Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

13. mart 2020. godine
ALEKSANDAR KNEŽEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 393/18 od 14. maja 2019. godine okr. Aleksandar Knežević je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 104.809,76 grama opojne droge marihuana, 6.760,52 grama opojne droge amfetamin, 11.594 tablete opojne droge MDMA, 1100 ml opojne droge amfetamin u tečnom stanju, 85,25 grama opojne droge kokain, 54 elektronske vagice, 451,80 grama skroba, 400 mg sumporne kiseline, 3.960 grama kofeina, 784,48 grama magnezijum stearata, 159,93 grama natrijum bikarbonata koji služi za uvećanje mase opojne droge, 1 mikser, 1 aparat za zavarivanje kesa, 1 mašina za tabletiranje, 1 špric sa iglom, 1 kašika, 1 plastična kanta i 3 kutije, te su oduzeta 2 pištolja i 1 kutija sa 44 komada municije, kao i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 2.705 evra, dok je okr. Lazar Proroković zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, te je prema ovom okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 31 gram opojne droge amfetamin i 18,26 grama kofeina.

Okrivljeni Aleksandar Knežević je oglašen krivim što je u noći između 1. i 2. februara 2018. godine, u Beogradu, neovlašćeno proizvodio i radi prodaje držao supstance proglašene za opojne droge, a okr. Lazar Proroković neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance koje su proglašene za opojne droge, na taj način što su prethodno zaustavljeni od strane radnika interventne jedinice kojom prilikom je izvršen pregled lica, te je kod okr. Prorokovića u džepu pantalona pronađeno 2 PVC kese sa ukupno 5,31 gram opojne droge amfetamin u smesi sa kofeionom i 18,26 grama kofeina, dok su u džepu jakne okr. Aleksandra Kneževića pronađena 2 mobilna telefona i svežanj sa 2 ključa od iznajmljenog stana u Beogradu, nakon čega je pretresom stana koji je iznajmio okr. Knežević od strane policijskih službenika pronađena veća količina opojne droge i to: 104.809,86 grama opojne droge marihuane i to upakovane u 106 paketa, 1 armiranu plastičnu kesicu i plastičnu kutiju sa poklopcem, 6.760,52 grama opojne droge amfetamin, kao i 972,35 grama opojne droge amfetamin u obliku sulfatne soli, 4.346,99 grama opojne droge MDMA, kartonsku kutiju valjkastog oblika sa natpisom „soda bikarbona“ u prahu i tabletama ukupne neto mase 52,12 grama i plastičnu kutiju sa  natpisom „soda bikarbona“ neto mase 170,44 grama, 1100 ml opojne droge amfetamin u tečnom stanju, 82,25 grama opojne droge kokain, električne vagice, mašina za tabletiranje, odnosno pravljenje tableta ekstazija, 451,80 grama skroba, 400 ml sumporne kiseline, 3960 grama kofeina, 787,48 grama magnezijum stearata, 150,93 grama natrijum bikarbonata i drugu prateću opremu za mešanje, pakovanje i spremanje opojne droge za dalju prodaju, te je okr. Knežević neovlašćeno držao i 2 pištolja, kao i 44 komada municije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i zajednički branilac okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 13. februara 2020. godine presudu Kž1 11/20 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

12. mart 2020. godine
NIKICA RISTIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 657/15 od 10. maja 2019. godine okr. Nikica Ristić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teške telesne povrede iz člana 121, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nikici Ristiću je stavljeno na teret da je 29. jula 2008. godine na Trgu republike u Beogradu, u vreme održavanja „javnog skupa u pokretu“ u organizaciji „Srpske radikalne stranke“, koji skup je organizovan povodom protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića, teško telesno povredio učesnika skupa – sada pok. Ranka Panića, zadavši oštećenom teške telesne povrede opasne po život, usled kojih povreda je nastupila smrt oštećenog, na taj način što je kao policijski službenik MUP RS, specijalističke čete Odreda žandarmerije u Nišu, vršeći službeni zadatak na obezbeđivanju objekta u ulozi snaga za intervenciju u cilju spračavanja i suzbijanja eventualno narušavanja javnog reda i mira i obezbeđivanju javnog skupa, krećući se pored oštećenog, a nakon nekoliko koraka uporednog hoda sa oštećenim, snažno udario oštećenog zamahnutom nogom u predelu trbuha, pri čemu je od opreme na sebi imao zaštitnu opremu MUP za obezbeđivanje javnih skupova i to šlem tamne boje sa plastičnim vizirom, uniformu sa formacijskim čizmama na nogama, od kog udarca nogom se oštećeni savio prema napred, držeći se rukama za stomak i jauknuo, a okrivljeni odmah potom dok se oštećeni nalazio u polusavijenom položaju zadaje istom još jedan udarac nogom u predelu tela oštećenog, usled kojih radnji oštećeni zadobija višestruke povrede koje u svom zbirnom dejstvu u trenutku nastanka predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život povređenog usled koje je nastupila smrt oštećenog 15. avgusta 2008. godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 13. februara 2020. godine presudu Kž1 1220/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je okrivljenog oslobodio od optužbe s obzirom na to da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo za koje je optužen. Naime, osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koje su čvrsto i logički povezane, tako da predstavljaju kompletnu i konačnu sliku kritičnog događaja i sa punom sigurnošću upućuju da je jedini mogući zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe, te da  se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost, te kako, u konkretnom slučaju, se na osnovu izvedenih dokaza ne može izvesti zaključak o utvrđivanju relevantnih činjenica koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da je okrivljeni izvršio krivično delo teška telesna povreda to je pravilno prvostepeni sud postupio kada ga je oslobodio od optužbe.

 

6. mart 2020. godine
IVAN BOROVČANIN

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 479/17 od 22. jula 2019. godine okr. Ivan Borovčanin je zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 6  meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja i 16 komada metaka.

Okrivljeni Ivan Borovčanin je oglašen krivim što je 31.  januara 2015. godine, u Beogradu, nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu – ličnu kartu, koju je preuzeo 4. februara 2015. godine, a pokušao da nabavi radi upotrebe lažnu javnu ispravu – pasoš na ime A.K, na taj način što je nadležnom organu, referentu na upravnim poslovima PS Zvezdara predao na obradu stari obrazac falsifikovane lične karte Republike Srbije na ime A.K, na kojoj se nalazila fotografija okrivljenog, izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu sve na ime A.K, falsifikovan izveštaj lekara i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji referent je navedenu dokumentaciju uneo u JIS MUP RS, na osnovu kojih podataka su izrađene biometrijske isprave, lična karta i pasoš na ime A.K.

Takođe, prvostepenom presudom je odbijena optužba da je okr. Ivan Borovčanin izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Ivanu Borovčaninu je stavljeno na teret da je 7.  juna 2017. godine, na Novom Beogradu, neovlašćeno nosio pištolj sa metkom u cevi i okvirom sa 15 komada metaka, na taj način što je zatečen u vozilu sa istim pištoljem.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 5. februara 2020. godine presudu Kž1 1206/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da okrivljeni nije osuđivan u poslednjih 7 godina, da nije osuđivan za istovrsno krivično delo, kao i njegove lične prilike, da se u međuvremenu zaposlio, a posebno je cenio i činjenicu njegovog dobrog držanja pred sudom i izraženo kajanje, te činjenicu da opisanim radnjama nisu nastupile velike štetne posledice jer su nadležni organi u ponovljenom postupku stavili van snage sporne javne isprave dok je od otežavajućih okolnosti pravilno cenio činjenicu da je okrivljeni ranije osuđivan. Imajući u vidu sve napred navedeno Apelacioni sud nalazi da će se izrečenom kaznom kućnog zatvora u trajanju od 6 meseci ostvariti svrha kažnjavanja.

Kada je u pitanju odbijajući deo prvostepene presude, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud izveo pravilan zaključak kada je odbio optužbu da je okrivljeni izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija imajući u vidu da su sporno oružje i municija od okrivljenog oduzeti 7. juna 2017. godine, u vreme važenje naredbe o legalizaciji oružja MUP-a RS. Naime, primenom naredbe o legalizaciji oružja, po stanovištu i Apelacionog suda, znači trajno isključenje krivičnog gonjenja za period važenja ove naredbe od 1. juna do 1. oktobra 2017. godine, pa stoga, vlasnici oružja i municije ne mogu biti izloženi krivičnom progonu u vremenu važenja ovog zakonskog propisa sa zakonskom snagom. Dakle, smisao naredbe jeste da država nije htela krivični progon lica koja neovlašćeno drže i nose oružje i municiju, već da im omogući da legalnim putem predaju takvo oružje nadležnim državnim organima u naznačenom periodu, a što okrivljenom nije omogućeno, jer mu je to oružje oduzeto u vreme kada je krivično gonjenje bilo trajno isključeno za taj period.


 

2. mart 2020. godine
NIKOLA VUČELjIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 255/18 od 18. juna 2019. godine zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i  eksplozivnih naprava iz člana 348. KZ okr. Nikola Vučeljić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja, dok je okr. Nenad Pavlica osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 1 meseca, te je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ okr. Nikoli Andraševiću utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom provere od 3 godine i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 2,42 grama opojne droge kokain,.

Okrivljeni Nikola Vučeljić je oglašen krivim što je 31. januara 2018. godine, u Beogradu, neovlašćeno držao, a okr. Nenad Pavlica neovlašćeno nosio vatreno oružje pištolj, na taj način što ga je okr. Pavlica, u svom putničkom vozilu nosio od svog stana do Kumodraškog groblja gde se sastao sa okr. Vučeljićem i dao mu kesu sa pomenutim pištoljem, nakon čega su se okr.Vučeljić i Andrašević odvezli sa lica mesta, uputivši se ka stanu okr. Vučeljića, do kog nisu došli jer su uz put bili zaustavljeni od policijskih službenika koji su u vozilu ispred nogu suvozača – okr. Vučeljića pronašli pvc kesu sa navedenim pištoljem, a prilikom pregleda okr. Andraševića pronašli 3 papirne kesice sa ukupno 2,42 grama opojne droge kokain.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Nikola Vučeljić, Daniel David Corbett III, Nenad Pavlica i Nikola Andrašević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i  eksplozivnih naprava iz člana 348. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Daniel David Corbett III je stavljeno na teret da je, u Beogradu, 24. decembra 2017. godine, podstrekao okr. Vučeljića da izvrši krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i  eksplozivnih naprava, a potom neovlašćeno, prvo u hotelu, a zatim u stanu, držao vatreno oružje, do kog stana ga je novlašćeno nosio, na taj način što je zatražio od okr. Vučeljića da za njegov račun i njegovu korist kupi pištolj, pregovarajući sa istim putem SMS poruka o ceni pištolja, te nakon postignutog dogovra da pištolj može da kupi za 1.500,oo evra, okr. Vučeljić se sa okr. Daniel David Corbett III se sastao u noći između 24/25. decembra 2017. godine ispred hotela, gde je okr. Vučeljić okr. Daniel David Corbett III predao pištolj sa fizički uklonjenim fabričkim brojem, a koji je okr. Vučeljić, zajedno sa okr. Andraševićem, neovlašćeno nabavio za račun okr. Daniel David Corbett III od okr. Pavlice, koji je pak ovaj pištolj neovlašćeno prodao, koji pištolj je okr. Daniel David Corbett III držao kod sebe u hotelu, sve dok se nije preselio u stan, do kog stana ga je neovlašćeno nosio i u kom stanu ga je neovlašćeno držao sve do 31. januara 2018. godine kada ga je dao okr. Vučeljiću koji je taj pištolj, umotan u platnenu krpu, a potom stavljen u pvc kesu, izneo iz stana i neovlašćeno noseći ga, po prethodnom dogovoru sa okr. Andraševićem, isti uneo u putničko vozilo kojim je po njega došao okr. Andrašević, u kom vozilu su ovaj pištolj neovlašćeno nosili sve do naselja Kumodraž.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Pavlica i njegov branilac, kao i branilac okr. Nikole Vučeljića.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30.  januara 2020. godine rešenje Kž1 1134/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano je izjavljenim žalbama istaknuto da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude protivrečna samoj sebi i datim razlozima, a u obrazloženju presude nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja pri čemu su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a zbog čega pravilnost i zakonitost presude nije mogla biti ispitana.

Naime, prvostepeni sud je presudu u oslobađajućem delu obrazložio pre svega time da je u sumnji u odlučnu činjenicu da li je ili nije pištolj bio funkcionalno ispravan sve dok ga okr. Pavlica nije popravio u svojoj kući, primenom načela in dubio pro reo, rešio u korist okrivljenih. Međutim, Apelacioni sud nalazi da su navedeni razlozi nejasni i ne mogu se prihvatiti. Kako se pod oružjem podrazumeva svaka naprava namenjena za izbacivanje projektila, kao što je to upravo i predmetni pištolj, bez obzira na trenutnu neispravnost, istom ne oduzima svojstvo oružja, pa se sledom navedenog oslobađajuća presuda zasnovana na toj činjenici ne može prihvatiti kao pravilna i na zakonu zasnovana.

Nadalje, prema stavu osnovano je izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca ukazano na to da je prvostepeni sud presretnutu komunikaciju okrivljenih pogrešno cenio, budući da ova komunikacija nije cenjena sama za sebe kao dokaz, već je treba posmatrati u vezi sa ostalim izvedenim dokazima.

Takođe, prema nalaženju Apelacionog suda pravilno je ožalbena presuda osporena i u osuđujućem delu jer je okrivljenima stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela koja prema činjeničnim navodima optužbe predstavljaju deo jednog životnog, kontinuiranog perioda, koji se odnosi kako na nabavku oružja i njegovu opravku, te držanje i nošenje oružja koje je sa tim u vezi, logično moralo da postoji. Iako su optužbom ove radnje u odnosu na svakog od okrivljenih posebno konkretizovane kao različiti oblici alternativno propisane radnje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, prema stavu Apelacionog suda, one su kao deo jednog životnog događaja morale da budu kao celina posmatrane i prilikom pravne kvalifikacije krivično-pravnih radnji okrivljenih.

Zbog svega napred navedenog, Apelacioni sud je doneo odluku kojim je ukinuo celu prvostepenu presudu budući da je izjavljenim žalbama na propuste osnovano ukazano, te imajući u vidu da zbog činjeničnog opisa nije u mogućnosti da presudu samo delimično ukine jer se njeni pojedini delovi ne mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje.


 

 

28. februar 2020. godine
MARKO ĐOKIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 354/18 od 25. septembra 2019. godine okr. Marko Đokić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Marko Đokić je oglašen krivim što je 11. februara 2018. godine, u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno lišio života oštećenog Miodraga Milovanovića na taj način što je svojim putničkom vozilom došao do ispred kuće oštećenog i kada je ugledao oštećenog izašao iz svog vozila i iz pištolja koji je poneo sa sobom ispalio dva projektila u predelu grudi oštećenog i tako mu naneo teške telesne povrede opasne po život usled kojih je oštećeni preminuo.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 13. februara 2020. godine doneo je presudu Kž1 56/20 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je okr. Marka Đokića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove lične prilike, starosnu dob, držanje pred sudom, dato priznanje i izraženo kajanje, kojim je doprineo da se postupak brže i efikasnije okonča, stepen krivice, okolnost da je okrivljeni postupao u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, te u tom smislu doprinos oštećenog koji ga je svojim ponašanjem u takvo stanje doveo, kako je to veštačenjem  utvrđeno,  a od otežavajućih okolnosti sud je cenio raniji život okrivljenog, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, te pojedinosti u vezi sa mestom, vremenom i načinom  izvršenja, odnosno činjenicu da se ispaljivanje projektila u grudi oštećenog odigrala u ranim jutarnjim satima na ulici u naseljenom mestu ispred kapije dvorišta kuće pokojnog, gde se okrivljeni dovezao svojim autom, noseći sa sobom pištolj za čije držanje, niti nošenje nije imao odobrenje nadležnog organa, a koji je napunio mecima u nameri da sa oštećenim kojeg nikada ranije nije upoznao niti sa njim komunicirao rešio problem nastao u saobraćaju, kojom prilikom je jedan od dva projektila koji su ga pogodili prošao kroz telo oštećenog, pogodio kantu za smeće u dvorištu i napravio oštećenje u vidu udubljenja na zidu susedne kuće, te svojim postupanjem uznemirio stanare koji su u svojim kućama, kao i porodica pokojnog oštećenog obavljali redovne uobičajene aktivnosti. Takođe, kao otežavajuću okolnost sud je cenio držanje posle učinjenog krivičnog dela, odnos prema žrtvi krivičnog dela, nepružanje pomoći oštećenom posle izvršenog krivičnog dela. Međutim, po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj olakšavajućim oklonostima, a preveliki značaj je dao otežavajućim okolnostima, zbog čega je Apelacioni sud, uvažavanjem žalbe okrivljenog i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina nalazeći da će se i ovakvom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

28. februar 2020. godine
ŽARKO ĐORĐEVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 36/17 od 22. oktobra 2019. godine okr. Žarko Đorđević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Žarku Đorđeviću je stavljeno na teret da je 24. juna 2016. godine, u Nišu, ugrozio sigurnost predsednika Vlade Republike Srbije – Aleksandra Vučića, pretnjom da će napasti na njegov život i telo, na taj način što je na internet prezentaciji društvene mreže „Facebook“, na svom korisničkom profilu, objavio tekst pod naslovom „Smrt izdajniku Vučiću i petokolonašima!!!“, usled čega su stepen i budnost pripadnika obezbeđenja koji su angažovani na neposrednoj fizičkoj zaštiti i obezbeđenju predsednika Vlade RS podignuti na najviši nivo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 11. februara 2020. godine presudu Kž1 Po3 21/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu Zakonika o krivičnom postupku kada je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo budući da prema oceni Apelacionog suda, u konkretnom slučaju, činjenični opis iz optužnog akta sadrži sva zakonska bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, ali kako nema dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, istog je trebalo osloboditi optužbe po tom osnovu. Međutim, protiv prvostepene presude žalbu je izjavio Viši javni tužilac u Beogradu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenog oglasiti krivim koji žalbeni predlog je, prema oceni Apelacionog suda, neosnovan. Naime, drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu samo u okviru žalbenog predloga, odnosno vezan je za osnove i pravac pobijanja koji su istaknuti u žalbi, pa je, u vezi sa tim, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu potvrdio.


 

14. februar 2020. godine
DALIBOR ĐORIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 69/17 od 24. decembra 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela prinuda iz člana 135, stav 3. KZ okr. Dalibor Đorić i Vojislav Kostić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 29. decembra 2016. godine, u prostorijama kazina „Havana“ u sklopu hotela „Slavija“, silom i pretnjom prinudili oštećene Z.T. i M.R. da nešto učine, pri čemu je kod oštećenog M.R. nastupila teška telesna povreda, na taj način što se prethodno:

  • okr. Đorić septembra meseca 2016. godine sastao sa oštećenim Z.T, u prostorijama privrednog društva „I“ koje se bavi prodajom mobilnih telefona i opreme, kojom prilikom je ovaj okrivljeni saopštio oštećenom Z.T. da mu duguje novac u iznosu od 110.000,oo evra na ime njihovog prethodnog poslovanja kada je ovaj oštećeni od okr. Đorića kupovao mobilne telefone, koje je prethodno okr. Đorić nabavljao u zemlji i inostranstvu i koji nisu prošli carinski nadzor, a koje je oštećeni Z.T. zajedno sa oštećenim M.R. prodavao u radnji „T“, ali je tom prilikom oštećeni Z.T. izjavio okr. Đoriću da je njegov dug 4.490,oo evra nakon čega se,
  • okr. Đorić 15. oktobra 2016. godine sastao sa oštećenima Z.T. i M.R. u privrednom društvu „I“, kojom prilikom su bili prisutni svedoci, kada je okr. Đorić zahtevao da oštećeni Z.T. potpiše potvrdu u kojoj je navedeno da ovaj oštećeni potvrđuje da je 15. oktobra 2016. godine od okr. Đorića preuzeo novac na ime zajma u iznosu od 110.000,oo evra sa rokom vraćanja do 10. decembra 2016. godine, te je oštećeni Z.T. ponovio da ne duguje 110.000,oo evra i da ne želi da potpiše navedenu potvrdu, ali kako je okr.Đorić i dalje zahtevao da istu potpiše, oštećeni Z.T. je, a pošto se uplašio za svoju bezbednost, bezbednost svoje porodice i bezbednost oštećenog M.R. potpisao navedenu potvrdu iako od okr. Đorića nije uopšte primio novac u bilo kojem iznosu da bi se,
  • okr. Đorić, Vladimir Popović u odnosu na koga je krivični postupak razdvojen i okr. Kostić 29. decembra 2016. godine u kazinu „Havana“ u sklopu hotela „Slavija“ sastali sa oštećenima M.R. i Z.T. nakon čega se Popović obratio oštećenima rečima: „Dugujete 110.000,oo evra, hoću da mi donesete papire od kuće, stana, radnje, vozila i bar 10.000,oo evra u roku od 7 dana“, na šta je oštećeni M.R. odgovorio da ne duguje, usled čega su upotrebili silu, pa je Popović uzeo staklenu okruglu pikslu i bacio je u pravcu glave oštećenog Z.T. sa udaljenosti od oko 1,5 do 2 metra, koji je postavio svoju levu ruku, te ga je piksla udarila u levu šaku, a zatim su ustali okr. Đorić i Kostić i šakama zatvorenim u pesnicu više puta odarili oštećenog Z.T. u predelu glave i rebara, koji se nakon ovog događaja nije obratio za medicinsku pomoć jer mu nije bila overena zdravstvena knjižica, nakon čega su se okr. Đorić i Kostić vratili na svoja mesta, pa je Popović ustao i oštećenom M.R. prosuo na glavu koka-kolu iz čaše i udario oštećenog M.R. šakom zatvorenu u pesnicu u predelu glave, da bi potom okr. Đorić i Kostić šakama zatvorenim u pesnicu više puta udarili oštećenom M.R. u predelu glave, usled čaga je oštećeni pao na pod, a okr. Đorić, Kostić i Popović nastavili da ga udaraju rukama i nogama po telu, za koje vreme je okr. Đorić pretio oštećenima, da bi u jednom trenutku okr. Kostić iz torbice koju je nosio oko struka izvadio predmet nalik na pištolj i drškom udario oštećenog M.R. po glavi, kada je ovaj oštećni vrisnuo, okrivljeni su prestali da ga udaraju, usled čega je ovaj oštećeni dobio povrede koje su sve skupa procenjene predstavljale tešku telesnu povredu, nakon čega su se okr. Đorić i Popović obratili oštećenima i izjavili da za 10 dana spreme zahtevanu dokumentaciji o imovini koju poseduju kako bi istu predali okrivljenima, a potom naredili oštećenima da napuste objekat u kojem su se nalazili.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21.  januara 2020. godine rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ističe da prvostepeni sud utvrđuje da je teška telesna povreda koju je zadobio oštećeni M.R. izvršena sa direktnim umišljajem, pri čemu se odgovornost za težu posledicu po odredbi Krivičnog zakonika može predvideti ukoliko je učinilac u odnosu na tešku telesnu povredu postupio iz nehata, a što ovde nije slučaj, pri čemu je umišljajno teško telesno povređivanje u zakonodavstvu predviđeno kao posebno krivično delo, na koji način je prvostepeni sud povredio Krivični zakon. Imajući u vidu navedeno, izreka ožalbene presude je kontradiktorna, te suprotna razlozima datim u obrazloženju.

Nadalje, osnovano se izjavljenim žalbama i Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepeni sud ožalbenu presudu zasnovao na transkriptima razgovora između okrivljenih i oštećenih, iako navedeni dokaz nije predložen od strane Tužilaštva ili od strane branilaca okrivljenih, te navedeni dokaz nije ni izveden na glavnom pretresu.


 

 

31. januar 2020. godine
VELjKO KUJUNDžIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 963/14 od 10. decembra 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela prinuda iz člana 135, stav 3. KZ i krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 1. KZ okr. D. P. je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 7 meseci, M.T. je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, a Veljko Kujundžić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je okr. P.V. zbog izvršenja krivičnog dela prinuda iz člana 135, stav 3. KZ i krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 2 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni Ž. M. je radi ostvarivanja svog imovinsko pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su:

  • 23. juna 2014. godine, u Beogradu, prinudili oštećenog M.A. da nešto učini, pri čemu su mu pretili teškom telesnom povredom i ubistvom, tako što je prethodno okr. M.T, prijatelj oštećenog M.A, ugovorio sa oštećenim sastanak gde je po dogovoru oštećeni došao, parkirao vozilo i izašao iz istog, da bi se odmah pored njegovog vozila zaustavilo drugo putničko vozilo iz kog izlaze okr. V.P. i Kujundžić koji prilaze oštećenom i  hvataju ga za ruke i savijaju ih u laktu, a okr. P.V. mu prislanja i čvrst predmet u bubrežni deo leđa i govori „ubiću te, ubiću te“, nakon čega su ga ugurali na zadnje sedište vozila kojim su došli, u kojem se na mestu vozača nalazio okr. D.P, a na mestu suvozača okr. M.T, pa kada su seli pored oštećenog, okr. Kujundžić i V.P, koji je držao pištolj u ruci, udaraju oštećenog po glavi i telu, od kojih udaraca se oštećenom pomutila svest i počela da sliva krv, nakon čega su oštećenom preko glave nešto navukli i zadali više udaraca po glavi, kojom prilikom okr. V.P mu govori da mora da ih odvede do Ž. M. i da im bude „mamac“, udarajući ga sa cevi od pištolja u butinu, preteći da će ga izbušiti ukoliko ih ne odvede do njega, dok mu okr. M.T govori da mora da sluša njihove instrukcije i dok ih oštećeni moli da ga ne tuku i da ne želi da učestvuje u takvim stvarima, oni nastavljaju da ga udaraju i u toku vožnje zahtevaju od oštećenog da ga odvedu do stana Ž. M. pa kada je oštećeni rekao da ne zna gde M. stanuje, okr. M.P. i Kujundžić nastavljaju sa udarcima i odvoze ga do „karaule na Medaković padini“, gde okrivljeni svi izlaze iz vozila, izvlače oštećenog, i u pogledu M. ponavljaju mu zahteve uz pretnje ako nešto kaže policiji, kojom prilikom ga okr. M.T udara šakom u desno uho i nanosi mu tešku telesnu povredu u vidu proboja bubne opne, a zatim ostali okrivljeni nastavljaju da ga udaraju nogama i rukama i nanose mu povrede koje su sve skupa predstavljale tešku telesnu povredu, nakon čega okr. D.P. odlazi da kupi vodu i gazu kako bi oštećeni oprao krv sa tela i lica i previo povrede, da bi po njegovom povratku okrivljeni ubacili oštećenog u vozilo i odvezli ga u stan na nepoznatu adresu gde nalažu oštećenom da pozove Ž. M. i dogovori sastanak sa njim, da pazi šta priča jer će ga „upucati“, da oni znaju da Ž. M. ima puno para pošto se bavi prodajom narkotika, da pare ne drži u stanu zbog čega je potrebno da oštećeni „izvuče“ iz stana M, pri čemu okr. V.P. ubacuje i izvlači okvir iz pištolja, dok je više puta cev pištolja uperio ka oštećenom vršeći „opaljenje u prazno“ nakon čega je oštećeni stupio kontakt sa Ž. M. i razmenio više SMS poruka, te je po postignutom njihovom dogovoru okrivljeni odvoze ovog oštećenog do njegovog vozila u koje ulazi oštećeni, a za njim na zadnje sedište okr. V.P. i nalaže mu da krene na sastanak sa M, dok se iza vozila oštećenog kreće vozilo u kome su se nalazili okr. D.P, M.T i Kujundžić, pa kada je ovaj oštećeni svojim vozilom došao na dogovoreno mesto u vozilo ulazi Ž. M. i seda na mesto suvozača a nakon čega okr. V.P. sa zadnjeg sedišta više puta udara M. po glavi i prislanja mu na glavu pištolj i govori „ne mrdaj“, te kada je M. otvorio vrata i ispao iz vozila okr. V.P. je izašao iz vozila, uhvatio M. i počeo da ga udara da bi potom iz drugog putničkog vozila izašli M.T. i Kujundžić i sa okr. V.P. nastavili da tuku oštećenog M. kada je jedan od okrivljenih rukom pozvao okr. D.P. da vozilom dođe do njih, što je isti i učinio, pa je po dolasku okr. D.P. izašao iz vozila i pomogao ostalim okrivljenima da oštećenog M. uguraju u vozilo, a što je oštećeni M.A. iskoristio i svojim vozilom napustio lice mesta i
  • 23. juna 2014. godine, nakon navedenog događaja, pri bezobzirnom i nasilničkom ponašanju, okr. V.P. pokušao da liši života Ž. M, pri čemu su značajnije ugrozili i spokojstvo građana, na taj način što su okr. M.T, V.P. i Kujundžić sustigli oštećenog M, koji je prethodno pobegao iz vozila kojim je upravljao M.A. i fizički ga napali, tako što su ga vukli, udarali rukama i nogama u predelu lica, glave i tela, nakon čega je jedan od okrivljenih rukom pozvao okr. D.P. da vozilom dođe do njih, što je isti i učinio, pa je po dolasku okr. D.P. izašao iz vozila i pomogao ostalim okrivljenima da oštećenog M. uguraju u putničko vozilo, nakon čega su se udaljili, pa kada je oštećeni M. uspeo da izađe iz vozila, sustigao ga je okr. V. P. koji je za njim izašao iz vozila i iz pištolja ispalio jedan projektil u glavu oštećenog, nanevši mu pritom teške telesne povrede opasne po život, nakon čega su se okrivljeni udaljili u nepoznatom pravcu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Kujundžić i njegov branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 30. oktobra  2019. godine doneo je presudu Kž1 741/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. V.P, i ovog okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela prinuda iz člana 135, stav 3. KZ i krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 2. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okr. V.P. cenio okolnost da se radi o mlađoj osobi, da je krivično delo teško ubistvo ostalo u pokušaju, te njegovu ulogu u izvršenju krivičnog dela, a od otežavajućih okolnosti raniji život. Međutim, suprotno žalbenim navodima njegovih branilaca, Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Tužioca ukazuje da je krivična sankcija u odnosu na krivično delo teško ubistvo u pokušaju neodgovarajuća i da je treba povećati, s obzirom na to da se radi o osuđivanoj osobi zbog krivičnog dela teška telesna povreda, da su dela izvršena na javnom mestu uz izraženu upornost, brutalnost, te imajući u vidu društvenu opasnost, pa je Apelacioni sud ovog okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina.   Opredeljenje Apelacionog suda da ovom okrivljenom poveća kaznu, zasniva se na činjenici da je isti samo dva meseca po pravnosnažnosti osude zbog kvalifikovanog oblika krivičnog dela teška telesna povreda, učinio nova krivična dela uz primenu nasilja, pa s obzirom na količinu njegove kriminalne aktivnosti, a naročito imajući u vidu posledice krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, u vidu trajnog invaliditeta visokog stepena kod oštećenog M, koji je kao mlada osoba ostao nepokretan, pasivan u postelji i u potpunosti zavistan od tuđe nege i pomoći, zbog čega nije bio u stanju da učestvuje u postupku, Apelacioni sud nalazi da jedino ovako izrečena kazna predstavlja adekvatnu krivičnu sankciju za učinjena krivična dela i nastale posledice.


24. januar 2020. godine
SARAFIN MANASIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 67/18 od 6. septembra 2019. godine okr. Sarafin Manasić je zbog izvršenja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Sarafin Manasić je oglašen krivim što je 20. maja 2018. godine u Beogradu, polno uznemiravao maloletno lice – oštećenu  Z.Đ. fizičkim ponašanjem koje predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života i koje izaziva strah.

Takođe, prvostepenom presudom je prema okr. Sarafinu Manasiću odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. i 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća doneo je 20. januara 2020. godine presudu Kž1 1184/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Sarafina Manasića zbog izvršenja krivičnog dela polno uznemiravanje 182a, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. U preostalom, nepreinačenom,  delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, o delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je isti neosuđivan a od otežavajućih okolnosti da je okrivljeni profesor u penziji koji je po sopstvenom kazivanju kao prosvetni radnik predavao velikom broju mladih generacija, dakle, lice koje u jednoj uređenoj socijalnoj zajednici ima povišenu društvenu odgovornost, te u sklopu navedenog imao u vidu činjenicu da između okrivljenog i oštećenog postoji razlika u godinama od preko 50 godina, te da su radnje okrivljenog ostavile izvesne posledice kod oštećene. Međutim, dajući adekvatan značaj navedenim okolnostima Apelacioni sud je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, a imajući u vidu njegovu starosnu dob, te njegovo zdravstveno stanje prvostepenu presudu preinačio i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meeca nalazeći da je ista adekvatna i da će se njom ostvariti svrha kažnjavanja.


24. januar 2020. godine
B.V. I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 695/17 od  24. maja 2019. godine okr. B.V. je zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178, stav 1. KZ i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zlostavljenje i mučenje iz člana 137, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, dok je D.M. zbog izvršenja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni B.V. je oglašen krivim što je 13. oktobra 2017. godine, u Mladenovcu, upotrebom sile prema oštećenoj T.I. i pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećene i njoj bliskog lica I.V, prinudio na obljubu oštećenu, a okr. B.V. i D.M. primenom sile i pretnje prema oštećenom I.V. istom naneli teške patnje sa ciljem da ga zastraše.

Takođe, prvostepenom presudom okr. D.M. je oslobođen od optužbe da je izvršio krvično delo silovanje iz člana 178, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća doneo je 24. decembra 2019. godine presudu Kž1 1036/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


20. januar 2020. godine
JOVICA ZINDOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 607/16 od 21. maja 2019. godine okr. Jovica Zindović je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ, te dva krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, te mu izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i  to 589,54 grama kokaina sa levamisolom, vagice za precizno merenje, automatske puške, automata, metaka, prigušivača, pištolja, revolvera i drugo, te oduzeto 5 zaštitnih prsluka i pribor za čišćenja oružja, a takođe je od ovog okrivljenog oduzeta i imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 81.800,oo evra, dok je okr. Vojislav Marsenić zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci.

Okrivljeni Jovica Zindović je oglašen krivim što je:

  • u periodu od 10. juna do 21. jula 2016. godine, u iznajmljenom stanu u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to ukupno 589,54 grama kokaina i neovlašćeno držao veću količinu vatrenog oružja i municije, među kojima i dva automatska vatrena oružja i jedan prigušivač pucnja, čije držanje nije dozvoljeno građanima, kao i vatreno oružje čije držanje je dozvoljeno građanima, a za koje nije imao odobrenje nadležnog organa i to pištolje sa mecima i
  • dana 21. jula 2016. godine, u Beogradu, neovlašćeno nosio revolver, u kom se nalazilo 5 komada bojevih metaka, za čije nošenje nije imao odobrenje nadležnog organa, a koji je nosio sa pojasom, dok se na mestu suvozača nalazio u putničkom vozilu kojim je upravljao okr. Marsenić, koji su policijski službenici kod njega pronašli prilikom zaustavljanja vozila, zajedno sa lažnim javnim ispravama, koje je prilikom legitimisanja upotrebio kao prave i to švajcarskom vozačkom dozvolom i ličnom kartom, te crnogorskom vozačkom dozvolom i crnogorskom ličnom kartom.  

Okrivljeni Vojislav Marsenić je oglašen krivim što je 21. jula 2016. godine, u Beogradu, preduzeo radnju kojom se ide za tim da se prema osuđenom licu ne izvrši izrečena kazna i to na taj način što je prilikom zaustavljanja putničkog vozila kojim je upravljao, a u kom je na mestu suvozača sedeo okr. Zindović, policijskom sužbeniku kazao da se suvozač zove „Goran“ iako je bio svestan da na mestu suvozača sedi okr. Jovica Zindović koji je početkom oktobra meseca 2015. godine pobegao sa izdržavanja kazne zatvora zbog čega je za njim raspisana poternica INTERPOL-a Crne Gore.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Vojislav Marsenić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Vojislavu Marseniću je stavljeno na teret da je u periodu od 10. juna do 21. jula 2016. godine, u iznajmljenom stanu okr. Zindovića u Beogradu, neovlašćeno držao automat sa pripadajućim okvirom u kome se nalazilo 30 komada bojevih metaka na koje je lepljivom trakom bio pričvršćen još jedan okvir u kome se nalazilo 30 komada bojevih metaka čije držanje nije dozvoljeno građanima i pištolj sa pripadajućim okvirom i 15 komada bojevih metaka.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Jovica Zindović i njegovi branioci, kao i branilac okr. Vojislava Marsenića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 19. novembra 2019. godine presudu Kž1 925/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Zindovića, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog cenio njegove porodične prilike, delimično priznanje, a od otežavajućih okolnosti njegov raniji život. Naime, prvostepeni sud pravilno ceni okolnost da stanje zatečeno na licu mesta u iznajmljenom stanu u Beogradu, posmatrano u kontekstu njegovog ranijeg života, nesumnjivo ukazuje na rešenost ovog okrivljenog da vrši krivična dela, pa Apelacioni sud nalazi da će se jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od 8 godina ostvariti svrha kažnjavanja.


20. januar 2020. godine
JOVANKA VUKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 43/18 od 8. oktobra 2019. godine okr. Jovanka Vuković je zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224, stav 3. KZ u produženom trajanju i krivičnog dela neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca iz člana 332, stav 2. KZ u podstrekavanju osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci. Oštećena banka „Intesa“ i oštećena fizička lica su upućena da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Okrivljena Jovanka Vuković je oglašena krivom što je:

  • u vremenskom periodu od 2009. godine do 28. avgusta 2017. godine, u Pančevu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojila novac koji joj je poveren na radu u subjektu privrednog poslovanja, na taj način što je kao kontrolor smene oštećene banke „Intesa“ – ekspozitura u Pančevu, koji je između ostalih poslova ovlašćen da vrši i transakcije isplata i uplata po računima klijenata, izvršila neovlašćeno podizanje novčanih sredstava sa računa većeg broja klijenata oštećene banke, tako što je, suprotno internim aktima banke, sačinjavala naloge za isplatu novca sa računa klijenata bez njihovog prisustva, a zatim potpisivala prijem novca umesto klijenata i preuzimala novac, ili je sačinjavala blanko naloge za isplatu i podizala novac, pa je na ovaj način za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 198.712,10 evra i 3.030,oo švajcarskih franaka i
  • dana 28. avgusta 2017. godine, u Pančevu i Beogradu, znajući da je na radnom mestu kontrolora u banci „Intesa“ - filijala Pančevo izvršila krivično delo, u pismu sačinjenom 28. avgusta 2017. godine i upućeno izvršnom direktoru oštećene banke zatražila od ovog lica da ne prijavljuje nadležnim organima da je izvršila krivično delo.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Jovanka Vuković je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo ucena iz člana 215, stav 3. KZ u pokušaju.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Pančevu okr. Jovanki Vuković je stavljeno na teret da je 28. avgusta 2017. godine, u Pančevu i Beogradu, u nameri da drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, zapretila drugom da će protiv njemu bliskih lica otkriti nešto što bi njegovoj časti ili  ugledu škodilo i time pokušala da ga prinudi da nešto učini na štetu tuđe imovine, tako što je u pismu od 28. avgusta 2017. godine, upućenom članu izvršnom odboru oštećene banke, zatražila da joj se od strane banke na obične devizne račune isplate iznosi od po 50.000,oo evra kako ne bi u sredstvima javnog informisanja iznela nešto što bi moglo da šteti ugledu zaposlenih u oštećenoj banci, te na taj način pokušala da pribavi za sebe i svoju porodicu protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 150.00,oo evra, u čemu nije uspela pošto banka nije uplatila ovaj novac na račun već je podnela krivičnu prijavu protiv okrivljene.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu i branilac okrivljene.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 26. decembra  2019. godine doneo je presudu Kž1 1168/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Jovanku Vuković zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224, stav 3. KZ u produženom trajanju i krivičnog dela neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca iz člana 332, stav 2. KZ u podstrekavanju osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda,  u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene cenio njen raniji život, priznanje izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti, kao i porodične i lične prilike. Od otežavajućih okolnosti prvostepeni sud je pravilno uzeo u obzir način i okolnosti pod kojima je okrivljena izvršila krivično delo, da je prema utvrđenom stanju stvari u vremenskom periodu od gotovo 8 godina sa računa klijenata banke u 10 navrata neosnovano kao kontrolor smene podizala i prisvojila novac koji joj je poveren u radu, te da ta količina radnji koja ulazi u sastav produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti predstavlja naročito iskazanu upornost u vršenju krivičnog dela, što uz okolnost da protivpravno pribavljena imovinska korist značajno prelazi meru koja je potrebna za izvršenje težeg oblika ovog krivičnog dela, ukazuje na činjenicu pojačanog ugrožavanja zaštićenog dobra, što predstavlja otežavajuću okolnost. Međutim, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je dao prenaglašen značaj otežavajućim okolnostima na strani orkviljene, a olakšavajućim okolnostima nije dao dovoljan značaj, zbog čega je Apelacioni sud uzeo u obzir napred navedene olakšavajuće i otgežavajuće okolnosti, ali i kajanje okrivljene i spremnost da nadokndi pričinjenu štetu, te je prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji nalazeći da će se jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od 5 godina ostvariti svrha kažnjavanja.


20. januar 2020. godine
DEJAN ŽIVANOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 977/14 od 27. maja 2019. godine okr. Dejan Živanović je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja dužnosti vezanih za raspolaganje i upravljanje imovinom u trajanju od 5 godina.

Okrivljeni Dejan Živanović je oglašen krivim što je u periodu od kraja oktobra meseca 2013. godine pa do 27. novembra 2013. godine, u prostorijama privrednog društva „Energoplan“ sa sedištem u Beogradu, kao službeno lice – službenik za javne nabavke i član Komisije za javne nabavke male vrednosti „Nabavka usluge izrade projekta fekalne kanalizacije naseljenog mesta Omoljica“, neposredno zahtevao poklon da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, odnosno da kao član Komisije sačini izveštaj o stručnoj oceni ponuda mesne zajednice „Omoljica“ i u istom navede da je ponuda ponuđača „Energoplan“ odgovarajuća i prihvatljiva i istim predloži mesnoj zajednici „Omoljica“ da donese odluku o dodeli ugovora ponuđaču „Energoplan“ koja je blagovremena, odgovarajuća i prihvatljiva, sa najnižom ukupno ponuđenom cenom, a što ponuda „Energoplana“ jeste bila.

Delo je izvršio na taj način što je na osnovu odluke o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti doneto rešenje o obrazovanju komisije za javne nabavke male vrednosti: „Nabavka usluge izrade projekta fekalne kanalizacije naseljenog mesta Omoljica“. Tim rešenjem je predsednik Skupštine mesne zajednice Omoljica obrazovao Komisiju u čiji sastav je, između ostalog, ušao i okrivljeni. Dana 28. oktobra 2013. godine sačinjen je zapisnik o otvaranju ponuda koji su, pored predstavnika ponuđača, potpisali i članovi Komisije za javne nabake. Okrivljeni je uvidevši da je ponuda privrednog društva „Energoplan“ najpovoljnija u poslovnim prostorijama tog privrednog društva od vlasnika i direktora istog  zahtevao da prvo odustanu od ponude kako bi javnu nabavku dobilo drugorangirano privredno društvo, pa budući da su isti to odbili, radi prihvatanja njihove ponude zahtevao poklon uz reči: “Ako ja nemam svoj deo u ceni, ja mogu i da odustanem, da se posao ne radi“.  Zatim, dana 5. novembra 2013. godine je od strane Komisije za javnu nabavku poslat zahtev za obrazloženje neuobičajeno niske cene privrednog društva „Energoplan“ povodom kog je direktorka tog privrednog društva poslala obrazloženje, da bi članovi komisije 6. novembra 2013. godine sačinili izveštaj o stručnoj oceni ponuda na osnovu koga je predsednik Mesne zajednice doneo odluku o dodeli ugovora privrednom društvu „Energoplan“. Dana 23. novembra zaključen je ugovor o javnoj nabaci nakon čega je okrivljeni u više navrata od vlasnika i direktora ovog privrednog društva ponovo zahtevao poklon u iznosu od 1.000,oo evra. Okrivljeni je 27. novembra 2014. godine, u poslovnim prostorijama privrednog društva „Energoplan“ primio novac u iznosu od 1.000,oo evra, nakon čega je sa novcem u beloj koverti u levom unutrašnjem džepu kaputa bio zaustavljen od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 4. decembra  2019. godine doneo je presudu Kž1 1056/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni, i okr. Dejana Živanovića zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegovu raniju  neosuđivanost i porodične prilike, dok otežavajućih okolnosti nije bilo. Međutim, kako se to osnovano ukazuje izjavljenom žalbom Tužioca, prvostepeni sud, po nalaženju Apelacionog suda, navedenim olakšavajućim okolnostima nije imao razloga dati karakter naročito olakšavajućih okolnosti, jer se radi o uobičajenim olakšavajućim okolnostima, koje ni same za sebe, ni u međusobnoj povezanosti ne mogu imati karakter naročito olakšavajućih zbog čega je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine nalazeći da će se upravo ovako izrečenom efektivnom kaznom ostvariti svrha kažnjavanja.


20. januar 2020. godine
PREDRAG MITROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 378/18 od 17. aprila 2019. godine, zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela napad na vojno lice u vršenju vojne službe iz člana 404, stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje iz člana 137, stav 3. KZ okr. Predragu Mitroviću, Slavku Stojanoviću, Draganu Saviću, Daliboru Đorđeviću, Zlatku Gigiću, Bobanu Lekiću i Mitru Milosavljeviću je izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 8 meseci sa rokom provere od 3 godine.

Okrivljeni Predrag Mitrović, Slavko Stojanović, Dragan Savić, Dalibor Đorđević, Zlatko Gigić, Boban Lekić i Mitar Milosavljević su oglašeni krivim što su 28. septembra 2014. godine, u Beogradu, kao službena lica u vršenju službe, primenom sile uz pomoć službene palice i fizičke sile, zadali oštećenima Andreju Vučiću, Predragu Malom, S.S. i S.J. više udaraca po telu i glavi, a sve kako bi primenom sile oštećenima naneli veliki bol sa ciljem da se oštećeni zastraše i nezakonito kazne, kada su napadom na oštećene S.S. i S.J, vojna lica koja vrše službu, naneli lake telesne povrede, na taj način što su okrivljeni kao policijski službenici Žandarmerije bili angažovani na vanrednom obezbeđenju javnog skupa visokobezbednosnog rizika pod nazivom „Parada ponosa 2014.“ koja sa se održavala u organizaciji „Gej strejt alijansa“, pa su u cilju obezbeđenja javnog skupa okr. Savić, Stojanović, Lekić i Đorđević, kao pripadnici voda specijalnih vozila četvrtog odreda Žandarmerije sa ostalim policijskim službenicima navedene jedinice bili od strane svojih predpostavljenih raspoređeni da vrše obezbeđenje na uglu ulica Birčaninova i Svetozara Markovića, dok su okr. Milosavljević, Gigić i Mitrović, kao policijsi službenici Treće jedinice za protiv teroristička dejstva, sa ostalim policijskim službenicima navedene jedinice, bili raspoređeni u tri mobilne ekipe sa zadatkom obilaska navedenih i okolnih ulica, odnosno pružanja pomoći pripadnicima četvrtog odreda Žandarmerije, da bi navedenog dana na raskrsnici navedenih ulica oštećeni Andrej Vučić, Predrag Mali, S.S. i S.J. došli do policijskih službenika četvrtog odreda Žandarmerije iz Niša, pri čemu su oštećeni S.S. i S.J, iz Vojne policije, zajedno sa starijim vodnikom D.K, koji je imao ulogu vozača službenog motornog vozila, preduzimali radnje u vršenju vojne službe po planu angažovanja prethodnice obezbeđenja rukovodioca obezbeđenja predsednika Vlade RS sa zadatkom da prethodnica obezbeđenja Vlade RS vrše pripremu njegovog dolaska, a sa kojima su se neposredno pre toga sreli oštećeni Andrej Vučić i Predrag Mali, koji su nameravali da odu do stana, nakon čega je prilikom dolaska oštećeni S.S. pokazao za pojasom službenu značku, a oštećeni S.J. u ruci podignutoj u visini svoje glave službenu legitimaciju policijskom službeniku M.B. i okr. Saviću i tom prilikom izjavili: „Kolega Vojna policija na zadatku smo“,  a oštećeni Predrag Mali izvadio vozačku dozvolu, pri čemu je oštećeni Andrej Vučić u levoj ruci držao ličnu kartu i izjavio: „Idem kod roditelja“ pritom pokušao da pruži ličnu kartu kako bi utvrdili tačnu adresu na koju ide, međutim sve vreme su vikali: „Ne može dalje, odbij!“, na šta im je odgovorio: „Ljudi, ne želim nikakve probleme, idem kod mojih roditelja, ne pravim nikakve gluposti“, kada im je okr. Savić izjavio da ne mogu da prođu i zajedno sa ostalim pripadnicima Žandarmerije počeo da oštećene Vučića i Malog gura rukama i štitom nazad, pa su oštećeni S.S. i S.J. postavili ruke sa otvorenim šakama između pripadnika Žandarmerije i oštećenih Vučića i Malog kako bi ih zaštitili, u kom momentu su prišli okr. Savić, Stojanović, Lekić i Đorđević, a odmah potom okr. Milosavljević, Gigić i Mitrović, pa su zajedno upotrebljavali službene palice i fizičku snagu, iako za to nisu bili ovlašćeni, pa su tako okr. Mitrović, Lekić, Savić i Đorđević službenim palicama udarili oštećenog Vučića, a okr. Đorđević i Stojanović službenim palicama udarili oštećenog Malog, okr. Lekić i Savić službenim palicama udarili oštećnog S.S, a okr. Gigić i Milosavljević šutirali nogama i službenim palicama udarili oštećenog S.J. dok se nalazio na zemlji, pri čemu su oštećeni zadobili lake telesne povrede, a da su prilikom nanošenja povreda oštećeni usled jakih udaraca policijskom palicom trpeli izuzetno jake bolove koji kao takvi traju više dana, koji udarci su u momentu zadobijanja svake pojedinačne povrede bili maksimalno jakog intenziteta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 19. decembra 2019. godine presudu Kž1 1040/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, suprotno navodima žalbe branilaca okrivljenih, izreka prvostepene presude je potpuno jasna i razumljiva, dok su u obrazloženju o svim odlučnim činjenicama dati jasni razlozi kako navodima u izreci, tako i činjenicama koje proizlaze iz spisa predmeta.

Naime, žalbom branilaca okrivljenih ponavljaju se navodi odbrane okrivljenih iz prvostepenog postupka, da su ustvari oni napadnuti i vređani od strane četiri civila koja po verbalnim upozorenjima policijskih službenika nisu postupili, zbog čega su kako to okrivljeni tvrde preko radio veze uputili poziv za pomoć svojim kolegama. Međutim, imajući u vidu sadržinu dokaza, detaljno navedenih u obrazloženju prvostepene presude i date razloge prvostepenog suda, Apelacioni sud ove navode ocenjuje kao neosnovane. Tokom postupka prvostepeni sud je na pretresu reprodukovao audio zapis govornog saobraćaja sa digitalnog radio sistema od 28. septembra 2014. godine i utvrdio da se na navedenom audio zapisu ne nalazi komunikacija na koju je ukazao svedok P.Ć. u svom iskazu, odnosno da je prilikom kritičnog događaja uputio poziv u pomoć. Takođe, uvidom u izveštaj o upotrebi sredstava prinude MUP RS, zatim sadržine video zapisa televizije „N1“, sadržinu kazivanja svedoka i zatim nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke u postupku je nesumnjivo utvrđeno da je kritičnom prilikom ostvaren kontakt sa telom oštećenih, a prihvatajući pravilno iskaze oštećenih, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio i koji od okrivljenih je kritičnom prilikom zadao udarce i to kako uz pomoć službenih palica, tako i fizičke sile. Iz napred navedenih razloga neosnovano se izjavljenim žalbama tvrdi da prvostepeni sud nije naveo dokaze iz kojih je utvrdio radnje okrivljenih, odnosno koje povrede je oštećenima naneo svaki od okrivljenih.

U vezi sa navodima žalbe da oštećeni S.S. i S.J. u vreme i na mestu kritičnog događaja nisu bili na vojnoj službi niti sa vojnim zadatkom, Apelacioni sud nalazi da je uvidom u plan agnažovanja prethodnice obezbeđenja predsednika Vlade RS u periodu od 22. do 28. septembra 2014. godine, odobrenog od rukovodioca obezbeđenja predsednika Vlade, nesumnjivo utvrđeno da su 28. septembra 2014.godine po napred navedenom Planu ovi oštećeni, kao i svedok D.K, određeni na zadatak prethodnica obezbeđenja predsednika Vlade RS, te da su kao vojna lica vršila službu.


16. januar 2020. godine
ALEKSANDAR MITROVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 1466/15 od 2. jula 2019. godine okr. Aleksandar Mitrović je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. KZ u vezi sa članom 289, stav 3. KZ u sticaju sa krivičnim delom nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nesreći iz člana 296, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Aleksandar Mitrović je oglašen krivim što je 18. jula 2013. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, vozač motornog vozila, krećući se desnom saobraćajnom trakom Ustaničke ulice iz pravca Bulevar kralja Aleksandra u smeru prema ulici Vojislava Ilića, postupio protivno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije i time tako ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život ljudi, na taj način što se na putu kretao brzinom većom od dozvoljene koja je bila ograničena na 50 km/čas, krećući se desnom saobraćajnom trakom ulice Ustanička, brzinom od 80 km/čas, dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom prolaz bio dozvoljen – zelenim svetlom, na obeleženom pešačkom prelazu, u trenutku kada je pešacima svetlosnim saobraćajnim znakom prolaz bio zabranjen – crvenim svetlom, vozilom udario maloletnu oštećenu Andreu Bojanić, koja je vozilu dolazila sa leve strane, i to prednjom levom ugaonom stranom vozila u predeo spoljašnje strane desne potkolenice i unutrašnje strane leve potkolenice, desne butine i desnog kukno sedalnog predela oštećene, a potom je ostvaren kontakt gornjih delova tela pešaka sa prednjim vetrobranskim staklom i prednjim levim stubom, nakon čega je telo pešaka odbačeno i zaustavilo se u visini razdelnog ostrva, da bi potom okrivljeni bez zaustavljanja nastavio vožnju i ostavio bez pomoći lice čije povrede vozilom prouzrokovao, maloletnu oštećenu, koja je od zadobijenih povreda usled razorenja za život važnih moždanih centara preminula na mestu događaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, branioci okrivljenog i punomoćnik oštećene.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 10. decembra 2019. godine doneo je presudu Kž1 931/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu i prema okr. Aleksandru Mitroviću odbio optužbu da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ, dok je u odnosu na krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. KZ u vezi sa članom 289, stav 3. KZ prvostepena presuda ukinuta i u tom delu prdmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Žalba punomoćnika oštećene je odbačena kao nedozvoljena imajući u vidu da se postupak protiv okrivljenog vodi po optužbi javnog tužioca, a da po zakonu oštećeni može izjaviti žalbu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imovinsko-pravnom zahtevu.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom branilaca okrivljenog ukazuje da je u odnosu na krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi zastupila apsolutna zatarelost krivičnog gonjenja imajući u vidu da je okrivljeni optužen da je radnje ovog krivičnog dela preduzeo 18. jula 2013. godine od kog perioda je proteklo više od 6 godina, te je u konkretnom slučaju apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 18. jula 2019. godine (Napomena: Apelacioni sud je predmet po žalbi zadužio 18. septembra 2019. godine).

U odnosu na krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom branilaca ukazuje na to da prvostepena presuda u ovom delu sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su međusobno kontradiktorni. Između ostalog iz obrazloženja prvostepene presude ostaje nejasno da li prvostepeni sud date nalaze sudskih veštaka ne prihvata jer su osporena od strane tužilaštva, odnosno branilaca ili pak smatra da su ovakvi nalazi u bitnome ostali neusaglašeni. Apelacioni sud nalazi da je odlučna činjenica u ovom krivičnom postupku i pored određenih sudskih veštačenja i pribavljenih nalaza i mišljenja, kao i izjašnjenja sudskih veštaka i savetnika ostala neutvrđena – a to je brzina vozila kojom je upravljao okrivljeni.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti učinjene odredbe krivičnog postupka, razmotriti činjenice na koje mu je ukazano rešenjem Apelacionog suda, posebno nalaz i mišljenje sudskog veštaka za informacione tehnologije, za utvrđene činjenice dati jasne i argumentovane razloge, te ceniti svaki izvedeni dokaz i objasniti koji to dokazi idu ili ne idu u prilog zaključku suda, pa će tako biti u prilici da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.


 

 

 

 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)