Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

28. jun 2019. godine
KATARINA NIKOL REBRAČA I DR


PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 3775/10 od 10. aprila 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ (od čega okr. Mirjana Hristić i Slađana Mironija pomaganjem), okr. Katarina Nikol Rebrača je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, dok su okr. Slađana Mironija i Mirjana Hristić osuđene su na kaznu zatvra u trajanju od po 1 godinu. Takođe, okr. Katarina Nikol Rebrača je obavezana da na ime imovinske koristi uplati iznos od 22.584.619,80 dinara u korist budžeta Republike Srbije.

Okrivljena Katarina Nikol Rebrača je oglašena krivom što je u periodu od 2. juna 2006. godine do 9. marta 2010. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice, u svojstvu osnivača i direktora Dobrotvornog fonda “Katarina Rebrača” pozivajući se na pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Srbije i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i u svojstvu lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima agencija “K models” i Top image”, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist, u čemu su joj pomogle okr. Mirjana Hristić u svojstvu preduzetnika, osnivača i lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima Agencije “Mima art” i okr. Slađana Mironija u svojstvu preduzetnika, osnivača i lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima Agencije Top image”, dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste na ime navodno izvršenih usluga, iskoristivši svoj položaj i ovlašćenje, na taj način što je okr. Rebrača sa poslovnih računa Dobrotvornog fonda otvorenih kod dve banke za prikupljanje novčanih sredstava u svrhu realizacije ciljeva Dobrotvornog fonda, na koje račune je od strane raznih donatora – pravnih i fizičkih lica uplaćen novac u ukupnom iznosu od 62.440.283,29 dinara, izvršila prenos novčanih sredstava na račune agencija “K models”, “Mima art” i Top image”, na ime navodno izvršenih usluga za Dobrotvorni fond za koje su okr. Hristić i Mironija dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste, nakon čega je okr. Hristić sa računa Agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i okr. Mironija sa računa Agencije Top image” podigla novac u ukupnom iznosu od 6.892.000,oo dinara, a koji novac su predali okr. Rebrači, dok je okr. Rebrača sa računa Agencije “K models” podigla novac u ukupnom iznosu od 3.772.000,oo dinara, a na ime navodno izvršenih usluga na osnovu faktura bez prateće dokumentacije koja pravda iste, iako ove navedene agencije usluge nisu pružile Dobrotvornom fondu u tim iznosima i tako podignuti novac kao i novac koji su joj predale okr. Hristić i Mironija zadržale za sebe, i što je okr. Rebrača iz sredstava sa računa navedenog fonda koristila i za svoje potrebe, suprotno aktu o osnivanju Dobrotvornog fonda, tako što je sa računa Fonda vršila plaćanje avio karata i aerodromskih taksi za sebe, porodicu i prijatelje, sve u ukupnom iznosu od 1.242.032,oo dinara, usluge prenoćišta u hotelu “Hyatt” u iznosu od 187.603,01 dinara i telefonske račune na njeno ime u ukupnom iznosu od 223.595,49 dinara i podigla gotovinu u ukupnom iznosu od 5.629.061,90 dinara koji iznos je koristila za lične potrebe dok je i za lične potrebe vršila plaćanje viza karticom u ukupnom iznosu od 1.711.327,40 dinara, te na tako opisani način za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 22.584.619,80 dinara.


PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.


DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, je nakon održane sednice veća, dana 11. juna 2019. godine doneo rešenje Kž1 285/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacinog suda osnovano se u žalbama branilaca okrivljenih ukazuje na učinjene bitne povrede krivičnog postupka zbog kojih se pravilnost presude u određenim delovima nije mogla ispitati. Naime, osnovano se ukazuje na nedostatak razloga u pogledu činjenica utvrđene prvostepenom presudom da je okr. Mironija – odgovorno lice Agencije Top image” podignutu gotovinu predala okr. Rebrači koju je ona potom zadržala za sebe. Ovo stoga što prvostepeni sud ne daje ocenu odbrane okr. Mironije kada se izjašnjava za šta je potrošen novac koji je podignut sa računa Agencije Top image”, i to u delu gde je između ostalog rekla da je njena zarada bila 100.000,oo dinara mesečno, te da je samo na ime naknade za svoj rad ona uzela 3,6 miliona od ukupno uplaćenih 7,2 miliona na račun Agencije Top image” od strane fonda Rebrača, dok je preostalih 2,7 miliona plaćala troškove Agencije u kešu. S druge strane, naknadno dostavljena specifikacija uz ranije priložene fakture, koja je bila predmet ocene Komisije veštaka prilikom izrade dopunskog nalaza veštaka, odnosi se na kompletan iznos ispostavljenih faktura Fondu Rebrača, a prvostepeni sud nije razjasnio kontradiktornost činjenice da je okrivljena dostavljenim specifikacijama ponudila pravdanje za sve fakturisane usluge, sa navodima njene odbrane da su zapravo usluge vredele svega 2,7 miliona, a da je 3,6 miliona ona uzela sebi za plate.

Nadalje, osnovano se ukazuje da je izreka prvostepene presude protivurečna sa obrazloženjem u delu gde prvostepeni sud navodi da je okr. Hristić sa računa Agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i sav novac predala okr. Rebrači, iako ta Agencija usluge nije pružila Dobrotvornom fondu u tom iznosu, dok se u delu obrazloženja presude navodi da okr. Hristić nije vršila bilo kakve usluge za Fond. Naime, iako u izreci prvostepene presude prvostepeni sud, za razliku od sadržine optužnice u tom delu, navodi da navedene Agencije usluge nisu pružile Fondu u tim iznosima, celokupni pomenuti iznosi od 2.927.000,oo dinara i 6.892.000,oo dinara, koji su prema navodima u izreci presude okr. Mironija i Hristić predale okr. Rebrači, predstavljaju deo iznosa ukupno protivpravno pribavljene imovinske koristi, označenog u izreci presude, te je nejasno ovakvo određenje suda kojim implicira mogućnost da neke usluge jesu pružene od strane agencija okr. Mironiji i Hristić.

Takođe, osnovano se ukazuje na nerazumljivost izreke presude budući da činjenični opis radnji koje su preduzele okr. Hristić i Mironija obuhvata i radnje pomaganja i radnje izvršenja krivičnog dela, a optužnicom im je stavljeno na teret pomaganje okr. Rebrači u izvršenju krivičnog dela.

Rešenjem Apelacinog suda prvostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postupku otkloni učinjene bitne povrede krivičnog postupka na koje je ukazano rešenjem, nakon čega će biti u mogućnosti da pravilnom ocenom dokaza potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje i donese na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne i logične razloge.
 


7. jun 2019. godine
MLADEN KALEZIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 243/16 od 20. septembra 2018. godine okr. Mladen Kalezić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Mladen Kalezić je oglašen krivim što je 24. marta 2001. godine, u restoranu u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pokušao da liši života više lice kada je iz svog pištolja ispalio više projektila u oštećene D.S. i M.S. od kojih je oštećeni D.S. lišen života nakon što je zadobio prostreline, od kojih povreda je kasnije nastupila smrt, a oštećeni M.S. zadobio povrede projektilima koje predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život, na taj način što je po dolasku u restoran, u kojem je sedeo za jednim stolom zajedno sa okr. Osmanijem Mevludom, okr. Kalezić otišao u VC restorana, gde  po izlasku iz VC-a nakon kraće verbalne prepirke sa oštećenim M.S. sa kojim se mimoišao u malom hodniku ispred VC-a, u trenutku kada je oštećeni M.S. unutar VC-a, najpre fizički nasrnuo na njega tako što ga je pesnicom leve ruke dva puta udario u lice, nakon čega je dok je stajao kod vrata iz svog pištolja koji je izvadio iz pojasa ispalio jedan projektil u pravcu leve noge oštećenog M.S, kojom prilikom je oštećeni M.S. zadobio prostrelinu u predelu butine leve noge, posle čega su začuvši pucanj iz pištolja do njih dotrčali svedoci B.S, N.S, i oštećeni D.S. koji je kada je video da je oštećeni M.S. napadnut pištoljem otrčao do stola, gde su prethodno sedeli i iz torbice oštećenog M.S. izvadio pištolj  i dotrčao do mesta sukoba dodajući ga oštećenom M.S. gde je za vreme trajanja fizičkog sukoba M.S, D.S. i M.S. sa okr. Kalezićem došlo do otimanja oko pištolja koji je ovaj okrivljeni držao u ruci, pri čemu je u toku sukoba i oko otimanja pištolja okr. Kalezić zadobijao i udarce od strane svedoka i oštećenih, da bi u jednom trenutku trajanja sukoba u koji se naknadno umešao i okr. Osmani Mevlud, na taj način što je pokušao da otme pištolj koji je u svojoj ruci držao oštećeni M.S, okr. Mevlud bio pogođen projektilom, a okr. Kalezić je u jednom trenutku dok je fizički sukob još uvek trjao, ih svog pištolja koji je držao u desnoj ruci u pravcu oštećenog D.S. isaplio više projektila koji su ga pogodili, kao i u pravcu oštećenog M.S. koji je od projektila zadobio povredu u predelu grudnog koša, pri čemu je okr. Mevlud iz ruku oštećenog M.S. uzeo pištolj i sa istim pobegao sa lica mesta, kojom prilikom je oštećeni D.S. zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život od kojih je nastupila njegova smrt, a oštećeni M.S. zadobio povrede projektilima  koje predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Osmani Mevlud je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. KZ, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja kao predmeta čije oduzimanje po krivičnom zakoniku neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 12. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 67/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Mladena Kalezića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti cenio godine života okrivljenog i da se radilo o situacinom krivičnom delu, dok je kao otežavajuću okolnost cenio njegov raniji život. Međutim, prema stavu Apelacionog suda, osnovano je žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazano Apelacionom sudu da je prvostepeni sud pogrešno kao olakšavajuću okolnost cenio protek vremena od kritičnog događaja pa do presuđenja (18 godina), budući da je ova okolnost prouzrokovana radnjama samog okrivljenog, odnosno činjenicom da je izbegavao krivično gonjenje time što se nalazio u bekstvu, te se protek vremena u konkretnom slučaju ne može ceniti kao činjenica koja ide u korist okrivljenom. Stoga je Apelacioni sud zaključio da je kazna na koju je okrivljenog osudio prvostepeni sud neadekvatno odmerena da je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu u ovom delu prvostepenu presudu preinačio i okr. Kalezića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, nalazeći da je ovako odmerena kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice okrivljenog, a posebno činjenici što je smrtna posledica kod drugog lica izostala samo zbog blagovremene lekarske pomoći, te da je ista nužna radi ostvarivanja svrhe kažnjavanja.

U odnosu na okr. Osmanija Mevluda Apelacioni sud nalazi da ga je prvostepeni sud pravilno oslobodio od optužbe imajući u vidu da ni jedan izvedeni materijalni dokaz, kao ni saslušano lice nisu potvrdili navode optužnog akta da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.


7. jun 2019. godine

DRAGAN TIRNANIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 39/17 od 1. februara 2019. godine okr. Dragan Tirnanić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dragan Tirnanić je oglašen krivim što je 20. avgusta 1996. godine, u mestu Bosanski Lužani, opština Derventa, u šumi koja se nalazi u lugu na oko 500 metara od porodične kuće u kojoj je živela oštećena G.Đ. sa porodicom, u stanju smanjene uračunljivosti, na podmukao način lišio života oštećenu, tako što je 17. avgusta 1996. godine došao u kuću oštećene, a da bi nastavio ranije prekinutu vanbračnu vezu sa M.I, povodom čega sada pok. G.I, saznajući za razloge za prestanak te zajednice nije bila ravnodušna, sa čim se svedok M.I. nije složila, na koje odbijanje je reagovao tako da će da ga zapamte i da to neće tako da se završi, pa je okrivljeni kritičnog dana došao u Bosanske Lužane, do kuće u kojoj je oštećena živela i objasnio joj da mu treba pomoć oko automobila koji je ostao na magistralnom putu Derventa – Prnjavor i time oštećenu doveo u zabludu, istovremeno joj objašnjavajući da ponese hidrauličnu dizalicu, pa je oštećena tu dizalicu uzela i krenula sa okrvljenim, pa kada su došli u deo koji predstavlja šumu, kroz koju vodi staza do izlaska na magistralni put, okrivljeni je jednim aktivnim udarcem u levi slepoočni predeo hidrauličnom dizalicom naneo povrede oštećenoj usled čega je nastupila smrt, potom je vučenjem za noge odvukao do skrivenijeg mesta, gde je leš oštećene prekrio lišćem, dizalicu sakrio neposredno u blizini i udaljio se u nepoznatom pravcu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. maja 2019. godine presudu kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu njegov raniji život, kao i da je kritičnom prilikom postupao u stanju smanjene uračunljivosti do granice bitnog, ali ne i bitno, dok je od otežavajućih okolnosti prvostepeni sud imao u vidu okolnosti koje su se ticale ponašanja okrivljenog posle izvršenja krivičnog dela, sakrivanje beživotnog tela oštećene i predmeta kojim je izvršeno krivično delo, zbog čega je pravilno prvostepeni sud našao da je kazna zatvora u trajanju od 15 godina srazmerna i dovoljna, a u isto vreme i nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)