je okr. Mevlud iz ruku oštećenog M.S. uzeo pištolj i sa istim pobegao sa lica mesta, kojom prilikom je oštećeni D.S. zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život od kojih je nastupila njegova smrt, a oštećeni M.S. zadobio povrede projektilima  koje predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Osmani Mevlud je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. KZ, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja kao predmeta čije oduzimanje po krivičnom zakoniku neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 12. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 67/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Mladena Kalezića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti cenio godine života okrivljenog i da se radilo o situacinom krivičnom delu, dok je kao otežavajuću okolnost cenio njegov raniji život. Međutim, prema stavu Apelacionog suda, osnovano je žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazano Apelacionom sudu da je prvostepeni sud pogrešno kao olakšavajuću okolnost cenio protek vremena od kritičnog događaja pa do presuđenja (18 godina), budući da je ova okolnost prouzrokovana radnjama samog okrivljenog, odnosno činjenicom da je izbegavao krivično gonjenje time što se nalazio u bekstvu, te se protek vremena u konkretnom slučaju ne može ceniti kao činjenica koja ide u korist okrivljenom. Stoga je Apelacioni sud zaključio da je kazna na koju je okrivljenog osudio prvostepeni sud neadekvatno odmerena da je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu u ovom delu prvostepenu presudu preinačio i okr. Kalezića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, nalazeći da je ovako odmerena kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice okrivljenog, a posebno činjenici što je smrtna posledica kod drugog lica izostala samo zbog blagovremene lekarske pomoći, te da je ista nužna radi ostvarivanja svrhe kažnjavanja.

U odnosu na okr. Osmanija Mevluda Apelacioni sud nalazi da ga je prvostepeni sud pravilno oslobodio od optužbe imajući u vidu da ni jedan izvedeni materijalni dokaz, kao ni saslušano lice nisu potvrdili navode optužnog akta da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.


7. jun 2019. godine

DRAGAN TIRNANIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 39/17 od 1. februara 2019. godine okr. Dragan Tirnanić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dragan Tirnanić je oglašen krivim što je 20. avgusta 1996. godine, u mestu Bosanski Lužani, opština Derventa, u šumi koja se nalazi u lugu na oko 500 metara od porodične kuće u kojoj je živela oštećena G.Đ. sa porodicom, u stanju smanjene uračunljivosti, na podmukao način lišio života oštećenu, tako što je 17. avgusta 1996. godine došao u kuću oštećene, a da bi nastavio ranije prekinutu vanbračnu vezu sa M.I, povodom čega sada pok. G.I, saznajući za razloge za prestanak te zajednice nije bila ravnodušna, sa čim se svedok M.I. nije složila, na koje odbijanje je reagovao tako da će da ga zapamte i da to neće tako da se završi, pa je okrivljeni kritičnog dana došao u Bosanske Lužane, do kuće u kojoj je oštećena živela i objasnio joj da mu treba pomoć oko automobila koji je ostao na magistralnom putu Derventa – Prnjavor i time oštećenu doveo u zabludu, istovremeno joj objašnjavajući da ponese hidrauličnu dizalicu, pa je oštećena tu dizalicu uzela i krenula sa okrvljenim, pa kada su došli u deo koji predstavlja šumu, kroz koju vodi staza do izlaska na magistralni put, okrivljeni je jednim aktivnim udarcem u levi slepoočni predeo hidrauličnom dizalicom naneo povrede oštećenoj usled čega je nastupila smrt, potom je vučenjem za noge odvukao do skrivenijeg mesta, gde je leš oštećene prekrio lišćem, dizalicu sakrio neposredno u blizini i udaljio se u nepoznatom pravcu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. maja 2019. godine presudu kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu njegov raniji život, kao i da je kritičnom prilikom postupao u stanju smanjene uračunljivosti do granice bitnog, ali ne i bitno, dok je od otežavajućih okolnosti prvostepeni sud imao u vidu okolnosti koje su se ticale ponašanja okrivljenog posle izvršenja krivičnog dela, sakrivanje beživotnog tela oštećene i predmeta kojim je izvršeno krivično delo, zbog čega je pravilno prvostepeni sud našao da je kazna zatvora u trajanju od 15 godina srazmerna i dovoljna, a u isto vreme i nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

 

15. maj 2019. godine
BRANKO TOMIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Po3 br. 2/19 od 27. februara 2019. godine okr. Branku Tomiću je zbog izvršenja, u sticaju, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom proveravanja od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: mobilnog telefona sa pripadajućom karticom i računarskog kućišta. Oštećene su radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Branko Tomić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu između 21. i 26. decembra 2018. godine, u Majdanpeku, ugrozio sigurnost lica koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja i to oštećene novinarke Tatjane Vojstehovski Stevanov, kao i sigurnost njene kćerke, pretnjom da će napasti na život i telo oštećenih, kao i na život i telo bliskog lica oštećenih, na taj način što je 25. decembra 2018. godine na internet društvenoj mreži „Twitter“ sa svog naloga poslao poruku na nalog oštećene Tatjane Vojtehovski Stevanov preteće sadržine, te što je 26. decembra 2018. godine, u toku emitovanja emisije „Život priča“ na televiziji „Prva“ tokom koje emisije oštećena Tatjana Vojtehovski Stevanov komunicira sa gledaocima emisije putem društvene mreže „Twitter“ sa svog naloga poslao poruku na nalog ove oštećene preteći da će napasti na život i telo nje i njene kćerke, koje preteće poruke su oštećene pročitale, i usled kojih pretnji se osećaju ugroženim, za svoj život i telo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 13. maja 2019. godine doneo je presudu Kž1 Po3 6/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Branka Tomića zbog izvršenja,  u sticaju, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu kućnog  zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 8 meseci.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog utvrdio da je isti priznao izvršenje krivičnog dela, te iskazao iskreno kajanje, kao i njegov raniji život. Međutim, prema oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog dao preveliki značaj, u odnosu na stepen krivice učinioca, jačinu ugrožavanja i povredu zaštićenog dobra, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, na šta se osnovano ukazuje izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca, pa je stoga Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u tom delu i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 8 meseci nalazeći da je ovakva kazna adekvatna i nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

15. maj 2019. godine
DRAGAN SUPUROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 6/10 od 13. aprila 2016. godine okr. Dragan Supurović i S.P. su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 6. septembra 2018. godine doneo presudu Kž1 215/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Dragana Supurovića i isti okrivljeni je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu, dok je o delu prvostepene presude koji se odnosi na okr. S.P. postupak pravnosnažno okončan ranijom drugostepenom presudom ovog suda).

Po nalaženju Apelacionog suda dokazano je da je okr. Supurović pucao i sa četiri projektila pogodio u telo pok. I. P, koji je tom prilikom lišen života, a doveden je u opasnost život više lica koji su sedeli za stolom kao gosti u kafiću.

Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen odgovornosti okrivljenog. Ceneći ostale okolnosti, kao otežavajuću okolnost je imao u vidu njegov raniji život, dok nije našao postojanje olakšavajućih okolnosti, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, pošto smatra da je ovakva kazna srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i krivičnoj odgovornosti okrivljenog, kao i da je dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenog u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela, a i radi postizanja generalne prevencije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog. 

TRĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući u trećem stepenu 10. aprila 2019. godine doneo presudu Kž3 32/18 kojom je preinačio drugostepenu presudu i okr. Dragana Supurovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ RS. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu je okr. Draganu Supuroviću stavljeno na teret da je 22. septembra 1994. godine, u bašti kafića u Beogradu, lišio života I.P. i pri tome je doveo u opasnost živote više lica, jer je nakon ulaska u kafić prišao stolu za kojim je sedeo I.P, na udaljenosti većoj od jednog metra i iz pištolja ispalio više hitaca u pravcu I.P. i pogodio ga u telo, kojom prilikom su mu nanete povrede od kojih je kod I.P. nastupila smrt, a ispaljenim hicima pogođeni su i gosti kafića oštećeni A.M. i M.N i zadobili lake telesne povrede, te su time njihovi život, kao i životi B.D. i D.M, koji su sedeli pored I.P. dovedeni u opasnost.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu, a kako je to pravilno našao i drugostepeni sud, u ovom postupku je sporna činjenica da li je okrivljeni pucao iz pištolja u pokojnog, pri čemu, ova sporna činjenica nije mogla biti utvrđena iz materijalnih dokaza niti iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke i balističara. Naime, kako su to pravilno zaključili i prvostepeni i drugostepeni sud iz iskaza svedoka nije bilo moguće utvrditi ko je pucao na pokojnog s obzirom na to da su ovi svedoci tokom postupka, u pogledu ove činjenice iznosili samo svoje utiske i pretpostavke, a tokom postupka nije izveden ni jedan materijalni dokaz koji bi potkrepio navode javnog tužioca da je okrivljeni kritičnom prilikom kod sebe imao pištolj, niti da je iz istog ispalio više hitaca u pravcu I.P. Imajući u vidu da sud presudu može zasnovati samo na činjenicama u čiju izvesnost je uveren, a da u konkretnom slučaju izvedenim dokazima nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo ubistvo, Apelacioni sud je kao sud trećeg stepena uvažavanjem žalbe okrivljenih preinačio drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe, nalazeći da okrivljeni nije izvršio ovo krivično delo.


 

25. april 2019. godine
MILAN KRASIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 626/14 od 10. juna 2016. godine, između ostalog, okr. Milan Krasić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114, stav 1. tačka 3. KZ. Predstavnik porodice oštećenih je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 22. maja 2018. godine doneo je presudu Kž1 1188/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Milana Krasića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina.   Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućeni na parnicu. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba sudu u trećem stepenu). 

Prethodna presuda Apelacionog suda kojom je okr. Milan Krasić, takođe, bio oglašen krivim i osuđen bila je ukinuta od strane veća ovog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu i naloženo je da se ponovo saslušaju veštaci balističke i hemijske struke, a po kom nalogu je i postupljeno.

Po nalaženju Apelacionog suda, nakon svestrane analize svih izvedenih dokaza tokom prvostepenog krivičnog postupka, te nakon ocene izvedenih dokaza na pretresu pred ovim sudom, Apelacioni sud je našao da je nesumnjivo dokazano da je okr. Krasić, a po prethodnom dogovoru sa NN licima sa umišljajem lišio života Ivana Perovića  i doveo u opasnost život oštećenog Đ.S.

Apelacioni sud je utvrdio šta je prethodilo kritičnom događaju  od 22. oktobra 2011. godine, činjenicu da je okr. Krasić bio jedan od vođa navijačke grupe „Alkatraz“, a pok. Ivan Perović bio pripadnik navijačke grupe „Zabranjeni“. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da je pok. Perović zajedno sa oštećenim Đ.S. i još dvojicom mladića videvši pripadnike navijačke grupe „Alkatraz“ na splavu „B“ iz straha krenuli da se vraćaju kući. Na raskrsnici kod Fontane približio im se automobil marke „Audi“ u kojem se nalazilo najmanje četvoro lica od kojih je, a što je nesumnjivo utvrđeno jedan bio okr. Milan Krasić, koji je sedeo na mestu suvozača i obratio se oštećenima, nakon čega su on i NN lice koje se nalazilo iza njega otvorili vatru iz pištolja i tom prilikom lišili života Ivana Perovića i telesno povredili Đ.S. i time doveli u opasnost živote više lica, budući da su se u neposrednoj blizini nalazila još dva lica, čime je izzvršio krivično delo teško ubistvo. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Veće Apelacionog suda u Beogradu, koje je odlučivalo u trećem stepenu, je, nakon održanog pretresa, 20. marta 2019. godine donelo presudu Kž3 22/18 kojom je preinačilo drugostepenu presudu i okr. Milana Krasića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milanu Krasiću je stavljeno na teret da je 22. oktobra 2011. godine u Beogradu, po prethodnom dogovoru zajedno sa NN licima, lišio života Ivana Perovića i doveo u opasnost život Đorđa Stanojevića, tako što je iz automobila kojim je upravljalo NN lice, kroz suvozačev otvoren prozor najpre upitao oštećene koji su se tu nalazili, zajedno sa D.R. i J.K, „Šta radite?“, nakon čega se potom otvorilo i zadnje staklo prozora iza suvozača, gde su sedela dva NN lica, nakon čega se okr. Krasić sa mesta suvozača i NN lice koje se nalazilo na sedištu iza njega, otvorili vatru iz NN vatrenih oružja i ispalili više projektila, kojom prilikom su pogođeni Ivan Perović i Đorđe Stanojević, koji su zadobili povrede, i to Ivan Perović tešku i po život opasnu povredu, koja se i pored brze i adekvatne hiruške intevencije završila smrtnim ishodom na Urgentnom centru, dok je oštećeni Đorđe Stanojević zadobio prostrelinu leve potkolenice sa ulaznom ranom sa zadnje spoljašnje i izalaznom sa zadnje unutrašnje strane i donje trećine potkolenice.

Veće koje je odlučivalo u trećem stepenu ne prihvata zaključak drugostepenog suda, već nalazi da nema dokaza da je između okrivljenih postojao raniji dogovor, jer u tom slučaju svako od njih je trebalo da ima određenu ulogu i radnju kojom bi doprineo izvršenju krivičnog dela, a jedino što je utvrđeno je da se okrivljeni sa suvozačevog sedišta obratio oštećenima rečima „Šta radite?“, a što ne može biti doprinos izvršenju krivičnog dela. Nelogično je da ako je postojao plan, da se okrivljeni obratio navedenim rečima njima četvorici i da on od svih u kolima sam sebe izlaže mogućem prepoznavanju od strane svedoka i oštećenih jer su svi oni bili u neposrednoj blizini kola sa druge strane. U toku postupka je i iz iskaza svedoka dokazano da Krasić nikada ranije nije imao sukobe sa njima, niti se poznavao sa njima, a posebno se te večeri nije sukobljavao sa njima. Takođe, svedoci su naveli da nisu primetili da ih je neko pratio kad su izašli iz kafane. Ovo posebno jer je drugostepenom presudom potvrđena oslobađajuća presuda prvostepenog suda u odnosu na okr. Marka Isakovića i Vladimira Maljkovića, pa samim tim nivo sumnje u odnosu na okr. Krasića i postojanje dogovora između okrivljenih je, po oceni veća koje je odlučivalo u trećem stepenu, smanjen, pri čemu ni iz iskaza saslušanih svedoka i veštaka pred drugostepenim sudom nisu potvrđene činjenice za koje je ovaj okrivljeni optužen, a nema drugih dokaza da se okr. Krasić prethodno dogovorio sa NN licima da izvrše krivično delo teško ubistvo. Dakle, svaka sumnja da je okr. Krasić izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu je ostala na nivou indicija, a kako sud donosi presudu samo na osnovu činjenica u čiju je izvesnost uveren, to je veće Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu primenom načela in dubio pro reo, okrivljenog oslobodilo od optužbe za izvršenje ovog krivičnog dela. 


 

12. april 2019. godine
VLADIMIR RANKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K. br.96/14 od 26. aprila 2018. godine okr. Vladimir Ranković je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.    

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Valjevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 25. marta 2019. godine doneo je presudu Kž1 1152/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Vladimira Rankovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Valjevu okr. Vladimiru Rankoviću je stavljeno na teret da je 30. septembra 2009. godine, postupajući u svojstvu lekara – pedijatra, na Dečijem odeljenju ZC „Valjevo“, pri pružanju lekarske pomoći maloletnoj oštećenoj Teodori Jovanović, očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja kod oštećene, na taj način što je istu po prijemu u odeljenje, a nakon što je ista prethodno pregledana u Domu zdravlja od strane ordinirajućeg lekara i potom upućena na Dečije odeljenje ZC „Valjevo“, radi pregleda od strane lekara specijalista i procene o eventualnom bolničkom lečenju, prilikom dijagnostičke procedure osim fizikalnog pregleda, nije sproveo ni jednu drugu dijagnostičku proceduru, iako je, imajući u vidu kliničku sliku maloletne oštećene Teodore koja je na Dečije odeljenje ZC „Valjevo“ primljena u stanju malaksalnosti, sa bolovima u trbuhu i povraćanjem, zbog kojih simptoma je od strane lekara Doma zdravlja „Valjevo“ i upućena u bolnicu, bilo neophodno da izvrši osnovnu analizu krvne slike na osnovu koje bi bio u mogućnosti da primeti povećanje broja leukocita u krvi oštećene, te tako odstupio od opšte prihvaćene lekarske prakse, i prisutan bol u trbuhu, kao i povraćanje kod maloletne Teodore, propustio da shvati kao ozbiljan znak bolesti i potrebom za daljom opservacijom oštećene, već je nakon obavljenog fizikalnog preglada zaključio da nema potrebe za hospitalizaciju maloletne Teodore, i istu je uz prepisanu terapiju u vidu oralne rehidracije otpustio na kućno lečenje, te je potom zbog ovakvog postupanja okrivljenog u ranim jutarnjim časovima 1. oktobra 2009. godine došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja maloletne oštećene, koja je odmah ponovo od strane  svojih roditelja dovezena na dečije odeljenje ZC „Valjevo“ i potom je nakon neuspele reanimacije istog dana preminula.

Po nalaženju Apelacionog suda, imajući u vidu činjenicu da je klinička slika kod pokojne maloletne Teodore Jovanović bila atipična tako da lekar specijalista pedijatar nije mogao u datom trenutku da posumnja da se radi o retkom oboljenju, urođenoj anomaliji creva zbog koje je došlo do smrtnog ishoda, te da je i uradio laboratorijske analize prilikom prvog pregleda, povišeni broj leukocita nije specifičan znak za ovu vrstu oboljenja, tim pre što je i pre letalnog ishoda broj leukocita bio u granicama referentnih vrednosti, zatim je prilikom pregleda oštećene dominatna simptomatologija nije bila izraziti bol u trbuhu, povraćanje zelenog ili krvavog sadržaja, pojava krvi u stolici, što bi karakterisalo akutni voluvus, zbog koga je nastupila smrt oštećene, već je suprotno tome, kliničkim pregledom oštećene utvrđeno da tokom pregleda trbuh nije bio napet i bolno osetljiv što bi moglo ukazivati da se radi o akutnom hiruškom oboljenju abdomena, to je nađeno da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni pri pružanju lekarske pomoći maloletnoj oštećenoj očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja kod oštećene, a nakon toga i smrt, ali je olako držao da takva posledica neće nastupiti ili da će istu moći sprečiti. 

Polazeći od obeležja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret odnosno činjenice da je tokom postupka neophodno da se utvrdi da li je lekar u konkretnom slučaju postupao u skladu sa pravilima medicinske nauke i medicinske struke ili se pak njegova delatnost može označiti kao očigledno nesavesna u smislu ove inkriminacije, to kod napred iznetog, a kako je ostala sumnja u pogledu činjenice da je okrivljeni kritičnom prilikom očigledno nesavesno postupao imajući u vidu nalaze i mišljenja veštaka Medinskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu koji su naveli da u njegovom postupanju nije bilo propusta, da je iz obdukcionog zapisnika utvrđeno da je osnovni uzrok smrti kompletan volvulus tankih creva praćen masivnim intraluminalnim krvarenjem, što je posledica retke urođene anomalije malrotacije creva, da je smrtni ishod nastao kao primarna posledica veoma teške i asimptomatske anomalije, to je Apelacioni sud, u nedostatku dokaza, okrivljenog oslbodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi.


 

12. april 2019. godine
STANISLAV JOVANOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 732/12 od 30. decembra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47, stav 1. KZ RS (od čega okr. Vuksanović u pomaganju) okr. Stanislav Jovanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, dok je okr. Srđan Vuksanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Oštećena se radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućuje na parnicu.

Okrivljeni Stanislav Jovanović je oglašen krivim što je 25. avgusta 2000. godine, u Beogradu, lišio života Vladimira Sretenovića u čemu mu je pomogao okr. Srđan Vuksanović tako što su ovi okrivljeni nakon saznanja da se u Solunskoj ulici nalazi oštećeni, koga su tražili, jer je okr. Jovanoviću i Vasiljeviću dugovao novac, došli do navedene ulice, gde je nakon telefonskog razgovora došao i okr. Vasiljević, i nakon što su ugledali oštećenog, koji je videvši ih počeo da beži, potrčali su za njim, pri čemu su okrivljeni u rukama držali pištolje, te su oštećenog ubzro sustigli, tako što je prvo okr. Vuksanović sustigao oštećenog i udario ga pištoljem u predelu glave od kog udarca se oštećeni našao u nekom od pognutih položaja tela, na koji način je oštećenom onemogućeno dalje bekstvo kada je pritrčao i okr. Vasiljević i šutnuo ga, nakon čega je oštećenom prišao okr. Jovanović i prislonivši usta cevi pištolja ispalio projektil u glavu oštećenog nanevši mu smrtonosnu povredu usled kojeg je nastupila smrt oštećenog.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Dejan Vasiljević je oslobođen od optužbe da je izvršio 25. avgusta 2000. godine, u Beogradu, krivično delo ubistvo u pomaganju iz člana 113. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Stanislav Jovanović i njegovi branioci, kao i branioci okr. Srđana Vuksanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 14. marta 2019. godine doneo je presudu Kž1 1140/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, kada je u pitanju okr. Dejan Vasiljević, pravilno je prvostepeni sud našao da je okr. Vasiljević neposredno pre događaja došao na Dorćol do Solunske ulice gde se nalazio pok. Sretenović, a nakon što mu je okr. Jovanović saopštiio u njihovom telefonskom razgovoru da se Sretenović tu nalazi s obzirom na to da mu je oštećeni dugovao novac koji je izbegavao da mu vrati. Tom prilikom, okr. Vasiljević sa sobom nije poneo nikakvo oružje već je zajedno sa okr. Jovanovićem i Vasiljevićem potrčao za pokojnim oštećenim, koji je ugledavši ih, odmah počeo da beži. Okrivljeni Vuksanović je tom prilikom prvi sustigao oštećenog, udario ga pištoljem po glavi od kog udarca se pokojni oštećeni našao u nekom od pognutih položaja tela, te dok se oštećeni nalazi u tom položaju okr. Vasiljević ga je šutnuo nogom i preskočio, u kom delu se okr. Jovanović u svojoj odbrani izjašnjavao, s tim što je sud imao u vidu da okr. Vasiljević nije negirao da je imao kontakt sa oštećenim, osim što je naveo da je kontakt bio rukom s tim što nije mogao precizno da se izjasni.

Dakle, iz svih dokaza izvedenih tokom postupka, sud je tokom postupka nesumnjivo utvrdio da je oštećenom onemogućeno dalje bekstvo već nakon preduzete radnje okr. Vuksanovića, jer se on nakon udarca pištoljem u levi zaušni predeo, našao na zemlji, nakon čega ga nogom udara okr. Vasiljević, pa saglasno tome, nije dokazano da je on svojom radnjom onemogućio bekstvo oštećenom, odnosno na taj način stvorio uslove okr. Jovanoviću da izvrši krivično delo. Stoga je pravilno prvostepeni sud našao da nema dokaza ni da je umišljaj okr. Vasiljevića bio usmeren da pomogne okr. Jovanoviću na lišenje života pok. Sretenovića imajući u vidu da je okr. Vasiljević došao na lice mesta odvojeno od okr. Jovanovića i Vuksanovića, s tim što sa sobom nije poneo nikakvo oružje podobno da nekog liše slobode, dok iz odbrane okr. Jovanovića, koji je opisao njihov telefonski razgovor, proizlazi da okr. Vasiljević nije žurio da se sretne sa oštećenim već je u istom razgovoru rekao da ide kući da ruča predlažući okr. Jovanoviću da on svrati kod njega pa da idu zajedno. Imajući u vidu napred navedeno pravilno je prvostepeni sud našao da tokom postupka nije dokazano da je okr. Vasiljević izvršio krivično delo ubistvo u pomaganju.


 

12. april 2019. godine
NENAD ĆIRIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 371/17 od 9. novembra 2018. godine okr. Nenad Ćirić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, te je oduzet pištolj i 6 metaka.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Ćiriću je stavljeno na teret da je 10. jula 2016. godine na šetalištu na Novom Beogradu, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, na taj način što je nosio za pojasom jedan pištolj sa 6 metaka, koji je, nakon što je primećen od strane policijskih službenika interventnog tima IJ “92“ , počeo da se trčećim korakom udaljava sa lica mesta, nokon čega su mu izdali naredbu „Stoj policija“ na koju se oglušio, pa je izvadio predmetni pištolj, i držeći pištolj u desnoj ruci utrčao na splav, prošao kroz centralni deo splava i prilikom izlaska u levi deo bašte desnom rukom predmetni pištolj odbacio u reku Savu koja je od strane policijskih službenika ronilačkog tima Žandarmerije pronađen, a za koje nije imao ovlašćenje nadležnog organa za nošenje oružja i municije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. aprila 2019. godine presudu Kž1 143/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, pravilno je prvostepeni sud oslobodio od optužbe okrivljenog nalazeći da nakon sprovedenog krivičnog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Naime, prvostepeni sud je prihvatio odbranu okrivljenog koju je dao tokom postupka, u kojoj je dosledno u dva navrata objašnjavao na koji se način kritičnog dana odvijao događaj i njegov susret sa pripadnicima interventne brigade. Prvostepeni sud analizirajući izjave ispitanih svedoka o tome da je okrivljeni kritičnom prilikom kod sebe imao pištolj koji je nađen od strane ronilačke jedinice žandarmerije na rečnom dnu u okolini splava, iste nije prihvatio, nalazeći da su iskazi pre svega u suprotnosti sa odbranom okrivljenog i svedočenju M.T, a pri tome takvi iskazi nisu potkrepljeni ni nalazom i mišljenjem DNK Centra za genetiku, niti sa iskazom sudskog veštaka koji je ispitan na glavnom pretresu. Naime, iz obavljenog veštačenja je utvrđeno da se ni jedan parcijalni ili utvrđeni DNK profil iz bioloških tragova sa tri dostavljena brisa ne poklapa, niti sadrži utvrđeni DNK profil utvrđenog nespornog uzorka okrivljenog, već su pronađeni DNK profili NN. lica koji potiču sa sva tri dostavljena brisa. Istovremeno prvostepeni sud je cenio i da su iskazi ispitanih svedoka ponaosob, nejasni i neubedljivi, protivurečni sami za sebe i u međusobnoj nesaglasnosti u pogledu bitnih detalja kritičnog događaja i detalja iz njihovih opisanih opažanja.

Imajući u vidu jasne argumentovane razloge prvostepenog suda, a da Javni tužilac u podnetoj žalbi ne navodi ni jednu činjenicu koja nije bila cenjena u toku postupka, već na drugačiji način vrši ocenu izvedenih dokaza Apelacioni sud je žalbu odbio kao neosnovanu.


 

 

26. mart 2019. godine
ŽIVKA KNEŽEVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  25/18 od 27. juna 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242, stav 3. KZ (od čega okr. Knežević u produženom trajanju, a okr. Marković podstrekavanjem) okr. Živka Knežević je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok su okr. Mirjana Marković i Miloš Lončar osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu. Oštećeni „DIPOS“ je upućen na parnicu radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu počev od 9. maja do 24. novembra 2000. godine, u Beogradu, i to okr. Živka Knežević kao službeno lice, generalni sekretar Vlade Republike Srbije, član komisije za stambena pitanja Vlade RS i član Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“, okr. Miloš Lončar kao službeno lice, kao direktor preduzeća „DIPOS“, zajedno sa okr. Danilom Pantovićem koji je službeno lice, predsednik Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“,  i protiv koga je postupak razdvojen, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavili imovinsku korist i to okr. Živka Knežević za Ilonu Pešić u iznosu od 2.169.165,45 dinara, na šta ju je podstrekla okr. Mirjana Marković, za Ljiljanu Ilić u iznosu od 1.414.474,45 dinara, i u dogovoru okr. Živke Knežević, Miloša Lončara, sa okr. Danilom Pantovićem, Morini Kohanu u iznosu od 3.390.643,23 dinara, tako što su:

  • okr. Živka Knežević pribavili Iloni Pešić imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.169.165,45 dinara, na šta ju je podstrekla okr. Mirjana Marković, na taj način što je tokom navedenog perioda okr. Marković okr. Živković najpre upoznala da će Ilona Pešić da stupi u radni odnos u rezidenciju i da je potrebno da joj se reši stambeno pitanje, pa je okr. Knežević bez pravnog osnova i bez održane sednice Komisije za stambena pitanja Vlade RS naložila Z. N. da pripremi rešenje koje je doneto 1. septembra 2000. godine kojim se Iloni Pešić daje na korišćenje kao zakupcu na neodređeno vreme stan u Beogradu, površine 47,36 m2, vrednosti od 1.742.848,oo dinara, iako je Ilona Pešić bila radnik Zdravstvenog centra Požarevac, pa je Ilona Pešić na osnovu ugovra od 13. oktobra 2000. godine otkupila pomenuti stan za iznos od 162.335,oo dinara i na taj način pribavila imovinsku korist u iznosu od 2.169.165,45 dinara na štetu Republike Srbije, a okr. Živković je i odobrila i naložila svom savetniku M.M. isplatu novca na ime adaptacije navedenog stana u ukupnom iznosu od 588.652,45 dinara, sve na osnovu ugovora zaključenog 11. oktobra 2000. godine između Vlade RS i preduzeća „Aling trade“;
  • okr. Živka Knežević pribavili imovinsku korist Ljiljani Ilić, direktoru Domu zdravlja Žagubica, u iznosu od 1.414.474,45 dinara, tako što je tokom navedenog perioda naložila Z.N. donošenje rešenja od 18. avgusta 2000. godine kojim se bez pravnog osnova dr Ljiljani Ilić omogućava dodela na korišćenje na neodređeno vreme stana u Beogradu, površine 57,51 m2, čija je vrednost 1.265.000,oo dinara, a za čiju adaptaciju je preduzeću „Aling trade“ plaćeno još 242.693,10 dinara dana 2. avgusta 2000. godine po ugovoru koje je to preduzeće zaključilo sa Vladom RS 1. avgusta 2000. godine, iako Ljiljana Ilić nije imala prebivalište u Beogradu, niti je bila radnik republičkih organa, a od ustanove u kojoj je bila zaposlena dobila je stan u Krepoljinu, pa je na osnovu prethodnog rešenja Ljiljani Ilić omogućeno da na osnovu ugovora o otkupu sa Republikom Srbijom od 24. novembra 2000. godine otkupi stan istog dana za iznos od 93.218,55 dinara i time je okr. Knežević omogućila Ljiljani Ilić pribavljanje imovinske koristi u navedenom iznosu, a na štetu Republike Srbije i

okr. Živka Knežević i Miloš Lončar, po prethodnom dogovoru, zajedno sa okr. Danilom Pantovićem, pribavili imovinsku korist Kohanu Morini, sinu Bratislave Morine – savezne ministarke za izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomoć, u iznosu od 3.390.643,23 dinara, tako što je okr. Knežević sačinila dopis 9. maja 2000. godine kojim Komisija za stambena pitanja Vlade RS donosi odluku da se preduzeću „DIPOS“ ustupi pravo jednokratnog davanja stana u Beogradu, površine 87,38 m2, čija vrednost 3.639.377,oo dinara koje je vlasništvo Republike Srbije, potpisujući predsednika stambene komisije profesora dr Branislava Ivkovića, pa je 14. jula 2000. godine na sednici Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“ doneta odluka sa potpisom Danilo Pantović predsednik Upravnog odbora, da se Kohanu Morini da u zakup na neodređeno vreme navedeni stan, iako za to nije postojao pravni osnov jer je Kohan Morina u to vreme bio radnik „Telekoma“, a 17. jula 2000. godine okr. Miloš Lončar je kao direktor potpisao rešenje kojim se taj stan daje u zakup na neodređeno vreme Kohanu Morini, pa je na osnovu tog rešenja omogućeno Kohanu Morini da stan 14. avgusta 2000. godine otkupi za iznos od 248.733,77 dinara, čime su Kohanu Morini pribavili imovinsku korist u navedenoj vrednosti, a na štetu Republike Srbije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 6. marta 2019. godine rešenje Kž1 1106/18 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka budući da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna datim razlozima, dok u presudi nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega je i činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pri čemu je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti.

Najpre, u obrazloženju prvostepene presude, sud navodi da je optužnica u ovom krivičnom predmetu više puta menjana (da je dolazilo do objedinjavanja i razdvajanja postupka), da je poslednji put precizirana 24. oktobra 2017. godine, pri čemu po ovoj optužnici (kako to iz spisa predmeta proizlazi) tužilac menja period izvršenja krivičnog dela za sve okrivljene, te menja vrednost pribavljene imovisnke koristi za Ilonu Pešić, Ljiljanu Ilić i Kohana Morinu. U vezi sa tim, ispitujući ožalbenu presudu u pogledu žalbenih navoda da su takvim izmenama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je sud prekoračio optužbu i izmenivši činjenični opis na štetu svih okrivljenih, produživši vreme izvršenja, Apelacioni sud nalazi da su ovi žalbeni navodi osnovani, jer pre svega iz spisa predmeta se pouzdano ne može utvrditi da su okrivljeni i njihovi branioci u skladu sa zakonom upoznati za izvršenim izmenama, da su se o tome izjašnjavali, niti sud daje ikakve razloge u obrazloženju presude na koje radnje i na kojeg od okrivljenog se odnosi datum 24. novembar 2000. godine, kao poslednji datum izvršenja dela svih okrivljenih, a što je značajno za pravilnu primenu zakona.

Takođe, po oceni Apelacionog suda, pogrešno je prvostepeni sud zaključio da je u konkretnom slučaju zakon koji je važio u vreme izvršenja dela najblaži za učinioce, zbog čega je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti, a što predstavlja povredu krivičnog zakona zbog kojih je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Stoga su i razlozi prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela okrivljenih suprotni izreci presude.

Apelacioni sud dalje, između ostalog, nalazi da su osnovani i žalbeni navodi branioca okr. Mirjane Marković kojima se prvostepena presuda osporava zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka ukazivanjem da je nejasno zašto prostepeni sud za radnje koje su optužnicom od 2. decembra 2002. godine okr. Marković stavljeni na teret da je izvršila od 1. do 21. septembra 2000. godine nije primenio institut zastarelosti krivičnog gonjenja budući da je tužilaštvo za navedene radnje izvršilo prekvalifikaciju optužnice nakon proteka roka od 10 godina, dakle nakon nastupanja zastarelosti za radnje izvršene u tom periodu. Takođe, Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom okr. Marković ukazuje da je iz izreke prvostepene presude ostalo najasno da li je i na koji način okr. Marković postupala sa direktnim umišljajem, odnosno koje su to činjenice i okolnosti koje ukazuju da je umišljaj okr. Marković obuhvatao svest da će kod okr. Knežević stvoriti ili učvrstiti odluku da se predmetni stan da najpre na korišćenje kao zakupcu na neodređeno vreme Iloni Pešić, zatim da se izvrši adaptacija stana o trošku države i da se na kraju dozvoli otkup stana, o čemu ni u obrazloženju prvostepene presude nisu dati razlozi.

U ponovnom postupku Apelacioni sud je naložio prvostepenom sudu da otkloni povrede na koje mu je ukazano, tj. da na glavnom pretresu izvede sve potrebne i neophodne dokaze iz kojih će na nesumnjiv način utvrditi sve odlučne činjenice i pravilno ih oceniti, kada će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koje će dati jasne i dovoljno argumentovane razloge. 


 

15. mart 2019. godine
PETAR BAJIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 59/18 od 18. oktobra 2018. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 3.KZ (od čega okr. Željko Čakarević pomaganjem) okr. Petar Bajić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine (u koju mu je uračunata ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci), okr. Željko Čakarević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, dok je okr. Denisu Krajncu izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom provere od 3 godine.

Okrivljeni Petar Bajić i Denis Krajnc su oglašeni krivim što su 12. aprila 2009. godine, u Beogradu, zajedno, po prethodnom dogovoru, na naročito drzak način, oduzeli vozilo marke „Audi A6“, od oštećenog S.S, u nameri da sebi pribave nemalu protivpravnu imovinsku korist, u čemu im je pomogao okr. Željko Čakarević, unapred obećanim prikrivanjem predmetnog vozila, na taj način što su okr. Bajić i Krajnc čekali oštećenog da izađe iz zgrade, kome su, kada je krenuo ka vozilu, prišli sa leđa, pa ga je okr. Krajnc oborio na zemlju i držao, dok mu je okr. Bajić zalepio traku preko usta, pa kada je oštećeni pokušao da se otrgne i pobegne okr. Bajić ga je uhvatio rukama oko tela, zatim mu zadao nekoliko udaraca po glavi i telu, ugurao ga u gepek vozila kojim su se odvezli do Avale, gde su oštećenog pustili iz prtljažnika, a okr. Krajnc mu vezao ruke i noge plastičnim vezicama, nakon čega su okrivljeni vozilom otišli u Čačak, gde ih je čekao okr. Čakarević sa kojim su se par dana ranije dogovorili da će mu doterati vozilo kako bi ga on pripazio i našao kupca za istog, predali mu ključeve i saobraćajnu dozvolu, nakon čega su se okr. Bajić i Krajnc vratili u Beograd a navedeno vozilo ostalo u posedu okr. Čakarevića 20 dana, za koje vreme je on vozilo nudio na prodaju i povremeno koristio za vožnju, te je i zaustavljen od strane policijskih službenika, kojom prilikom mu je i predmetno vozilo oduzeto.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog Željko Čakarevića i Petra Bajića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. februara 2019. godine presudu Kž1 1359/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Petra Bajića, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti uzeo u obzir činjenicu da se isti pred sudom držao korektno, da je priznao izvršenje krivičnog dela, da je ispoljio osećaj krivice i kajanja, kao i da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, dok otežavajućih okolnosti na njegovoj strani prvostepeni sud pravilno nije našao, ali je uzeo i u obzir i njegov život nakon izvršenja krivičnog dela, pa je okrivljenog pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

U odnosu na okr. Željka Čakarevića, prilikom odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog imao u vidu činjenicu da se isti pred sudom držao korektno, da se radi o mladoj osobi, kao i da je od izvršenja krivičnog dela protekao vremenski period od 9 godina, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog prvostepeni sud pravilno nije našao, pa je imajući u vidu njegov život nakon izvršenja ovog krivičnog dela okrivljenom ublažio kaznu ispod zakonskog minimuma i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

Apelacioni sud nalazi da će se ovako izrečenim kaznama zatvora okrivljenima u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
DANIJEL KIŠMARTON

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 3/14 od 16. maja 2016. godine okr. Danijel Kišmarton je oslobođen od optužbe da je u vremenskom periodu od 20. decembra 2010. godine do 3. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, te je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Takođe, prvostepepenom presudom okr. Danijel Kišmarton je obavezan da opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva isplati 1.196.850,oo dinara, dok se u preostalom delu opština Alibunar upućuje na parnicu, a na parnicu je, takođe, za ostvarivanje svog imovinsko – pravnog zahteva upućen i Komesarijat za izbeglice. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, punomoćnik oštećene opštine Alibunar i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 2. jula 2018. godine doneo je presudu Kž1 1135/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja, u vremenskom periodu od 1. do 5. oktobra 2010. godine, krivičnog dela produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Takođe, presudom Apelacionog suda okr. Danijel Kišmarton je obavezan da oštećenoj opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva za naknadu štete isplati iznos od 1.353.848,20 dinara, dok je u preostalom delu oštećena opština Alibunar za ostvarivanje imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, se navodi da je odlučujući o vrsti i visini kazne koju će izreći okrivljenom Apelacioni sud na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegovu porodičnost, njegovo narušeno zdravstveno stanje i činjenicu da u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio osuđivan, dok mu je za otežavajuću okolnost uzeo to što je pri izvršenju krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da je vrši na stručan, pošten i odgovoran način, grubo zloupotrebljavao između ostalog i na račun najugroženije kategorije stanovništva na koji način je prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva. Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud je okrivljenom za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za koje ga je oglasio krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom), koja je po nalaženju Apelacionog suda srazmerna težini i društvenoj opasnosti učinjenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 8. februara 2019. godine doneo presudu Kž3 25/18 kojom je preinačio drugostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju 5 godina i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Oštećena opština Alibunar je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnični postupak. U preostalom, nepreinačenom, delu drugostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je:

  • u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine, u Alibunaru, u svojstvu službenog lica, kao predsednik opštine Alibunar od 1. septembra i predsednik Komisije za realizaciju lokalnog akcionog plana za pomoć izbeglim i interno raseljenim licima opštine Alibunar, iskorišćavanjem svog službenog položaja, pribavio sebi i drugim fizičkim i pravnim licima protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,oo dinara, pri čemu su mu sada osuđeni V. S, kao vlasnik Trgovinske radnje SV „K“ i D. S, pomogli u izvršenju krivičnog dela, tako što je okr. Kišmarton organizovao i naložio trošenje iznosa od 5.600.000,oo dinara koje je Komesarijat za izbeglice RS uplatio na poseban podračun opštine Alibunar po dva osnova i to: za nabavku građevinskog materijala namenjenog poboljšanju života interno raseljenih lica i za pomoć porodicama izbeglih i interno raseljenih lica u ekonomskom osnaživanju i osamostaljivanju, tako što je postupajući protivno Rešenju o isplati jednokratne pomoći Komesarijata, naložio da se iznos od 99.800,oo dinara od navedene sume podeli na ime naknade za rad članovima Komisije za pomoć izbeglim i interno raseljenim licima i to po 28.600,oo dinara sebi, D.J i I.P, 10.000,oo dinara – B.V, a po 2.000,oo dinara S.C. i I. R. iako na tu nadoknadu, prema rešenjima o dodeli pomoći nisu imali pravo, dok je iznos od 5.500.000,oo dinara 16. avgusta 2011. godine avansno uplatio na račun TR SV „K“ iz Vladimirovaca, pre nego što je bio sproveden postupak odabira lica koja ispunjavaju uslove za pomoć i pre nego što je sačinjena lista korisnika i njihove potrebe, kao i pre nego što su doneta rešenja o dodeli pomoći, dok je javni konkurs za podnošenja prijava još uvek bio u toku, a istovremeno organizovao i naložio fiktivno sprovođenje postupka javnih nabavki, u kojima je kao najpovoljnija prihvaćena ponuda TR SV „K“ iz Vladimirovaca, a nakon uplate novca na račun TR SV „K“, kojima nije predviđeno avansno plaćanje, već je rok 15 dana po isporuci robe, a nakon isplate novca organizovao i naložio trošenje novca davanjem usmenih i pismenih uputstava sada osuđenom V.S. koji je ta uputstva prenosio svom ocu, sada osuđenom D.S, a ovaj ih realizovao sačinjavanjem fiktivne dokumentacije i naloga za prenos sredstava, pa je deo od uplaćenog novca – iznos od 1.892.369,oo dinara upotrebljen za nabavku materijala koji je stvarno podeljen izbeglim i raseljenim licima, dok su sada osuđeni D.S. i V.S, sledeći njegove naloge i uputstva, organizovali da se iznos od 1.833.806,oo dinara podeli na način na koji je naložio okrivljeni, odnosno da se uplati u svrhe koje je on odredio i licima koja ne ispunjavaju uslove za dodelu pomoći, pribavivši na taj način imovinsku korist i to sebi u ukupnom iznosu od 953.806,oo dinara, što uz ranije pomenutih 28.600,oo dinara za rad u Komisiji čini ukupan iznos od 982.406,oo dinara imovinske koristi koje je pribavio sebi, zatim iznos od 240.000,oo dinara da se prebaci Udruženju srpsko – japanskog prijateljstva „Novi dan“, po 190.000,oo dinara V.S. i srodniku okrivljenog – S.K, 180.000,oo dinara G. N. i 80.000,oo dinara Z.V, koja lica nisu imala status izbeglih niti raseljenih lica, što uz ranije navedene iznose imovinske koristi koja je pribavljena članovima Komisije ukupno čini iznos od 1.933.606,oo dinara pribavljene imovinske koristi, koliki iznos je i šteta pričinjena Komesarijatu za izbeglice, dok je iznos od 1.774.025,oo dinara ostao neutrošen i kasnije vraćen na račun opštine Alibunar i
  • u vremenskom periodu od maja do 1. oktobra 2011. godine, u Alibunaru i Vladimirovcu, iskorišćavanjem službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, kao predsednik opštine Alibunar,  pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 214.444,oo dinara, tako što je u ime opštine Alibunar organizovao izvođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji poslovnog prostora u Vladimirovcu na lokalu „Centar 2“ bez prethodno sprovedenog postupka javnih nabavki i pribavljanja projektno  tehničke dokumentacije i odobrenja za izgradnju, kao i bez zaključenog ugovora sa izvođačem radova, pa je tokom izvođenja radova pre nego što je lokal bio spreman za izdavanje, od V.S. na ime rezervacije za budući zakup tog lokala primio iznos od 100,oo evra, a zatim po 200,oo evra za svaki naredni mesec sve do 1. oktobra 2011. godine bez zaključenja pismenog ugovora o zakupu sa V.,S. kao vlasnikom TR „K“ pribavivši na taj način sebi imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.100,oo evra, koji nije uplatio u korist budžeta opštine Alibunar već je zadržao za sebe pričinivši štetu opštini Alibunar u navedenom iznosu.

Prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, porodične prilike, da je svojim držanjem tokom postupka doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, da je narušenog zdravlja, dok je od otežavajućih okolnosti uzeo u obzir činjenicu da je prilikom izvršenja krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da vrši na stručan, pošten i odgovoran način, zloupotrebio na račun najuugroženije kategorije stanovništva, te je svojim radnjama prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu, upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima, neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva.

Imajući u vidu sve napred navedene okolnosti, te činjenicu da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio jednu od krivično-pravnih radnji koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a koje je ovaj sud u izreci izostavio, to je Apelacioni sud, kao sud trećeg stepena, okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci nalazeći da će se ovako izrečenom kaznom u dovoljnoj meri uticati na okrivljenog da više ne vrši ovakva ili slična krivična dela, u kom smislu će se ispuniti i opšta svrha kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
ALEKSANDAR JOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 194/17 od 6. septembra 2018. godine okr. Aleksandar Jović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to prepravljene skraćene lovačke puške i 11 patrona za lovačku pušku. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovisnko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Aleksandar Jović je oglašen krivim što je 8. decembra 2016. godine, u restoranu u Beogradu, lišio života oštećenog Zorana Todorovića, na taj način što je putničkim vozilom došao do restorana, znajući da je Zoran Todorović u njemu, izašao iz vozila i ušao u restoran, noseći sa sobom prepravljenu – skraćenu lovački pušku, prišao stolu  za kojim su sedeli oštećeni Zoran Todorović i Ž.S. i obratio se oštećenom rečima „Zašto si me uvalio u ovo“ i iz puške ispalio dva patrona u oštećenog, nakon čega je izašao ispred restorana gde je u pušku stavio dve nove patrone i potom se vratio u restoran i pored šanka, ka oštećenom, koji mu je povređen dolazio u susret i pao na stepenik ponovo ispalio u oštećenog jedan patron i tom prilikom mu je naneo teške i po život opasne telesne povrede, a koja povreda je u vreme nanošenja predstavljala apsolutno smrtnu povredu, nakon čega se sa puškom udaljio sa lica mesta i vozilom odvezao u svoj stan.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 4. februara 2019. godine presudu Kž1 1226/18 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno, prilikom odmeravanja kazne, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio porodične prilike i njegov raniji život, da je priznao izvršenje kriivčnog dela, kao i da je izrazio iskreno žaljenje i kajanje zbog učinjenog krivičnog dela, dok je od otežavajućih okolnosti cenio upornost u izvršenju krivičnih dela odnosno istrajnost da krivično delo izvrši do kraja, da je isto izvršio na javnom mestu, pri čemu je imao u vidu okolnosti pod kojima je isto učinjeno, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog i da je ista nužna ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
VELjKO BELIVUK I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 357/17 od 11. maja 2018. godine okr. Veljko Belivuk, Marko Miljković i Mirko Kojić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i Mirku Kojiću je stavljeno na teret da su u periodu od neutvrđenog dana oktobra meseca 2016. godine do 30. januara 2017. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru i zajedno, pomogli NN izvršiocu, stavljanjem na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela i stvaranja uslova za izvršenje istog, da 30. januara 2017. godine u Beogradu liši života sada pok. Vlastimira Miloševića, na taj način što su okr. Miljković i Kojić po prethodnom dogovoru sa još jednim NN licem uz posredovanje M.T, od svedoka D.M. kupili jedno putničko motorno vozilo marke „Mazda 626“ bez registarskih oznaka koje su zatim na neutvrđen način prevezli do Beograda i isto čuvali na neutvrđenom mestu do 29. januara 2017. godine, kada je u dogovoru sa navedenim okrivljenima, okr. Belivuk sa vozila marke „Škoda Oktavia“, otuđio obe registarske tablice, koje je zatim postavio na vozilo marke „Mazda 626“, a koje vozilo su zatim NN saizvršioci pre izvršenja krivičnog dela dovezli i parkirali, gde su NN saizvršioci u kolima čekali NN izvršioca, da bi zatim po ostvarenom dogovoru, NN izvršilac ušao u ulaz stambene zgrade gde je stanovao pok. Vlastimir Milošević, čekajući ga da se ovaj od spolja vrati u svoj stan koji se nalazi u navedenoj stambenoj zgradi, nakon čega je, pošto se pok. Milošević pojavio na ulaznim vratima zgrade iz automatskog oružja na kome je bio postavljen prigušivač na pok. Miloševića ispalio deset projektila od kojih su sedam projektila pogodila pok. Miloševića, nanoseći mu time tešku i po život opasnu telesnu povredu, da bi zatim pok. Milošević počeo da trči, bežeći preko kolovoza, nakon čega je po prelasku ulice, zbog naglog i velikog gubitka krvi malaksao i pao na trotoar pokraj tramvajskih šina, da bi mu zatim NN izvršilac iz neposredne blizine ispalio u glavu još šest projektila, nanoseći mu time smrtonosnu telesnu povredu, nakon čega se NN izvršilac trčećim korakom udaljio do putničkog motornog vozila koje su prethodno nabavili i ukradenim registarskim oznakama obeležili okrivljeni, čekali NN saizvršioci, te su se zatim zajedno udaljili sa lica mesta, odlazeći do Danteove ulice gde su 31. januara 2017. godine zapalili putničko vozilo kojim je NN izvršilac pobegao sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20. februara 2019. godine presudu Kž1 1230/18 kojom je potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, obrazloženje prvostepene presude sadrži potpune, jasne i nedvosmislene razloge u pogledu zaključka da su okrivljeni na način kako je to opisano u optužnom aktu izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, te da su okrivljeni delovali zajedno.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi, da nijedan dokaz ne potvrđuje da je okr. Belivuk imao bilo kakve veze sa kupovinom vozila marke „Mazda“ niti da je imao saznanja o radnjama koje su preduzimali okr. Kojić i Miljković, kao i da je postojao prethodni dogovor između njega i dvojice okrivljenog da se to vozilo kupi. Takođe, ne postoji dokaz koji potvrđuje da su okr. Miljković i Kojić imali saznanja da će okr. Belivuk učestvovati u skidanju registarskih oznaka sa vozila marke „Škoda“ i stavljanju tih oznaka na vozilo marke „Mazda“, niti je izveden bilo koji dokaz da se okr. Kojić i Belivuk poznaju, kao i da su Miljković i Kojić vozilo marke „Mazda“ čuvali na neutvrđenom mestu od oktobra meseca 2016. godine do 29. januara 2017. godine, a takođe nije izveden bilo koji dokaz o eventualnom kontaktu ove dvojice okrivljenih sa okr. Belivukom.

Takođe, Apelacioni sud nalazi i da su nejasni žalbeni navodi kojima se ukazuje da okr. Belivuk „lično obeleživši vozilo marke „Mazda“ ukradenim tablicama, budi rečeno, svakako izvršio krivično delo falsifikovanja isprave“ imajući u vidu da zakonska obeležja ovog krivičnog dela nisu opisana u izreci optužnice.


 

 

  Sledeća strana»
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)