Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

25. april 2019. godine
MILAN KRASIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 626/14 od 10. juna 2016. godine, između ostalog, okr. Milan Krasić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114, stav 1. tačka 3. KZ. Predstavnik porodice oštećenih je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 22. maja 2018. godine doneo je presudu Kž1 1188/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Milana Krasića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina.   Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućeni na parnicu. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba sudu u trećem stepenu). 

Prethodna presuda Apelacionog suda kojom je okr. Milan Krasić, takođe, bio oglašen krivim i osuđen bila je ukinuta od strane veća ovog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu i naloženo je da se ponovo saslušaju veštaci balističke i hemijske struke, a po kom nalogu je i postupljeno.

Po nalaženju Apelacionog suda, nakon svestrane analize svih izvedenih dokaza tokom prvostepenog krivičnog postupka, te nakon ocene izvedenih dokaza na pretresu pred ovim sudom, Apelacioni sud je našao da je nesumnjivo dokazano da je okr. Krasić, a po prethodnom dogovoru sa NN licima sa umišljajem lišio života Ivana Perovića  i doveo u opasnost život oštećenog Đ.S.

Apelacioni sud je utvrdio šta je prethodilo kritičnom događaju  od 22. oktobra 2011. godine, činjenicu da je okr. Krasić bio jedan od vođa navijačke grupe „Alkatraz“, a pok. Ivan Perović bio pripadnik navijačke grupe „Zabranjeni“. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da je pok. Perović zajedno sa oštećenim Đ.S. i još dvojicom mladića videvši pripadnike navijačke grupe „Alkatraz“ na splavu „B“ iz straha krenuli da se vraćaju kući. Na raskrsnici kod Fontane približio im se automobil marke „Audi“ u kojem se nalazilo najmanje četvoro lica od kojih je, a što je nesumnjivo utvrđeno jedan bio okr. Milan Krasić, koji je sedeo na mestu suvozača i obratio se oštećenima, nakon čega su on i NN lice koje se nalazilo iza njega otvorili vatru iz pištolja i tom prilikom lišili života Ivana Perovića i telesno povredili Đ.S. i time doveli u opasnost živote više lica, budući da su se u neposrednoj blizini nalazila još dva lica, čime je izzvršio krivično delo teško ubistvo. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Veće Apelacionog suda u Beogradu, koje je odlučivalo u trećem stepenu, je, nakon održanog pretresa, 20. marta 2019. godine donelo presudu Kž3 22/18 kojom je preinačilo drugostepenu presudu i okr. Milana Krasića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milanu Krasiću je stavljeno na teret da je 22. oktobra 2011. godine u Beogradu, po prethodnom dogovoru zajedno sa NN licima, lišio života Ivana Perovića i doveo u opasnost život Đorđa Stanojevića, tako što je iz automobila kojim je upravljalo NN lice, kroz suvozačev otvoren prozor najpre upitao oštećene koji su se tu nalazili, zajedno sa D.R. i J.K, „Šta radite?“, nakon čega se potom otvorilo i zadnje staklo prozora iza suvozača, gde su sedela dva NN lica, nakon čega se okr. Krasić sa mesta suvozača i NN lice koje se nalazilo na sedištu iza njega, otvorili vatru iz NN vatrenih oružja i ispalili više projektila, kojom prilikom su pogođeni Ivan Perović i Đorđe Stanojević, koji su zadobili povrede, i to Ivan Perović tešku i po život opasnu povredu, koja se i pored brze i adekvatne hiruške intevencije završila smrtnim ishodom na Urgentnom centru, dok je oštećeni Đorđe Stanojević zadobio prostrelinu leve potkolenice sa ulaznom ranom sa zadnje spoljašnje i izalaznom sa zadnje unutrašnje strane i donje trećine potkolenice.

Veće koje je odlučivalo u trećem stepenu ne prihvata zaključak drugostepenog suda, već nalazi da nema dokaza da je između okrivljenih postojao raniji dogovor, jer u tom slučaju svako od njih je trebalo da ima određenu ulogu i radnju kojom bi doprineo izvršenju krivičnog dela, a jedino što je utvrđeno je da se okrivljeni sa suvozačevog sedišta obratio oštećenima rečima „Šta radite?“, a što ne može biti doprinos izvršenju krivičnog dela. Nelogično je da ako je postojao plan, da se okrivljeni obratio navedenim rečima njima četvorici i da on od svih u kolima sam sebe izlaže mogućem prepoznavanju od strane svedoka i oštećenih jer su svi oni bili u neposrednoj blizini kola sa druge strane. U toku postupka je i iz iskaza svedoka dokazano da Krasić nikada ranije nije imao sukobe sa njima, niti se poznavao sa njima, a posebno se te večeri nije sukobljavao sa njima. Takođe, svedoci su naveli da nisu primetili da ih je neko pratio kad su izašli iz kafane. Ovo posebno jer je drugostepenom presudom potvrđena oslobađajuća presuda prvostepenog suda u odnosu na okr. Marka Isakovića i Vladimira Maljkovića, pa samim tim nivo sumnje u odnosu na okr. Krasića i postojanje dogovora između okrivljenih je, po oceni veća koje je odlučivalo u trećem stepenu, smanjen, pri čemu ni iz iskaza saslušanih svedoka i veštaka pred drugostepenim sudom nisu potvrđene činjenice za koje je ovaj okrivljeni optužen, a nema drugih dokaza da se okr. Krasić prethodno dogovorio sa NN licima da izvrše krivično delo teško ubistvo. Dakle, svaka sumnja da je okr. Krasić izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu je ostala na nivou indicija, a kako sud donosi presudu samo na osnovu činjenica u čiju je izvesnost uveren, to je veće Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu primenom načela in dubio pro reo, okrivljenog oslobodilo od optužbe za izvršenje ovog krivičnog dela. 


 

12. april 2019. godine
VLADIMIR RANKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K. br.96/14 od 26. aprila 2018. godine okr. Vladimir Ranković je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.    

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Valjevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 25. marta 2019. godine doneo je presudu Kž1 1152/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Vladimira Rankovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Valjevu okr. Vladimiru Rankoviću je stavljeno na teret da je 30. septembra 2009. godine, postupajući u svojstvu lekara – pedijatra, na Dečijem odeljenju ZC „Valjevo“, pri pružanju lekarske pomoći maloletnoj oštećenoj Teodori Jovanović, očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja kod oštećene, na taj način što je istu po prijemu u odeljenje, a nakon što je ista prethodno pregledana u Domu zdravlja od strane ordinirajućeg lekara i potom upućena na Dečije odeljenje ZC „Valjevo“, radi pregleda od strane lekara specijalista i procene o eventualnom bolničkom lečenju, prilikom dijagnostičke procedure osim fizikalnog pregleda, nije sproveo ni jednu drugu dijagnostičku proceduru, iako je, imajući u vidu kliničku sliku maloletne oštećene Teodore koja je na Dečije odeljenje ZC „Valjevo“ primljena u stanju malaksalnosti, sa bolovima u trbuhu i povraćanjem, zbog kojih simptoma je od strane lekara Doma zdravlja „Valjevo“ i upućena u bolnicu, bilo neophodno da izvrši osnovnu analizu krvne slike na osnovu koje bi bio u mogućnosti da primeti povećanje broja leukocita u krvi oštećene, te tako odstupio od opšte prihvaćene lekarske prakse, i prisutan bol u trbuhu, kao i povraćanje kod maloletne Teodore, propustio da shvati kao ozbiljan znak bolesti i potrebom za daljom opservacijom oštećene, već je nakon obavljenog fizikalnog preglada zaključio da nema potrebe za hospitalizaciju maloletne Teodore, i istu je uz prepisanu terapiju u vidu oralne rehidracije otpustio na kućno lečenje, te je potom zbog ovakvog postupanja okrivljenog u ranim jutarnjim časovima 1. oktobra 2009. godine došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja maloletne oštećene, koja je odmah ponovo od strane  svojih roditelja dovezena na dečije odeljenje ZC „Valjevo“ i potom je nakon neuspele reanimacije istog dana preminula.

Po nalaženju Apelacionog suda, imajući u vidu činjenicu da je klinička slika kod pokojne maloletne Teodore Jovanović bila atipična tako da lekar specijalista pedijatar nije mogao u datom trenutku da posumnja da se radi o retkom oboljenju, urođenoj anomaliji creva zbog koje je došlo do smrtnog ishoda, te da je i uradio laboratorijske analize prilikom prvog pregleda, povišeni broj leukocita nije specifičan znak za ovu vrstu oboljenja, tim pre što je i pre letalnog ishoda broj leukocita bio u granicama referentnih vrednosti, zatim je prilikom pregleda oštećene dominatna simptomatologija nije bila izraziti bol u trbuhu, povraćanje zelenog ili krvavog sadržaja, pojava krvi u stolici, što bi karakterisalo akutni voluvus, zbog koga je nastupila smrt oštećene, već je suprotno tome, kliničkim pregledom oštećene utvrđeno da tokom pregleda trbuh nije bio napet i bolno osetljiv što bi moglo ukazivati da se radi o akutnom hiruškom oboljenju abdomena, to je nađeno da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni pri pružanju lekarske pomoći maloletnoj oštećenoj očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja kod oštećene, a nakon toga i smrt, ali je olako držao da takva posledica neće nastupiti ili da će istu moći sprečiti. 

Polazeći od obeležja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret odnosno činjenice da je tokom postupka neophodno da se utvrdi da li je lekar u konkretnom slučaju postupao u skladu sa pravilima medicinske nauke i medicinske struke ili se pak njegova delatnost može označiti kao očigledno nesavesna u smislu ove inkriminacije, to kod napred iznetog, a kako je ostala sumnja u pogledu činjenice da je okrivljeni kritičnom prilikom očigledno nesavesno postupao imajući u vidu nalaze i mišljenja veštaka Medinskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu koji su naveli da u njegovom postupanju nije bilo propusta, da je iz obdukcionog zapisnika utvrđeno da je osnovni uzrok smrti kompletan volvulus tankih creva praćen masivnim intraluminalnim krvarenjem, što je posledica retke urođene anomalije malrotacije creva, da je smrtni ishod nastao kao primarna posledica veoma teške i asimptomatske anomalije, to je Apelacioni sud, u nedostatku dokaza, okrivljenog oslbodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi.


 

12. april 2019. godine
STANISLAV JOVANOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 732/12 od 30. decembra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47, stav 1. KZ RS (od čega okr. Vuksanović u pomaganju) okr. Stanislav Jovanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, dok je okr. Srđan Vuksanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Oštećena se radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućuje na parnicu.

Okrivljeni Stanislav Jovanović je oglašen krivim što je 25. avgusta 2000. godine, u Beogradu, lišio života Vladimira Sretenovića u čemu mu je pomogao okr. Srđan Vuksanović tako što su ovi okrivljeni nakon saznanja da se u Solunskoj ulici nalazi oštećeni, koga su tražili, jer je okr. Jovanoviću i Vasiljeviću dugovao novac, došli do navedene ulice, gde je nakon telefonskog razgovora došao i okr. Vasiljević, i nakon što su ugledali oštećenog, koji je videvši ih počeo da beži, potrčali su za njim, pri čemu su okrivljeni u rukama držali pištolje, te su oštećenog ubzro sustigli, tako što je prvo okr. Vuksanović sustigao oštećenog i udario ga pištoljem u predelu glave od kog udarca se oštećeni našao u nekom od pognutih položaja tela, na koji način je oštećenom onemogućeno dalje bekstvo kada je pritrčao i okr. Vasiljević i šutnuo ga, nakon čega je oštećenom prišao okr. Jovanović i prislonivši usta cevi pištolja ispalio projektil u glavu oštećenog nanevši mu smrtonosnu povredu usled kojeg je nastupila smrt oštećenog.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Dejan Vasiljević je oslobođen od optužbe da je izvršio 25. avgusta 2000. godine, u Beogradu, krivično delo ubistvo u pomaganju iz člana 113. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Stanislav Jovanović i njegovi branioci, kao i branioci okr. Srđana Vuksanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 14. marta 2019. godine doneo je presudu Kž1 1140/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, kada je u pitanju okr. Dejan Vasiljević, pravilno je prvostepeni sud našao da je okr. Vasiljević neposredno pre događaja došao na Dorćol do Solunske ulice gde se nalazio pok. Sretenović, a nakon što mu je okr. Jovanović saopštiio u njihovom telefonskom razgovoru da se Sretenović tu nalazi s obzirom na to da mu je oštećeni dugovao novac koji je izbegavao da mu vrati. Tom prilikom, okr. Vasiljević sa sobom nije poneo nikakvo oružje već je zajedno sa okr. Jovanovićem i Vasiljevićem potrčao za pokojnim oštećenim, koji je ugledavši ih, odmah počeo da beži. Okrivljeni Vuksanović je tom prilikom prvi sustigao oštećenog, udario ga pištoljem po glavi od kog udarca se pokojni oštećeni našao u nekom od pognutih položaja tela, te dok se oštećeni nalazi u tom položaju okr. Vasiljević ga je šutnuo nogom i preskočio, u kom delu se okr. Jovanović u svojoj odbrani izjašnjavao, s tim što je sud imao u vidu da okr. Vasiljević nije negirao da je imao kontakt sa oštećenim, osim što je naveo da je kontakt bio rukom s tim što nije mogao precizno da se izjasni.

Dakle, iz svih dokaza izvedenih tokom postupka, sud je tokom postupka nesumnjivo utvrdio da je oštećenom onemogućeno dalje bekstvo već nakon preduzete radnje okr. Vuksanovića, jer se on nakon udarca pištoljem u levi zaušni predeo, našao na zemlji, nakon čega ga nogom udara okr. Vasiljević, pa saglasno tome, nije dokazano da je on svojom radnjom onemogućio bekstvo oštećenom, odnosno na taj način stvorio uslove okr. Jovanoviću da izvrši krivično delo. Stoga je pravilno prvostepeni sud našao da nema dokaza ni da je umišljaj okr. Vasiljevića bio usmeren da pomogne okr. Jovanoviću na lišenje života pok. Sretenovića imajući u vidu da je okr. Vasiljević došao na lice mesta odvojeno od okr. Jovanovića i Vuksanovića, s tim što sa sobom nije poneo nikakvo oružje podobno da nekog liše slobode, dok iz odbrane okr. Jovanovića, koji je opisao njihov telefonski razgovor, proizlazi da okr. Vasiljević nije žurio da se sretne sa oštećenim već je u istom razgovoru rekao da ide kući da ruča predlažući okr. Jovanoviću da on svrati kod njega pa da idu zajedno. Imajući u vidu napred navedeno pravilno je prvostepeni sud našao da tokom postupka nije dokazano da je okr. Vasiljević izvršio krivično delo ubistvo u pomaganju.


 

12. april 2019. godine
NENAD ĆIRIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 371/17 od 9. novembra 2018. godine okr. Nenad Ćirić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, te je oduzet pištolj i 6 metaka.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Ćiriću je stavljeno na teret da je 10. jula 2016. godine na šetalištu na Novom Beogradu, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, na taj način što je nosio za pojasom jedan pištolj sa 6 metaka, koji je, nakon što je primećen od strane policijskih službenika interventnog tima IJ “92“ , počeo da se trčećim korakom udaljava sa lica mesta, nokon čega su mu izdali naredbu „Stoj policija“ na koju se oglušio, pa je izvadio predmetni pištolj, i držeći pištolj u desnoj ruci utrčao na splav, prošao kroz centralni deo splava i prilikom izlaska u levi deo bašte desnom rukom predmetni pištolj odbacio u reku Savu koja je od strane policijskih službenika ronilačkog tima Žandarmerije pronađen, a za koje nije imao ovlašćenje nadležnog organa za nošenje oružja i municije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. aprila 2019. godine presudu Kž1 143/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, pravilno je prvostepeni sud oslobodio od optužbe okrivljenog nalazeći da nakon sprovedenog krivičnog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Naime, prvostepeni sud je prihvatio odbranu okrivljenog koju je dao tokom postupka, u kojoj je dosledno u dva navrata objašnjavao na koji se način kritičnog dana odvijao događaj i njegov susret sa pripadnicima interventne brigade. Prvostepeni sud analizirajući izjave ispitanih svedoka o tome da je okrivljeni kritičnom prilikom kod sebe imao pištolj koji je nađen od strane ronilačke jedinice žandarmerije na rečnom dnu u okolini splava, iste nije prihvatio, nalazeći da su iskazi pre svega u suprotnosti sa odbranom okrivljenog i svedočenju M.T, a pri tome takvi iskazi nisu potkrepljeni ni nalazom i mišljenjem DNK Centra za genetiku, niti sa iskazom sudskog veštaka koji je ispitan na glavnom pretresu. Naime, iz obavljenog veštačenja je utvrđeno da se ni jedan parcijalni ili utvrđeni DNK profil iz bioloških tragova sa tri dostavljena brisa ne poklapa, niti sadrži utvrđeni DNK profil utvrđenog nespornog uzorka okrivljenog, već su pronađeni DNK profili NN. lica koji potiču sa sva tri dostavljena brisa. Istovremeno prvostepeni sud je cenio i da su iskazi ispitanih svedoka ponaosob, nejasni i neubedljivi, protivurečni sami za sebe i u međusobnoj nesaglasnosti u pogledu bitnih detalja kritičnog događaja i detalja iz njihovih opisanih opažanja.

Imajući u vidu jasne argumentovane razloge prvostepenog suda, a da Javni tužilac u podnetoj žalbi ne navodi ni jednu činjenicu koja nije bila cenjena u toku postupka, već na drugačiji način vrši ocenu izvedenih dokaza Apelacioni sud je žalbu odbio kao neosnovanu.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)