Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

27. decembar 2019. godine
MATIJA BAŠIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 12/17 od 2. februara 2018. godine okr. Matija Bašić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Matija Bašić je oglašen krivim što je 8. oktobra 2011. godine, u stanu u Vukovaru, u Republici Hrvatskoj, sa J. K, koja je povodom istog događaja pravnosnažno osuđena presudom Vrhovnog suda Republike Hrvatske od 24. septembra 2015. godine, po prethodnom dogovoru i planu, a sve u cilju nesmetanog nastavka njihove emotivne veze, lišio života na svirep i podmukao način, njenog supruga, na taj način što je znajući da isti spava, saglasno prethodnom dogovoru i planu zajedno sa njom došao do ulaznih vrata stana, da bi u stan najpre ušla J. K, koja je nakon što se uverila da njen suprug spava, u stan pozvala okr. Bašića koji je za to vreme stajao ispred ulaznih vrata stana, da bi isti po ulasku u stan u predsoblju skinuo patike i pomazio psa da ne bi lajao, nakon čega su ušli u dnevni boravak u kojem je na trosedu spavao B.K, a u blizini u istoj sobi na drugom ležaju i maloletni A.K, da bi potom J.K. preko lica oštećenog prvo stavila maramu, a preko marame jastuk, koji mu je pritiskala preko lica dok je okrivljeni rukama i nogom oštećenog pritisnuo uz ležaj kako bi sprečio njegovo ustajanje i otpor, usled čega se oštećeni probudio i počeo da se brani pokušavajući pri tome da ustane i da se odbrani, nakon čega ga je okrivljeni drškom noža na rasklapanje udario po glavi, nakon čega mu je zajedno sa J.K. naneo ukupno 33 povrede, koja svaka za sebe predstavlja tešku i po život opasnu telesnu povredu, koje su usled iskrvarenja prouzrokovale smrt oštećenog, da bi nakon toga u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela iscenirali provalu u stan, na taj način što je okrivljeni snagom tela razvalio ulazna vrata stana sa spoljne strane, a potom je putničkim vozilom napustio teritoriju Republike Hrvatske.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 18. decembra 2019. godine presudu Kž1 358/18 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da okrivljeni ranije nije osuđivan i da je krivično delo izvršio u stanju uračunljivosti koja je bila smanjena, ali ne bitno, a činjenicu da je otac maloletnog deteta sud okrivljenom nije uzeo u obzir i cenio kao olakšavajuću okolnost iz razloga jer je okrivljeni izvršenjem ovog krivičnog dela lišio života oca dvoje maloletne dece i na kraju krajeva, svojom krivicom i svoje dete doveo u situaciju da odrasta bez oca. Kao otežavajuću okolnost Apelacioni sud je cenio pre svega činjenicu da je izvršenje krivičnog dela započeo dok je maloletni sin J. i B. K, bio u istoj sobi u neposrednoj blizini svog oca, koga su okrivljeni i njegova majka brutalno povređivali, što je dete i probudilo iz sna, te kao otežavajuću okolnost motiv izvršenja krivičnog dela, odnosno što je delo nesumnjivo izvršio u cilju da bi mogao da nastavi ljubavnu vezu sa J.K, što je sa stanovišta društvenog, moralnog, socijalnog i krivično-pravnog aspekta u potpunosti neprihvatljiva, te kao otežavajuću okolnost uzeo upornost koja je iskazana prilikom planiranja dela, te i samog izvršenja koje upućuje na jasnu nameru i rešenost da se krivično delo izvrši na način kako je to učinjeno.


 

27. decembar 2019. godine
VESELIN MUJOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 887/14 od 6. novembra 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 3. KZ (od čega okr. Milićević Petrović u pomaganju), okr. Veselin Mujović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. Mirjana Milićević Petrović osuđena na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Branislav Mijačić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iznuda u pomaganju iz člana 214, stav 3. KZ, dok je okr. Mirjana Milićević Petrović oslobođena od optužbe da je izvršila i krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 6. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Mirjani Milićević Petrović je stavljeno na teret da je decembra meseca 2005. godine, u prostorijama Ministarstva privrede RS u Beogradu, kao odgovorno lice – savetnik, zahtevala i primila korist za sebe i svog sina da u okviru svog službenog izvršenja izvrši službenu radnju koju bi morala izvršiti, na taj način što je zahtevala i primila korist od P.S, generalnog direktora preduzeća „D“ u iznosu od 84.000,oo dinara, kako bi u okviru svog službenog ovlašćenja izvršila službenu radnju, donela rešenje o verifikaciji osnovnog kapitala o svojinskoj tansformaciji preduzeća „D“ a koji iznos je i uplaćen 27. i 28. decembra 2005. godine i prebačen sa računa preduzeća „D“ na račun Prve sportske gimnazije – koledž u Beogradu, u vidu plaćanja školarine za njenog sina učenika iste Gimnazije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Veselin Mujović i njegovi branioci, kao i branilac okr. Mirjane Petrović Milićević.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 16. decembra 2019. godine presudu Kž1 532/18 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, dok je u osuđujućem delu prvostepena presuda preinačena i okr. Veselin Mujović  i Mirjana Petrović Milićević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo iznude iz člana 214, stav 3. KZ (od čega okr. Petrović Milićević u pomaganju). Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Veselinu Vujoviću i Mirjani Petrović Milićević je stavljeno na teret da su u periodu od oktobra meseca 2005. godine do 23. maja 2006. godine, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, iskorišćavajući stanje oštećenog R.N. – postojanje straha od policije, njegovu tešku ekonomsku situaciju zbog gubitka firmi i njegovu bolest, okr. Mujović, ozbiljnim pretnjama po život i telo oštećenog i imovinu oštećenog, upućujući oštećenom reči:“Ako nećeš da slušaš, ima i drugih načina“, što je u više navrata ponavljao uperivši pištolj u noge oštećenog, a takođe pretio oštećenom okr. Branislavom Milačićem, govoreći mu da on ima stotinu svojih ljudi, pokazujući mu policijsku značku na ime okr. Milačića, angažovao okr. Đorđa Čelebića na mesto ekonomskog savetnika PK „S“ radi upravljanja preduzećem i prikupljanjem informacija o imovini oštećenog i pretio oštećenom da će okr. Milićević Petrović, zaposlena u Ministarstvu privrede, nauditi njegovom preduzeću, u čemu su mu pomogli okr. Čelebić, prema kome je postupak razdvojen i okr. Milićević Petrović, stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka, na taj način što je okr. Čelebić, kao ekonomski savetnik u preduzeću PK „S“, angažovan od okr. Mujovića, koji je okr. Mujoviću davao informacije o imovini navedenog preduzeća radi prodaje iste, primao novac od kupaca i predavao ga okr. Mujoviću, a okr. Milićević Petrović primala novac od oštećenog, od čega je deo predala okr. Mujoviću, a deo zadržala za sebe i time prinudili oštećenog da im na štetu svoje imovine preda novac i pokretne stvari i sa okr. Mujovićem zaključi ugovor o zakupu svojih poslovnih prostorija.

Po nalaženju Apelacionog suda, kada je u pitanju okr. Branislav Milačić, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da nema dokaza da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret budući da je pravilno cenio odbranu okrivljenog, koju je doveo u vezu sa ostalim izvedenim dokazima, a naročito sa iskazom oštećenog koji se tokom postupka u više navrata decidirano izjasnio da od strane ovog okrivljenog nije doživeo nikakve pretnje, ni pritiske, niti je bio u sumnji da okrivljeni postupa sa ostalim okrivljenima,  tako da je svojim iskazima tokom postupka oštećeni potvrdio navode odbrane ovog okrivljenog, navodeći pritom da je sa ovim okrivljenim bio u dobrim odnosima i da je imao poverenja u njega.

Kada je u pitanju izvršenje krivičnog dela primanje mita od strane okr. Mirjane Milićević Petrović, po nalaženju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije dokazano da je ova okrivljena izvršila krivično delo primanje mita da kao odgovorno lice – savetnik u Ministarstvu privrede zahteva i primi korist za sebe i svog sina kako bi u okviru svojih službenih ovlašćenja izvršila službenu radnju koju bi morala izvršiti, budući da prema stanju u spisima, pre svega u optužnom aktu, nije opredeljeno koje je rešenje okrivljena navodno donela, niti rešenje o verifikaciji osnovnog kapitala u dokaznom postupku pročitano, niti opšte pribavljeno ni predloženo kao dokaz, pri čemu se ni u žalbi Višeg javnog tužioca ne navodi kada je i koje rešenje ona donela, pa je stoga, pravilno prvostepeni sud ovu okrivljenu oslobodio od optužbe za krivično delo primanje mita.

U vezi sa krivičnim delom iznude za koje su prvostepenom presudom okr. Mujović i Petrović Milićević oglašeni krivim Apelacioni sud nalazi da tokom postupka nije dokazano da su ovi okrivljeni izvršili navedeno krivično delo. Naime, krivično delo iznude čini onaj ko silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje imovine. Dakle, u konkretnom slučaju pretnja mora biti odlučujući razlog zbog kog je oštećeni nešto učinio na štetu svoje imovine. U situaciji kada sam tužilac u optužnom aktu navodi da je oštećeni imao strah od policije, da je bio u teškoj ekonomskoj situaciji zbog gubitka firmi, pri čemu i sam oštećeni navodi da je bio u dugovima kako prema Agenciji za privatizaciju, tako i prema poslovnim partnerima, da je poslove vodio na crno i bez prateće dokumentacije, a posebno imajući u vidu iskaz oštećenog o razlozima zbog kojih okr. Mujović traži novac, ne može se utvrditi postojanje uzročno-posledične veze između navodnih pretnji i postupanja oštećenog na štetu svoje imovine.

Kada je u pitanju krivično delo iznuda u delu koji se odnosi na okr. Petrović Milićević kako je okrivljenoj stavljeno na teret da je inkriminisane radnje preduzela stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka okr. Mujoviću da izvrši krivično delo iznude, a prethodno je utvrđeno da tokom postupka nije dokazano postojanje – uzročno posledične veze između navodnih pretnji koje okr. Mujović uputio oštećenom i postupanja oštećenog na štetu svoje imovine, te uz činjenicu da iz predloženih i izvedenih dokaza ne proizlazi da oštećeni daje novac okr. Petrović Milićević iz straha da će „nauditi njegovom preduzeću“ već radi odlaganja plaćanja rate Agenciji za privatizaciju i prenosa preduzeća, po njegovom nalogu na njegovog rođaka što je u skladu sa transkriptima telefonskih razgovora između oštećenog i okrivljene i pisanim dokazima, to nema dokaza da je okrivljena izvršila krivično delo iznude u pomaganju. Radnje koje je preduzela okrivljena eventualno mogu predstavljati objektivne elemente nekog drugog krivičnog dela, međutim, u ovom pravcu je izostala inicijativa tužioca, te je drugostepeni sud okrivljenu, usled nedostatka dokaza da je izvršila krivično delo koje joj je stavio na teret oslobodio od optužbe.


 

27. decembar 2019. godine
KONSTANTIN DJATLOV

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 363/18 od 17. decembra 2018. godine okr. Konstantin Djatlov je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, pa mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Konstantin Djatlov je oglašen krivim što je 29. septembra 2015. godine, u Beogradu, lišio života oštećenog Aleksandra Joksića, tako što je iz pištolja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio dva projektila u pravcu oštećenog, od kojih je jedan pogodio pokojnog oštećenog, u trenutku kada je leđima bio okrenut ka okrivljenom, nalazeći se u nekom od stojećih stavova, nanevši mu tako jednu prostrelinu grudnog koša i njegovih organa, usled čega je oštećeni nakon zadobijanja ove povrede mogao da učini najviše još korak ili dva, nakon čega je okrivljeni prilazio mestu na kome se nalazio pokojni oštećeni, a zatim u istog ispalio još dva projektila u telo oštećenog nanevši mu tako prvim projektilom jednu prostrelinu glave i mozga, a zatim drugim projektilom je oštećenom naneo, sa razdaljine koja je bila manja od 80 cm, jednu prostrelinu potkožnog mekog tkiva leđa, u kom trenutku se telo pokojnog oštećenog nalazilo levom bočnom stranom tela okrenuto ka ustima cevi vatrenog oružja, pri čemu su sve navedene povrede prestavljale tešku i po život opasnu telsnu povredu, koja se završila smrtnim ishodom, nakon čega se okrivljeni udaljio sa mesta događaja i bio nedostupan organima gonjenja do 16. novembra 2015. godine. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom, doneo je 21. novembra 2019. godine presudu Kž1 464/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog cenio da se radi o neosuđivanom licu, mladom čoveku, bez dovoljnog životnog iskustva i istima, u odsustvu otežavajućih okolnosti, dao pravilan značaj kada mu je za krivično delo ubistvo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a potom ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

27. decembar 2019. godine
PETAR PETROVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 413/18 od 14. juna 2019. godine okr. Petar Petrović je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 1. KZ, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ i krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: revolvera i 5 metaka.

Okrivljeni Petar Petrović je oglašen krivim što je:

  • 17. aprila 2018. godine, u ugostiteljskom objektu u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog I.G, na taj način što je, nakon verbalnog sukoba sa oštećenim koji je sedeo za susednim stolom, istog fizički napao i izgurao ga iz prostorije u kojoj su sedeli do mesta pored ulaznih vrata lokala gde je nastavio da ga udara rukama i nogama u predelu glave i tela, a zatim ga je nožem koji je nosio sa sobom ubo u predelu stomaka, pa nakon što je oštećeni pao na pod, nastavio da ga, rukama i nogama, udara u predelu glave i tela, a potom napustio lokal, kojom prilikom je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i
  • 24. aprila 2018. godine, u Beogradu, teško telesno povredio oštećenog I.A, revolverom koji je neovlašćeno nosio sa 5 metaka koji su se u njemu nalazili, na taj način što se zajedno sa M.L, motornim vozilom koje je koristio bez pristanka ovlašćenog lica – oštećenog Ž.I, jer je iz stana oštećenog, u kome je prethodne noći boravio, bez znanja oštećenog, uzeo ključeve od tog vozila pa je vozilo original ključem stavio u pogon i istim se dovezao do stana u kome je boravio oštećeni I.A. sa kojim je odmah nakon ulaska u stan započeo verbalnu raspravu, koja se nastavila dok su sedeli u sobi i tokom koje je u pravcu nogu oštećenog iz revolvera ispalio jedan projektil, kojom prilikom je oštećeni I.A. zadobio tešku telesnu povredu, nakon čega je izašao iz stana, te je navedeni pištolj stavio iza sedišta vozača, sa kojim je pokušao da se udalji sa lica mesta, ali je u tome bio sprečen od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20. novembra 2019. godine presudu Kž1 877/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno  je prvostepeni sud na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da se pred sudom držao korektno, da je delimično priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, čime je doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, zatim činjenicu da je iskazao iskreno žaljenje zbog predmetnih događaja, te činjenicu da je njegova uračunljivost bila smanjena, ali ne bitno, usled toga što je bio pod dejstvom alkohola, kao i činjenicu da oštećeni prema njemu nisu istakli imovinsko-pravni zahtev, niti su zainteresovani za njegovo krivično gonjenje, a od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog, prvostepeni sud je pravilno cenio njegov raniji život, pa je imajući u vidu sve napred navedeno pravilno ga osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci nalazeći da će se istom postići svrha kažnjavanja.


 

19. decembar 2019. godine
VUK MUSIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.447/19 od 12. avgusta 2019. godine okr. Vuk Musić je zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca.

Okrivljeni Vuk Musić je oglašen krivim što je 16. maja 2014. godine, u prostorijama splava u Beogradu, u stanju uračunljivosti koja je usled jednostavne alkoholne opijenosti bila smanjena do stepena bitnog ali ne i bitno, prikrivanjem tragova pružio pomoć učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina da ne bude otkriven, na taj način što je nakon što je okr. Vladimir Đurović, kome se zbog krivičnog dela teško ubistvo sudi u odsustvu, izašao sa splava i prišao vozilu kojim je upravljao Velibor Dunjić dok je na mestu suvozača sedela Nina Šobota i koji se neposredno pre toga zaustavio ispred ulaza u splav, kroz otvoren prozor vozačevih vrata iz pištolja iz neposredne blizine ispalio 7 projektila u glavo i telo Velibora Dunjića i tako mu naneo smrtonosne povrede pri čemu je usled dejstva dva projektila Nina Šobota zadobila tešku telesnu povredu, nakon čega je zajedno sa okr. Milošem Milosavljevićem, protiv kog se zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela vodi krivični postupak, ušao u prostoriju splava, u kojoj se nalazio risiver – snimač sa video zapisom sa sigurnosnih kamera koje su zabeležeile izvršenje krivičnog dela, sa kog su pokušali da obrišu video zapis pa kada to nisu uspeli, preko M.D. pozvali Marka Gvozdenovića, koji je zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela pravnosnažno osuđen, od kog je okr. Musić zahtevao da obriše video zapis, pa budući da to Gvozdenoviću nije pošlo za rukom istom naredio „čupaj to i nosi“ što je Gvozdenović učinio i sa splava odneo risiver – snimač koji je oštetio tako što je njim jako udario 3-4 puta o ivičnjak, nakon čega ga je odneo u svoj stan gde je pronađen od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. decembra 2019. godine presudu Kž1 1059/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostenepni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je u celosti priznao izvršenje krivičnog dela, okolnost da je delo učinio usled jednostavne alkoholne opijenosti zbog koje mu je uračunljivost bila smanjena ali ne bitno, te porodične prilike, a od otežavajućih okolnosti raniji život. Imajući u vidu navedeno, kao i okolnost da iz promene ponašanja okrivljenog prema sudu tokom ovog postupka može da se očekuje da je prihvatio odgovornost i da će se promeniti, to se po nalaženju Apelacionog suda, svrha izricanja krivičnih sankcija može ostvariti kaznom zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca.


 

19. decembar 2019. godine
MILAN LUKIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Osnovnog suda u Smederevu K.br.108/17 od 14. marta 2019. godine okr. Milan Lukić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Milan Lukić je oglašen krivim što se 25. novembra 2012. godine, u Mihajlovcu, kao učesnik u saobraćaju nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljao putničkim vozilom krećući se iz pravca smera Smedereva ka Smederevskoj Palanci, brzinom od 65 km/č, neprilagođenom osobinama i stanju puta i drugim saobraćajnim uslovima tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili da ima razloga da predvidi (imajući u vidu da se nalazi u ataru sela gde je moguće da se kolovozom kreću traktori i radne mašine), usled čega je nakon izlaska iz krivine kada je preticao traktor sa zakačenom korpom koji se kretao u istom smeru i kojim je upravljao B.A. vozilo nije držao na potrebnom odstojanju od vozila koje pretiče tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u saobraćaju, usled čega je prednjim desnim delom vozila udario u zadnji levi deo tovarne korpe traktora u kojoj se nalazio sada pok. D.N. koji je ispao iz korpe i pao na kolovoz kojom prilikom je nastupila smrt D.N. usled oštećenja  za život važnih moždanih centara, dok su putnici u putničkom vozilu zadobili lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. decembra 2019. godine rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka zbog čega se ukidanje prvostepene presude pokazuje nužno. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud 24. marta 2016. godine doneo i javno objavio presudu kojom je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 10 meseci, te mu je izrekao meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima „B“ kategorije u trajanju od 6 meseci. Nakon objavljivanja navedene presude bez izrade pismenog otpravka presude, prvostepeni sud zakazuje novi glavni pretres, nastavlja sa izvođenjem novih dokaza i 14. marta 2019. godine donosi ožalbenu presudu. Imajući u vidu napred navedneo prvostepeni sud je, saglasno Zakoniku o krivičnom postupku, bio dužan da nakon objavljivanja presude, dana 24. marta 2016. godine, izradi pismeni otpravak presude i isti dostavi strankama i da  ukoliko su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi koji bi prema oceni predsednika veća prvostepenog suda mogli doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, ponovo otvori glavni pretres i nastavi dokazni postupak, a što je prvostepeni sud propustio da učini, zbog čega nisu bili ispunjeni uslovi za ponovno otvaranje glavnog pretresa i nastavak dokaznog postupka zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

18. decembar 2019. godine
DRAGIŠA BINIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 545/11 od 26. decembra 2018. godine okr. Dragiša Binić i Jovan Dimitrijević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Dimitrijević u pomaganju).

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Dragiši Biniću je stavljeno na teret da je u junu mesecu 2001. godine kao odgovorno lice – direktor FK „Obilić“ iskorišćavanjem svog položaja i prekoračenja granica svog ovlašćenja pribavio protivpravnu imovinsku korist Svetlani Ražnatović, a u odnosu na koju je doneta pravnosnažna presuda, u čemu im je pomogao okr. Jovan Dimitrijević, zaposlen u FK „Obilić“ kao sportski direktor stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka za izvršenje krivičnog dela, te su za iznos od 2.996.845,65 USD naneli štetu FK „Obilić“, na taj način što je okr. Binić 2. jula 2001. godine sa ovlašćenim licem FK „Lokomotiva“ iz Moskve zaključio i potpisao ugovor o transferu fudbalera Milana Obradovića u FK „Lokomotiva“ Moskva, uz ugovoreni transfer od 3.000.000,oo USD, a koji ugovor nije evidentiran u knjigovodstvu FK „Obilić“, niti je predat računovodstvu FK „Obilić“, zajedno sa instrukcijom za plaćanje ugovora koji je dao i potpisao okr. Binić da se ugovoreni iznos transfera za FK „Obilić“ umesto na devizni račun FK „Obilić“ uplati na nerezidentni račun preduzeća „T“ iz Danilovgrada, da bi po izvršenim uplatama FK „Lokomotiva“ na navedeni račun uplatilo u tri navrata iznos od po 998.948,55 USD, nakon što je menadžaru D.J. na ime provizije isplaćeno 100.000,oo DEM, okr. Dimitrijević je po osnovu prethodnog dogovora sa Svetlanom Ražnatović u banci u Beogradu otvorio devizni račun po nalogu preduzeća iz Danilovgrada i uplaćen iznos od 250.000,oo DEM koji potiče od transfera fudbalera Milana Obradovića, a koji je okr. Dimitrijević podigao i predao na ruke Lidiji Veličković Ocokoljić u odnosu na koje je doneta pravnosnažna presuda, a ista je navedeni novac predala Svetlani Ražnatović koja ga nije uplatila na račun FK „Obilić“ dok je od ostatka ugovorenog transfera uz naloge, gde je kao korisnik označeno preduzeće „T“ iz Danilovgrada vršena uplata na račune inostranih preduzeća preko inostranih banaka, pa je tako isplaćeno ukupno 950.000,oo USD i 882.000,oo DEM, dok je sa računa preduzeća „T“ vršeno i podizanje gotovog novca pa je tako podignuto ukupno 667.886,oo USD i 873.332,oo DEM, pri čemu je banka iz Bijeljine na ime provizije za izvršenu transakciju naplatila ukupno iznos od 5.295,50 USD i 8.775,25 DEM, a izvršena je i konverzija USD u DEM i to 13. jula 2001. godine iznos od 69.960,64 USD konvertovanu u 160.675,10 DEM, dana 19. jula 2001. godine iznos od 44.250,58 USD konvertovanu u 100.395,49 DEM, dana 24. jula 2001. godine iznos od 112.738,43 USD konvertovanu u 251.249,99 DEM i 25. jula 2001. godine iznos od 641.918,26 USD konvertovanu u 1.447.250,26 DEM, dok za iznos od 494.841,24 USD nije priložena dokumentacija za isplatu ili podizanje sa računa, te za ukupan iznos od 2.996.845,65 USD, koliko je bilo uplaćeno od strane FK „Lokomotiva“ na ime transfera fudbalera Milana Obradovića na nerezidentni račun preduzeća „T“ pričinjena šteta FK „Obilić“

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. decembra 2019. godine presudu Kž1 735/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da se ni iz jednog dokaza izvedenog tokom prvostepenog postupka ne može utvrditi bilo kakva uloga okr. Binića vezana za pregovore u vezi sa transferom fudbalera Milana Obradovića i za samo sastavljanje ugovora o transferu, čiji je sastavni deo instrukcija za plaćanje. Napred navedeno potvrđuju i izjave saslušanih svedoka koji su bili upućeni u finansijski deo FK „Obilića“ i koji su u svojim iskazima potvrdili da okr. Binić faktički nije ni obavljao funkciju finansijskog direktora u punom smislu te reči.

Nadalje Apelacioni sud, između ostalog, nalazi da stoji činjenica da osnovi isplata nisu bili evidentirani u poslovnoj dokumentaciji FK „Obilić“, kao što nije bio evidentiran ni sam ugovor o transferu i instrukcija, ali po pravilnom zaključivanju prvostepenog suda ta činjenica da se FK „Obilić“ u kritičnom periodu očigledno nije pridržavao zakonskih odredbi vezanih za poslovanje računovodstva ni na koji način, sama za sebe, ne dovodi u sumnju odbranu okr. Binića budući da su se ispitani svedoci izjašnjavali o tome da su se radom finansijske službe bavila druga lica na čelu sa Svetlanom Ražnatović.

Takođe, po oceni Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud tokom postupka utvrdio da nije bilo dokaza da je radnjama okr. Binića pribavljena protivpravna imovinska korist osuđenoj Svetlani Ražnatović, kako je to optužnim aktom stavljeno na teret.

Apelacioni sud nalazi i da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da tokom postupka nije dokazano da je okr. Dimitrijević znao da novac potiče od transfera Milana Obradovića, niti da je njegov umišljaj u vezi sa preduzetim radnjama bio na to da svojim radnjama pomogne da se Svetlani Ražnatović pribavi protivpravna imovinska korist.


 

16. decembar 2019. godine
NENAD DOGANDžIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Smederevu K br. 25/18 od 29. maja 2019. godine zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ i jednog produženog krivičnog dela omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ okr. M.D. je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci, dok je okr. Nenad Dogandžić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, te im je izrečena mera bezbednosti oduzimanja opojne droge i to: 9,1 grama bruto težine „spida“, 2,4 grama bruto težine opojne droge „ekstazi“, 29,6 grama bruto težine opojne droge „marihuana“ i 0,5 grama bruto težine opojne droge „spid“.

Okrivljeni M.D. je oglašen krivim što je u toku 2016. godine pa sve do 1. marta 2017. godine, u Smederevu, u više navrata radi prodaje kupovao, držao radi prodaje, i prodavao opojne droge više vrsta, i to opojnu drogu poznatu po sledećim nazivima: „marihuana“, „ekstazi“ i „spid“, a takođe je davao drugima da uživa opojnu drogu u više navrata.

Okrivljeni Nenad Dogandžić je oglašen krivim što je u toku 2016. godine pa sve do 1. marta 2017. godine, u Smederevu, u više navrata radi prodaje kupovao, držao radi prodaje, i prodavao opojne droge više vrsta, i to opojnu drogu poznatu po sledećim nazivima: „marihuana“, „ekstazi“ i „spid“, a takođe je davao drugima da uživa opojnu drogu u više navrata, na taj način što je od njemu poznatog lica nabavljao i radi prodaje kupovao opojnu drogu „spid“ i „marihuanu“, a potom je ovu opojnu drogu prodavao okr. M.D, okr. D.T. i drugim njemu poznatim licima, koju opojnu drugu je M.D. u dogovoru sa njim takođe prodavao i drugim licima, nakon čega bi mu predavao dogovoreni iznos novca, a i sam više puta prodao opojnu drogu „spid“ okr. D.T, obično u paketićima od po 5 grama za iznos od po 3.000,oo dinara.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Ivana Mirković je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Ivani Mirković je stavljeno na teret da je 21. novembra 2016. godine neovlašćeno radi prodaje posredovala u prodaji i kupovini opojne droge  poznate pod nazivom „marihuana“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu i branioci okr. M.D. i Nenada Dogandžića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 13. novembra 2019. godine rešenje Kž1 923/19 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom presudu na ponovno suđenje.


 

16. decembar 2019. godine
RADOVAN LUKAJIĆ I DR

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 926/18 od 8. maja 2019. godine okr. Radovan Lukajić je zbog izvršenja krivičnog dela ucena u pokušaju iz člana 215, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Anabeli Šćekić zbog izvršenja krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom provere od 3 godine, te joj je izrečena novčana kazna u iznosu od 50.000,oo dinara. Takođe, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona sa pripadajućim SIM karticama. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Radovan Lukajić je oglašen krivim što je u periodu od 16. do 22. februara 2018. godine, u restoranu hotela u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, zapretio oštećenom A.A. da će protiv njega otkriti što bi njegovoj časti i ugledu škodilo čime je pokušao da ga prinudi da mu na štetu svoje imovine preda novac u iznosu od 20.000,oo evra, tako što je 16. februara 2018. godine sa svog mobilnog telefona poslao oštećenom na njegov broj telefona 4 fotografije oštećenog, a koje je okrivljeni prethodno primio od poznanika, potom mu je poslao poruku sledeće sadržine: “Ovo je stiglo do mene, imaš li predlog kako da ovo rešimo, ovo je samo deo o tebi, imamo još dosta snimaka, slika tvojih raznih avantura koje mogu izaći u novinama, što je vrlo loše znaš zbog čega i koga“, nakon čega je oštećeni pozvao navedeni broj, na koji se javio okr. Lukajić i rekao mu da ništa ne prijavljuje policiji, da zna sve o njemu i njegovom kretanju, da zna gde mu žive bivša supruga i ćerka, kao i da spremi 20.000,oo evra u roku od 3 dana jer će u suprotnom snimke koje poseduje objaviti u dnevnim novinama, zatim je okrivljeni 21. februara 2018. godine pozvao oštećenog pitajući ga da li je sakupio novac, te da narednog dana spremi 5.000,oo evra, a da će po isplati ukupnog novca izbrisati snimke, pa kako se oštećeni uplašio javne sramote i pogrde za sebe i porodicu, otuda za se pomoć obratio policiji, gde je 22. februara 2018. godine u PU za Grad Beograd uz zapisnik o popisu novčanica primio iznos od 5.000,oo dolara, nakon čega je otišao do restorana hotela i predao okr. Lukajiću kovertu u kojoj se nalazilo 5.000,oo dolara rekavši mu da do 9. marta 2018. godine spremi ostatak novca, ali započeto delo nije izvršio budući da je po uzimanju koverte sa kojom je krenuo da napusti mesto događaja uhapšen od strane policijskih službenika.

Okrivljena Anabela Šćekić je oglašena krivom što je 22. februara 2018. godine, na parkingu u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imosinku korist, dovela oštećenog A.A. lažnim prikazivanja činjenica u zabludu i time ga navela da joj na štetu svoje imovine preda iznos od 300,oo evra, tako što se sa svog broja telefona obratila oštećenom na njegov broj telefona i navela mu da je izgubila telefon u kome se nalaze fotografije i video snimci nje i oštećenog, obmanjujući ga da ju je kontaktiralo muško lice koje je pronašlo telefon i da za vraćanje istog traži 300,oo evra zbog čega je neophodno da joj oštećeni preda taj novac kako bi povratila telefon i izbrisala snimke znajući da su navedene činjenice neistinite, pa kako je oštećeni posumnjao da se radi o prevari obratio se za pomoć policiji, gde je u PU za Grad Beograd uz zapisnik o popisu novčanica primio iznos od 300,oo dolara, nakon čega su se po dogovoru našli na navedenom parkingu kojom prilikom joj je oštećeni predao kovertu u kojoj se nalazio novac u iznosu od 300,oo dolara, sa kojom je ona krenula da se udaljava, ali je okrivljena uhapšena od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. novembra 2019. godine presudu Kž1 990/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

6. decembar 2019. godine
SRETEN NIKOLIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Valjevu K br. 15/17 od 11. februara 2019. godine okr. Sreten Nikolić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina (u koju mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna presuda od 6 meseci zatvora). Takođe, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja, municije i projektila. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Sreten Nikolić je oglašen krivim što je 30. oktobra 2016. godine, u ugostiteljskom objektu u Valjevu, pokušao da liši života više lica i doveo u opasnost živote drugih lica, tako što je došao do ugostiteljskog objekta koji je posećivao i znao je da je tu okupljen veliki broj ljudi, noseći u rukama pištolj, pa je najpre kroz prozor na ulaznim vratima tog ugostiteljskog objekta, dok su na vratima stajali i pokušavali da spreče njegov ulazak, pok. oštećeni Damjan Dragojlović i P.R. ispalili jedan projektil iz pištolja u unutrašnjost objekta, a pored njih u lokalu je bilo još oko 200 ljudi, te ispaljenjem tog projektila doveo u opasnost njihove živote, a potom ušao u unutrašnjost objekta i iz neposredne blizine ispalio više hitaca iz vatrenog oružja u pravcu oštećenog Damjana, kojima ga je i pogodio, nanevši mu povrede od kojih je neposredno nakon događaja preminuo u bolnici, a potom pokušao da liši života oštećenog D.M, tako što je ispalio dva pojedinačna projektila u njegovom pravcu, nanevši mu tešku telesnu povredu, ali iste povrede nisu dovele do smrtnog ishoda jer je oštećeni blagovremeno i adekvatno zbrinut u Opštoj bolnici u Valjevu, dok je u pucnjavi od projektila koji je „rikošetirao“ lake telesne povrede zadobio i oštećeni D.P, dok drugi prisutni oštećeni u objektu nijedan metak direktno ili rikošetom nije pogodio u telo jer su se zaklonili iza prepreke, legli na pod objekta ili pobegli u magacinski prostor objekta, a potom nakon što je izašao iz objekta, okrivljeni je promenio okvir pištolja i ispalio još jedan hitac kroz prozor – izlog objekta u kome se i dalje nalazio veliki broj ljudi, ali taj projektil nije pogodio nikoga od prisutnih.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Valjevu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. septembra 2019. godine rešenje Kž1 575/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okrivljenom produžen je pritvor do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka koje se ogledaju u tome da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, te da prvostepeni sud u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja nije dao jasne razloge zbog čega prvostepena presuda nije mogla biti ispitana. Takođe, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje i da je prvostepena presuda zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju budući da prvostepeni sud nije potpuno utvrdio sve činjenice koje su predmet dokazivanja.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)