Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.08.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično avgust 2015

28. avgust 2015. godine  
VUKAŠIN CMILjANIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 35/14 od 25. februara 2015. godine okr. Vukašin Cmiljanić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, dok je okr. Filip Vilotijević zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci.

Okrivljeni Vukašin Cmiljanić je oglašen krivim što je 12. maja 2013. godine, u Beogradu, u kafe klubu na Adi Ciganliji, lišio života pok. T. R. tako što je, zajedno sa okr. Filipom Vilotijevićem, došao na proslavu rođenja deteta svedoka A.A, gde je, odmah po dolasku, nakon što je okr. Filip Vilotijević počeo da se koška sa B.B, došao u fizički sukob sa gostima restorana, kojom prilikom je zadobio povrede po licu i došao u stanje povišenog emocionalnog uzbuđenja, nakon čega je, povlačeći se prema šanku, krećući se unazad, iz torbice, koju je nosio okačenu preko vrata, izvadio revolver iz koga je ispalio projektil u pravcu separea u kome je zajedno sa ostalim gostima sedela pok. T.R, koju je pogodio u predelu grudnog koša, usled čega je došlo do nastupalja smrti iste noći.

Okrivljeni Filip Vilotijević je oglašen krivim što je 12. maja 2013. godine, u Beogradu, u kafe klubu na Adi Ciganliji, na mestu gde je okupljen veći broj ljudi – oko 30 gostiju na proslavi rođenja deteta koju je organizovao svedok A.A, gde je došao zajedno sa okr. Vukašimom Cmiljanićem, upotrebom vatrenog oružja, izazvao opasnost za život i telo prisutnih ljudi, tako što je, odmah po ulasku u klub, nakon što je čestitao slavljeniku, prišao B.B, koji je stajao za barskim stolom i sa kojim se znao od ranije, pa su počeli da se koškaju i međusobno vuku za odeću, pri čemu mu je B.B. sa ramena skinuo torbicu i bacio je na pod, a okrivljeni je počeo da se povlači unazad prema šanku, istovremeno vadeći iz pojasa revolver i uperio ga najpre u grudi B.B, a zatim ga spustio i sa rastojanja od 2 – 3 metara od njega, ispalio u pod jedan projektil, te na taj način doveo u opasnost život i telo i lica koja su se nalazila u klubu, nakon čega je izašao iz kluba i udaljio se u nepoznatom pravcu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 2. jula 2015. godine doneo je presudu Kž1 437/15 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Filipa Vilotijevića, dok je u odnosu na okr. Vukašina Cmiljanića prvostepena presuda ukinuta i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Vukašinu Cmiljaniću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Vukašina Cmiljanića, prvostepena presuda je zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, te se ni činjenično stanje ne može uzeti kao pravilno i potpuno utvrđeno, pa se samim tim ni primena materijalnog prava za sada ne može smatrati pravilnom.

 

28. avgust 2015. godine  
JOVAN TINTOR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 37/14 od 9. aprila 2015. godine okr. Jovan Tintor je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta upotrebljenog za izvršenje krivičnog dela i to pištolja. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Jovan Tintor je oglašen krivim što je 3. avgusta 2012. godine, u Banji Vrujci, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled jake razdraženosti u koju je doveden bez svoje krivice teškim vređanjem od strane oštećenog pok. A.A, te oštećenih B.B. i V.V, koji su prišli okrivljenom, dok je on stajao ispred svog parkiranog putničkog vozila započeli svađu sa okrivljenim tokom koje su oštećeni B.B. i V.V. nazivali okrivljenog majmunom i psovali mu majku, a kada je oštećeni pok. A.A. opsovao decu i unučad okrivljenom, okrivljeni je iz svog vozila izvadio i repetirao pištolj, koji je neovlašćeno držao i nosio sa sobom u svom vozilu, nakon čega je iz tog vatrenog oružja ispalio jedan za drugim dva metka prema mestu gde su stajali oštećeni i u pravcu stolaske radnje gde se nalazio oštećeni G.G, a u blizini kog mesta su šetali banjski gosti, pogodivši oštećenog A.A. jednim metkom u gornji deo vrata sa leve bočne strane i drugim u desnu stranu leđa, pri čemu su oba hica prošla kroz telo oštećenog povređujući vitalne organe oštećenog, lišivši tako života pok. A.A. na mah.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. jula 2015. godine doneo je presudu Kž1 519/15 kojom je odbio kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca i potvrdio prvostepenu presudu.

 

28. avgust 2015. godine
STEVAN TIŠMA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 328/11 od 23. februara 2015. godine okr. Stevan Tišma je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 6. u vezi sa stavom 2. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, te je od okrivljenog oduzeta imovinska korist u iznosu od 1.800,oo evra.

Okrivljeni Stevan Tišma je oglašen krivim što je u periodu od decembra 2010. godine do 1. marta 2011. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice – predsednik FK „Posavac – Tišma“ iz Boljevaca, posredno zahtevao i primio za sebe novac u iznosu od 1.800,oo evra da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, na taj način što je u više navrata posredno preko A.A. zahtevao novac od B.B. kako bi mu u zimskom prelaznom roku 2011. godine izdao ispisnicu i tako obezbedio brisovnicu Fudbalskog saveza Beograd, a koju ispisnicu je od okrivljenog posredno tražio oštećeni preko A.A. i V.V, kako bi prešao iz FK „Posavac – Tišma“ u FK „R“, pa je dana 1. marta 2011. godine u kafiću u Beogradu, od oštećenog B.B, a u prisustvu A.A. primio novac u iznosu od 1.800,oo evra i oštećenom predao ispisnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 10. juna 2015. godine rešenje Kž1 431/15 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, odnosno nedostatka jasnih razloga o odlučnim činjenicama ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

28. avgust 2015. godine
UROŠ ĐERMANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 8247/10 od 20. marta 2015. godine okr. Uroš Đermanović je zbog izvršenja sedam krivičnih dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ (od čega jedno u pokušaju) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

Okrivljen Uroš Đermanović je oglašen krivim što je u periodu od 21. septembra 2007. godine do 13. januara 2008. godine, u Beogradu, na različitim adresama, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo različitih oštećenih, oduzimao i započinjao oduzimanje novca, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. Tako što bi pištolj, koji je neovlašćeno nosio, uperio prema oštećenima, tražio da mu predaju novac, a što su isti činili, a zatim se udaljavao sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 2. jula 2015. godine rešenje Kž1 367/15 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

4. avgust 2015. godine
DAMJAN PEROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 220/14 od 9. februara 2015. godine okr. Damjan Perović je zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.
Okrivljeni Damjan Perović je oglašen krivim što je u noći između 27/28. juna 2011. godine, u Beogradu, lako telesno povredio oštećenu A.A, na taj način što je došao u stan oštećene, te je nakon više vremena provedenog sa njom, došlo do verbalnog sukoba između njih, nakon čega je oštećena nasrnula na njega mašući rukama, pri čemu ju je okrivljeni dva puta udario otvorenom šakom u predelu glave i lica, usled čega je oštećena zadobila lake telesne povrede, da bi nakon toga okrivljeni otišao iz njenog stana.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 2. jula 2015. godine doneo je presudu Kž1 496/15 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

 

4. avgust 2015. godine
DUŠAN PANAJOTOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 497/12 od 14. marta 2013. godine okr. Dušan Panajotović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te je prema istom izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja, dok je okr. Dejan Vučinć zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Dušan Panajotović, Dejan Vučinić, Milorad Raduški, Dragan Mirkvoić i Vinko Daradan su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo otmice iz člana 134, stav 4. KZ i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Dušana Panajotovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 11. juna 2015. godine doneo je presudu Kž1 4146/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Dragana Mirkovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Dušana Panajotovića zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a okr. Dejana Vučinića bog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 2 meseca.  Prema okr. Dušanu Panajotoviću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Takođe, drugostepenom presudom, zbog nedostatka dokaza, okr. Dušan Panajotović, Dejan Vučinić, Milorad Raduški, Dragan Mirković i Vinko Daradan su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, dok su okr. Milorad Raduški i Vinko Daradan oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo otmice iz člana 134, stav 4. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
Okrivljeni Dušan Panajotović, Dejan Vučinić i Dragan Mirković su oglašeni krivim da su 21. maja 2010. godine, u kafeu u Beogradu, vlasništvo okr. Panajotovića, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, silom i pretnjom ubistvom i teškim telesnim povredama pokušali da od oštećenog A.A. iznude novac u iznosu od 50.000,oo evra. Takođe, okr. Dušan Panajotović je oglašen krivim i što je 16. septembra 2010. godine, u stanu u Beogradu, neovlašćeno držao pištolj i 75 metaka, koje je prethodno neovlašćeno nabavio.

Apelacioni sud je, u delu u kome je okr. Dušana Panajotovića, Dejana Vičinića i Dragana Mirkovića oglasio krivim, nakon održanog pretresa i ocene svih izvedenih dokaza našao sa se u radnjama ovih okrivljenih stiču obeležja krivičnog dela iznude. Naime, Apelacioni sud je, za razliku od javnog tužioca, radnje ovih okrivljenih pravno kvalifikovao kao krivično delo iznuda koje je ostalo u pokušaju s obzirom na to da oštećeni okr. Raduškom nesporno nije isplatio bilo kakav novac kao posledicu sile i pretnji upućenih prema njemu. Pri tome, i Apelacioni sud je imao u vidu da je oštećeni u određenom vremenskom periodu bio zadržan u kancelariji okr. Vučinića od strane okrivljenih i NN lica, ali je istovremeno cenio da je isti ubrzo pušten i to bez isplate novca koji je od njega iznuđivan, što ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi o zadržavanju okrivljenog jer se oštećeni po pravilu zadržava sve do isplate novca ili kakve druge imovinske koristi. U tom smislu, Apelacioni sud nalazi da zadržavanje oštećenog u konkretnom slučaju predstavlja deo prinude usmerene u cilju njegovog zastrašivanja radi donošenja novca, a ne radi njegovog lišenja slobode do donošenja novca koji mu je tražen, zbog čega je našao da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iznude i to kvalifikovanog oblika s obzirom na iznos imovinske koristi koji su okrivljeni pokušali da iznude od oštećenog.

 

 

4. avgust 2015. godine
SLOBODAN NIKOLIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu KPo3 10/14 od 20. februara 2015. godine okr. Slobodan Nikolić je zbog izvršenja krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Takođe, okrivljeni je obavezan da oštećenoj banci, na ime imovinsko – pravnog zahteva, isplati iznos od 971.916,04 evra, dok se u preostalom delu oštećena banka upućuje na parnicu.

Okrivljeni Slobodan Nikolić je oglašen krivim što je u periodu od 17. maja do 13. juna 2013. godine, koristeći VISA debitnu platnu karticu, izdatu na njegovo ime od strane banke „I“, za koju nije imao pokriće, sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 971.916,04 evra, na taj način što je koristeći promenu koju je uočio u informacionom sistemu – računarskom programu banke vezanom za očitavanje i prijavljivanje promena na potražnoj i dugovnoj strani na njegovom kontu usled koje se, nakon podizanja gotovine sa bankomata ta promena nije ni očitavala na dugovnom saldu računa čiji je korisnik, znajući da nema pokriće na računu, u naznačenom periodu na teritoriji Srbije. Švajcarske, Nemačke, Austrije, Monaka i Holandije izvršio 647 pokušaja transakcija, od čega je 474 transakcija novca bilo i uspešno i to preko ATM termina i preko POS terminala, oštetivši time banku “I” za naznačeni iznos.

Takođe, okr. Slobodan Nikolić je, zbog nedostatka dokaza, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo pranje novca iz člana 231, stav 3. u vezi sa stavom 1. i 2. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Slobodanu Nikoliću je stavljeno na teret da je u periodu od 17. maja do 13. juna 2013. godine izvršio prenos imovine sa znanjem da ista potiče od izvršenja krivičnog dela, tako što je novac pribavljen izvršenjem napred navedenog krivičnog dela iskoristio radi plaćanja usluga i roba – pripremu prelaznog roka igrača, dotiranje igrača koje je plaćao u gotovom novcu i kupovina žetona radi kockanja u kazinima  u ukupnom iznosu od 971.916,04 evra i time novac pribavljen izvršenjem krivičnog dela uneo u legalni promet na teritoriji Republike Srbije, Švajcarske, Nemačke, Austrije, Monaka i Holandije.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 24. juna 2015. godine doneo je presudu Kž1 Po3 9/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, i okr. Slobodana Nikolića zbog izvršenja krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na odluku o kazni, se, između ostalog, navodi da je prvostepeni sud dao isuviše veliki značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima. Naime, neprihvatljiv je stav suda da činjenici da je okrivljeni na glavnom pretresu izjavio da izražava spremnost da nadoknadi štetu banci da karakter olakšavajuće okolnostu, jer je iz ponašanja okrivljenog nakon izvršenja krivičnog dela jasno da okrivljeni Nikolić nije imao nameru da oštećenoj banci vrati makar deo novca koji je protivpravno pribavio. Banka sa njim nije mogla da uspostavi kontakt, on se nakon izvršenja krivičnog dela krio i izbegavao svaki kontakt sa predstavnicima banke, a pri dolasku u Srbiju umesto da odsedne u porodičnoj kući, odseo je u hotelu gde je operativnim radom policije otkriven i lišen slobode. Takođe prvostepeni sud nije imao u vidu otežavajuću okolnost - upornost okrivljenog (647 pokušaja transakcija), kao i da je visina pribavljene protivpravne imovinske koristi višestruko (preko 1000 puta) prelazi visinu imovinske koristi koja je neophodna za kvalifikatornu okolnost tog krivičnog dela.

 

 

detaljnije

3.07.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično jul 2015

17. jul 2015. godine
RADISAV BUĆKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 421/13 od 14. jula 2014. godine okr. Radisav Bućković je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

Okrivljeni Radisav Bućković je oglašen krivim što je 27. juna 2011. godine, u kafani u Beogradu, teško telesno povredio oštećenog A.A, usled čega je nastupila smrt 30. juna 2011. godine, i to tako što je okrivljeni ušao u kafanu, u vidno pijanom stanju, držeći flašu piva u ruci i bez ikakvog povoda počeo da dobacuje i vređa oštećenog da bi posle izvesnog vremena prišao oštećenom koji je sedeo za stolom, i počeo pesnicom da ga udara po glavi usled čega je oštećeni pao na pod, te je B.B, sa kojim je oštećeni bio u društvu, prišao u nameri da pomogne oštećenom da ga podigne sa poda, te su u jednom trenutku oštećeni A.A. i B.B, da bi se odbranili od okrivljenog istog oborili na pod i šutirali ga, da bi u jednom trenutku okrivljeni ustao i nastavio da se tuče sa oštećenim A.A, nakon čega je u lokal ušao V.V. i smirio okrivljenog zahtevajući da prestane da tuče oštećenog A.A, da bi nakon kraćeg vremena, okrivljeni iznenada prišao oštećenom i šakom zatvorenom u pesnicu snažno udario u glavu, kojom prilikom je oštećeni A.A. pao i udario snažno glavom o pod, nakon čega je oštećeni prevezen u Urgentni centar gde mu je konstatovana teška telesna povreda opasna po život, da bi dana 30. juna 2011. godine, nakon operativnog zahvata, kod oštećenog A.A. usled zadobijenih povreda nastupila smrt.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 2. jula 2015. godine je doneo presudu Kž1 1348/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

17. jul 2015. godine
MILANKO ANDREJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 2/14 od 14. aprila 2014. godine okr. Milanko Andrejić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo  primanje mita iz člana 367, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, dok je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, kao podstrekač u smislu člana 34, stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Pančevu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 777/14 od 23. februara 2015. godine kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Milanka Andrejića oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. U preostalom, nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena. (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba).

Okrivljeni Milanko Andrejić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od septembra 2009. godine do 26. maja 2010. godine, iskorišćavajući svoj službeni položaj člana Gradskog veća grada Pančeva za oblast privrede i ekonomskog razvoja, pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 3.000,oo evra, na taj način što je 20. septembra 2009. godine, znajući da će u rebalansu budžeta grada Pančeva, koji će biti izglasan narednih dana, za Turističku organizaciju Pančeva biti obezbeđeno 500.000,oo dinara, od svedoka A.A, tražio da sa računa Tuirstičke organizacije Pančevo podigne iznos od 500.000,oo dinara i da mu ga preda, a kako ona to nije učinila nastavio je da joj traži novac, tako i u SMS poruci od 3. aprila 2010. godine, pa je nakon toga svedok slučaj prijavila policiji i od njih dobila obeležene novčanice u iznosu od 3.0000,oo evra i obavestila okrivljenog dana 18. maja 2010. godine da će mu novac obezbediti, nakon čega ju je okrivljeni 25. maja 2010. godine putem telefona obavestio da „ono što su se dogovorili“ odnese u kafe bar „E“ i preda spakovan u kesu, te je svedok A.A. novac stavivši u kovertu, oko 22 časa odnela u kafe bar „E“, gde je dočekao svedok B.B. i rekao joj da ga je poslao okrivljeni, te mu je predala koverat koji je svedok B.B, u noći 26. maja 2010. godine predao okrivljenom u navedenom kafiću i koji koverat je okrivljeni stavio u zadnji levi džep pantalona, gde je i pronađen od strane policije, koja je okrivljenog po izlasku iz kafića, dok se kretao ka svom vozilu, zaustavila i lišila slobode.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da, budući da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom radnji za koje se okrivljeni tereti, a s obzirom na činjenični opis svih radnji koje se okrivljenom stavljaju na teret, to je utvrđeno da je okrivljeni u konkretnom slučaju izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. Ovo stoga, što iz činjeničnog opisa optužnice, bez obzira na kvalifikaciju koju je dao tužilac, proizlazi da se radi o neraskidivo povezanim radnjama koje činjenično predstavljaju jednu celinu, zbog čega je Apelacioni sud, upodobio izreku presude optužnom aktu, prihvatajući vreme, mesto, lična svojstva okrivljenog i svedoka, te opis radnji iz oba dela optužnice, nalazeći da se radi o jednom jedinstvenom krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja, čime je u potpunosti rešen predmet optužbe.

Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je cenio sve okolnosti, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu porodične prilike i zdravstveno stanje, a od otežavajućih okolnosti stepen krivice i jačinu povrede zaštićenog dobra, imajući u vidu upornost koju je okrivljeni iskazao prilikom izvršenja krivičnog dela i činjenicu da je krivično delo izvršio kao opštinski funkcioner, izabran da zastupa interese građana te našao da je adekvatna kazna okrivljenom kazna zatvora u trajanju od jedne godine, kojom će se, po uverenju suda, u svemu ostvariti svrha kažnjavanja.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Pančevu i branioci okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 10. jula 2015. godine doneo je rešenje Kž3 13/15 kojim je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu osnovano se žalbama branilaca okrivljenog ističe da drugostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer je predmetnom presudom optužba prekoračena. U konkretnom slučaju drugostepeni sud je u svoju presudu uneo izmene u odnosu na optužni akt koje podrazumevaju opisivanje konstitutivnih elemenata krivičnog dela koji nisu bili sadržani u optužnici Višeg javnog tužioca u Pančevu podignutoj protiv okr. Milanka Andrejića, zbog čega je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

 

17. jul 2015. godine
ŽELjKO MUNjIZA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 510/12 od 9. marta 2015. godine okr. Željko Munjiza je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika  iz člana 360. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenom je stavljeno na teret da je u periodu od 29. marta do 17. aprila 2006. godine, u Beogradu, kao sudija Trgovinskog suda u Beogradu, u nameri da pribavi korist privrednom društvu „J“ i privrednom društvu „I“, doneo nezakonite akte – rešenja o prihvatanju zaključenog sudskog poravnanja kojim je izvršen prenos prava korišćenja neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta sudskim poravnanjem, a protivno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o građevinskom zemljištu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 25. juna 2015. godine doneo je presudu Kž1 470/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da nije dokazano da su se u radnjama koje je okrivljeni preduzimao kritičnom prilikom, stekla sva bitna obeležja bića krivičnog dela, odnosno da nije dokazana namera okrivljenog da donošenjem rešenja o prihvatanju poravnanja  pribavi korist privrednim društvim „J“ i „I“. Naime, radnje koje je okrivljeni preduzeo i to donošenje rešenja o prihvatanju poravnanja predstavljaju njegov pravni stav u konkretnoj pravnoj stvari, odnosno njegovo pravno shvatanje kao sudije i za koji postoji zakonom propisani mehanizmi kontrole, u konkretnom slučaju izjavljivanjem pravnog leka, te ukoliko je odluka koju je postupajući sudija doneo nezakonita, ista će biti ukinuta u žalbenom postupku od strane nadležnog suda.

 

10. jul 2015. godine
MARKO PRODANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 21761/10 od 5. marta 2014. godine okr. Marko Prodanović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 63, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 1276/14 kojom je uvažio žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Marka Prodanovića zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 63, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ  osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba).

Okrivljeni Marko Prodanović je oglašen krivim što je 9. decembra 2004. godine, u parku u Beogradu, u društvu sa još pet lica, na naročito svirep način oduzeo slobodu kretanja A.A, na taj način što je mal. P.J, zbog toga što je navodno oštećena izjavila da je trudna sa njim, počeo istu da udara rukama po glavi i telu, nakon čega je okr. Prodanović kada je čuo o čemu se radi, istoj se obratio rečima „Sada si u mom vlasništvu i od sada samo mene slušaš“, a zatim su se zajedno pazeći i fizički sprečavajući da im ne pobegne, odveli oštećenu iz parka do drugog mesta gde su je silom držali, a zatim okrivljeni naterao da popije čašu, koju su prethodno svi zajedno napunili mokraćom, a zatim je terao da radi sklekove i pojede pseći izmet, a zatim je iz njenog ranca izvadio farmerke koje je delimično upaljačem zapalio i naterao da skine pantalone i obuče te farmerke, nakon čega su je odveli do ulice, gde je okrivljeni pesnicom udario oštećenu u predelu glave i od udarca ista je glavom udarila u zid i pala na zemlju, izgubivši svest usled zadobijenih povreda koje se skupa kvalifikuju kao teška telesna povreda, da bi je onesvešćenu ostavili na ulici gde je pronađena od strane hitne pomoći i nakon ukazane pomoći prebacili u Urgentni centar.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo protivpravni lišenje slobode. Naime, očigledno je da su tokom postupka svi saslušani svedoci svoje iskaze koji su dati pred istražnim sudijom, a koji su bili u velikom delu saglasni sa tadašnjom odbranom okrivljenog, kasnije na pretresu promenili. Međutim, bez obzira na to, očigledno prilagođavanje iskaza, Apelacioni sud nalazi da treba prihvatiti iskaze date pred istražnim sudijom, jer se isti u potpunosti poklapaju sa nesporno utvrđenim činjeničnim stanjem. Ta svirepost se u objektivnom smislu ogleda u težini prouzrokovanih muka kako u vidu trpljenja teških bolova u dužem trajanju, tako i primoravanju na ponižavajuće radnje, a u subjektivnom smislu u potpunoj neosetljivosti okrivljenog i saizvršilaca prema tim mukama. Okrivljeni se pridružio grupi maloletnika i zajedno sa njima je preduzeo sve bliže opisane radnje   prema oštećenoj koja je tada imala 15 godina. Bez obzira na iskaz oštećene da ju je okrivljeni štitio i da bi prošla gore da nije bilo njega, ovaj sud nalazi da radnje koje je on preduzeo nikako ne mogu da se tretiraju kao zaštitničke, a da je utisak oštećene očigledno pogrešan jer ju je okrivljeni nakon gubitka svesti od udaraca koji joj je i on zadao i konstatovanja da joj ide pena na usta, ostavio u takvom stanju i udaljio se sa ostalima.

 

10. jul 2015. godine
NENAD MIRKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 99/13 od 20. aprila 2015. godine okr. Nenad Mirković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti, dok je prema okr. N. M. zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 dana sa rokom proveravanja od 1 godine.

Okrivljeni Nenad Mirković je oglašen krivim što je u periodu od početka 2011. godina pa do 26. marta 2011. godine, u Smederevu, u stanju smanjene uračunljivosti do bitnog, ali ne bitno smanjene, neovlašćeno posredovao u kupovini opojne droge heroin.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 23. juna 2015. godine rešenje Kž1 456/15 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

3. jul 2015. godine
MILOVAN ĐOKIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 92/14 od 3. aprila 2015. godine okr. Milovan Đokić je zbog izvršenja dva krivična dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ (od čega jedno u pokušaju) je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Smederevu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 25. juna 2015. godine rešenje Kž1 372/15 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

3. jul 2015. godine
MARIJAN PETKOVSKI

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 71/14 od 27. februara 2015. godine je zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178, stav 1. KZ i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okr. Marijan Petkovski je oglašen krivim što je 3. januara 2014. godine, u Beogradu na putu za Leštane, upotrebom sile i pretnje da će neposredno napasti na život prinudio oštećenu A.A. na izjednačen čin obljube, nakon čega joj je naneo tešku telesnu povredu, pri čemu je njegova sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima bila smanjena do stepena bitnog ali ne bitno, zbog stanja jednostavne alkoholne opijenosti i blage omamljenosti lekovima.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 4. juna 2015. godine presudu Kž1 372/15 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

detaljnije

5.06.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično jun 2015

29. jun 2015. godine
GORAN TRIVAN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 456/14 od 11. marta 2015. godine prema okr. Goranu Trivanu i Šimetu Ćičkoviću odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica podstrekavanjem iz člana 234, stav 1. KZ (od čega prema okr. Goranu Trivanu u podstrekavanju).

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Negotinu, koju je prihvatilo i izmenilo Više javno tužiilaštvo u Beogradu okr. Goranu Trivanu je stavljeno na teret da je u toku 2000. godine podstrekao okr. Šima Čičkovića da kao odgovorno lice u svojstvu generalnog sekretara Omladinskog kampa “Đerdap” iz Beograda, iskoristi svoj položaj i ovlašćenja i pribavi mu protivpravnu imovinsku korist u vidu idealnog dela stana, površine 78 m2, u Beogradu, u vrednosti od 248.711,02 dinara, tako što ga je kao svog bliskog prijatelja i saradnika naveo da mu kupovinom obezbedi navedeni stan iako na to nije imao pravo, moleći ga u više navrata za pomoć u rešavanju svojih stambenih potreba, s obzirom na to da JP “Srbija šume” iz Beograda, u kojem je zaposlen, samo delimično rešava njegove stambene potrebe obezbeđivanjem jednog idealnog dela navedenog stana u površioni od 70 m2, dok za kupovinu drugog idealnog dela istog stana površine 78 m2 nema novčanih sredstava.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Negotinu, koju je prihvatilo i izmenilo Više javno tužiilaštvo u Beogradu okr. Šimu Čičkoviću je stavljeno na teret da je stvorio odluku u cilju kupovine idealnog dela stana za stambene potrebe okr. Gorana Trivana, izdejstvuje dobijanje kredita u iznosu od 5.900.000,oo dinara sa računa Omladinskog kampa “Đerdap” uplati na račun Korporacije “Caričin grad” u Beogradu i kupi navedeni idealni deo stana koji je potom dao u zakup na neodređeno vreme okr. Goranu Trivanu, a potom mu je omogućio otkup tog dela stana za iznos od 248.711,02 dinara, iako okr. Goran Trivan nije u radnom odnosu kod Omladinskog kampa “Đerdap” i uprkos činjenici da je okr. Goran Trivan već posedovao odgovarajući stan površine 32 m2. u Beogradu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 28. maja 2015. godine doneo je presudu Kž1 282/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenih.

 

29. jun 2015. godine
PRVOSLAV DAVINIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 320/13 od 9. jula 2013. godine okr. Prvoslav Davinić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 26. januara 2015. godine presudu Kž1 1386/14 kojom je uvažio žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Prvoslavu Daviniću zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko u roku od 3 godine ne izvrši novo krivično delo. Oštećena Republika Srbija je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegovi branioci.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 17. juna 2015. godine doneo je presudu Kž3 10/15 kojom je odbio kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovih branioca i potvrdio drugostepenu presudu.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu obrazloženje presude drugostepenog suda sadrži razloge o odlučnim činjenicama iz kojih se pouuzdano zaključuje da je okr. Prvoslav Davinić izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja, o čemu su dati jasni, uverljivi i neprotivrečni razlozi. 


 

29. jun 2015. godine
VESELIN MUJOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 769/14 od 15. decembra 2014. godine okr. Veselin Mujović je zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Veselin Mujović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od oktobra meseca 2005. godine pa do 23. maja 2006. godine, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, ozbiljnim pretnjama prinudio oštećenog A.A.A da učini radnje na štetu svoje imovine i time ga oštetio za iznos od oko 70.000,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 21. maja 2015. godine rešenje Kž1 172/15 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, s obzirom na to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, te da ista nema razloga o odlučnim činjenicama, a pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje su ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjene, tako da je presuda zasnovana i na nedovoljno utvrđenom činjeničnom stanju, zbog čega se, bar za sada, ne mogu prihvatiti ni činjenični ni pravni zaključci prvostepenog suda na kojima se presuda zasniva, pa se ukidanje prvostepene presude pokazuje obaveznim.

 


29. jun 2015. godine
GORAN RISTIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 183/13 od 30. maja 2014. godine okr. Goran Ristić je zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 1. KZ i krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi sa članom 30. i 19, stav 3. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Goran Ristić je oglašen krivim što je 11. novembra 2007. godine, ispred noćnog kluba u Mihajlovcu, opšteopasnim sredstvom, izazvao opasnost za život ili telo ljudi, na taj način što je zajedno sa A.Š. i svedocima M.S, D.R. i S.Z, prethodno došao u navedeni noćni klub gde su konzumirali pivo, i po izlasku iz navedenog kluba došlo je do najpre verbalne rasprave između okr. Ristića i svedoka M. J. – konobara u navedenom noćnom klubu oko visine računa za popijeno piće, nakon čega je odmah A.Š, bez ikakvog povoda udario svedoka J. nogom u predelu glave, nakon čega su izašli i drugi radnici iz lokala među kojima je bio i oštećen B.S, nakon čega je okr. Ristić izvadio iz pojasa službeni pištolj, vlasništvo MUP RS, i uperio ga u pravcu svedoka i oštećenog, nakon čega je i repetirao pištolj, ubacivši metak u cev, vređajući sve prisutne i govoreći da će da ih “overi”, nakon čega je oštećeni B.S. pošao u pravcu okr. Ristića sa namerom da mu oduzme pištolj i dok je pokušavao da od okrivljenog oduzme pištolj, tako što je pokušao da ga uhvati za ruku, okrivljeni je ispalio dva metka iz pištolja, koja su promašila oštećenog, nakon čega je oštećeni uhvatio za ruku okrivljenog, i kojom prilikom je došlo do otimanja oko pištolja, nakon čega je okrivljeni ispalio i treći metak koji je pogodio oštećenog u predelu kuka nanevši mu laku telesnu povredu.

Takođe, okr. Goran Ristić je oglašen krivim zato što je na istom mestu, a neposredno posle izvršenja napred navedenog krivičnog dela, pokušao da liši života oštećenog Lj. V, prekoračivši pritom granice nužne odbrane na taj način što je odbijajući od sebe istovremeni protivpravni napad koji je prema njemu preduzeo oštećeni Lj. V. koji ga je najpre dva puta udario drškom startnog pištolja u predelu glave posle čega je došlo do međusobnog guranja, cimanja i otimanja, i nakon čega je oštećeni Lj. V. ispalio jedan hitac iz startnog pištolja prema okrivljenom i naneo mu laku telesnu povredu, pa je okrivljeni ispalio tri hica iz pištolja koja su oštećenog Lj.V. pogodila u stomak, desnu butinu i u predelu glave, nanevši mu teške telesne povrede, ali do smrti oštećenog nije došlo, zato što je hitno prevezen do ZC Smederevo gde mu je pružena adekvatna medicinska pomoć.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 6. maja 2015. godine doneo je presudu Kž1 1431/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.   


23. jun 2015. godine
JASNA AVRAMOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 125/14 od 10. marta 2015. godine okr. Jasna Avramović je zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanja mita iz člana 254, stav 1. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine  i 3 meseca, te je od okrivljene oduzeta imovinska korist u iznosu od 144.000,oo dinara koju je imenovana obavezana da uplati na žiro račun budžeta Republike Srbije. Takođe, okrivljena je obavezana da na ime troškova postupka plati iznos od 30.000,oo dinara i sudu na ime paušala iznos od 12.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljena i njen branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 16. juna 2015. godine presudu Kž1 210/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Jasnu Avramović oslobodio od optužbe da je izvršila produženo krivično delo primanje mita iz člana 254, stav 1. KZ RS.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Jasni Avramović je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 1998. do 2001. godine, u Smederevu, kao službeno lice, lekar infektolog, načelnik Infektivnog odeljenja ZC „Sveti Luka“ u Smederevu, zahtevala i dobila novac da u okviru svog službenog izvršenja izvrši službene radnje koje ne bi smela da izvrši, i to tako što je predložila svojim dugogodišnjim kućnim prijateljima da pronađu osobe koje bi bile zainteresovane da za 3.000,oo DM ostvare pravo na invalidsku penziju, što su oni i prihvatili i sukcesivno joj doveli četiri osobe.

Po nalaženju Apelacionog suda ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je okrivljena imala svojstvo službenog lica u smislu Krivičnog zakonika koji je bio na snazi i važio u vreme koje se optužnicom označava kao vreme izvršenja krivičnog dela. U konkretnom slučaju, okr. Jasna Avramović je postupala kao lekar infektolog, a ne kao načelnik infektivnog odeljenja, a zdravstvenim radnicima, kao što je u konkretnom slučaju ovde okrivljena, nije dat status službenih lica.

Takođe, prema oceni Apelacionog suda, tokom ovog krivičnog postupka nisu mogle biti na nesumnjiv način utvrđene tvrdnje iz optužnice da je okrivljena zahtevala i dobila novac, te da je predložila svojim dugogodišnjim kućnim prijateljima da pronađu osobe koje bi bile zainteresovane da za 3.000,oo DM ostvare pravo na invalidsku penziju. Ovo stoga što ni nijedan od saslušanih svedoka nije posvedočio da mu je bilo kada, u bilo kom iznosu, okrivljena tražila novac, niti je bilo kod od njih posvedočio da je video da okrivljena uzima novac.

U toku ovog krivičnog postupka, po nalaženju Apelacionog suda, nije dokazano ni da je okrivljena, bez lekarskih pregleda, napisala lekarske izveštaje predloživši za četiri osobe prvu kategoriju invalidnosti, te da su oni zatim ostvarili invalidsku penziju. Naime, tokom postupka je, između ostalog, utvrđeno da u dijagnozama ne postoji nalaz infektologa koji bi bio relevantnan za procenu gibitka radne sposobnosti kod te četiri osobe, odnosno da u tom pogledu ni od kakvog uticala nije bio nalaz infektologa dr Jasne Avramović, te da ispitani svedoci nisu poznavali, niti sa njom imali bilo kakav kontakt. Čak je u jednom slučaju utvrđeno da je u vreme sačinjavanja izveštaja lekara specijaliste, na koji je stavljen njen faksimil, okrivljena bila na godišnjem odmoru, te da sam svedok potvrđuje da je neka druga doktorka, a ne okrivljena sačinila lekarski izveštaj.

 

14. jun 2015. godine
VELIBOR BAKIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 64/12 od 20. decembra 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 5. u vezi sa članom 33. KZ okr. Velibor Bakić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, dok je okr. Miloš Rašić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Velivor Bakić je oslobođen od optužbe da je u vremenskom periodu od 18. do 20. avgusta 2008. godine, u Beogradu, izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njihovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 26. marta 2015. godine doneo je presudu Kž1 767/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u osuđujućem delu, i okr. Velibora Bakića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, dok je okr. Miloš Rašić oslobođen od optužbe da je u vremenskom periodu od 18. do 20. avgusta 2008. godine, u Beogradu, izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114, tačka 1. i 5. u vezi sa članom 33. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Velibor Bakić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 18. do 20. avgusta 2008. godine, u parku iza zgrade Veterinarskog fakulteta u Beogradu, lišio života sada pok. S.T, tako što je prethodno telefonom od njega naručio određenu količinu plastičnog eksploziva, pri čemu su se dogovorili da S.T. dođe u Beograd i da sa sobom donese i za novčanu naknadu preda okr. Bakiću 1.051,09 grama eksploziva pentrita i sporogoreći štapin, nakon čega je okr. Bakić, nabavio odgovarajuće hladno oružje kojim će to učiniti – dve mačete, koje je 16. avgusta 2008. godine predao svom poznaniku kako bi ih ovaj naoštrio, što je isti i učinio, nakon čega se okr. Bakić, pošto je sada pok. S.T. 18. avgusta 2008. godine došao u Beograd i otišao kod A.A. u iznajmljeni stan, ostavivši joj na čuvanje sporogoreći štapin i 1.051,09 grama eksploziva pentrita namenjenih okr. Bakiću o tome obavestio istog, tražeći pogodan momenat da sada pok. S.T. liši života, dana 18. avgusta 2008. godine u ranim popodnevnim časovima susreo se sa pok. S.T. da bi mu navodno dao novac za nabavljeni eksploziv, ali kako okolnosti za napad na pok. S. T.  tada nisu bile povoljne, pok. S.T. je tada rekao da nema dovoljno novca kod sebe i tražio da se ponovo sastanu, pa je potom okr. Bakić, u parku iza Veterinarskog fakulteta zamahnutim sečivom mačete zadao više snažnih udaraca u predelu glave i tela S.T, usled čega je sada pok. Tarić zadobio duboke sekotine, nakon čega mu je mačetom odsekao glavu, a telo i mačete zapalio, te zatim glavu pok. Tarića stavio u crnu PVC kesu i i ostavio je na trotoaru u Bulevaru kralja Aleksandra, gde je i pronađena 21. avgusta 2008. godine.

Jedan od razloga zbog kojih je drugostepeni sud i otvorio pretres je da je prvostepeni sud povredio načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog osuđujući okr. Bakića za oblik teškog ubistva iako žalbom tužioca to nije traženo, pa ni prvostepeni sud u ponovljenom postupku, a ni Apelacioni sud na pretresu, više nisu bili u mogućnosti da ovu pravnu kvalifikaciju razmatraju.

U delu odluke koji se odnosi na okr. Velibora Bakića Apelacioni sud je saglasan sa stavom prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema dovoljno dokaza najpre za postojanje objektivne komponente svireposti kao načina izvršenja ovog krivičnog dela, odnosno da nema dovoljno dokaza da je sada pok. S.T. prilikom izvršenja ovog krivičnog dela trpeo nepotrebne patnje koje prevazilaze patnje koje prouzrokuje svako izvršenje krivičnog dela. Naime, na osnovu raspoloživih dokaza jedino se može zaključiti da su pre odsecanja glave sada pok. Smailu Tariću nanete isključivo dve rane, i to u nizu jedna za drugom, koje su i dovele do gubitka svesti. Nadalje, samo odsecanje glave, prema nalazu i mišljenju veštaka, izvršeno je u momentu kada je sada pok. S. T. ostao bez svesti. Pri tome, iako je reč u svakom slučaju o krajnje neuobičajenom načinu izvršenja krivičnog dela, koji kod svakog prosečnog čoveka izaziva zgražavanje, naročito imajući na umu da je žrtvi izvršeno odsecanje glave, te da je nakon izvršenja krivičnog dela telo žrtve zapaljeno, Apelacioni sud je mišljenja da opravdano prvostepeni sud nije zaključio ni da je ispunjena i druga komponenta elementa svireposti – postojanje subjektivnog elementa, koji se ogleda u svesti i volji izvršioca da muči žrtvu. Naime, postupci okrivljenog govore pre u prilog činjenice da je način izvršenja od strane okrivljenog izabran kao poruka drugima.

Dakle, Apelacioni sud je stao na stanovište da činjenice koje su utvrđene - da je okr. Bakić nabavio mačete i tražio lokaciju za izvršenje krivičnog dela, da je ove mačete dao poznaniku na oštrenje, da je sa sada pok. S.T. dogovarao njegov dolazak u Beograd, te da je na strani okr. Bakića utvrđeno postojanje motiva usled uverenja da ga je S. T. ranije prijavio policiji, prema shvatanju Apelacionog suda, stvaraju zatvoreni krug dokaza koji isključuje bilo kakvo drugo racionalno objašnjenje ovog događa osim na način koji okr. Bakića prepoznaje kao izvršioca ovog krivičnog dela.

Prilikom donošenja odluke o kazni Apelacioni sud je, kada je reč o olakšavajućim okolnostima na strani okr. Velibora Bakića, cenio činjenicu da je reč o relativno mladom čoveku koji je u vreme izvršenja krivičnog dela imao svega 24 godine. Međutim, Apelacioni sud je mišljenja da su u konkretnom slučaju nad ovom olakšavajućom okolnošću značajnu prevagu odnele otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog. Reč je, o naročito za ovdašnje prilike neuobičajenom, brutalnom načinu izvršenja i naknadnog ponašanja učinioca. Okrivljeni je po stanovištu Apelacionog suda iskazao, ne samo poseban stepen brutalnosti, već evidentno i želju da ovom brutalnošću pošalje poruku, zgrozi i uplaši druge. Okrivljeni je ovakvim načinom izvršenja pokazao i potpuno odsustvo pieteta prema žrtvi krivičnog dela, jer je nakon sečenja njene glave, telo žrtve zapalio i ostavio na licu mesta zajedno sa ukrštenim mačetama stvarajući na taj način od ovog akta svojevrsnu “predstavu za javnost”, koja je kulminirala odnošenjem odsečene glave i ostavljanjem ne prometnom mestu u prometnoj ulici. Sve ove okolnosti govore o izuzetno društveno opasnom izvršiocu krivičnog dela, te je Apelacioni sud zaključio da je u pogledu istog nužno reagovati najtežom kaznom koja je predviđena za ovo krivično delo.

U odnosu na okr. Miloša Rašića, Apelacioni sud je, nakon održanog pretresa, doneo odluku da ne postoji dovoljno dokaza da je isti izvršilac krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu. Ovo, između ostalog, zbog toga što što je uverenje prvostepenog suda da je okr. Rašić kupac mačeta zasnovano isključivo na podacima o telefonskoj komunikaciji koji su dostavljeni od strane policije, bez prethodne odluke suda, a takav način pribavljanja dokaza je od strane Ustavnog suda proglašen kao neustavan. Kada je reč o ostalim dokazima na kojima prvostepeni sud zasniva svoje uverenje o učestvovanju okr. Rašića u izvršenju ovog krivičnog dela zajedno sa okr. Bakićem, kao osnovni argument  u prvostepenoj presudi se ističe činjenica da su u stanu okr. Rašića pronađenje patike na kojima je DNK veštačenjem utvrđeno prisustvo DNK materijala sada pok. S. T. Međutim, ispitujući pouzdanost ovog dokaza, Apelacioni sud je najpre utvrdio da je u njegovom pribavljanju, sačinjen čitav niz propusta koji opravdano dovode u sumnju njegov kredibilitet i njegovu podobnost da bude pouzdan osnov za izvođenje zaključaka o učešću okr. Rašića u navedenom krivičnom delu (navedeni dokaz nije unet u potvrdu o oduzetim predmetima iz stana okr. Rašića, svedoci pretresa su potpisali blanko zapisnik, ne upoznavajući se sa njegovom sadržinom, te isti u značajnom delu ovbavljanja istog nisu bili u prilici da se i faktički upoznaju sa načinom i rezultatima obavljanja radnji policije, a takođe tokom postupka nije nesporno utvrđeno ni ko je sastavio, a ni ko potpisao spornu potvrdu o oduzetim predmetima). Dodatnu sumnju u kredibilitet ovog dokaza unela je i činjenica da su patike oduzete iz stana okr. Rašića dimenzija koje odgovaraju broju 41, dok je tokom postupka od strane odbrane ukazivano da okr. Rašić nosi broj 43. Naime, DNK tragovi okr. Rašića mogli su, sasvim izvesno nastati i prilikom manipulacije ovim patikama, primera radi sakrivanjem patika drugog lica u svom stanu, i slično. Međutim, javni tužilac u činjeničnom opisu optužnice za ovakve, mogućnosti, nije ponudio bilo kakvu činjeničnu varijantu, a što je po shvatanju Apelacionog suda pogrešno, propustio da uoči prvostepeni sud.

 

5. jun 2015. godine
KIMANI KARY FRRIEND

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu okr. Kimani Kary Frriend je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Kimani Kary Frriend je oglašen krivim što je 3. novembra 2012. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima postupao suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako što je upravljao putničkim motornim vozilom brzinom koja je bila najmanje 55 km/č sa 1,31 promila alkohola u krvi, te je vozilom došao do raskrsnice kada je na semaforu bilo upaljeno žuto trepćuće svetlo i gde se nalazi saobraćajni znak „Stop“, te se vozilom nije zaustavio, već je nastavio kretanje i prilikom izlaska iz raskrsnice, a prilazeći pešačkom prelazu, nije prilagodio brzinu vozila tako da u svakoj situaciji može bezbedno da zaustavi vozilo ispred istog, niti je obratio pažnju na pešaka A.A. koja se nalazila na kolovozu i prelazila ulicu u neposrednoj blizini pešačkog prelaza dolazeći vozilu okrivljenog sa leve strane, te je prednjom levom ugaonom stranom vozila udario oštećenu, od kog udarca je ista nabačena na haubu i vetrobransko staklo vozila, a kojim je okrivljeni upravljao, potom i odbačena unapred te je telom udarila u zadnju desnu ugaonu stranu drugog vozila koje je bilo parkirano, a potom je pala na kolovoz parkinga, kojom prilikom je kod oštećene došlo do povreda usled kojih je nastupila smrt.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 19. maja 2015. godine rešenje Kž1 92/15 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.    

 

5. jun 2015. godine
DANIJEL KIŠMARTON I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu okr. Danijel Kišmarton je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ i dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Živko Adrijan zbog izvršenja dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. Takođe, od okr. Danijela Kišmartona je oduzeta protivpravna imovinska korist u iznosu od 8.500,oo evra, te su on i okr. Živko Adrijan obavezani da solidarno isplate iznos od 4.419.399,44 dinara, koliko iznosi imovinska šteta pričinjena budžetu Republike Srbije.

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je u svojstvu službenog lica, kao predsednik opštine Alibunar i organ ovlašćen za donišenje odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Alibunar:

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Pančevu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 2. marta 2015. godine rešenje Kž1 1454/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem. Žalba Višeg javnog tužioca u Pančevu je, zbog odustanka od žalbe, odbačena kao nedozvoljena.

Po nalaženju Apelacionog suda prilikom donošenja prvostepene presude učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se, između ostalog, ogleda i u tome da je predsednik veća učestvovao u odlučivanju povodom prigovora na optužnicu u konkretnom predmetu, a Zakonikom o krivičnom postupku je propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu odlučivao o potvrđivanju optužnice.

   

detaljnije

5.05.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično maj 2015

29. maj 2015. godine
GORO REDžIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 115/12 od 9. februara 2015. godine okr. Goro Redžić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo primanja mita iz člana 367, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Gora Redžiću je stavljeno na teret da je u periodu od sredine septembra pa do 25. septembra 2012. godine kao službeno lice – direktor NI DOO „Naš glas“ Smederevo u restruktuiranju, neposredno zahtevao i primio poklon da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti, na taj način što je, iako je znao da je rešenjem Privrednog suda u Požarevcu od 24. juna 2011.godine zabranjeno korišćenje, prodaja i izdavanje u zakup poslovnog prostora - lokala vlasništvo NI DOO „Naš glas“ Smederevo, omogućio UR „S“ iz Smedereva, da u periodu od 11. jula do 25. septembra 2012. godine, protivpravno koristi navedeni poslovni prostor i istovremeno svedoku B.B., vanbračnom suprugu vlasnice JM „S“, obećao da će mu omogućiti mimo zakonske procedure i raspisivanja tendera da UR „S“ protivpravno zaključi ugovor o zakupu sa NI DOO „Naš glas“ Smederevo kako bi nastavili sa korišćenjem navedenog poslovnog prostora, a na ime čega je od svedoka B.B. dana 25. septembra 2012. godine primio prethodno zahtevanu novčanu korist na ruke u iznosu od 350 evra i 10.000,oo dinara, kada je na licu mesta zatečen od strane policijskih službenika PU Smederevo.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 28. aprila 2015. godine presudu Kž1 150/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Smederevu i potvrdio prvostepenu presudu.  

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi  da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je okrivljenog Gora Redžića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo primanje mita pravilno zaključujući da nije dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo za koje je optužen. Naime, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je tokom postupka ostao nedokazan navod optužbe da je okrivljeni neposredno zahtevao i primio poklon da „u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo da izvrši“. Naime, okrivljeni kao direktor NI DOO „Naš glas“ Smederevo u restruktuiranju je imao pravo i dužnost da zastupa i predstavlja preduzeće ali ne i da u korist drugih subjekata konstituiše zakup na imovini tog preduzeća jer je to pravo u isključivoj nadležnosti Agencije za privatizaciju. Usled ove činjenice, pravilno prvostepeni sud zaključuje da se okrivljenom optužnicom stavlja na teret da je učinio nešto što je van njegovog službenog ovlašćenja, pa je navod optužnice da je okrivljeni primio poklon da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti ostao nepotkrepljen dokazima.

 

29. maj 2015. godine
MIRKO MIJATOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 46/13 od 13. juna 2013. godine okr. Mirko Mijatović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 47. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 19. KZ SRJ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 11 meseci.

Okrivljeni Mirko Mijatović je oglašen krivim što je 1. oktobra 1991. godine, na ulazu u diskoteku u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog A.A, na taj način što je posle kraće prepirke sa oštećenim oko njegovog ulaska u diskoteku, izvadio pištolj te ispalio u pravcu oštećenog tri hica, ali ga nije pogodio, jer je oštećeni uspeo da zatvori vrata, pa su se zrna odbila od prozorčića na vratima.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 12. maja 2015. godine presudu Kž1 6337/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.

 

29. maj 2015. godine  
DALIBOR TOPIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 222/14 od 3. februara 2015. godine okr. Dalibor Topić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosi zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dalibor Topić je oglašen krivim što je 7. jula 2011. godine, u blizini naselja Žagubica, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno smanjene, kao učesnik u javnom saobraćaju upravljajući traktorom sa prikolicom, pod uticajem alkohola u krvi od 0,88 promila, usled čega mu je vozačka sposobnost bila kompromitovana, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio bezbednost javnog saobraćaja i doveo u opasnost život i telo ljudi, tako što brzinu kretanja vozila nije prilagodio osobinama stanja puta, stanju vozila i tereta, pri čemu je upravljao traktorom sa neispravnim kočionim uređajem na prikolicu i zbog čega se traktor nije mogao bezbedno zaustaviti, već sa svakim pređenim metrom kretao sve brže, tako da je posle pređenih 580 metara u slobodnom hodu pri brzini od najmanje 33,8 km/č usled velike brzine traktora i prikolice po neravnom putu i na nizbrdici došlo do iskakanja rude prikolice iz ležišta trna poteznice, a zatim i do otkačivanja prikolice u kojoj su umesto dozvoljenog prevoza maksmimalno 5 lica prevozio 24 lica različitog uzrasta, da bi zatim neposredno posle otkačivanja prikolice od traktora došlo do njegovog prevrtanja za 180 stepeni u pravcu kretanja, kojom prilikom je 16 lica zadobilo teške i lake telesne povrede, dok je maloletni oštećeni A.A, zadobio smrtonosnu telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 12. maja 2015. godine doneo je presudu Kž1 171/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Dalibora Topića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud nije pravilno cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog. Ovo stoga što je tokom prvostepenog postupka, nesporno utvrđeno da je kritičnom prilikom teške telesne povrede zadobila ćerka okrivljenog, a koju činjenicu prvostepeni sud, iako je utvrdio tokom postupka, nije cenio kao olakšavajuću okolnost na strani okrivljenog. Imajući u vidu napred navedeno, kao i druge olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, odnosno njegov raniji život, porodične prilike, da je dugogodišnji uspešni sportista i sportski radnik, te iskreno kajanje i držanje pred sudom, te imajući u vidu i otežavajuću okolnost na strani okrivljenog koju je prvostepeni sud pravilno ocenio, odnosno da je veliki broj maloletnih lica koja su mu bila poverena u saobraćajnoj nesreći zadobila kako lake, tako i teške telesne povrede od kojih je jedno maloletno lice zadobilo smrtonosnu telesnu povredu, ceneći pri tom i stepen krivice okrivljenog, kao i njegovu ličnost kao izvršioca, okolnosti pod kojim su krivična dela izvršena, kao i sve okolnosti konkretnog slučaja, okrivljeni je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci.

 


19. maj 2015. godine
BRATISLAV IBRAIMOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 10547/10 od 5. juna 2014. godine zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ okr. Bratislav Ibraimović, Danijel Bahtjarević Dalibor Arifović, Tihi Demirović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i 6 meseci, okr. Predragu Ajetoviću je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 11 meseci sa rokom proveravanja od 5 godina, dok je okr. Predragu Stojkoviću zbog izvršenja jednog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ u vezi sa članom 30. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca sa rokom proveravanja od 3 godina.

Okrivljeni Bratislav Ibraimović, Danijel Bhtjarević, Dalibor Arifović, Tihi Demirović i Predrag Ajetović su oglašeni krivim što su tokom aprila i maja 2009. godine, u Beogradu – Novi Beograd, obijanjem oduzimali tuđe pokretne stvari, u nameri da njihovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što su se vozilima dovozili iz Leskovca do Beograda, te dolaskom do magacina oštećenih podesnim alatom otvarali magacine, ulazili u magacin i oduzimali robu, a zatim napuštali lice mesta.

Okrivljeni Predrag Stojković je oglašen krivim što je 14. maja 2009. godine obijanjem pokušao da oduzme

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 23. aprila 2015. godine rešenje Kž1 1404/14 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

 

18. maj 2015. godine
VLADIMIR JEREMIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 10/13 od 27. juna 2014. godine okr. Vladimir Jeremić je zbog izvršenja 2012. godine, u Smederevu, krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181, stav 2. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, te je okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti koje se odnose na rad sa maloletnim licima u trajanju od 5 godina.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Vladimir Jeremić je oslobođen od optužbe da je u vremenu od sredine 2011. godine do sredine januara 2012. godine, u Smederevu, izvršio četiri krivična dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Smederevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 21. aprila 2015. godine rešenje Kž1 1454/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da se osnovano žalbom Višeg tužioca u Smederevu ističe da izneti zaključci i razlozi prvostepenog suda u oslobađajućem delu presude se za sada ne mogu prihvatiti, s obzirom na to da prvostepeni sud nije na dovoljno jasan i ubedljiv način dao ocenu ispravnosti utvrđenih odlučnih činjenica u ovom krivično pravnom događaju, te je na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja izveden pogrešan zaključak da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni izvršio četiri krivična dela obljuba zloupotrebom položaja, iz kojih razloga je ožalbena presuda ukinuta u tom delu, a istovremeno je Apelacioni sud, po službenoj dužnosti, ukinuo presudu i u odnosi na osuđujući deo, s obzirom na to da se radi o jedinstvenom događaju.  

 
 

18. maj 2015. godine
MILOVAN ĆUK I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 1188/12 od 22. oktobra 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljnje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Nemanja Nedeljković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, a okr. Višnja Čremožnik osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i od iste je oduzeto 1.840,88 grama stimulativne droge amfetaminskog tipa, dok je okr. Milovan Ćuk zbog izvršenja navedenog dela u pomaganju i krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, u pokušaju, iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 4 meseca, te je od njega oduzeto 7.050,89 grama opojne droge marihuane. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Nemanja Nedeljković je oglašen krivim što je 13. januara 2010. godine, u Beogradu – Rakovici, neovlašćeno radi prodaje držao i prenosio supstance koje su proglašene za opojnu droge (7.050,89 grama opojne droge marihuane i 840,88 grama stimulativne droge amfetaminskog tipa), u čemu su mu pomogli okr. Milovan Ćuk i Višnja Čremožnik.

Okrivljeni Milovan Ćuk je oglašen krivim i što je 13. januara 2010. godine, u Beogradu – Rakovici, pokušao silom da spreči službena lica u vršenju službene radnje koju preduzimaju u okviru svojih ovlašćenja i to otkrivanja krivičnog dela i hvatanja učinioca krivičnog dela.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Milovan Ćuk i njegov branilac, kao i branioci okr. Nemanje Nedeljkovića i Višnje Čremožnik.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 12. marta 2015. godine doneo je presudu Kž1 176/14 kojom je preinačena prvostepena presuda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Milovana Ćuka i Nemanju Nedeljkovića, te je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljnje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Nemanja Nedeljković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, dok je okr. Milovan Ćuk zbog izvršenja navedenog dela u pomaganju i krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, u pokušaju, iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godina i 5 meseci. U odnosu na okr. Višnju Čremožnik prvostepena presuda je preinačena i to tako da je ista oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljnje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu u kome je preinačena prvostepena presuda i okr. Višnja Čremožnik oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo  neovlašćena proizvodnja i stavljnje u promet opojnih droga, se navodi da tokom postupka nije bilo dokaza o postojanju subjektivnih elemenata tog krivičnog dela, odnosno nije dokazano postojanje namere da predmetnu opojnu drogu stavi u dalji promet. 

 

8. maj 2015. godine
DEJAN KARALIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 8/14 od 24. jula 2014. godine okr. Dejan Karalić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 4. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 3. marta 2015. godine doneo je presudu Kž1 1536/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dejana Karalića zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva iz člana 206, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Žalba okrivljenog je odbačena kao neblagovremena. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Okrivljeni Dejan Karalić je oglašen krivim što je 23. avgusta 1999. godine zajedno sa još dva nepoznata lica, u nameri da primenom sile protiv oštećene A.A. za sebe pribave protivpravnu imovinsku korist, oduzeli više tuđih pokretnih stvari i to: okruglu limenu kutiju sa svim zlatnim nakitom koji se u njoj nalazio u količini od 3 kg, sav novac koji su pronašli u iznosu od 5.000,oo DEM i 5.000,oo dinara, i to tako što su okrivljeni i još jedno od dva nepoznata lica uz dozvolu oštećene koja je tog dana bila sama u kući, ušli u kuću, dok je drugo nepoznato lice čuvalo stražu ispred kuće, pa su nakon posluženja izvršili pretres ormara i pokućstva, pri čemu je prema oštećenoj primenjena sila na taj način što je zadobila više udaraca pesnicama po telu, šakama stezana oko vrata i bila vezana kanapom koji je bio obmotan i oko vrata, pa je tom prilikom usled stezanja vrata šakama i kanapom došlo do njene smrti ugušenjem, i po pronalaženju navedenih predmeta i novca isti oduzeli i napustili kuću.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da je nakon ocene svih izvedenih dokaza ovaj sud našao da se u radnjama okrivljenog stiču samo obeležja krivičnog dela razbojništva. Nesumnjivo je utvrđeno da je okrivljeni toga dana kada je izvršeno krivično delo razbojništva bio u kući oštećenih i u tome učestvovao, ali ne postoji ni jedan pouzdan dokaz da je okrivljeni tom prilikom oštećenu lišio života tako što ju je zajedno sa drugim nepoznatim licem stezao rukama i kanapom oko vrata. Telo pokojne nađeno je u kotlarnici kuće u podrumu gde nije pronađen ni jedan trag okrivljenog. Drugi izvršioci ovog krivičnog dela su do danas ostali nepoznati. Saslušani svedoci su se izjašnjavali o onome što se dešavalo ispred kuće. Nema ni pouzdanih dokaza koji bi nesumnjivo potvrdili da je između okrivljenog i ostalih izvršioca postojao dogovor da se pri izvršenju razbojništva pokojna liši života ili sa se okrivljeni sa time saglasio. S toga je iz svih izvedenih dokaza pozdano utvrđeno samo da je okrivljeni zajedno sa još dva nepoznata izvršioca u nameri pribavljanja sebi protivpravne imovinske koristi izvršio pretres kuće oštećenih radi pronalaženja i oduzimanja stvari, pri čemu je radi ostvarenja tog cilja prema oštećenoj primenjena sila.
 

 


 

8. maj 2015. godine
PREDRAG NEŠIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 7547/10 od 16. maja 2014. godine okr. Predrag Nešić i Milomir Teofilović su oslobođeni od optužbe da su kao saizvršioci izvršili krivično delo iznuđivanje iskaza iz člana 136, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 2. aprila 2015. godine doneo je presudu Kž1 1342/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Predragu Nešiću i Milomiru Teofiloviću zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznuđivanje iskaza iz člana 136, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ izrekao uslovne osude kojim im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od 11 meseci sa rokom proveravanja od 5 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Predrag Nešić i Milomir Teofilović su oglašeni krivim što su 7. i 8. decembra 2000. godine, u prostorijama OUP – a Vračar, kao službena lica – dežurni inspektori, u vršenju službe prilikom saslušanja A.A, a nakon privođenja u prostorije OUP – a Vračar, prema istom upotrebili silu u nameri da mu iznude iskaz – priznanje i izvršenje još nekih krivičnih dela teške krađe na teritoriji Beograda, pored jednog dela koje je priznao, na čijem izvršenju je zatečen, a iznuđivanje iskaza je praćeno teškim nasiljem, usled kojeg je došlo do teškog telesnog povređivanja oštećenog.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, izrečene krivične sankcije su adekvatne kako težini izvršenih krivičnih dela, tako i ličnostima okrivljenih kao izvršioca i njime će se postići svrha izricanja krivičnih sankcija, odnosno dovoljno će se uticati na okrivljene da ubuduće ne vrše ovakva ili slična krivična deča. 

 

5. maj 2015. godine
BOŽIDAR RAIČEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 641/11 od 31. decembra 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ okr. Božidar Raičević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, okr. Zoran Urošević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i okr. Igor Stanojković je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, dok je okr. Sava Janković zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a okr. Borivoje Đorđević je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. Takođe, od okrivljenih je oduzeta opojna droga i to od okr. Zorana Uroševića heroin u količini od 2.672 grama, od okr. Borivoja Đorđevića kokain u količini od 0,5 grama, od okr. Igora Stanojkovića marihuana u količini od 0,92 grama, kao i sredstva za izvršenje krivičnog dela i to od okr. Zorana Uroševića: digitalna vagica, prese i kalupi, makaze, skalperi i dr, a od okr. Save Jankovića pištolj marke „Škorpion“.

Okrivljeni Božidar Raičević, Zoran Urošević i Igor Stanojković su oglašeni krivim što su u periodu od sredine 2009. godine do 29. decembra 2010. godine, u Beogradu, kao saizvršioci, neovlašćeno radi prodaje kupovali i neovlašćeno radi prodaje držali supstance koje su proglašene za opojnu drogu – heroin i kokain.

Okrivljeni Sava Janković je oglašen krivim što je, u Beogradu, neovlašćeno držao vatreno oružje i municiju čije držanje nije dozvoljeno građanima i to automatski pištolj marke „Škorpion“.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Sava Janković i Borivoje Đorđević su oslobođeni od optužbe da su u periodu od sredine 2009. godine do 29. decembra 2010. godine, u Beogradu, izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Božidara Raičevića, Zorana Uroševića i Igora Stanojkovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 9. aprila 2015. godine rešenje Kž1 22/15 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda jasno je da su osnovani žalbeni navodi javnog tužioca da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, da se ni činjenično stanje ne može uzeti kao pravilno i u potpunosti utvrđeno, te da se samim tim ni primena materijalnog prava, za sada, ne može smatrati pravilnom.

 

 

5. maj 2015. godine
BRANKO FILIPOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 622/13 od 10. februara 2014. godine okr. Branko Filipović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi sa članom 30. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci.

Okrivljeni Branko Filipović je oglašen krivim što je 18. maja 2013. godine, u restoranu u Beogradu, pokušao da liši života P. D, koga je prethodno pogodio flašom u predelu glave, kada mu je naneo laku telesnu povredu, zbog čega je na lice mesta izašla patrola PS Čukarica, a nakon odlaska policije i ostalih gostiju, kada je sa oštećenim ostao sam za stolom, u jednom trenutku ustao govoreći „pobiću vas sve, dajte mi nož, gde je nož“, pa je uzeo kuhinjski nož sa kojim je zamahivao u pravcu oštećenog i nasrtao na njega, a oštećeni je pokušao da uhvati nož levom rukom da bi sprečio da ga ubode, kojom prilikom je zadobio tešku telesnu povredu, i branio se tako što ga je odgurivao od sebe i udarao, ali je i pored toga okrivljeni uspeo da ga ubode u predelu tela i nanese mu tešku telesnu povredu, nakon čega je došao svedok A.A, oštećenog izveo iz restorana i odvezao ga na ukazivanje medicinske pomoći.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 18. marta 2015. godine rešenje Kž1 706/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbama okrivljenog i njegovih branilaca ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, s obzirom na to da je izreka presude nerazumljiva, odnosno da je u suprotnosti sa razlozima presude, kao i da nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a da su dati razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega se za sada ne može prihvatiti ni zaključak prvostepenog suda, da je okrivljeni na način opisan u izreci prvostepene presude izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju. 

 

5. maj 2015. godine
ŽELjKO MUNjIZA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 668/12 od 11. juna 2014. godine okr. Željko Munjiza je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. KZ, dok je okr. Nemanja Jolović oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nemanji Joloviću je stavljeno na teret da je u periodu od 5. aprila 2005. godine do 12. februara 2006. godine, kao službeno lice – stečajni upravnik Proizvodnog prometnog preduzeća HK BIM „Slavija“ u stečaju, iskoristio svoj službeni položaj u nameri da preduzeću „Ž“ pribavi protivpravnu imovinsku korist, a okr. Željko Munjiza kao sudija i predsednik stečajnog veća u predmetu stečaja i postupku protiv stečajne mase Proizvodnog prometnog preduzeća HK BIM „Slavija“ u stečaju, prekršio zakon u nameri da preduzeću „Ž“ pribavi protivpravnu imovinsku korist.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 23. marta 2015. godine presudu Kž1 61/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.  

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je nakon pravilne analize i ocene izvedenih dokaza, pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice iz kojih je izveo pravilan zaključak da nema dokaza da su okrivljeni izvršili napred navedena krivična dela. 

detaljnije

3.04.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2015

29. april 2015. godine

DEJAN PUZIGAĆA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K br. 3012/10, Kv br. 3149/14 od 20.10.2014. godine, odbačen je zahtev branioca osuđenog Stefana Veličkovića, advokata Dobrivoja Glavonića, za ponavljanje krivičnog postupka, koji je završen presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3012/10 od 25.01.2011. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 3606/11 od 28.10.2011. godine. 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K br. 3012/10, Kv br. 3150/14 od 20.10.2014. godine, odbijen je zahtev branioca osuđenog Ivana Grkovića, advokata Zore Dobričanin Nikodinović i branioca osuđenog Dejana Puzigaće, advokata Svetozara Vujačića, za ponavljanje postupka koji je završen presudom Višeg suda u Beogradu K.br.3012/10 od 25.01.2011. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 3606/11 od 28.10.2011. godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog Dejana Puzigaće, advokat Svetozar N. Vujačić
Branilac okrivljenog Ivana Grkovića, adovkat Zora Dobričanin Nikodinović
Branilac okrivljenog Stefana Veličkovića, advokat Dobrivoje Glavonić

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2  2236/14 i  Kž2 2237/14 od 20. aprila 2015. godine.
 
Apelacioni sud u Beogradu je odbio žalbe branilaca osuđenih Dejana Puzigaće i Ivana Grkovića, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, kojim su odbijeni njihovi zahtevi za ponavljanje postupka završenog pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu od 25.01.2011. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu od 28.10.2011. godine. U obrazloženju svoje odluke Apelacioni sud se složio sa zaključkom iz prvostepenog rešenja da novopredloženi dokazi ne predstavljaju dokaze na osnovu kojih se krivični postupak može ponoviti, budući da je verzija kritičnog događaja prema kojoj je pokojni Bris Taton skočio sa platoa Obilićevog venca u ograđeni prostor, između garaže i stepeništa koje iz Ulice maršala Birjuzova vode na plato Obilićevog venca isključena nakon detaljnog razmatranja tokom prvostepenog i drugostepenog postupka. Na taj način je okončan postupak za odlučivanje o dozvoljenosti ponavljanja krivičnog postupka koji su branioci osuđenih Dejana Puzigaće i Ivana Grkovića pokrenuli 31.08.2012. godine. 
 
Apelacioni sud je odbio i žalbu branioca osuđenog Stefana Veličkovića izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, kojim je odbačen njegov zahtev za ponavljanje napred navedenog krivičnog postupka, a s obzirom na to da je prihvatio zaključak iz prvostepenog rešenja da se zahtev branioca osuđenog zasniva na činjenicama i dokazima koji su već bili isticani tokom pravnosnažno završenog krivičnog postupka i koji stoga očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka.
 
 


27. april 2015. godine

MILAN GATARIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 476/12 od 16. septembra 2014. godine okr. Milan Gatarić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. i 5. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, dok je okr. Sonja Mauzer zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Takođe, od okr. Milana Gatarića je oduzeta imovinska korist stečena izvršenjem napred navedenog krivičnog dela i to 105,oo evra i 3.890,oo dinara.

Okrivljeni Milan Gatarić je oglašen krivim što je 27. februara 2012. godine, u stanu u Obrenovcu, lišio života oštećenog A.A. (rođenog 1927. godine) na svirep način i iz koristoljublja, na taj način što je došao do stana oštećenog u nameri da od oštećenog iznudi novac, pa je po ulasku u stan oštećenog tražio da mu preda novac, i nakon verbalne rasprave u trenutku kad je oštećeni bio u dnevnoj sobi, bacio oštećenog na pod i tukao ga i sve vreme dok ga je tukao tražio je od oštećenog novac, pri čemu je oštećeni prilikom zadobijanja svake od navedenih povreda trpeo bol, pri čemu se taj bol postepeno pojačavao sa svakom sledećom zadobijenom povredom, do bola maksimalnog intenziteta, a istovremeno s bolom uz osećaj ugroženosti za sopstveni život, trpeo i izuzetno veliki strah, strah do stepena užasa i potom je oštećenog dovukao do stolice u hodniku stana gde je kod oštećenog i prestao rad srca od zadobijenih udaraca, a okrivljeni je izvršio delimičnu premetačinu u stanu i sa komode i spavaće sobe uzeo novac u iznosu od 200 – 300,oo dinara, kao i novčanik koji se nalazio ispod pokrivača na fotelji sa novcem u iznosu od 22.000,oo do 23.000,oo dinara i oko 550,oo evra i ličnom kartom oštećenog, pa je prilikom izlaska iz stana oštećenog, iščušao kabl iz fiksnog telefona, ostavio nezaključana vrata stana i ključeve od stana oštećenog koje je pronašao u stanu poneo sa sobom, a kojom prilikom je oštećeni zadobio povrede usled kojih je preminuo.

Okrivljena Sonja Mauzer je oglašena krivom što je u periodu od 27. februara do 1. mara 2012. godine, u Beogradu, krila učinioca krivičnog dela, kao i prikrivanjem tragova i na drugi način pomogla okr. Milanu Gatariću da ne bude otkriven, na taj način što je okr. Gatarić nakon izvršenja krivičnog dela teško ubistvo otišao u stan svog poznanika u Bariču gde se nalazila okr. Mauzer kojoj je rekao da je izvršio navedeno krivično delo, nakon čega su oboje došli u Beograd, gde je okrivljena bacila u kantu patike sa tragovima krvi koje je nosio okr. Gatarić prilikom izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, novčanik sa ličnom kartom i ključeve od strana oštećenog, pa su novac stečen izvršenjem krivičnog dela zajedno trošili na garderobu, mobilne telefone, hotel, rentiranje stana i hranu, a u cilju skrivanja okrivljenog dana 28. februara 2012. godine iznajmila je stan u Meljaku, gde su oboje okrivljeni lišeni slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njihovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 7. aprila 2015. godine rešenje Kž1 59/15 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Milanu Gatariću pritvor je produžen. 

 

 

27. april 2015. godine
RADOMIR MANDIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 74/14 od 7. aprila 2014. godine zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. F.P. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je okr. Radomir Mandić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Prema okr. F.P. je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 20 PVC kesica sa ukupno 55,93 grama opojne droge heroin u smeši sa kofeionom i paracetamolom.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je  11. februara 2015. godine presudu Kž1 1462/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. F.P. zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. Radomira Mandića zbog izvršenja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Prema  okr. F.P. je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 20 PVC kesica sa ukupno 55,93 grama opojne droge heroin u smeši sa kofeionom i paracetamolom.

Okrivljeni Radomir Mandić je oglašen krivim što je u Beogradu, tokom 2012. godine, u nekoliko navrata, a dana 21. januara 2013. godine, na parkingu na Novom Beogradu u svom putničkom vozilu, davao svedoku A.A. da uživa opojnu drogu heroin “na crtu”.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okd. Radomira Mandića Apelacioni sud nije našao olakšavajuće okolnosti, dok je kao otežavajuću okolnost cenio njegov raniji život, te posebno cenio činjenicu da je okrivljeni profesor fizičke kultue, da je suština poziva koji je odabrao vaspitanje mladih, da iz stanja u spisima predmeta proizlazi da je opojnu drogu konzumirao u samim prostorijama škole i u njenoj neposrednoj blizini, koje sve okolnosti po nalaženju ovog suda ukazuju da je adekvatna kazna zatvora okrivljenom u trajanju od tri godine. 

 

 

27. april 2015. godine
SRĐAN KAČAVENDA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 617/12 od 18. juna 2013. godine okr. Srđan Kačavenda je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci, dok je prema njemu odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ. Takođe, prvostepenom presudom okr. Boško Raca, Andrija Zarić i Vladan Kontić su oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo otmice iz člana 134, stav 1. u vezi sa stavom 1. i 30. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Srđan Kačavenda i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 9. marta 2015. godine presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmice iz člana 134, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 22. KZ  okr. Srđana Kačavendu osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, okr. Boška Raca osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, okr. Andriju Zarića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca i okr. Vladana Kontića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca.

Okrivljeni Srđan Kačavenda, Boško Raca, Andrija Zarić i Vladan Kontić su oglašeni krivim što su 29. maja 2005. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru silom odveli u vikendicu okr. Kačavende u Bariču i zadržali oštećenog A.A. sa namerom da ga puste na slobodu, do od njega za okr. Kačavendu iznude imovinsku korist, postupajući pritom na svirep način, tako što je okr. Kačavenda pozvao na mobilni telefon oštećenog, rekao mu da dođe po njega svojim kolima, pa kada je oštećeni na ugovoreno mesto došao, na mestu događaja su ga sačekali okr. Kačavenda i Raca, a ubrzo zatim su po pozivu okr. Kačavende došli i okr. Kontić i Zarić, nakon čega je okr. Kačavenda stavio do znanja oštećenom da mu je poznato da se udvarao njegovoj supruzi i napadao je, o čemu mu je kao dokaz pustio i snimak tog razgovora sa diktafona, pa kada je oštećeni to počeo da negira, okr. Kačavenda je izvadio pištolj, koji je prethodno neovlašćeno nabavio, povukao oroz i uperio ga oštećenom u glavu, dok ga je drugom rukom stezao za vrat, da bi mu zatim pištolj uperio u predeo stomaka, zapretivši mu da će mu prosuti creva, nakon čega je okr. Kontić uzeo ključeve od džipa oštećenog, seo na mesto vozača, dok je okr. Raca seo na mesto suvozača, za koje vreme je okr. Kačavenda oštećenom zavrnuo ruku i ugurao ga pozadi i seo do njega, da bi tako oštećenog odvezli u vikendicu okr. Kačavende, dok je za vreme tog puta okr. Zarić sa svojim vozilom išao ispred njih kako bi ih obavestio o eventualnom nailasku policije, pa su po dolasku u Barič okr. Kačavenda i Kontić ugurali oštećenog unutra, dok su okr. Raca i Zarić ostali napolju osmatrajući da neko ne naiđe, nakon čega su u vikendici okr. Kačavenda i Kontić fizički nasrnuli na oštećenog, na koji način su mu naneli više lakih telesnih povreda koje po svom sveukupnom dejstvu predstavljaju jednu jedinstvenu tešku telesnu povredu, nakon čega mu okr. Kontić saoštava da treba da im da 400.000,oo evra da bi mu oprostili što je spopadao suprugu okr. Kačavende, da bi zatim pošto im je rekao da on taj novac nema, okr. Kačavenda od njega oduzeo ključeve džipa, a kasnije u Beogradu iz garaže oštećenog i motor, kao i ugovor o stanu oštećenog.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sakciji u odnosu na okr. Srđana Kačavendu, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da na njegovoj strani postoje olakšavajuće okolnosti koje se tiču njegovih porodičnih prilika, da se oštećeni nije pridružio njegovom krivičnom gonjenju, da se sa oštećenim, u međuvremenu izmirio i uspostavio prijateljske odnose, dok otežavajućih okolnosti na njegovoj strani nije bilo. Pored navedenih olakšavajućih okolnosti, Apelacioni sud je okr. Kačavendi kao olakšavajuću okolnost uzeo i protek vremena od izvršenog krivičnog dela, kao i činjenicu da je oštećeni svojim nekorektnim postupanjem prema supruzi okr. Kačavende u velikoj meri doprineo nastanku kritičnog dokađaja. Prilikom donošenja odluke o kaznama, u odnosu na okr. Kontića, Raca i Zarića, Apelacioni sud je okr. Raca za olakšavajuće okolnosti uzeo njegov dosadašnji život, porodične prilike, zatim činjenicu da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju, kao i protek vremena od izvršenog krivičnog dela, dok otežavajućih okolnosti na njegovoj strani nije bilo. Okr. Zariću i Kontiću sud je kao otežavajuću okolnost cenio njihov dosadašnji život, dok im je kao olakšavajuću okolnost uzeo činjenicu da se oštećeni nije pridužio krivičnom gonjenju, kao i protek vremena od izvršenog krivičnog dela. 

 

 

17. april 2015. godine
MILANKO ANDREJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 2/14 od 14. aprila 2014. godine okr. Milanko Andrejić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo  primanje mita iz člana 367, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, dok je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, kao podstrekač u smislu člana 34, stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Pančevu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 777/14 od 23. februara 2015. godine kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Milanka Andrejića oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. U preostalom, nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena. (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba).

Okrivljeni Milanko Andrejić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od septembra 2009. godine do 26. maja 2010. godine, iskorišćavajući svoj službeni položaj člana Gradskog veća grada Pančeva za oblast privrede i ekonomskog razvoja, pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 3.000,oo evra, na taj način što je 20. septembra 2009. godine, znajući da će u rebalansu budžeta grada Pančeva, koji će biti izglasan narednih dana, za Turističku organizaciju Pančeva biti obezbeđeno 500.000,oo dinara, od svedoka A.A, tražio da sa računa Tuirstičke organizacije Pančevo podigne iznos od 500.000,oo dinara i da mu ga preda, a kako ona to nije učinila nastavio je da joj traži novac, tako i u SMS poruci od 3. aprila 2010. godine, pa je nakon toga svedok slučaj prijavila policiji i od njih dobila obeležene novčanice u iznosu od 3.0000,oo evra i obavestila okrivljenog dana 18. maja 2010. godine da će mu novac obezbediti, nakon čega ju je okrivljeni 25. maja 2010. godine putem telefona obavestio da „ono što su se dogovorili“ odnese u kafe bar „E“ i preda spakovan u kesu, te je svedok A.A. novac stavivši u kovertu, oko 22 časa odnela u kafe bar „E“, gde je dočekao svedok B.B. i rekao joj da ga je poslao okrivljeni, te mu je predala koverat koji je svedok B.B, u noći 26. maja 2010. godine predao okrivljenom u navedenom kafiću i koji koverat je okrivljeni stavio u zadnji levi džep pantalona, gde je i pronađen od strane policije, koja je okrivljenog po izlasku iz kafića, dok se kretao ka svom vozilu, zaustavila i lišila slobode.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da, budući da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom radnji za koje se okrivljeni tereti, a s obzirom na činjenični opis svih radnji koje se okrivljenom stavljaju na teret, to je utvrđeno da je okrivljeni u konkretnom slučaju izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. Ovo stoga, što iz činjeničnog opisa optužnice, bez obzira na kvalifikaciju koju je dao tužilac, proizlazi da se radi o neraskidivo povezanim radnjama koje činjenično predstavljaju jednu celinu, zbog čega je Apelacioni sud, upodobio izreku presude optužnom aktu, prihvatajući vreme, mesto, lična svojstva okrivljenog i svedoka, te opis radnji iz oba dela optužnice, nalazeći da se radi o jednom jedinstvenom krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja, čime je u potpunosti rešen predmet optužbe.

Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je cenio sve okolnosti, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu porodične prilike i zdravstveno stanje, a od otežavajućih okolnosti stepen krivice i jačinu povrede zaštićenog dobra, imajući u vidu upornost koju je okrivljeni iskazao prilikom izvršenja krivičnog dela i činjenicu da je krivično delo izvršio kao opštinski funkcioner, izabran da zastupa interese građana te našao da je adekvatna kazna okrivljenom kazna zatvora u trajanju od jedne godine, kojom će se, po uverenju suda, u svemu ostvariti svrha kažnjavanja.

 


3. april 2015. godine
VLADIMIR VUKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 176/11 od 9. decembra 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349, stav 1. KZ okr. Marko Krivokapić je osućen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci i 12 dana, okr. Marko Samardžić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i 10 dana, dok je okr. Vladimiru Vukoviću, Marku Jakovljeviću, Milanu Šijaku, Darku Krekoviću i Srećku Mitroviću izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 4. decembra 2010. godine, u Beogradu, ispred prostorija FK „Crvena zvezda“, učestvovali u grupi koja je zajedničkim delovanjem izvršila krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi za koje se može izreći pet godina zatvora  ili teža kazna, na taj način, što su ispred stadiona FK „Crvena zvezda“ priključili grupi od oko dtotinak navijača koji su, za vreme odigravanja fudbalske utakmice na stadionu FK „Partizan“ između FK „Partizan“ i FK „Sloboda Sevojno Point“, prilikom odlaska sa sportske priredbe vršili nasilje ispred ulaza VIP galerije „B“ stadiona FK „Crvena zvezda“, i tako učestvovali u grupi koja je bacala cigle, kamenice i motke na stakla VIP galerije, te su usled takvog delovanja grupe polomljena stakla na galeriji i oštećena motorna vozila, nakon čega su se okrivljeni usled nailaska policije dali u beg ali su sustignuti i lišeni slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Marka Krivokapića, Marka Samardžića, Marka Jakovljevića i Milana Šijaka.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 29. januara 2015. godine presudu Kž1 722/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

detaljnije

7.03.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2015

20. mart 2015. godine
VLADIMIR DURAKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 488/13 od 20. juna 2014. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Vladimir Duraković i Nemanja Arsenović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 10 meseci, okr. Dražen Dragaš je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok je okr. Nikola Perović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. Prema okr. Vladimiru Durakoviću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 214,67 grama opojne droge marihuana.

Okrivljeni Vladimir Duraković, Dražen Dragaš, Nemanja Arsenović i Nikola Perović su oglašeni krivim što su 11. jula 2005. godine, u Beogradu, u neposrednoj blizini košarkaškog terena OŠ „K“, neovlašćeno radi dalje prodaje držali supstancu proglašenu za opojnu drogu – marihuanu, na taj način što su u neposrednoj blizini košarkaškog terena na čijim tribinama su sedeli, ispod jednog drveta, u rupi u zemlji, ostavili jedan ranac u kome su se nalazile 42 manje kesice sa opojnom drogom  marihuana, težine 215,26 grama, te su svi okrivljeni ponaosob u više navrata ustajali sa mesta na kome su sedeli i prilazili tom mestu, a zatim se vraćali na košarkaški teren da bi u jednom momentu okrivljenima prišao M. Đ, protiv koga je postupak već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, nakon čega je okr. Vladimir Duraković otišao do navedenog drveta odakle je uzeo kesicu sa opojnom drogom marihuana i istu za 400,oo dinara prodao osuđenom M. Đ. koji je stavio u čarapu i krenuo da se udaljava sa lica mesta nakon čega je sustignut od strane radnika policije koji su kod njega, prilikom pretresa, u čarapi pronašli jednu kesicu opojne droga marihuana težine 0,59 grama dok su u blizini košarkaškog terena, ispod drveta, na mestu kome su prethodno svi okrivljeni prilazili, u plićoj rupi u zemlji, koja je bila prekrivena betonskom pločom, pronašli ranac u kome se nalazila 41 kesica opojne droge marihuana ukupne težine 214,67 grama.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Dražen Dragaš i njegov branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 11. februara 2015. godine presudu Kž1 1483/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 
 

20. mart 2015. godine
BRANISLAV PENČIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K. br. 1226/10 od 10. maja 2013. godine okr. Branislav Penčić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko - pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 3788/13 kojom je uvažio žalbu Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Branislava Penčića zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, u pokušaju, iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko - pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Branislav Penčić je oglašen krivim što je 6. januara 2007. godine, u Obrenovcu, silom – putničkim motornim vozilom u pokretu pokušao da spreči ovlašćena službena lica PS Obrenovac u vršenju psolova otkrivanja krivičnog dela i hvatanja učinioca okrivičnog dela.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 27. februara 2015. godine doneo je presudu Kž3 2/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu načina izvršenja kazne, i to tako što je odredio da će se kazna zatvora u trajanju od 9 meseci izvršti tako što okr. Branislav Penčić ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. U preostalom, nepreinačenom, delu drugostepena presuda je potvrđena. 

 

13. mart 2015. godine
ALEKSANDAR ĐURĐEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 620/13 od 9. aprila 2014. godine okr. Aleksandar Đurđević je zbog izvršenja krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118. KZ, u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja i metaka i revolvera. Oštećeni je, radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Aleksandar Đurđević je oglašen krivim što je lišio života iz nehata oštećenu A.A, na taj način što je 19. maja 2013. godine, u Beogradu, u kafe poker baru u kojem se nalazilo više lica, neovlašćeno nosio pištolj za pojasom, nakon čega je više puta okidao iz pomenutog pištolja, bez metka u cevi, da bi pištolj u nekom trenutku repetirao, a oko jedan sat posle ponoći izvršio opaljenje iz pištolja u trenutku kada je pištolj bio usmeren u pravcu glave oštećene i oštećenoj naneo smrtonosnu telesnu povredu opasnu po život, usled koje povrede je oštećena preminula 22. maja 2013. godine, a kojom prilikom je neovlašćeno držao i revolver.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 23. februara 2015. godine rešenje Kž1 1026/14 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka,  ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
 
 

 
13. mart 2015. godine
NIKOLA BARAC

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 176/14 dod 9. septembra 2014. godine okr. Nikola Barac je, zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 2. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni su, radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva, upućeni na parnicu.

Okrivljeni Nikola Barac je oglašen krivim što je 15. oktobra 2012. godine, u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pri bezobzirnom i nasilničkom ponašanju, lišio života oštećenog A.A, na taj način što kada je došao do trafike, izvadio je nož na preklapanje koji je kritičnom prilikom otvorio, te krenuo ka radniku trafike B.B. i oštećenom A.A, nerazgovetno im preteći i mašući nožem, a zatim započeo fizički da maltretira oštećenog A.A, te B.B. pokušava da smiri okrivljenog, ali okrivljeni preti i njemu rečima „Beži da ne bi i tebe izbo“, te oštećeni A.A. pokušava da se udalji od okrivljenog, ali ga okrivljeni sustiže na ulici i počinje da ga udara rukama i nogama u predelu glave i tela od kojih udaraca oštećeni pada, a okrivljeni nastavlja da ga udara te mu tom prilikom nanosi telesne povrede, od kojih je oštećeni na licu mesta preminuo.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 11. februara 2015. godine presudu Kž1 1602/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
 

 

13. mart 2015. godine
MILANČE IVANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 55/12 od 3. aprila 2014. godine okr. Milanče Ivanović je, zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog metalnog čekića. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Milanče Ivanović je oglašen krivim što je 30. januara 2012. godine, na regionalnom putu u pravcu Smederevska Palanka – Mladenovac, lišio života oštećenu A.A, tako što je došao po nju vozilom, te krenuo putem ka Mladenovcu, pa je tokom vožnje došlo do svađe između njih, tokom koje je okrivljeni, upravljajući svojim vozilom, desnom šakom stezao oštećenu, koja je sedela na mestu suvozača, u predelu vrata i gurao je prema stupu suvozača, tako da joj je polomio grleni deo hrskavice, zbog čega je ona trpela bolove jakog intenziteta, dok mu je ona, braneći se, nanela povredu u vidu ogrebotine, te pokušala da u vožnji iskoči iz vozila, otvarajući vrata suvozača, pa je okrivljeni tada zaustavio vozilo, što je oštećena iskoristila i uspela da izađe iz vozila, a okrivljeni uzeo čekić, i preko suvozačevog sedišta izašao iz vozila i tim čekićem sa udaljenosti od 2 – 3 metra gađao i pogodio oštećenu u predelu glave, usled čega je ona pala na zemlju, nakon čega joj je prišao i uzeo iz ruke njen telefon i torbicu, i dok je ona stenjala od bolova, čekićem joj zadavao udarce u predelu glave, kojom prilikom je istoj naneo povrede, a nakon toga ju je uneo u vozilo i smestio na zadnje sedište, i dok je ona stenjala i krkljala, vozilom krenuo ka Smederevskoj Palanci, a tokom vožnje oštećena je usled razorenja po život važnih moždanih centara preminula, pa je nakon pređenih 1,5 kilometara, vozilo zaustavio sa desne strane kolovoza gde je ugledao šanac i zgodno mesto da sakrije leš, pa je beživotno telo oštećene izneo iz vozila i vučenjem ispod mišica preneo do iza gomile naslaganog isečenog granja, gde je telo oštećene ostavio licem prema zemlji, te joj je glavu pokrio njenom jankom, a telo prekrio granjem, nakon čega je vozilom otišao.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Smederevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 5. februara 2015. godine presudu Kž1 838/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.  

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud, imajući na umu sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, na strani okrivljenog, kojima je dao adekvatan značaj okrivljenom izrekao maksimalnu kaznu zatvora za krivično delo ubistvo, bez obzira što su na njegovoj strani postojale određene olakšavajuće okolnosti. Pri donošenju odluke o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je naročito cenio ponašanje okrivljenog tokom i nakon izvršenog dela (upornost okrivljenog u izvršenju dela, brojnost povreda nanetih oštećenoj i njihova težina, pokušaj skrivanja tragova dela), kao i mladost oštećene i iskorišćavanje njenog odnosa poverenja prema okrivljenom. 
 
 

13. mart 2015. godine
PRVOSLAV DAVINIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 320/13 od 9. jula 2013. godine okr. Prvoslav Davinić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 5745/13 kojom je uvažio žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Prvoslavu Daviniću zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko u roku od 3 godine ne izvrši novo krivično delo. Oštećena Republika Srbija je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegovi branioci.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 3. oktobra 2014. godine doneo je rešenje Kž3 kojim je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 26. januara 2015. godine  doneo je presudu Kž1 1386/14 kojom je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Prvoslavu Daviniću zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko u roku od 3 godine ne izvrši novo krivično delo. Oštećena Republika Srbija je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba).

Okrivljeni Prvoslav Davinić je oglašen krivim što je 18. avgusta 2005. godine, u Beogradu, kao službeno lice – ministar odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore, iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja, naneo štetu Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore – Ministarstvu odbrane, tako što je odlučio da se Reginalnom centru za obuku ronilaca, podvodno razminiranje, pružanje pomoći, spašavanje i kontrolu na moru iz Bijele, Republika Crna Gora, ustupi bez naknade plovno sredstvo Vojske SCG – barkasa hidrografska, koja je zatim 7. septembra 2005. godine predata navedenom Regionalnom centru iz Bijele, zajedno sa brojnim materijalnim sredstvima i pratećom opremom, sve u vrednosti od 3.647.987,83 dinara.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je  okrivljeni bio svestan da stavlja van snage prethodnu donetu odluku o prodaji predmetne barkase kao viška sredstava, i time pričinjava štetu budžetu savezne države kome bi bila uplaćena sredstva od ostvarene prodaje, tim pre što ga je pravna uprava Ministarstva odbrane Državne zajednice prethodno obavestila da se takva odluka ne može doneti, bez obzira što je Direkcija za imovinsko pravne poslove Ministarstva odbrane naknadno dala mišljenje da nema pravnih primedbi na nacrt ugovora jer je okrivljeni odluku o ustupanju bez naknade predmetne barkase doneo pre nego što je dobio mišljenje Direkcije za imovinsko pravne posloce. U skladu sa navedenim, Apelacioni sud je nalazeći da nisu postojale okolnosti koje bi isključile krivicu okrivljenog istog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja

 


 

6. mart 2015. godine
TROJAN ILIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 449/13 od 13. maja 2014. godine okr. Trojan Ilić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Trojan Ilić je oglašen krivim što je 8. februara 2013. godine, u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne bitno, lišio života A.A, tako što ju je nakon svađe, dok je ležala na krevetu, kuhinjkim nožem ubo u grudi i naneo joj tešku telesnu povredu od koje je preminula.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 5. februara 2015. godine doneo je presudu Kž1 1470/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni, i okr. Trojana Ilića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o kazni, prvostepeni sud je imao u vidu sve okolnosti koje utiču da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena, pa je tako od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud cenio  njegov raniji život, starosnu dob, korektno držanje pred sudom i izraženo kajanje, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije našao. Međutim, Apelacioni sud nalazi da prvostepeni sud olakšavajućim okolnostima koje je pravilno utvrdio na strani okrivljenog nije dao adekvatan značaj, zbog čega je ovaj sud ceneći sve olakšavajuće okolnosti, imajući u vidu pri tome i stepen krivice okrivljenog, težinu izvršenog dela i ličnost okrivljenog kao izvršioca istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, nalazeći da će se ovakvom kaznom u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja. 

detaljnije

3.02.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2015

18. februar 2015. godine
NEBOJŠA MILANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Smederevu K. br. 21/11 od 23. aprila 2014. godine:

 

·         zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ okr. Nebojša Milanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Nenad Šušić, Đorđe Randedović, Dalibor Atanasković i Dalibor Branković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, okr. Nikola Jovanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, okr. Predrag Kuzmanović, Jovana Dragišić i Predrag Trninić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine, okr. Slaviša Jovanović i Dragan Manojlović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i 6 meseci, okr. Aleksandar Trninić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci i okr. Marko Stevanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca;

 

·         okr. Lazar Đorđević je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 2. KZ, te krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja, municije i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ,  osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu od 50.000,oo dinara;

 

·         zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ okr. Ivan Đorđević i Ivan Mitić su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 3 godine, okr. Dejan Životić i Snežana Milošević su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, okr. Dejan Radisavljević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, okr. Vladimir Ilić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, okr. Tanja Milošević je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, okr. Dejan Nikolić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci;

 

·         okr. Ljubinki Senić je zbog izvršenja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom provere od 2 godine.

 

Takođe, prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, te su od istih oduzeti sledeći predmeti: četiri kutije municije, plastične kese sa supstancom, dva bela iskorišćena šprica i dr.

Okrivljeni Nebojša Milanović, Nenad Šušić i Đorđe Randedović su oglašeni krivim što su u periodu od novembra meseca 2004. godine do 21. septembra 2006. godine, u Beogradu, neovlašćeno kupili radi prodaje i stavili u promet opojnu drogu heroin u količini od oko 3 kg i opojnu drogu kokain u količini od 7 grama, u ukupnoj vrednosti od oko 70.000,oo evra.

Okrivljeni Lazar Đorđević je oglašen krivim što je u periodu od novembra meseca 2004. godine do 21. septembra 2006. godine, u Beogradu i Sopotu, neovlašćeno kupovao radi dalje prodaje opojnu drogu heroin, za čiju je prodaju u Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani organizovao mrežu preprodavaca i posrednika, a prodavao ih je i lično, kao i opojnu drogu kokain i ekstazi. Takođe je oglašen krivim i što je u istom vremenskom periodu neovlašćeno nabavio i držao 60 komada metaka za automatsku pušku i prazan okvir za istu.

Okrivljeni Nikola Jovanović je oglašen krivim što je u peroiodu od novembra 2004. godine do 21. septembra 2006. godine, u Smederevskoj Palanci, neovlašćeno radi prodaje za sopstvene potrebe kupio od okr. Lazara Đorđevića oko 2 kg opojne droge heroin za iznos od oko 45.000,oo evra.

Okrivljeni Predrag Kuzmanović je oglašen krivim što je u periodu od septembra meseca 2005. godine do 22. septembra 2006. godine, u Smederevskoj Palanci, neovlašćeno za svoje potrebe kupovao i držao opojnu drogu heroin i posredovao u kupovini i prodaji iste.

Okrivljeni Ivan Đorđević je oglašen krivim što je tokom 2006. godine, u Smederevskoj Palanci, neovlašćeno kupio i nabavljao opojnu drogu heroin radi prodaje ia za svoje lične potrebe, posredovao u kupovini i prodaji ove opojne droge i omogućavao uživanje opojne droge drugom licu i stavljao na raspolaganje prostorije svoga stana radi uživanja opojne droge.

Okrivljeni Dejan Životić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od septembra meseca 2005. godine do sredine seprembra 2006. godine, u Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani, neovlašćeno držao opojnu drogu heroin koji je nabavljao za sopstvene potrebe i u jednom slučaju radi prodaje, i što je neovlašćeno posredovao u kupovini i prodaji ove opojne droge te omogućavao i užovanje opojne droge.

Okrivljeni Ivan Matić je oglašen krivim što je u toku 2006. godine, u Velikoj Plani, neovlašćeno kupovao i nabavljao opojnu drogu heroin radi prodaje i za sopstvene potrebe i omogućavao korišćenje ove opojne droge.

Okrivljeni Dalibor Atanasković je oglašen krivim što je u toku 2005. godine i jednom u sperembru mesecu 2006. godine, u Smederevskoj Palanci, neovlašćeno prodavao opojnu drogu heroin i neovlašćeno za svoje potrebe držao ovu opojnu drogu.

Okrivljen Dalibor Branković je oglašen krivim što je u toku 2006. godine, u Velikoj Plani, neovlašćeno prodavao opojnu drogu heroin.

Okrivljeni Dejan Radisavljević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od početka 2006. godine pa zaključno sa 26. septembrom 2006. godine, u Velikoj Plani, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, neovlašćeno kupovao za sopstvene potrebe i radi prodaje opojnu drogu heroin i neovlašćeno posredovao u kupovini i prodaji ove opojne droge, kao i omogućavanja uživanja opojne droge.

Okrivljena Ljubinka Senić je oglašena krivom što je u toku 2006. godine, u Velikoj Plani, kupovala i za svoje potrebe neovlašćeno držala opojnu drogu heroin, kao i omogućila uživanje ove opojne droge drugom lica te i stavila na raspolaganje prostorije svoga stana za uživanje ove opojne droge.

Okrivljeni Vladimir Ilić je oglašen krivim što je u toku 2006. godine, u Smederevskoj Palanci, neovlašćeno kupovao radi prodaje, kao i za svoje lične potrebe, opojnu drogu heroin, a takođe je drugome davao opojnu drogu na uživanje i stavljao na raspolaganje prostorije.

Okrivljena Tanja Milošević je oglašena krivom što je u toku 2006. godine, u Velikoj Plani, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, neovlašćeno kupovala za sopstvene potrebe i radi prodaje opojnu drogu heroin  i neovlašćeno posredovala u kupovini i prodaji ove opojne droge, te i omogućavala uživanje opojne droge.

Okrivljena Jovana Dragišić je oglašena krivom što je u periodu od jula do 20. septembra 2006. godine, u Smederevskoj Palanci, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, neovlašćeno držala opojnu drogu heroin i neovlašćeno posredovala u kupovini i prodaji ove opojne droge.

Okrivljena Snežana Milošević je oglašena krivom što je u periodu od 8. jula do 16. septembra 2006. godine, u Smederevskoj Palanci i Požarevcu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, neovlašćeno držala opojnu drogu heroin i neovlašćeno posredovala u prodaji ove opojne droge, a u jednom slučaju je i dala na korišćenje.

Okrivljeni Dejan Nikolić je oglašen krivim što je u toku 2006. godine, u Velikoj Plani, neovlašćeno kupovao za sopstvene potrebe i radi prodaje opojnu drogu heroin, te što je u aprilu mesecu 2006. godine omogućio uživanje opojne droge jednom licu.

Okrivljeni Slaviša Jovanović je oglašen krivim što je tokom 2006. godine, u Velikoj Plani i Novo Selu, neovlašćeno za sopstvene potrebe i radi prodaje kupovao opojnu drogu heroin.

Okrivljeni Dragan Manojlović je oglašen krivim što je tokom 2006. godine, u Velikoj Plani, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, neovlašćeno kupovao za sopstvene potrebe i radi prodaje, opojnu drogu heroin.

Okrivljeni Predrag i Aleksandar Trninić su oglašeni krivim što su tokom 2006. godine, od čega okr. Predrag Trninić u stanju bitno smanjene uračunljivosti, u Velikoj Plani, neovlašćeno radi prodaje kupovali opojnu drogu heroin, i isti potom delimično iskoristili za sopstvene potrebe, a deo heroina prodavali.

Okrivljeni Marko Stevanović je oglašen krivim što je u vremenu od početka januara meseca do 10. septembra 2006. godine, u Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci, u više navrata, neovlašćeno kupovao radi prodaje i prodavao supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu i to heroin.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni Tanja Milošević, kao i Ivan Mitić i Jovana Dragišić i njihovi branioci, te branioci svih ostalih okrivljenih, sem Ljubinke Senić, Snežane Milošević, Dejana Nikolića i Slaviše Jovanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 5. decembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 1019/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na sledeće okrivljene: okr. Lazar Đorđević je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 2. KZ, te krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja, municije i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godine i 6 meseci, okr. Tanja Milošević (udato Mitić) je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

 

2. februar 2015. godine
MIRA RADOVANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 510/10 od 23. januara 2014. godine zbog izvršenja krivičnog dela odavanje službene tajne pomaganjem iz člana 369, stav 2 u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 35. KZ okr. Lelica Adžemović je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, dok je okr. Miri Radovanović izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom provere od 3 godine.

Okrivljene su oglašene krivim što su 31. avgusta 2005. godine, u Beogradu, pomogle M. R, u odnosu na koga je krivični postupak obustavljen usled smrti, kao službenom licu da, neovlašćeno, okr. Lj.G. učini dostupnim naročito poverljive podatke iz predkrivičnog postupka protiv Lj.G. i Lj.V, koji predstavljaju službenu tajnu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu dana 25. decembra 2014. godine, nakon održane sednice veća, doneo je rešenje Kž1 1339/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda žalbama branilaca okrivljenih se sa osnovom ističe da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredana krivičnog postupka, jer je izreka iste nerazumljiva, pošto iz opisa radnji izvršenja ne proističu svi elementi krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret, tako da se ne vidi za šta su u stvari oglašene krivim i osuđene. 

 

2. februar 2015. godine
ŽIVOMIR MATIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Mionici K. br. 1556/10 od 16. jula 2014. godine prema okr. Živomiru Matiću odbijena je optužba da je izvršio dva krivična dela poreske utaje iz člana 229, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Mionici okr. Živomiru Matiću je stavljeno na teret:

· da je u periodu od 7. do 28. avgusta 2007. godine, u Mionici, kao vlasnik i direktor preduzeća “S”, u nameri da izbegne plaćanje poreskih obaveza u iznosu od 4.093.000,oo dinara sa računa preduzeća “S” podigao gotov novac sa računa svog preduzeća za svoje lične ili potrebe drugih fizičkih lica u iznosu od 21.488.280,oo dinara bez evidentiranja u poslovnim knjigama i bez obračuna pripadajućeg poreza na dohodak građana u iznosu od 4.093.000,oo dinara;

· da je 3. oktobra 2008. godine, u Mionici, kao vlasnik i direktor preduzeća „S“ u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreskih obaveza u iznosu od 8.860.883,oo dinara dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreske obaveze pa je tako sačinio lažnu službenu ispravu poresku prijavu za PDV za avgust 2007. godine u kojoj je lažno iskazao prethodni PDV u iznosu od 11.063.916,oo dinara na osnovu fiktivnih računa i avansnih računa o prometu dobara i usluga sa preduzećem „V“

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Mionici.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu dana 13. novembra 2014. godine, nakon održane sednice veća, doneo je presudu Kž1 1326/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Osnovnog javnog tužioca u Mionici i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud odbio optužbu u odnosu na okr. Živomira Matića za dva krivična dela poreske utaje s obzirom na to da je pravnosnažnim rešenjem Poreske uprave okrivljeni oglašen odgovornim i kažnjen novčanim kaznama. Prvostepeni sud je pravilno analizirao rešenje Poreske uprave i na osnovu toga utvrdio za koje radnje je okrivljeni oglašen odgovornim i kažnjen pred prekršajnim sudom, nalazeći da postoji identitet optužbi, istovremeno nalazeći da je okrivljeni već pravnosnažno osuđen.

detaljnije

Vacare culpa magnum est solacium – Biti bez krivice velika je uteha (Ciceron)