Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

22. februar 2019. godine
STANOJE GLIŠIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 1246/10 od 10.novembra 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ okr. Stanoje Glišić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Okrivljeni Stanoje Glišić je oglašen krivim što je 21. maja 2007. godine, u prostorijama Specijalne bolnice za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, u Beogradu, u svojstvu lekara anesteziologa, pri pružanju lekarske pomoći – operacije katarakte na levom oku, očigledno nesavesno postupao sa aspekta dobre medicinske prakse, lekarske etike i pravila medicinske struke i nauke i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja parcijenta trogodišnjeg deteta, oštećene Anje Grahovac, usled čega je 4. juna 2007. godine nastupila smrt oštećene, na taj način što je, kada je došlo do usporavanja rada srca, slabljenja i gubitka pulsa na periferiji i lice pacijenta promenilo boju i usne postale plavičaste i nakon što je došlo do promene pritiska na balonu za ventilaciju, usled smetnji prohodnosti tubusa, što je uticalao na smanjeni protok kiseonika, a na plućima su se čuli tonovi koji su ukazivali na prisustvo sekreta, prekinuo operaciju u 9,05 časova, ali i pored toga što je usporen rad srca (bradikardija) trajao do 9,20 časova, umesto odmah, u trenutku prekida operaciju tubus promenio tek nakon 20 minuta, za koje vreme pacijent nije imao dovoljno vazduha i nije dao atropin sulfat na način koji bi u kraćem vremenskom periodu od perioda koji može naškoditi pacijentu uspostavio normalan srčani rad, pa je tako u toku operacije došlo do poremećaja snabdevanja mozga pacijenta sa kiseonikom i tako što, iako je opšte stanje pacijenta bivalo sve teže nije hitno pristupio intenzivnom lečenju i upućivanju oštećene u zdravstvenu ustanovu u kojoj bi joj mogla biti ukazana kompletna medicinska pomoć, a znao je da u okviru Specijalne bolnice „Perfekta“ takva kompletna medicinska pomoć ne može biti pružena, a posebno što je dete zauzimala decebricioni položaj i imalo decebricione pokrete koji su već tada ukazivali na teško oštećenje mozga i na primenu kompletne antiedimatozne terapije i mehaničke potpore respiratorom, pri čemu je na klinici „Perfekta“ dete imalo mehaničku potporu kroz manuelnu ventilaciju pluća što je zahtevalo da se sve vreme bude uz pacijenta i sprečavalo vršenje drugih radnji neophodnih za pružanje pomoći, ali i pored svega toga dete se tek nakon proteka više od 4 sata od vremena završetka oftamološke intervencije sa „Klinike Perfekta“ prebacuje na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, pa je tek u 14,00 časova dete bez svesti primljeno na Institut, te mu je tek tada obezbeđena mehanička ventilatorna potpora kao i neurološki pregled, EEG, ordinirana je kompletna antidedematiozona terapija zbog prisustva edema mozga i sve druge neophodne mere da bi se pomoglo pacijentu u navedenom stanju, te je tako usled navedenog, kao posledica oštećenja moždanog tkiva koje je izazvano hipoksijom do koje je došlo tokom hiruške intervencije u specijalnoj bolnici „Klinika Perfekta“ došlo do višestruke disfunkcije organa, nakon čega je nastupila smrt.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Dejan Milutinović, Božidar Ilić i Milan Vasiljević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa člnom 251. KZ (od čega okr Vasiljević pomaganjem). Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Dejanu Milutinoviću, Božidaru Iliću i Milanu Vasiljeviću je stavljeno na teret da su 21. maja 2007. godine, u prostorijama Specijalne bolnice za plastičnu i restruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, u Beogradu, i to okr. Ilić u svojstvu šefa operacionog tima i lekara oftamologa u specijalističkoj ordinaciji oftamologije „Ilić“ koja je 15. septembra 2003. godine zaključila ugovor o poslovnoj saradnji sa „Klinikom Perfekta“, okr. Milutinović u svojstvu lekara i vlasnika Specijalne bolnice za plastičnu i restruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, pri pružanju lekarske pomoći – operacije katarakte na levom oku, primenili očigledno nepodobno sredstvo i očigledno nepodoban način lečenja i uopšte nesavesno postupali, sa aspekta dobre medicinske prakse, lekarske etike i pravila medicinske struke i nauke i time prouzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta trogodišnjeg deteta oštećene Anje Grahovac, usled čega je 4. juna 2007. godine nastupila smrt oštećene, u čemu im je pomogao okr. Milan Vasiljević koji je neutvrđenog dana krajem maja 2007. godine, a nakon izvršene operacije, na poziv okr. Milutinovića, napravio lažne javne isprave u nameri da se takve isprave upotrebe kao prave, tako što je sačinio zapisnik o navodno izvršenoj kontroli i ispravnosti aparata za anesteziju dana 4. maja 2007. godine, iako nije imao ovlašćenje za servisiranje i kontrolu navedenog dana nije izvršio. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Stanoje Glišić i njegovi branioci. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 29. januara 2019. godine presudu Kž1 970/18 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu i ukinuo prvostepenu presudu u osuđujućem delu, te u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu u kojem je prvostepena presuda potvrđena, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da nema dovoljno dokaza kojima bi se nesumnjivo  moglo utvrditi da su okr. Milutinović, Ilić  i Vasiljević izvršili po jedno krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi, od čega okr. Vasiljević pomaganjem, sve na način kako je to tužilaštvo okrivljenima stavilo na teret, zbog čega je prvostepeni sud pravilno ove okrivljene oslobodio od optužbe. Naime, pravilno je prvostepeni sud našao da okr. Milutinović nije učestvovao na samoj operaciji, te da time nije ni pružao lekarsku pomoć maloletnoj pokojnoj Anji Grahovac, kao i da lekar i suvlasnik predmetne klinike ne može odgovarati za krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi jer je zakonom jasno predviđeno ko može odgovarati za ovo delo, preciznije može odgovarati lice za koje se utvrdi da je primenilo očigledno nepodobno sredstvo i očigledno nepodoban način lečenja i da je uopšte očigledno nesavesno postupalo pri pružanju lekarske pomoći, što u konkretnom slučaju nije dokazaano, jer pre svega nije dokazano da je okr. Milutinović kritičnog dana učestvovao u operaciji, te da je bilo kojom svojom radnjom pružao lekarsku pomoć maloletnoj oštećenoj, s obzirom na to da ista niti tog dana, niti bilo kad ranije, nije bila njegov pacijent. Takođe, prvostepeni sud izvodi pravilan zaključak i u pogledu nepostojanja dokaza za optužbu protiv okr. Ilića nalazeći da ni on nije predmetnog dana pružao lekarsku pomoć odnosno vršio oftamološku operaciju niti da je asistirao pri izvođenju iste zbog čega isti ne može biti odgovoran za pogoršano zdravstveno stanje niti smrt maloletne Anje Grahovac. Ni opis nečinjenja okr. Milutinovića i Ilića – da nisu reagovali i uputili dete odmah na Institut, po pravilnom zaključku prvostepenog suda, ne može im se staviti na teret, s obzirom na to da okr. Milutinović nije ni učestvovao na predmetnoj operaciji, a da okr. Ilić kao oftamolog ne može da se meša u posao anesteziologa jer to nije njegova specijalnost. Dalje, pravilno prvostepeni sud nalazi da okr. Vasiljević ne može odgovarati za pomaganje u izvršenju krivičnog dela koje nije dokazano. Takođe, pravilno je zaključio prvostepeni sud da nema dokaza ni za to da je okr. Vasiljević pomagao u izvršenju krivičnog dela okr. Glišiću nalazeći da u tom delu Tužilaštvo uopšte ne daje opis radnji okrivljenih, te nema dokaza da je bilo obećanja okr. Vasiljevića okr. Glišiću da će prikriti krivično delo.

U delu u kome je prvostepena presuda ukinuta Apelacioni sud nalazi da u tom delu prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredba krivičnog postupka s obzirom na to da su razlozi koji su dati u istoj nejasni i međusobno protivrečni, te da nisu utvrđene odlučne činjenice od kojih zavisi pravna kvalifikacija krivičnog dela. Pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje ostale su neutvrđene i nedovoljno razjašnjenje tako da je presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, zbog čega se za sada ne mogu prihvatiti ni činjenični niti pravni zaključci prvostepenog suda, tako da je ukidanje prvostepene presude u osuđujućem delu bilo nužno. Prostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postupku otkloni bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnsoti da pravilno i u potpunosti utvrdi činjenično stanje, pa će prvenstveno na jasan i pouzdan način utvrditi uzročno-posledičnu vezu između radnji okr. Glišića i nastupele posledice, pri čemu će dati jasne i argumentovane razloge po pitanju „očigledno nesavesnog postupanja“ od strane ovog okrivljenog kritičnom prilikom, te će nakon svestrane analize svih izvedenih dokaza doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.


 

22. februar 2019. godine
ZORAN STEVANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  256/17 od 20. aprila 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. KZ okr. Zoran Stevanović i Vladan Baštovanović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, dok su okr. Dragan Maksimović i Darko Mijailović osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i 6 meseci. Takođe okrivljeni su obavezani da oštećenom D.J. solidarno, na ime imovinsko – pravnog zahteva isplate iznos od 14.100,oo evra, 8.000,oo CHF, 220,oo dolara i 80.000,oo dinara, dok je oštećeni za preostali iznos imovinsko - pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Zoran Stevanović, Vladan Baštovanović, Dragan Maksimović i Darko Mijailović su oglašeni krivim što su 31. januara 2004. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru, upotrebom sile nad oštećenim D.J, od istog oduzeli novac u iznosu od 14.100,oo evra, 8.000,oo CHF, 220,oo dolara i 80.000,oo dinara, kao i lična dokumenta, u nameri da time pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je okr. Maksimović koji je poznavao oštećenog s obzirom na to da je njegov otac poslovno sarađivao sa oštećenim, ukazao okr. Mijailoviću koji je ukazao okr. Aleksiću (prema kome je postupak razdvojen) gde oštećeni stanuje, da se bavi trgovinom fotomaterijala i da u svom stanu ima veću količinu novca koji drži u torbi, da je stariji čovek i da bi u torbi trebalo da bude oko 25.000,oo evra, koje podatke o oštećenom je okr. Aleksiću preneo okr. Stevanović i Baštovanović, pa su okr. Stevanović,  Baštovanović i Aleksić došli vozilom da stana oštećenog, parkirali vozilo u blizini stana oštećenog, te je okr. Aleksić ostao u vozilu i osmatrao da neko ne naiđe, dok su okr. Stevanović i Baštovanović pozvonili na ulazna vrata stana oštećenog rekavši mu da su došli po filmove, nakon čega je oštećeni otvorio vrata, pa ga okr. Stevanović više puta drškom  od pištolja udario u predelu glave od kojih udaraca je oštećeni pao na stepenište kod ulaznih vrata, nakon čega mu je prišao okr. Baštovanović, i u njega uperio pištolj, za koje vreme je okr. Stevanović ušao u dnevnu sobu, uzeo torbu u kojoj se nalazio novac u napred navedenom iznosu, nakon čega su pobegli iz kuće i ušli u automobil u kojim ih je čekao okr. Aleksić, potom se odvezli u stan okr. Stevanovića u Loznici gde su novac podelili, nakon čega se okr. Aleksić našao sa okr. Mijailović i ispričao mu način na koji su uzeli novac od oštećenog i tom prilikom okr. Mijailoviću predao iznos od 2.000,oo evra od kojih je 900,oo evra okr. Mijailović predao okr. Maksimoviću, a 1.100,oo evra zadržao za sebe.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Zoran Stevanović i njegov branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. decembra 2018. godine rešenje Kž1 879/18 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

22. februar 2019. godine
MILOMIR PROTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 738/15 od 19. juna 2018. godine  zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 3. KZ okr. Milomir Protić i Slobodan Filipović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu. Oštećeni je upućen da svoj imovinsko - pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 2. jula 2015. godine, u prostorijama MUP - a Republike Srbije, Policijska uprava za grad Beograd, policijska stanica Stari Grad, okr. Protić kao službeno lice, policijski narednik raspoređen u Odseku za suzbijanje maloletničke delikvencije, i okr. Filipović kao službeno lice, policijski narednik raspoređen u Odseku za suzbijanje opšteg kriminaliteta u policijskoj stanici Stari Grad, posredno zahtevali i primili novac u iznosu od 900,oo evra i 5.000,oo evra od C.N, da u okrivu svojih službenih ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju bi morali izvršiti u vezi sa pokretanjem krivičnog postupka u čemu im je pomogla okr. Ivana Ranđelović Jovanović (koja je pravnosnažno osuđena za ovo krivično delo).

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Milomir Protić i njegov branilac, kao i branilac okr. Slobodana Filipovića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 21. januara 2019. godine doneo je presudu Kž1 1171/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Milomira Protića i Slobodana Filipovića za izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 3. KZ osudio na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine. U preostalom, nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno uzeo u obzir sve okolnosti koje su od uticaja da kazna bude veća ili manja pa je u odnosu na okrivljene od olakšavajućih okolnosti cenio njihove porodične prilike i raniji život, dok na njihovoj strani nije našao otežavajućih okolnosti. Međutim, po oceni Apelacionog suda, pravilno utvrđenim okolnostima na strani okrivljenih prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj zbog čega je Apelacioni sud, imajući u vidu težinu izvršenih krivičnih dela, činjenicu da se radi o policijskim službenicima u čijoj obavezi je poštovanje zakona a koji su u okviru svoje službe izvršili krivično delo, te imajući u vidu stepen krivice okrivljenih, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu povrede zaštićenog dobra, te okolnosti pod kojima je delo učinjeno, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljene osudio na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine nalazeći da će se ovako izrečenim krivičnim sankcijama dovoljno uticati na okrivljene da ubuduće ne vrše krivična dela i da će imati uticaj i na druge da ne vrše krivična dela, te će dobrineti jačanju morala i učvršćivanju obaveze poštovanja zakona.  


 

1 februar 2019. godine
ZORAN NASKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 562/16 od 4. juna 2018. godine okr. Zoran Nasković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u podstrekavanjau iz člana 113. KZ, te krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ i krivičnog dela nedovzoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava iz člana 348, tav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te je od okrivljenog oduzet pištolj sa mecima.

Okrivljeni Zoran Nasković je oglašen krivim što je u periodu od 20. maja do 27. juna 2016. godine, u Beogradu, podstrekavao S.Đ. na izvršenje krivičnog dela ubistvo, koje delo nije ni pokušano jer kod njega nije stvorio odluku – nameru da delo izvrši, tako što je u više navrata, u neposrednom razgovoru, nagovorao S.Đ. da liši života Ž.Č. vatrenim oružjem koje će nabaviti okrivljeni, iz vozila u pokretu, pucajući mu u glavu i grudi za šta će mu platiti 500,oo evra, a zatim je promenio plan tako što će Đ. pozvati na prevaru oštećenog da dođe kući kod njega i donese mu novac na zajam, gde bi ga okrivljeni i Đ. vezali i lišili ga života, oduzeli mu novac, i ukradenim vozilom njegovo telo odvezli i zakopali, pa je okrivljeni prethodno u cilju realizacije tog plana u noći između 19. i 20. juna 2016. godine, u Beogradu obio putničko motorno vozilo i isto koristio bez pristanka vlasnika, tako što je odvijačem polomio uložak brave vrata vozila, ušao u vozilo, polomio bravu volana u koji je zavukao odvijač, startovao ga i odvezao u blizini svoje kuće, odakle ga je 26. juna 2016. godine po njegovom nalogu S.Đ. prevezao i parkirao na ulici u blizini kuće okrivljenog, a takođe u istom cilju neovlašćeno nabavio i držao u svojoj kući pištolj sa mecima, nakon čega je 27. juna 2016. godine pozvao Đ. da dođe kod njega radi realizacije plana, a kada je isti došao intervenisala je policija i okrivljenog lišila slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 28. decembra 2018. godine doneo je presudu Kž1 959/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivčnoj sankciji – jedinstvenoj novčanoj kazni, i okr. Zoranu Naskoviću za krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava iz člana 348, stav 1. KZ, izrekao jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom delu  prvostepena presuda je potvvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno cenio od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog njegove porodične prilike i da oštećeni nisu istakli imovisnko-pravni zahtev te da se oštećeni Ž.Ć. nije pridružio krivičnom gonjenju protiv okrivljenog, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, a takođe je imao u vidu da krivično delo ubistvo za koje je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim nije pokušano i da nisu nastupile posledice kao i da je u ovom slučaju predviđena mogućnost blažeg kažnjavanja. Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da u odnosu na krivično delo ubistvo podstrekavanjem ima mesta primeni instituta ublažavanje kazne, te je pravilno postupio kada mu je za ovo krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok mu je za preostala dva krivična dela utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po 8 meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Po oceni Apelacionog suda kazna zatvora u navedenom trajanju je srazmerna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog i ista je nužna, ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.

Međutim, Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu pobija prvostepena presuda u delu koji se odnosi na jedinstvenu novčanu kaznu imajući u vidu da je prvostepeni sud okrivljenom izrekao jedinstvenu novčanu kaznu u inosu od 100.000,oo dinara, dakle ispod zbira pojedinačno novčanu utvrđenih kazni od po 60.000,oo dinara koje su okrivljenom uz kazne zatvora utvrđene kao sporedne kazne za krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava. Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je u tom delu prvostepenu presudu preinačio i izrekao jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)