Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.01.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2017.

 

13. januar 2017. godine
ALEKSANDAR PAJOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 15/15 od 14. marta 2016. godine okr. Aleksandar Pajović je oslobođen od optužbe da je u nužnoj odbrani izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 11. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okr. Aleksandru Pajoviću je stavljeno na teret da je 12. oktobra 2007. godine, u kafiću u Beogradu – Borči, u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem afekta straha visokog intenziteta i sa suženjem svesti, pri čemu su sposobnosti okrivljenog da shvati značaj svoga dela, kao i njegove mogućnosti da upravlja svojim postupcima bile bitno smanjene, postupajući u nužnoj odbrani, odbijajući od svog dobra istovremeni protivpravni napad pokušao da liši života oštećenog A.A. na taj način što, kada su u kafić ušli oštećeni A.A. i njegov brat BB. i prišli okrivljenom, oštećeni A.A. mu je prislonio pištolj na glavu, a brat oštećenog B.B. ga je udario pištoljem po glavi, nakon čega ga je i oštećeni udarao, okrivljeni je iz pištolja koji je prethodno poneo sa sobom, ispalio tri projektila u oštećenog A.A. i tako mu naneo tešku telesnu povredu opasnu po život. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo 8. decembra 2016. godine presudu Kž1 1421/16 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno, na osnovu činjeničnog stanja, zaključio da okrivljeni u konkretnom slučaju nije imao drugu mogućnost da od svog dobra odbije istovremeni protivpravni napad, te da je u cilju otklanjanja istovremenog protivpravnog napada upravo primenio neophodno potrebnu odbranu. Ovo s toga što je okrivljeni bio ozbiljno napadnut od strane dva lica kako je to nesporno utvrđeno, te kako mu je oštećeni A.A. prislonio pištolj na glavu i kako su ga udarali oštećeni i svedok B.B, do te mere da je prema nalazu veštaka medicinske struke moglo doći do delimičnog nesećanja, a prema iskazu svedoka V.V. okrivljeni je bio unakažen, te kako je kritičnom prilikom i svedok B.B. kod sebe imao pištolj i život okrivljenog je očigledno bio ugrožen, a za postojanje oružja kod napadača je okrivljeni znao jer je to i video, te kako je dozivao u pomoć a niko mu nije pomogao, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da je okrivljeni u takvoj situaciji kada mu je život bio ozbiljno ugrožen postupao u nužnoj odbrani jer je preduzimao radnje koje su neophodno potrebne da od svog dobra odbije istovremeni protivpravni napad oštećenog A.A. i svedoka B.B. Pritom prvostepeni sud je pravilno prilikom zauzimanja ovakvog stava, imao na umu da je u konkretnom slučaju, okrivljeni bio u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem afekta straha visokog intenziteta i sa suženjem svesti, pri čemu je kod sebe imao pištolj iz koga je pucao u pravcu oštećenog. Ceneći sve napred izneto prvostepeni sud pravilno zaključuje da e okrivljeni u konkretnom slučaju postupao u nužnoj odbrani, te da delo za koje je optužen nije krivično delo, pa je pravilno okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo za koje je optužen.


 

10. januar 2017. godine
RADOVAN MILOSAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 90/14 od 25. decembra 2015. godine okr. Radovan Milosavljević je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 13. novembra 2013. godine, u Beogradu - Zemunu, pri izvršenju krivičnog dela razbojničke krađe lišio života oštećenu sada pok. D.R tako što je došao kod nje kao poznanice u kuću i zatražio joj novčanu pozajmicu u iznosu od 100,oo evra, pa kada mu je oštećena, pravdajući se da nema više, dala samo jednu novčanicu od 20,oo evra koju je izvadila iz sveske sa stola u dnevnoj sobi, okrivljeni je od nje zatražio još novca ali je oštećena odbila da mu da novac govoreći mu da nema više, zbog čega su počeli da se svađaju pa ju je okrivljeni tada odgurnuo i ona je pala i privremeno izgubila svest, nakon čega je okrivljeni, misleći da je oštećena mrtva, otvorio svesku iz koje je oštećena prethodno izvadila novac i u njoj našao još jednu novčanicu od 20,oo evra koju je oduzeo, a zatim je pregledao fioke i ormane u drugim dvema sobama u kući u nameri da pronađe i oduzme još novca i njegovim prisvajanjem pribavi sebi nemalu protivpravnu imovinsku korist, pa kada je oštećena u međuvremenu došla svesti i zatekla ga na delu krađe, počela je da viče i da ga napada a okrivljeni je u nameri da ukradenu stvar zadrži upotrebio silu protiv oštećene i lišio je života, nakon čega je okrivljeni njeno telo podigao sa poda na krevet i pokrio ga ćebetom, doveo u red pomereni tepih i stočić u dnevnoj sobi i napustio kuću oštećene odnevši sa sobom oduzeti novac. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 21. decembra 2016. godine, doneo je presudu Kž1 1481/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Radovana Milosavljevića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 4. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je olakšavajućim okolnostima koje je cenio na strani okrivljenog dao prenaglašeni značaj, dok otežavajućim okolnostima nije dao dovoljan značaj. S toga je Apelacioni sud uzeo u obzir sve te okolnosti, ali i činjenicu da je okrivljeni nakon izvršenog krivičnog dela pokušao da prikrije tragove tako što je oštećenu stavio u krevet, prekrio je ćebetom, vratio tepih i stočić u dnevnoj sobi u prvobitno stanje, složio papuče oštećene ispred kreveta i nastavio sa svojim uobičajenim aktivnostima, pa s obzirom na ovakvo držanje okrivljenoh posle učinjenog krivičnog dela, te posebnu upornost i bezobzirnost koju je ispoljio prilikom izvršenja krivičnog dela, jer je odgurnuo oštećenu usled čega je ona pala i izgubila svest, pa je misleći da je već mrtva nastavio sa traženjem novca po kući, ne pokušavajući da pomogne oštećenoj i ne razmišljajući o tome da odustane od izvršenja krivičnog dela, te kada se oštećena osvestila i usprotivila mu se, istu ponovo fizički napao i lišio je života sa posebnom agresivnošću, tako što je oštećenu zadavio rukama, usled čega je ista zadobila višestruke prelome rebara, što predstavlja preteranu i bezrazložnu surovost prema oštećenoj starici od 78 godina, to je Apelacioni sud preinačio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da će se samo ovakvom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.


 

10. januar 2017. godine
PRVOSLAV DAVINIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 682/13 od 3. marta 2016. godine okr. Prvoslav Davinić je oslobođen od optužbe da je izvršio tri krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, od čega jedno u saizvršilaštvo, dok je okr. Milun Kokanović oslobođen od optužbe da je izvršio jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioc u Beogradu okr. Prvoslavu Daviniću je stavljeno na teret da je kao službeno lice – ministar odbrane DZ SCG, iskorišćavanjem svog službenog položaja,:

  • dana 22. jula 2005. godine, u Beogradu, preduzeću „J“ iz Podgorice pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.617.686,oo USD, a državi Republici Srbiji naneo imovinsku štetu u tom iznosu, tako što je u postupku prodaje viškova streljačkog naoružanja Vojske SCG, iako su u postupku pismenog nadmetanja a potom i neposredne pogodbe, preduzeće „M“ iz Beograda i „MS“ iz Kragujevca ponudili znatno povoljnije cene što je i konstatovano u komisijskom izveštaju od 10. marta 2005. godine da se sa tim preduzećima zaključe ugovori, bez ikakvog opravdanog razloga i protivno stvarnom interesu zemlje, Vrhovnom savetu odbrane DZ SCG podneo pismeni predlog od 29. marta 2005. godine da se odobri prodaja preko preduzeća „J“ iz Podgorice koje je ponudilo cene manje za oko 28% u odnosu na navedene konkurente sa najpovoljnijim ponudama, obrazlažući takav predlog navodno najširim interesima državne zajednice, spremnošću preduzeća „J“ da odmah uplati avans od 30%  koji bi „bio veliki podsticaj našoj namenskoj industriji „navodno najavom kupca iz SAD – a za koga je „J“ kupovao naoružanje, dodatnih porudžbina našoj namenskoj industriji kao i stavom  preduzeća „M“ da „neće praviti smetnje da se izvoz predmetnih sredstava EVO dodeli preduzeću „J“, nenavodeći pritom da je takav stav vlasnik preduzeća „M“, nakon više anonimnih telefonskih pretnji, dao pod isključivim uslovom da „J“ plati iste cene koje je on ponudio, pa ne ja osnovu zaključka sa sednice VSO od 30. marta 2005. godine prvobitna odluka VP od 10. marta 2005. godine, izmenjena novom odlukom od 7. aprila 2005. godine da se ugovor zaključi sa preduzećem „J“, nakon čega je zaključen ugovor sa tim preduzećem 22. jula 2005. godine o komisionom izvozu za ukupnu cenu od 5.252.500,oo USD, koja je manja za ukupno 1.616.686,oo USD u odnosu na cene koje su ponudili navedeni komisijski prvobitno izabrani ponuđači.
  • dana 26. jula 2005. godine Republici Crnoj Gori pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.528.477,50 USD, a Republici Srbiji naneo imovinsku štetu u istom iznosu, tako što je postupivši protivno Ustavnoj povelji DZ SCG, te zaključcima Vlade RS, aktom od 26. jula 2005. godine dao saglasnot da se devizna sredstva od 1.528.477,50 USD, koja je preduzeću „J“ iz Podgorice 10. maja 2005. godine uplatila na poseban račun Ministarstva finansija RCG, prihvate kao uplaćeni avans od 30% po komisionom ugovoru o izvozu naoružanja od 22. jula 2005. godine, te odobrio da na osnovu te saglasnosti, Uprava za snabdevanje Ministarstva odbrane pristupi realizaciji tog ugovora, iako je znao da je svo predmetno naoružanje, kao imovina DZ SCG koja se nalazi isključivo na teritoriji RS, po teritorijalnom principu imovina Srbije, te da se stoga sva novčana sredstva ostvarena prodajom tog naoružanja moraju uplatiti na poseban predračun u okviru konsolidovanog računa trezora RS kod Narodne banke Srbije,
  • tokom maja i juna 2005. godine, zajedno sa okr. Milunom Kokanovićem kao službenim licem – pomoćnikom ministra odbrane DZ SCG za materijalne resurse, iskorišćavanjem svog službenog položaja, general majoru Lj.J, pribavili imovinsku korist od 26.628,34 evra, a Ministarstvo odbrane DZ SCG naneli imovinsku štetu u tom iznosu, tako što su, nakon što je Lj.J, kao kupac, posredstvom komisionara preduzeća „J“ iz Podgorice sa preduzećem „P“ iz Beograda kao prodavcem, zaključio ugovor od 18. aprila 2005. godine u kupoprodaji dvosobnog stana u Podgorici za cenu od 69.335,04 evra, okr. Davinić, iako je znao: da su navedeni ugovori zaključeni u privatnoj režiji Lj.J, bez ikakvog učešća nadležnih organa MO DZ SCG, da se prema važećem Pravilniku o načinu, kriterijumima i merilima za davanje stanova u zakup i dodeljivanja stambenih zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u MO i VSCG ne mogu dodeliti dve ili više stambenih jedinica iz Vojnog stambenog fonda, da Lj.J. već koristi dvosoban stan iz Vojnog stambenog fonda u Podgorici, kao zakupac na neodređeno vreme, te da je Odeljenje za stambene poslove MO SCG prihvatilo Lj.J. zahtev za dodelu pripadajućeg četvoroiposobnog stana uz uslov da u vojni stambeni fond vrati pomenuti stan u Podgorici – mimo utvrđene rang liste i bez odgovarajuće odluke Odeljenja za stambene poslove MO SCG o dodeli stana, doneo rešenje od 4. maja 2005. godine kojim je retroaktivno odobrio „da se za potrebe konačnog rešavanja stambenog pitanja Lj.J. posredstvom preduzeća „J“ iz Podgorice, pribave kupovinom na navedeni dvoiposoban stan u Beogradu i dvosoban stan u Podgorici koje je Lj.J. već kupio, te da se u svrhu realizacije rešenja računovodstveni centar MO kupoprodajne cene tih stanova uplati preduzeću „J“, nakon čega je okr. Milun Kokanović, koji je takođe znao za sve prethodne navedene činjenice doneo rešenje od 6. juna 2005. godine kojim je bez osnova smanjio plan Uprave za snabdevanje MO za iznos od 261.628,34 evra, a za isti iznos uvećao plan uprave za infrasktrukturu MO, naznačivši da je taj iznos namenjen za potrebe Vojno građevinskog centra Podgorica, čime je faktički odlučio da se pomenuti stanovi u svojini Lj.J. plate budžetskim sredstvima Uprave za snabdevanje MO, iako se on u Odeljenju za stambene poslove MO i dalje evidentira kao lice sa neadekvatno rešenom stambenom potrebom, kome pripada pravo na dodelu četvoiposobnog stana u zakup na neodređeno vreme. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 5. decembra 2016. godine rešenje Kž1 1071/16 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Višeg javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer u pogledu odlučnih činjenica nisu dati jasni razlozi, pa se zaključak prvostepenog suda da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete za sada ne može prihvatiti. Imajući u vidu napred navedeno prvostepena presuda je ukinuta i dat je nalog prvostepenom sudu da u ponovnom postupku ponovo izvede sve predložene dokaze, sasluša u svojstvu svedoka pomenute članove Visokog saveta odbrane – Filipa Vujanovića, Svetozara Marovića i Borisa Tadića, te da svestranom ocenom izvedenih dokaza, posebno imajući u vidu njihov kvalitet i dajući karakter odlučnih činjenicama onim činjenicama koje se odnose na postupanje okrivljenih opisano u dispozitivu optužnice, pravilno utvrdi činjenično stanje.


 

9. januar 2017. godine
BOJAN VASILEV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 854/14 od 4. marta 2016. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. KZ  okr. Bojan Vasilev je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, okr. Željko Aćimović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je okr. Slobodan Ivanović zbog izvršenja  navedenog krivičnog dela i krivičnog dela teške krađe iz člana 204, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, a zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ okr. Saša Stanojlović i Milan Đurđević su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 30.000,oo dinara, dok su okr. Miloš Tamindžić i Aleksandar Cerović osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu i 7 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 30.000,oo dinara. Takođe, prvostepenom presudom okr. Vasilev, Ivanović i Aćimović su obavezani da oštećenoj banci „V“ na ime imovinsko – pravnog zahteva solidarno plate iznos od 7.180.000,oo dinara;
  •  zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo pomaganjem iz člana 206, stav 2. KZ, okr. Dejan Grujić i Darko Janković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 2 meseca, okr. Saša Stojilović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 5 meseci, dok su okr. Radoman Bulatović i Dalibor Grujić zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela teške krađe iz člana 204, stav 1. KZ osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci;
  • okr. Dalibor Krstić je zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. KZ je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca;
  • zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 2. KZ okr. Igor Gomirac je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 8 meseci;

Okrivljeni Bojan Vasilev, Slobodan Ivanović i Željko Aćimović su oglašeni krivim što su 12. jula 2010. godine, u selu Draževac, GO Obrenovac, na putu za Vranić, upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život D.V. i I.K, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli novac u ukupnom iznosu od 7.180.000,oo dinara, vlasništvo oštećene banke „V“ i službeni pištolj, vlasništvo firme „S“, u nameri da prisvajanjem gore navedenog novca pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, u kojem izvršenju krivičnog dela su im pomogli okr. Dalibor Grujić, Dejan Grujić, Radoman Bulatović, Saša Stojilović i Darko Janković.

Okrivljeni Dalibor Krstić je oglašen krivim što je 11. oktobra 2010. godine, nakon što su u Lazarevcu, okr. Aleksandar Cerović, H. N, Radoman Bulatović i Dalibor Gruji, u grupu, a po prethodnom dogovoru, pretnjom da će neposredno napoasti na život A.A. oduzeli na štetu vlasnika zlatare „A“ zlatan i srebrni nakit u vrednosti od oko 120.000,oo evra, u nameri da prisvajanjem gore navedenih pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, nakon kojeg izvršenja krivičnog dela je okr. Dalibor Krstić pružio pomoć učinicima krivičnog dela prikrivajući sredstva kojima je delo učinjeno, kao i oduzeti nakit – srebro.

Okrivljeni Igor Gomirac, Radoman Bulatović, Dalibor Grujić i Slobodan Ivanović su oglašeni krivim što su 23. septembra 2010. godine, u selu Radljevo, SO Ub, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli od oštećenog A.I. traktor, proizveden 1989. godine, u nameri da prisvajanjem gore navedenog traktora pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Okrivljeni Saša Stanojlović, Milan Đurđević, Miloš Tamindžić i Aleksandar Cerović su oglašeni krivim što su:

- dana 24. aprila 2008. godine, u Beogradu – Ostružnica, pretnjom da će napasti neposredno na život J.I. i Z.A, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli novac u ukupnom iznosu od 899.370,oo dinara na štetu JP PTT Srbije, u nameri da prisvajanjem tog novca pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

- u vremenskom periodu od 23. do 24. aprila 2008. godine, u Beogradu, SO Obrenovac, na parking prostoru, bez pristanka ovlašćenog lica – vlasnika A.P, koristili tuđe motorno vozilo, a po prethodnom dogovoru.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Predrag Batas i Dragan Lazarević su oslobođeni od optužbe da su 12. jula 2010. godine, u selu Draževac, GO Obrenovac, izvršili krivično delo razbojništvo iz čklana 206, stav 2. KZ, dok je prema okr. Bojanu Vasilevu, Bojanu Ivanoviću, Daliboru Grujiću, Dejanu Grujiću, Radomanu Bulatoviću, Igoru Gomircu, Daliboru Krstiću, Vitomiru Jakšiću i Aleksandtu Ceroviću odbijena optužba da su u periodu od avgusta meseca do 9. oktobra 2010. godine izvršili svako ponaoson po tri krivična dela dogovor za izvršenje krivičnog dela iz člana 345. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, branioci okr. Bojana Vasileva, Slobodana Ivanovića, Radomana Bulatovića, Dalibora Grujića, Željka Aćimovića, Aleksandra Cerovića, Dalibora Krstića, Dejana Grujića, Saše Stojilovića, Miloša Tamindžića, Darka Jankovića, Saše Stanojlovića i Milana Đurđevića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 28. oktobra 2016. godine doneo je presudu Kž1 833/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnim sankcijama u odnosu na okr. Bojana Vasileva, Radomana Bulatovića i Dalibora Grujića tako što je zadržavši im kao pravilno utvrđene kazne na koje su osuđeni prvostepenom presudom uzeo kao utvrđene kazne izrečene pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 166/14 od 3. oktobra 2014. godine u istom postupku, te je okrivljene osudio na jedinstvene kazne zatvora i to: okr. Bojana Vasileva  na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci, okr. Radomana Bulatovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci, a okr. Dalibora Grujića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 


 

 

detaljnije

Iustitia nihili expetit praemii – Pravda ne traži nikakve nagrade (Ciceron)