Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

25. oktobar 2019. godine
DALIBOR BANjAC

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 552/18 od 22. jula 2019. godine okr. Dalibor Banjac je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju na šest godina te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 53.480,66 grama opojne droge kanabis, 2.165,96 grama opojne droge amfetamin, 790,90 grama opojne droge kokain, 369,58 grama kofeina,1 elektronska vagica sa tragovima opojne droge kokain, 1 vakum aparat i 1 presa sa tragovima opojne droge kokain.

Okrivljeni Dalibor Banjac je oglašen krivim što je 15. septembra 2016. godine, u stanu u Beogradu u kojem je boravio, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to: 54 PVC paketa sa ukupno 53.480,66 grama opojne droge kanabis, 9 PVC paketa sa ukupno 2.165,96 grama opojne droge amfetamin, 4 PVC paketa sa ukupno 790,90 grama opojne droge kokain, 1 plastičnu kutiju sa ukupno 369,58 grama kofeina, jednu električnu vagicu  sa tragovima opojne droge kokain, jedan vakum aparat i jednu presu sa tragovima opojne droge kokain i amfetamina.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 10. oktobra 2019. godine presudu Kž1 955/19 kojom je odbio kao neosnovane žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio korektno držanje pred sudom, njegove lične i porodične prilike, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, te je imajući u vidu sve napred navedeno pravilno okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina nalazeći da je navedena krivična sankcija neophodna, ali i dovoljna da se na okrivljenog utiče da ubuduće ne vrši krivična dela, a kojom će se u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

11. oktobar 2019. godine
DANIJEL VUJIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 452/17 od 16. aprila 2019. godine okr. Danijel Vujić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora za krivično delo ubistvo u pokušaju u trajanju od 8 godina).

Okrivljeni Danijel Vujić je oglašen krivim što je 19. juna 2013. godine, u stanu u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, lišio života oštećenog D.V, na taj način što je po prethodnom dogovoru pozivom sa svog broja mobilnog telefona na oglašeni mobilni telefon oštećenog, došao kod oštećenog u stan radi seksualnih usluga i nakon verbalnog sukoba, zbog pokušaja okrivljenog da oštećenog prevari oko plaćanja tih usluga novčanicom od jednog umesto od 100,oo dolara, došlo je i do fizičkog sukoba kojom prilikom je okrivljeni nožem koji je doneo sa sobom u stan oštećenog sakrivenog u novinama i koji je zajedno sa novinama spustio na stočić, uzeo taj nož i oštećenom zadao, najpre, tri ubodine u predelu prednje strane grudnog koša usled kojih je oštećeni pao na leđa na pod sobe, nakon čega je okrivljeni nastavio da ga ubada, usled kojih povreda je, a usled gubitka velike količine krvi, nastala smrt oštećenog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. septembra 2019. godine presudu Kž1 648/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, dok je žalbu okrivljenog odbacio kao neblagovremenu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu činjenicu da je ranije više puta osuđivan, te da je u veoma kratkom roku nakon izdržane kazne od 18 godina zatvora izvršio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret, dok je već sutradan izvršio drugo krivično delo i to ubistvo u pokušaju za koje delo je pravnosnažno osuđen, što po pravilnoj oceni prvostepenog suda ukazuje da prethodno izrečena kazna očigledno nije postigla svrhu specijalne prevencije, a imajući u vidu navedene otežavajuće okolnosti, kao i olakšavajuće okolnosti da se okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nalazio u stanju smanjene uračunljivosti ali ne i bitno, sud je okrivljenom za ovo krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, pa mu je uzevši kao utvrđenu pravnosnažnu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom postići ciljevi kako specijalne, tako i generalne prevencije. 


 

11. oktobar 2019. godine
VLADAN BARJAKTAREVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 266/15 od 18. januara 2019. godine okr. Vladan Barjaktarević je zbog izvršenja krivčinog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 234, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, te je od okrivljenog oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 345.490,15 evra i 101.145,oo USD. Istaknuti imovinsko-pravni zahtev oštećene banke „Komercijalna banka“ a.d. sa sedištem u Beogradu je odbijen kao neosnovan.

Okrivljeni Vladan Barjaktarević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 1. novembra 2012. godine do 27 .marta 2014. godine, u ekspoziturama banke „Komercijalna banka“ a.d. sa sedištem u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 7, kao odgovorno lice i to šef navedene ekspoziture, Sektora poslova sa stanovništvom, prekoračenjem ovlašćenja odgovornog lica pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 48.584.709,11 dinara, na taj način što je protivno utvrđenoj proceduri poslovanja banke u više navrata trebovao i preuzimao gotov novac iz trezora ekspoziture, a zatim sačinjavao naloge neistinite sadržine o navodnoj  isplati novčanih sredstava koje je označavao svojim elektronskim potpisom i od klijenata podizao iznos pri čemu novac nije isplaćivao klijentima već je isti zadržavao za sebe, a lažno sačinjene naloge o navodnoj isplati nije predavao kontroloru svih zaposlenih u ekspozituri što je bio dužan, a da bi prikrio protivpravno prisvojen novac u računski sistem pod svojom šifrom unosio neistinite podatke o navodnim gotovinskim uplatama na račune navedenih klijenata kao i neistinite podatke o navodnom prenosu sredstava sa računa pojedinih klijenata na račune navedenih klijenata i time tako neistinito uvećavao stanje na računima klijenata sa kojih je podizao novac čime je naneo štetu banci, a sebi pribavio imovinsku korist u iznosu od 345.490,15 evra i 101.145,oo USD. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 1.oktobra 2019. godine presudu Kž1 555/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud na strani okrivljenog kao olakšavajuće okolnosti cenio njegov raniji život, odnosno da do sada nije osuđivan, porodične prilike, kao i priznanje izvršenog krivičnog dela i iskreno kajanje, dok na strani okrivljenog nije našao otežavajuće okolnosti. Ceneći navedene okolnosti i dajući im adekvatan značaj pravilno je prvostepeni sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci nalazeći da je ovako izrečena kazna primerena vrsti i težini, načinu izvršenja kao i stepenu društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela, krivici okrivljenog, kao i njegovoj ličnosti, te da će se izrečenom kaznom zatvora postići svi ciljevi generalne prevencije i istom se istovremeno može vaspitno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela.


 

11. oktobar 2019. godine
BRANISLAV MATIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Valjevu K.broj 41/18 od 22. februara 2019. godine okr. Branislav Matić je zbog izvršenja krivičnog dela otmice iz člana 134, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to nosača SIM kartica, mobilnih telefona i drugo, a takođe od okrivljenog je oduzeto trinaest novčanica u apoenima od po 2.000,oo dinara, kao i imovinska korist pribavljena krivičnim delom. Oštećeni Milosav Radisavljević je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Branislav Mitić je oglašen krivim što je 26. jula 2018. godine, u noćnim časovima u Ljigu, upotrebom sile odveo oštećenog Milosava Radisavljevića iz njegove kuće na prethodno odabrano i izolovano mesto, u nameri da od njegove porodice iznudi novac, tako što je prethodno u Beogradu, pripremajući se za izvršenje krivičnog dela kupio više starih mobilnih telefona, dok je na njegov zahtev okr. D.J. kupio pet pripejd kartica, a on je išao u Ljig u osmatranje kuće oštećenog, koristeći se pretpostavkom da oštećeni ima novac jer je njegova unuka Jelena Đoković, supruga tenisera Novaka Đokovića, te u toku te noći najpre provalio u kuću oštećenog, tako što je isekao komarnik na prozoru ostave kroz koji je ušao u unutrašnjost kuće zajedno sa N.N. licem, nakon čega je, koristeći se mrakom i iznenađenjem oštećenog koji je spavao, uhvatio oštećenog za ruke, pa kako se oštećeni branio bacio mu prekrivač na glavu i tako savladao otpor oštećenog i onda mu stavio jedan deo „lisica“ koje je sa sobom doneo, dok je drugi deo „lisica“ vezao za svoju ruku, pa nakon što je iz kuće oštećenog uzeo sav novac koji našao u novčaniku oštećenog u ukupnom iznosu od 26.000,oo dinara kao i mobilni telefon oštećenog, napustio kuću oštećenog zajedno sa oštećenim, te je prešavši Ibarsku magistralu i reku Ljig odveo oštećenog do metalnog dalekovoda koji se nalazi u njivi sa kukuruzom gde je zadržao oštećenog tako što mu je omotao ruke oko dalekovoda i vezao ga lisicama, dok je noge i telo oblepio širokom selotejp trakom, nakon čega je tražio od oštećenog da zove svoju unuku zbog novca za svoj otkup, pa kada je oštećeni to odbio rekao mu: „Neću dolaziti 2-3 sata, nemoj da napraviš nešto da ne bude problema“, a potom se udaljio, nakon čega je u jutarnjim satima radi ostvarenja cilja otmice pretio da će ubiti oštećenog tako što je od sina oštećenog, poslavši mu više SMS poruka tražio novac, rekavši mu da mu je otac otet i da ne zove policiju, već da do 10:00 časova tog jutra spremi novac u iznosu od 2.000.000,oo evra, te da mu otac neće preživeti ako njegov čovek padne prilikom primopredaje.

Takođe, prvostepenom presudom okr. D.J. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo otmica iz člana 134, stav 2. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Valjevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. septembra 2019. godine presudu Kž1 629/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je za svoj zaključak da tokom postupka nije dokazano da je okr. D.J. izvršio krivično delo otmica u saizvršilaštvu sa okr. Matićem dao dovoljne, jasne i detaljne razloge koji su uverljivi i argumentovani, te ceneći sve izvedene dokaze pravilno našao da tokom postupka nije bilo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se na pouzdan način moglo utvrditi da je ovaj okrivljeni kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret optužnim aktom javnog tužioca.

U delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Branislava Matića prvostepeni sud je pravilno imao u vidu  da nije bilo olakšavajućih okolnosti, dok je od otežavajućih cenio pobude okrivljenog iz kojih je učinio krivično delo radi sticanja imovinske koristi u iznosu od traženih 2.000.000,oo evra od unuke oštećenog, Jelene Đoković, supruge tenisera Novaka Đokovića, pogoršanje zadravstvenog stanja oštećenog, te raniju osuđivanost okrivljenog za krivična dela iz grupe krivičnih dela čiji je motiv bio pribavljanje protivpravne imovinske koristi. Imajući u vidu napred navedeno, stepen krivice i težinu krivičnog dela, pravilno je prvostepeni sud ovog okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina nalazeći da će se ovakvom vrstom i visinom kazne dovoljno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši ovakva ili slična krivična dela čime će se postići opšta svrha izricanja krivičnih sankcija.


 

4. oktobar 2019. godine
RATKA VRANIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 659/15 od 15. maja 2018. godine okr. Ratka Vranić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 24. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 758/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Ratku Vranić zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ osudio na kaznu  kućnog  zatvora u trajanju od jedne godine (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljena Ratka Vranić je oglašena krivom što je počev od neutvrđenog dana sredinom maja meseca 2008. godine pa do 4. juna 2008. godine, u Beogradu, u svojstvu službenog lica – inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, tako što je kao inspektor poreske policije vršeći kontrolu poslovanja preduzeća „N“, utvrdila da je sa računa preduzeća, čiji je vlasnik sin oštećenog, podizana velika količina gotovog novca i to 27.000.000,oo dinara i da se radi o spornim isplatama, koje nije pratila odgovarajuća pisana dokumentacija, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, tako što je tokom aprila meseca 2008. godine bez znanja i naloga odgovornih lica Sektora poreske policije za grad Beograd, neutvrđenog dana sredinom maja 2008. godine od  oštećenog zahtevala da joj preda novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi podnela krivičnu prijavu protiv sina oštećenog, zbog krivičnog dela utaje poreza i da ne bi prosledila nalog za vršenje terenske kontrole za obračun i naplatu poreza preduzeća „N“, pa je dana 4. juna 2008. godine, u svom stanu, od oštećenog primila novac i to 20.000,oo evra.

Po nalaženju Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom postupka nesumnjivo proizlazi da je okrivljena u svojstvu službenog lica, inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, od oštećenog zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, a ta radnja se odnosi na sastavljanje službene beleške i traženje da se izvrši kontrola nad poslovanjem preduzeća „M“.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen krivične odgovornosti okrivljene ceneći istovremeno i olakšavajuće okolnosti koje se odnose na raniji život okrivljene, njene godine života, kao i činjenicu da je od izvršenja krivičnog dela protekao period od 11 godina, dok otežavajuće okolnosti sud nije našao. Napred navedenim okolnostima Apelacioni sud je dao karakter naročito olakšavajućih okolnosti pa je okrivljenu osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da će ovako izrečenom kaznom biti postignuta svrha kažnjavanja, te da je ista dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenu u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljene.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice, dana 12. septembra 2019. godine doneo je presudu Kž3 19/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene i potvrdio drugostepenu presudu. 


 
 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)