Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

16. januar 2019. godine
DEJAN VUČKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Br. 595/16 od 14. novembra  2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. u vezi sa članom 278, stav 3. KZ okr. Dejanu Vučkoviću, Draganu Marinkovu i Marku Novitoviću je izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine, te je okr. Milanu Tomasu izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine.  

Takođe, prvostepenom presudom okr. Đorđe Tomin, Nikola Kosanović i Filip Backović su oslobođeni od optužbe da su 21. februara 2008. godine ispred objekta ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. u vezi sa članom 278, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Dejana Vučkovića, Dragana Marinkova, Marka Novitovića i Milana Tomasa.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 17. decembra 2018. godine doneo presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dejana Vučkovića, Dragana Marinkova, Marka Novitovića i Milana Tomasa oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. u vezi sa članom 278, stav 3. KZ, dok je prvostepena presuda u delu kojim su okr. Đorđe Tomin, Nikola Kosanović i Filip Backović oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. KZ u vezi sa članom 278, stav 3. KZ potvrđena.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Dejanu Vučkoviću, Draganu Marinkovu, Marku Novitoviću i Milanu Tomasu je stavljeno na teret  da su 21. februara 2008. godine, u večernjim časovima, u Beogradu, ispred objekta ambasade Sjedinjenih Američkih Država, opšte opasnom radnjom i opšte opasnim sredstvom izazvali opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima, i drskim i bezobzirnim ponašanjem teže remetili javni red i mir, na taj način što su zajedno sa mal. A.A, u odnosu na koga je doneta pravnosnažna presuda, i sa okr. Mladenom Nebrigićem u odnosu na koga je postupak obustavljen, kao i sa više NN lica, za vreme održavanja i  po završetku javnog skupa pod nazivom “Kosovo je Srbija”, koji je bio ispred Narodne skupštine Republike Srbije, krenuli ulicom Kneza Miloša, te su dolaskom na navedenu adresu, gde je bio okupljen veći broj ljudi, svako ponaosob, bacali kamenice, a mal. A.A. je šipkom lupao po prozoru ambasade, dok su ostali saizvršioci različitim predmetima – kamenicama, letvama i drugim gađala zgradu ambasade SAD, te razbila prozore na istoj, kroz koje su potom upaljene baklje, koje su dovele do paljenja prostorija unutrašnjosti ambasade, kojom prilikom je usled ovih radnji i izazvanog požara, u prostorijama ambasade SAD, smrtno stradao Z.V, a potom su nastavili da se kreću ulicom Kneza Miloša, najpre do ambasade Republike Hrvatske, gde je takođe došlo da bacanja kamenica, baklji i drugih predmeta, na zgradu te ambasade, i nakon čega su sa istom namerom nastavili ka ambasadi Savezne Republike Nemačke i tako izazvali opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima.

Po nalaženju Apelacionog suda, u radnjama okrivljenih koje su bliže opisane u dispozitivu optužnice, ne može se utvrditi postojanje uzročne veze vezano za izazivanje opasnosti za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima, kao ni nastupanje teže posledice u vidu smrti jednog lica, odnosno uzročno-posledična veza između radnji okrivljenih i nastupanja težih posledica. S obzirom na to da Tužilaštvo u vezi sa napred navedenim nije ponudilo dokaze, to se ne može prihvatiti stav da bacanje kamenica na zgradu ambasade može da izazove požar. Ovo posebno kada se ima u vidu da se okrivljenima dispozitivom optužnice stavlja na teret da su svaki ponaosob bacali kamenice, maloletni A.A, šipkom lupao po prozoru ambasade, dok su ostali saizvršioci- druga NN. lica različitim predmetima – kamenicama, letvama i drugim gađali zgradu ambasade. Dakle, dispozitivom optužnog akta okrivljenima nije stavljeno na teret da su bacali upaljene baklje na ambasadu, već da su to radila druga N.N. lica. Pri tome, tokom postupka od strane Tužilaštva nisu pruženi dokazi o tome da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali po prethodnom dogovoru kao saizvršioci, te da su zajedničkim radnjama sa mal. A.A. i drugim N.N. saizvršiocima izvršili ovo krivično delo, već naprotiv, stavljeno im je na teret da su svaki od okrivljenih, ponaosob, bacali kamenice.


 

9. januar 2019. godine
NENAD MILENKOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 169/15 od 9. marta 2018. godine okr. Nenad Milenković, Miša Marković, Dejan Miljković, Vladimir Garić, Radisav Dabetić, Petar Racković, Aleksandra Karanović i Helena Todorović oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ (od toga svi okrivljeni, sem okr. Milenkovića, da su delo izvršili u pomaganju).

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nenad Milenković je oslobođen od optužbe da je tokom 2011. i 2012. godine, u Beogradu, kao predsednik GO Novi Beograd, iskoristio svoj službeni položaj u nameri da preduzeću „A“ pribavi imovinsku korist, u vidu davanja na korišćenje bez ikakve naknade poslovnog objekta bioskopa „Fontana“ na Novom Beogradu sa pripadajućim poslovnim prostorom ukupne površine 565 m2, čiji je vlasnik grad Beograd, a nosilac prava korišćenja GO Novi Beograd koji je prethodno potpuno renoviran o trošku JP „Poslovni prostor“ i GO „Novi Beograd“, u čemu su mu pomogli okr. Miša Marković, kao direktor JP „Poslovni prostor“ Novi Beograd, Dejan Miljković, kao predsednik Upravnog odbora JP „Poslovni prostor“ Novi Beograd i Vladimir Garić, Radisav Dabetić, Petar Racković, Helena Todorović i Aleksandra Karanović, kao članovi Upravnog odbora JP „Poslovni prostor“ stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka da se navedeni poslovni prostor ustupi na korišćenje bez naknade preduzeću „A“ i time pribavili preduzeću „A“ imovinsku korist u iznosu od 38.826.768,24 dinara na ime tržišne vrednosti desotogodišnjeg zakupa.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 13. decembra 2018. godine presudu Kž1 978/18 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da utvrđujući kao sporne činjenice da li su okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret na način kako je to opisano u samoj optužnici, odnosno da li su preduzeću „A“ pribavili imovinsku korist u iznosu od 38.826.726,oo dinara kao i da li su uopšte celokupan postupak izuzimanja poslovnog prostora bioskopa „Fontana“ izvršili po zakonom predviđenoj proceduri, odnosno da li je predsednik opštine imao ovlašćenja da naloži Upravnom odboru JP „Poslovni prostor“ izuzimanje iz Fonda predmetnog objekta i da li on sam isti daje na korišćenje bez naknade, prvostepeni sud je izvršio pravilno tumačenje odredaba Statuta GO „Novi Beograd“ u kojoj je navedeno da je u nadležnosti Skupštine da donosi odluku o raspolaganju imovinom na koju ima pravo svojine ili upisano pravo korišćenja, uz saglasnost Direkcije za imovinu RS, kao i odredbu kojom je propisano da je nadležnost predsednika opštine da odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno zakup, kao i otkaz ugovora o davanju na korišćenje, odnosno u zakup i stavljanje hipoteke na nepokretnost koju koriste organi gradske opštine u skladu sa zakonom.

Rešavajući kao sporno pitanje izuzimanje predmetnog prostora prvostepeni sud je pravilno cenio odbrane okr. Milenkovića i Garića kao i iskaze svedoka, koji su bili saglasni u tome da je i ranije bila praksa da predsednik opštine izuzima određene objekte iz fonda „Poslovnog prostora“ i da ih daje drugim organizacijama na korišćenje, pa je izveo pravilan zaključak na osnovu tih odbrana i iskaza, kao i Statuta, da nije jasno određeno ko je nadležan za izuzimanje poslovnih prostora iz Fonda „Poslovnog prostora“, a da je jasno da je postojala praksa da to čini predsednik opštine, pri čemu niti jednom odredbom Statuta nije propisano isključiva nadležnost skupštine optšine ili veća, te je pravilno našao da ova okolnost mora ići u korist okr. Milenkovića.

Takođe, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da se celokupna saradnja između opštine Novi Beograd i preduzeća „A“ ne može posmatrati isključivo kao ugovor o zakupu, već da se radi o dvostrano obavezujućem ugovoru čiji je smisao ostvarivanje projekta iz oblasti kulturne delatnosti, da jedna i druga strana imaju određena prava i obaveze u cilju realizacije istog projekta, u kojoj situaciji se opština obavezala da ustupi prostor bioskopa „Fontana“ a preduzeće „A“ da realizuje programe iz oblasti filmske umetnosti i stvaralaštva. Iz napred navedenih razloga, a imajući u vidu odbranu okr. Milenkovića, koji je pojasnio da je želja bila podizanje kulturnog sadržaja i da lokalnoj samoupravi nije osnovna funkcija ostvarivanje profita i zarada, nego podizanje kvaliteta života građana, jasno je da ni na koji način nije načinjena šteta opštini, naročito ako se ima u vidu i to da se drugi zainteresovani partneri nisu odazvali na javni poziv, u kom inače nije bilo naznačeno da će ustupanje na korišćenje biti bez naknade ili sa naknadom.

Apelacioni sud nalazi, suprotno žalbenim navodima Javnog tužioca, da je prvostepeni sud pravilno našao da nije dokazano ni da su ostali okrivljeni glasajući za napred navedeni zaključak okr. Milenkovića pomogli istom u realizaciji svog plana i da su na taj način izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret.


 

9. januar 2019. godine
NENAD RADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 117/15 od 3. septembra 2018. godine okr. Nenad Radović je zbog izvršenja dva krivična dela otmice iz člana 134, stav 2. KZ, krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu zakznu zatvora u trajanju od 7 godina i novčanu kaznu u iznosu od 40.000,oo dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to lične karte i vozačke dozvole na ime T.G. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko pravnog-zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Nenad Radović je oglašen krivim što je:

  • dana 17. avgusta 2009. godine, u Dobanovcima, zajedno sa za sada NN „Milanom“ i još jednim NN muškim licem, silom i pretnjom ubistvom zadržao oštećenog I.V. u nameri da od njega iznude novac u iznosu od 50.000,oo evra, na taj način što je okrivljeni naveo oštećenog da sedne u njegovo vozilo, da zajedno odu u Dobanovce da bi mu dao novac koji mu duguje, nakon čega u vozilo okrivljenog u Dobanovcima ulazi NN „Milan“ pa kada su prošli naselje, okrivljeni zaustavlja vozilo u kom momentu NN „Milan“ izlazi iz vozila, vadi pištolj, repetira ga i stavlja ga oštećenom na slepoočnicu, a okrivljeni iz kasete vozila vadi pištolj i prislanja ga oštećenom na levu nogu obraćajući mu se rečima; „Šta ćemo sad, hoćeš sad da te stavim u invalidska kolica“, nekon čega NN „Milan“ vezuje oštećenog širokom lepljivom trakom oko ruku i nogu, ubacuje ga ne prednje sedište automobila, pa se odvoze do polja zasejanom kukuruzom, nakon čega se okrivljeni obraća oštećenom rečima: „Ja se ne bojim nikoga, ne može ti pomoći ni Bog otac, hoću da stvoriš 50.000,oo evra i neću te pustiti dok to ne nabaviš, ne interesuje me ništa hoću novac, uremi sva kola, pozovi koga hoćeš ali ja hoću novac“, pa su okrivljeni i NN „Milan“ neizmenično otvorenim šakama udarali oštećenog po glavi nakon čega oštećeni mobilnim telefonom poziva svoju majku ono što mu je okrivljeni rekao da kaže, da je prodao nekim momcima auto koji nije regularan, da su ga oni vezali i da ga sa uperenim pištoljem na glavu drže negde na Avali, da ona treba da se snađe da donese 50.000,oo evra i da novac preda licu koji će izaći iz taksija na Autokomandi, nakon čega majka oštećenog odlazi u banku i iz sefa uzima 50.000,oo evra koje predaje na Autokomandi NN licu, nakon čega okrivljeni i NN „Milan“ odvezuju oštećenog preteći mu da ne sme ništa da prijavi policiji, niti da priča bilo kome šta se desilo;
  • dana 16. decembra 2009. godine, zajedno sa NN „Milanom“, u Dobanovcima, silom i pretnjom ubistvom, zadržali oštećenog S.Đ. u nameri da od njega uznude novac od 50.000,oo evra, na taj način što je okrivljeni naveo oštećenog da uđe u njegovo vozilo, da zajedno odu do Novog Sada gde se nalazi kupac za ženski ručni sat marke „Šopard“ a koji sat je oštećeni dao okrivljenom da ga proda, pa je po dolasku u Dobanovce u vozilo ušao NN „Milan“, nakon čega je okrivljeni vozilom skrenuo sa puta u kom momentu NN „Milan“ repetira pištolj koji drži u ruci i isti je uperio u lice oštećenog, a okrivljeni takođe vadi pištolj i obraća mu se rečima: „ Oko sata postoji problem jer mu je mehanizam neoriginalan, to mora da se reši, spremi 50.000,oo evra zbog toga“, nakon čega NN „Milan“ veže oštećenog i to tako što mu širokom selotejp trakom veže ruke i noge, pa ga tako vezanog prebacuje na zadnje sedište vozila i sa tim vozilom se vozaju po Dobanovcima, nakon čega ga odvoze u kuću koja se nalazi u blizini auto puta, uvode ga u istu, pa ga NN „Milan“ šipkom udara po ramenu i leđima, a okrivljeni drugom šipkom takođe udara oštećenog po leđima, nakon čega ga obojica udaraju nogama u glavu, od kojih udaraca je oštećeni zadobio lake telesne povrede, pri čemu okrivljeni govori: „Bolje daj pare pre nekih većih batina“, prskaju ga po licu suzavcem pritiskajući ga da nađe novac za isplatu, nakon čega ga NN „Milan“ pretresa i iz džepa mu uzima 550,oo evra koje je našao, nakon čega im oštećeni uplašen za svoj život obećava da će prodati neke automobile pa će im novac dati, iako im nikakav novac ne duguje, samo da mu daju dan – dva, na šta okrivljeni pristaje pa ga je odvezao vozilom do Bežanijske kose preteći mu da slučajno ništa ne prijavi  policiji;
  • početkom decembra meseca 2009. godine u Beogradu, lažnim prikazivanjem činjenica da će prodati ženski ručni sat  marke „Šopard“ po ceni od 2.000,oo evra doveo u zabludu ošćtenog S.Đ. i istog naveo da mu preda sat, pa je isti prodao a novac zadržao za sebe i
  • neutvrđenog dana početkom 2010. godine, u Beogradu, nabavio radi upotrebe preinačene prave javne isprave i to ličnu kartu i vozačku dozvolu na ime T.G.

Takođe, prvostepenom presudom odbijena je optužba prema okr. Nenadu Radoviću da je 16. decembra 2009. godine da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122, stav 2. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 27. decembra 2018. godine presudu Kž1 1153/18 kojom je odbio kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, pravostepeni sud je pravilno pri odlčivanju o vrsti i visini iste našao da na strani okrivljenog nije bilo olakšavajućih okolnosti a kao otežavajuće je cenio njegov raniji život, kao i upornost i bezobzirnost pri izvršenju krivičnih dela otmice, te je nakon utvrđivanja pojedinačnih kazni zatvora i novčane kazne okrivljenog pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i novčanu kaznu u iznosu od 40.000,oo dinara nalazeći da je ova kazna adekvatna težini i vrsti izvršenog dela, ličnosti okrivljenog kao učinioca i stepenu njegove krivice i krivično-pravne odgovornosti, te dovoljna i nužna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja i opšte svrhe izricanja krivičih sankcija.


 

9. januar 2019. godine
ZORAN TEŠIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 271/13 od 24. maja 2018. godine okr. Zoran Tešić, Dragan Ražnatović, Miloš Ristanović i Dragoslav Pejić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ, u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Zoranu Tešiću, Draganu Ražnatoviću, Milošu Ristanoviću i Dragoslavu Pejiću je stavljeno na teret da su 18. januara 2010. godine, na parking prostoru u Beogradu - Zemunu, pokušali da liše života više lica i to: N.S, P.J, T.T. i G.Đ, na taj način što su, po prethodnom dogovoru, došli vozilom do ulice gde je bilo parkirano putničko motorno vozilo, vlasništvo oštećenog G.Đ, izašli iz auta i postavili eksplozivnu napravu ispod vozila marke „Š“, pa se vratili u auto kojim su došli, sa namerom da eksplozivnu napravu aktiviraju pri ulasku oštećenih u  vozilo, što su i učinili neposredno pre ulaska oštećenih u vozilo, a koje vozilo se nalazilo na parkingu, u neposrednoj blizini stambenih kuća, pa su izazvali opasnost za život, telo i imovinu većeg obima, te nakon eksplozije naneli ošćtenom N.S. tešku telesnu povredu, a oštećenima P.J, T.T. i G.Đ. lakše telesne povrede nakon čega su se udaljili sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. decembra 2018. godine doneo je presudu Kž1 914/18 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud, analizom svih dokaza, a u prisustvu okolnosti da su okrivljeni od samog početka negirali izvršenje krivičnog dela koje im se optužnim aktom stavlja na teret, našao da u konkretnom slučaju nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca, za koji stav je, prvostepeni sud, u obrazloženju presude dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)