Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

28. februar 2020. godine
MARKO ĐOKIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 354/18 od 25. septembra 2019. godine okr. Marko Đokić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Marko Đokić je oglašen krivim što je 11. februara 2018. godine, u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno lišio života oštećenog Miodraga Milovanovića na taj način što je svojim putničkom vozilom došao do ispred kuće oštećenog i kada je ugledao oštećenog izašao iz svog vozila i iz pištolja koji je poneo sa sobom ispalio dva projektila u predelu grudi oštećenog i tako mu naneo teške telesne povrede opasne po život usled kojih je oštećeni preminuo.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 13. februara 2020. godine doneo je presudu Kž1 56/20 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je okr. Marka Đokića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove lične prilike, starosnu dob, držanje pred sudom, dato priznanje i izraženo kajanje, kojim je doprineo da se postupak brže i efikasnije okonča, stepen krivice, okolnost da je okrivljeni postupao u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, te u tom smislu doprinos oštećenog koji ga je svojim ponašanjem u takvo stanje doveo, kako je to veštačenjem  utvrđeno,  a od otežavajućih okolnosti sud je cenio raniji život okrivljenog, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, te pojedinosti u vezi sa mestom, vremenom i načinom  izvršenja, odnosno činjenicu da se ispaljivanje projektila u grudi oštećenog odigrala u ranim jutarnjim satima na ulici u naseljenom mestu ispred kapije dvorišta kuće pokojnog, gde se okrivljeni dovezao svojim autom, noseći sa sobom pištolj za čije držanje, niti nošenje nije imao odobrenje nadležnog organa, a koji je napunio mecima u nameri da sa oštećenim kojeg nikada ranije nije upoznao niti sa njim komunicirao rešio problem nastao u saobraćaju, kojom prilikom je jedan od dva projektila koji su ga pogodili prošao kroz telo oštećenog, pogodio kantu za smeće u dvorištu i napravio oštećenje u vidu udubljenja na zidu susedne kuće, te svojim postupanjem uznemirio stanare koji su u svojim kućama, kao i porodica pokojnog oštećenog obavljali redovne uobičajene aktivnosti. Takođe, kao otežavajuću okolnost sud je cenio držanje posle učinjenog krivičnog dela, odnos prema žrtvi krivičnog dela, nepružanje pomoći oštećenom posle izvršenog krivičnog dela. Međutim, po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj olakšavajućim oklonostima, a preveliki značaj je dao otežavajućim okolnostima, zbog čega je Apelacioni sud, uvažavanjem žalbe okrivljenog i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina nalazeći da će se i ovakvom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

28. februar 2020. godine
ŽARKO ĐORĐEVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 36/17 od 22. oktobra 2019. godine okr. Žarko Đorđević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Žarku Đorđeviću je stavljeno na teret da je 24. juna 2016. godine, u Nišu, ugrozio sigurnost predsednika Vlade Republike Srbije – Aleksandra Vučića, pretnjom da će napasti na njegov život i telo, na taj način što je na internet prezentaciji društvene mreže „Facebook“, na svom korisničkom profilu, objavio tekst pod naslovom „Smrt izdajniku Vučiću i petokolonašima!!!“, usled čega su stepen i budnost pripadnika obezbeđenja koji su angažovani na neposrednoj fizičkoj zaštiti i obezbeđenju predsednika Vlade RS podignuti na najviši nivo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 11. februara 2020. godine presudu Kž1 Po3 21/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu Zakonika o krivičnom postupku kada je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo budući da prema oceni Apelacionog suda, u konkretnom slučaju, činjenični opis iz optužnog akta sadrži sva zakonska bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, ali kako nema dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, istog je trebalo osloboditi optužbe po tom osnovu. Međutim, protiv prvostepene presude žalbu je izjavio Viši javni tužilac u Beogradu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenog oglasiti krivim koji žalbeni predlog je, prema oceni Apelacionog suda, neosnovan. Naime, drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu samo u okviru žalbenog predloga, odnosno vezan je za osnove i pravac pobijanja koji su istaknuti u žalbi, pa je, u vezi sa tim, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu potvrdio.


 

14. februar 2020. godine
DALIBOR ĐORIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 69/17 od 24. decembra 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela prinuda iz člana 135, stav 3. KZ okr. Dalibor Đorić i Vojislav Kostić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 29. decembra 2016. godine, u prostorijama kazina „Havana“ u sklopu hotela „Slavija“, silom i pretnjom prinudili oštećene Z.T. i M.R. da nešto učine, pri čemu je kod oštećenog M.R. nastupila teška telesna povreda, na taj način što se prethodno:

  • okr. Đorić septembra meseca 2016. godine sastao sa oštećenim Z.T, u prostorijama privrednog društva „I“ koje se bavi prodajom mobilnih telefona i opreme, kojom prilikom je ovaj okrivljeni saopštio oštećenom Z.T. da mu duguje novac u iznosu od 110.000,oo evra na ime njihovog prethodnog poslovanja kada je ovaj oštećeni od okr. Đorića kupovao mobilne telefone, koje je prethodno okr. Đorić nabavljao u zemlji i inostranstvu i koji nisu prošli carinski nadzor, a koje je oštećeni Z.T. zajedno sa oštećenim M.R. prodavao u radnji „T“, ali je tom prilikom oštećeni Z.T. izjavio okr. Đoriću da je njegov dug 4.490,oo evra nakon čega se,
  • okr. Đorić 15. oktobra 2016. godine sastao sa oštećenima Z.T. i M.R. u privrednom društvu „I“, kojom prilikom su bili prisutni svedoci, kada je okr. Đorić zahtevao da oštećeni Z.T. potpiše potvrdu u kojoj je navedeno da ovaj oštećeni potvrđuje da je 15. oktobra 2016. godine od okr. Đorića preuzeo novac na ime zajma u iznosu od 110.000,oo evra sa rokom vraćanja do 10. decembra 2016. godine, te je oštećeni Z.T. ponovio da ne duguje 110.000,oo evra i da ne želi da potpiše navedenu potvrdu, ali kako je okr.Đorić i dalje zahtevao da istu potpiše, oštećeni Z.T. je, a pošto se uplašio za svoju bezbednost, bezbednost svoje porodice i bezbednost oštećenog M.R. potpisao navedenu potvrdu iako od okr. Đorića nije uopšte primio novac u bilo kojem iznosu da bi se,
  • okr. Đorić, Vladimir Popović u odnosu na koga je krivični postupak razdvojen i okr. Kostić 29. decembra 2016. godine u kazinu „Havana“ u sklopu hotela „Slavija“ sastali sa oštećenima M.R. i Z.T. nakon čega se Popović obratio oštećenima rečima: „Dugujete 110.000,oo evra, hoću da mi donesete papire od kuće, stana, radnje, vozila i bar 10.000,oo evra u roku od 7 dana“, na šta je oštećeni M.R. odgovorio da ne duguje, usled čega su upotrebili silu, pa je Popović uzeo staklenu okruglu pikslu i bacio je u pravcu glave oštećenog Z.T. sa udaljenosti od oko 1,5 do 2 metra, koji je postavio svoju levu ruku, te ga je piksla udarila u levu šaku, a zatim su ustali okr. Đorić i Kostić i šakama zatvorenim u pesnicu više puta odarili oštećenog Z.T. u predelu glave i rebara, koji se nakon ovog događaja nije obratio za medicinsku pomoć jer mu nije bila overena zdravstvena knjižica, nakon čega su se okr. Đorić i Kostić vratili na svoja mesta, pa je Popović ustao i oštećenom M.R. prosuo na glavu koka-kolu iz čaše i udario oštećenog M.R. šakom zatvorenu u pesnicu u predelu glave, da bi potom okr. Đorić i Kostić šakama zatvorenim u pesnicu više puta udarili oštećenom M.R. u predelu glave, usled čaga je oštećeni pao na pod, a okr. Đorić, Kostić i Popović nastavili da ga udaraju rukama i nogama po telu, za koje vreme je okr. Đorić pretio oštećenima, da bi u jednom trenutku okr. Kostić iz torbice koju je nosio oko struka izvadio predmet nalik na pištolj i drškom udario oštećenog M.R. po glavi, kada je ovaj oštećni vrisnuo, okrivljeni su prestali da ga udaraju, usled čega je ovaj oštećeni dobio povrede koje su sve skupa procenjene predstavljale tešku telesnu povredu, nakon čega su se okr. Đorić i Popović obratili oštećenima i izjavili da za 10 dana spreme zahtevanu dokumentaciji o imovini koju poseduju kako bi istu predali okrivljenima, a potom naredili oštećenima da napuste objekat u kojem su se nalazili.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21.  januara 2020. godine rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ističe da prvostepeni sud utvrđuje da je teška telesna povreda koju je zadobio oštećeni M.R. izvršena sa direktnim umišljajem, pri čemu se odgovornost za težu posledicu po odredbi Krivičnog zakonika može predvideti ukoliko je učinilac u odnosu na tešku telesnu povredu postupio iz nehata, a što ovde nije slučaj, pri čemu je umišljajno teško telesno povređivanje u zakonodavstvu predviđeno kao posebno krivično delo, na koji način je prvostepeni sud povredio Krivični zakon. Imajući u vidu navedeno, izreka ožalbene presude je kontradiktorna, te suprotna razlozima datim u obrazloženju.

Nadalje, osnovano se izjavljenim žalbama i Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepeni sud ožalbenu presudu zasnovao na transkriptima razgovora između okrivljenih i oštećenih, iako navedeni dokaz nije predložen od strane Tužilaštva ili od strane branilaca okrivljenih, te navedeni dokaz nije ni izveden na glavnom pretresu.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)