Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.02.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2018

23. februar 2018. godine
MIODRAG ĐORĐEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu okr. Miodrag Đorđević je zbog izvršenja u periodu od sredine septembra meseca 2015. godine do 27. decembra 2015. godine, u Lazarevcu, krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  20. februara 2018. godine presudu Kž1 1329/17 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdždio prvostepenu presudu.


 

9. februar 2018. godine
VOJISLAV MITKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K br. 335/17 od 2. oktobra 2017. godine okr. Vojislav Mitković je  zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode, u saizvršilaštvu, iz člana 132, stav 3. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja 0,42 grama usitljenih delova listova i cvasti biljke „kanabis“.

Okrivljeni Vojislav Mitković je oglašen krivim što je 12. avgusta 2016. godine u Beogradu, učestvovanjem u radnji izvršenja, oštećenog Z.L, oduzimanjem slobode kretanja, protivpravno lišio slobode na svirep način, na taj način što je zajedno sa dva N.N. lica prišao parkiranom vozilu oštećenog, koji je zatim elektrošokerom onesposobljen i izvučen iz vozila, pri čemu mu je okrivljeni, zajedno sa N.N licima, sve vreme rukama i nogama zadavao udarce u predelu glave i tela dok je oštećeni dozivao u pomoć pokušavajući da pobegne u više pravaca u čemu je bio sprečen i savladan stavljanjem lisica na ruke, kada je oboren na zemlju, gde je nastavljeno sa udaranjem oštećenog na očigled prisutnih građana na čije reagovanje se okrivljen sa N.N licima predstavio kao policija, da bi nakon toga oštećeni bio odvučen do drugog vozila koje je bilo parkirano u neposrednoj blizini, uguran na zadnje sedište tog vozila, u koje vozilo je ušao i okrivljeni sa N.N licima i odvezen na nepoznatu lokaciju.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Vojislav Mitković je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško telesne povrede, u saizvršilaštvu, iz člana 121, stav 1. KZ.

Optužnim predlogom Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Vojislavu Mitkoviću je stavljeno na teret da je 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, nakon što je oštećeni  Z.L. bio odvučen do drugog vozila koje je bilo parkirano u neposrednoj blizini i uguran na zadnje sedište tog vozila, a zatim odvezen na nepoznatu lokaciju, gde je okrivljeni, zajedno sa N.N licima, izvukao oštećenog iz tog vozila i nastavio sa njima da mu zadaje udarce u predelu glave i tela i time mu naneo povrede koje u sve ukupnom dejstvu čine jednu jedinstvenu tešku telesnu povredu, nakon čega je oštećeni ponovo uguran u vozilo i ostavljen kod „Instituta za kukuruz“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Treći osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  31. januara 2018. godine rešenje Kž1 1386/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da ista sadrži nejasne razloge o odlučnim činjenicama važnim za pravilno presuđenje u ovoj krivično-pravnoj stvari, odnosno o odlučnim činjenicama u obrazloženju nisu dati jasni i argumentovani razlozi. Naime, u obrazloženju prvostepene presude izostala je kompletna, detaljna i uporedna analiza izvedenih dokaza, te navođenje koje su odlučne činjenice iz kojih dokaza utvrđene, odnosno kojim dokazima se utvrđuju radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim.


 

9. februar 2018. godine
STANKO BUHANAC I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br 414/15 od 11. jula 2017. godine okr. Stanko Buhanac je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ, te krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela neovlašćeno nošeće oružja iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na  jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina (u izrečenu kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine po pravnosnažnoj presudi), dok je okr. Nemanja Ivanov zbog izvršenja krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine (u izrečenu kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci po pravnosnažnoj presudi). Oštećene su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Stanko Buhanac i Nemanja Ivanov su oglašeni krivim što su 18. januara 2015. godine, u restoranu hotela „M“ u Beogradu, u saizvršilaštvu, prvo naneli lake telesne povrede oštećenom V.V, na taj način što je oštećeni prišao za stolom za kojim su sedeli okr. Buhanac, Ivanov i N.N, prema kome je krivični postupak razdvojen, te između oštećenog i N.N. je izbila svađa, a potom i tuča, kada okr. Buhanac iz jakne vadi pištolj, a koji je novlašćeno nosio sa sobom, a okr. Ivanov lažni pištolj i pridružuju se fizičkom obračunu na strani N.N, udarajući oštećenog navedenim predmetima kao sredstvima podobnim da telo teško povredi u predelu glave, kojom prilikom su oštećenom u kratkom vremenskom periodu naneli jednu za drugom lake telesne povrede, a zatim je okr. Buhanac lišio života oštećenog, tako što je navedenim pištoljem zadao udarac oštećenom u zadnji deo glave i pritom pritiskom na obarač pištolja izazvao ispaljenje jednog projektila u oštećenog u predelu vrata sa zadnje strane, kojom prilikom je istom naneo tešku telesnu povredu opasnu po život od koje je oštećeni pao na tlo, nakon čega su se okr. Buhanac, Ivanov i N.N, zajedno udalji sa lica mesta, a oštećeni je zatim prevežen u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, gde je u ambulanti reanimacije preminuo istog dana usled povrede zadobijene vatrenim oružjem.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Nemanja Ivanov je oslobođen od optužbe da je prilikom izvršenja ovog krivičnog dela neovlašćeno nosio sa sobom vatreno oružje čime bi izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, doneo 23. januara 2018. godine presudu Kž1 1296/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u odnosu na okr. Stanka Buhanca i to tako što je radnje ovog okrivljenog pravno kvalifikovao kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ i krivično delo neovlašćeno nošenje oružja iz člana 348. stav 4. KZ, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina (u izrečenu kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine po pravnosnažnoj presudi). U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu u kome je prvostepena presuda preinačena,  osnovani su navodi branioca okr. Stanka Buhanca da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon kada je radnje ovog okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo lake telesne povrede. Naime u konkretnom slučaju postoji samo jedno, a ne više krivičnih dela, s obzirom na to da krivično delo ubistvo za koje je okr. Buhanac oglašen krivim u ovom krivičnom postupku u potpunosti obuhvata biće krivičnog dela laka telesna povreda imajući u vidu izvršenje krivičnog dela ubistvo takoreći pokriva krivično delo lake telesne povrede koje je prateće krivično delo i koje usled toga biva konsumirano. Iz iznetih razloga prema oceni, Apelacionog suda, u inkriminisanim radnjama okrivljenog Buhanca stiču se sva zakonski bitna obeležaja krivičnog dela ubistvo i krivičnog dela neovlašćenog nošenja oružja. 


 

 

detaljnije

13.01.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2018

29. januar 2018. godine
BOŠKO RADIČEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 359/17 od 26. oktobra 2017. godine okr. Boško Radičević je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i od okrivljenog je oduzeto 212, 61 grama opojne droge marihuana i elektronska vagica za precizno merenje. Takođe, od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 1.200,oo dinara.

Okrivljeni Boško Radičević je oglašen krivim što je 5. juna 2017. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu – marihuanu, na taj način što je u džepu šorca koji je imao na sebi držao 5 pvc paketića u kojima se nalazila opojna droga marihuane ukupno neto mase 4,03 grama i novac u iznosu od 1.200,oo dinara, što je pronađeno kada je vozilom kojim je upravljao zaustavljen od strane policijskih službenika, dok je u iznajmljenom stanu držao ukupno 119 paketića opojne droge marihuana ukupne neto mase 208,58 grama namenjenih prodaji, što je sve pronađeno prilikom pretresa što je učinjeno od strane policijskih službenika kojom prilikom je pronađena elektronska vagica za precizno merenje. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 15. januara 2018. godine doneo je presudu Kž1 1374/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.


 

29. januar 2018. godine
NENAD ROSO I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 177/16 od 14. juna 2017. godine okr. Nenad Roso, Željko Šeatović, Jovica Veličkov i Nadežda Stojković su oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo prevare u produženom trajanju iz člana 208, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Rosou, Željku Šeatoviću, Jovici Veličkovu i Nadeždi Stojković je stavljeno na teret da su tokom 2007, 2008. i 2009. godine, u Beogradu, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist veću od 1.500.000,oo dinara, kao saizvršioci, lažnim prikazivanjem činjenica da upotreba električnog aparata „Rajf generator“ u kombinaciji sa upotrebom određenih preparata i lekova, dovodi do izlečenja teških bolesti doveli u zabludu oštećena lica i time ih naveli da im ista na štetu svoje imovine predaju ukupan iznos od 15.576.515,oo dinara, tako što su se prethodno reklamirali na televiziji, pri čemu se okr. Nenad Roso lažno predstavljao kao doktor alternativne medicine za koju ne poseduje sertifikat o stručnosti za bavljenje istom, promovišući svoju metodu lečenja nazvanu „Nulta terapija“, a koja se sprovodi upotrebom električnog aparata koji je nazvao „Rajf generator“, koji je izrađivao i servisirao okr. Željko Šeatović, s tim što navedeni aparat nije registrovan kod nadležnih organa Republike Srbije, niti za isti okrivljena lica poseduju sertifikat i atest o tehničkoj ispravnosti, predstavljajući oštećenim licima da će korišćenjem navedenog aparata i upotrebom lekova dovesti do izlečenja bolesti karcinoma i leukemije, te su se tako oštećena lica javljala na mobilne telefone okr. Nadeždi Stojković radi zakazivanja pregleda, koje je inače okr. Nenad Roso vršio na lokacijama po Beogradu, a od okr. Jovice Veličkova poručivali preporučene preparate.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. decembra 2017. godine doneo je presudu Kž1 1126/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda u prilog zaključku da nije dokazana prevarna namera okrivljenih prvostepeni sud je pravilno imao u vidu razumna merila rasuđivanja čak i teško bolesnog čoveka da može biti garantovano izlečen u odststvu medicinskog pregleda, bez medicinske dijagnostike i bez potpunog uvida u medicinsku dokumentaciju, dalje, da su pojedini oštećeni se izjasnili bilo da nisu ozbiljno verovali u izlečenje, bilo da su se njihovi bližnji hvatali za slamku jer ništa više nije pomagalo. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da  nije dokazano da su okrivljeni doveli u zabludu oštećene da će garantovano biti izlečeni s obzirom na to da je svakom oštećenom odmah predata brošura čiji je naslov „Imate li rak“  a podnaslov je „Ovo je jedini način da ga pokušate pobediti“ iz čega pravilno prvostepeni sud zaključuje da je terapija predstavljala samo mogućnost da se pokuša pobediti rak. Dalje, pravilno je prvostepeni sud čitanjem prijemnog lista i upustva za rukovanje aparatom „Rajf generator“ utvrdio da je to uređaj za rešavanje uzroka poremećaja koji je doveo do bolesti. Iz spisa proizlazi da je u navedenom uputstvu eksplicitno, boldovanim slovima navedeno da to nije zvanično priznat medicinski uređaj koji služi samo u svrhu testiranja gde je svaka druga upotreba aparata na vlastitu odgovornost svakog potpisnika prijemnog lista. Dalje, ne stoji ni žalbeni navod da su se svi oštećeni koji su ispitani u prvostepenom postupku nalazili u situaciji suočeni sa najtežim bolestima koje današnjica poznaje.

Imajući u vidu navedeno Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilnom analizom zaključio da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, te je pravilno okrivljene oslobodio od optužbe.

Naime, za osuđujuću presudu je potrebno da se izvesno dokaže da su svi okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, a nije dovoljno da postoje okolnosti koje njihovu odbranu dovode u sumnju. U konkretnom slučaju nema takvih dokaza na osnovnih kojih bi sud sa izvesnošću uzeo za utvrđeno da su okrivljeni izvršili krivično delo prevara.


 

19. januar 2018. godine
GORDANA MILETIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 661/14 od 23. ajnaura 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135, stav 4. u vezi sa članom 126, stav 3. KZ okr. Gordana Miletić i Vera Milenković su osuđene na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, te im je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od po 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljene Gordana Miletić i Vera Milenković su oglašene krivom što su u periodu od 18. do 20. februara, u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu, kao lekari specijalisti ginekologije i akušerstva, uopšte nesavesno postupale pri pružanju lekarske pomoći sada pok. Lj.A i time prouzrokovale pogoršanje njenog zdravstvenog stanja, usled čega je 21. februara 2002. godine kod nje nastupila smrt. 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Jovanović, Srboljub Milićević i Miloš Radović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135, stav 4. u vezi sa članom 126, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okr. Gordane Miletić i Vere Milenković, te punomoćnik oštećenih kao tužilaca.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 19. decembra 2017. godine presudu Kž1 460/17 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je pravilno prvostepeni sud, prihvatajući iskaz sudskog veštaka, utvrdio da standard pažnje znači da lekar treba da odvoji potrebno vreme da se posveti pacijentu, da razgovara sa njim, pregleda ga, analizira laboratorijske i ostale analize i na osnovu toga donese određeni zaključak, te ukoliko nešto od ovoga izostane onda  tome nije posvećena dovoljna pažnja i tada kažemo da je standard pažnje nizak, te da etika zdravstvenog osoblja mora da nude na najvišem nivou i da je to nepisano pravilo.

Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je okr. Gordana Miletić kritičnom prilikom uopšte nesavesno postupala pri pružanju lekarske pomoći Lj.A.

Takođe, u odnosu na okr. Veru Milenković, Apelacioni sud nalazi, a kako je to pravilno utvrdio i prvostepeni sud, da imajući u vidu celokupno lečenje Lj.A. na klinici Instituta za ginekologiju i akušerstvo, nije postupljeno sa potrebnim standardom pažnje, te da je okr. Milenković uopšte nesavesno postupala pri pružanju lekarske pomoći Lj.A.

U odnosu na okr. Aleksandra Jovanovića, Srboljuba Milićevića i Miloša Radovića Apelacioni sud je našao da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da nije dokazano da su ovi okrivljeni postupali na način kako im se to optužnim aktom punomoćnika oštećenih kao tužilaca stavlja na teret i samim tim izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi, zbog čega ih je pravilno oslobodio od optužbe.

 

19. januar 2018. godine
M. M.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br. 658/17 od 31. avgusta 2017. godine okr. M. M. je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni M. M. je oglašen krivim što se 31. avgusta 2016. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa, na taj način što je upravljanjjući putničkim vozilom, vlasništvo N.V, krećući se kolovozom, suprotno zakonu nije prilagodio brzinu kretanja vozila osobinama i stanju puta, tj. nailasku na krivinu puta udesno tako da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, pa je usled neprilagođene brzine izgubio kontrolu nad vozilom, prešao preko uzdužne neprekidane (pune) središnje razdelne linije na kolovoznu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera i prednjom levom čeonom stranom vozila udario u čeonu levu stranu drugog putničkog vozila, kojim je upravljao D. S. i koji se kretao iz suprotnog smera, nakon čega su oba vozila izletela van kolovoza u levu stranu, gde je vozilo kojim je upravljao D.S. desnom bočnom stranom udarilo u metalnu ogradu usledega je oštećeni D.S. zadobio teške telesne povrede opasne po život od kojih je preminuo 9. septembra 2016. godine, da bi zatim ookrivljeni oštećenog ostavio bez pomoći čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao, tako što je napustio lice mesta bez pružanja i pozivanja pomoći oštećenom. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. decembra 2017. godine presudu Kž1 1274/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. M. M. zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, osnovano se u izjavljenoj žalbi Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu ukazuje da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o kazni propustio da na adekvatan način ceni okolnosti pod kojima je okrivljeni izvršio krivična dela, držanje okrivljenog nakon izvršenih krivičnih dela, činjenicu da se nakon izvršenja istih krio devet meseci, da je tek po raspisanoj poternici lišen slobode, a da nije na adekvatan način cenio ni držanje samog učinioca tokom ovog krivičnog postupka, pri tome propuštajući da na adekvatan način ceni činjenicu da se radi o licu koje je ranije više puta osuđivano ne za istovrsna krivična dela, ali i na efektivne kazne zatvora koje očigledno nisu od uticaja na okrivljenog da više ne vrši krivična dela.

Imajući u vidu napred navedene otežavajuće okolnosti, a polazeći od toga da olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nema, Apelacioni sud je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, nalazeći da će se ovako izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 


 

19. januar 2018. godine
ZORAN MARJANOVIĆ

Prvostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je 19. januara 2018. godine donelo rešenje KŽr 1/18 kojim je produžilo pritvor, za još 3 meseca, prema okr. Zoranu Marjanoviću, tako da pritvor prema okrivljenom prema ovom rešenju može trajati najduže do 10. marta 2018. godine.

Po nalaženju prvostepenog veća Apelacionog suda i dalje stoje razlozi za produženje pritvora prema okr. Zoranu Marjanoviću, s obzirom na to da su pored činjenice i podataka koji su do momenta kada je okr. Marjanoviću određen pritvor u daljem toku krivičnog postupka prikupljeni novi dokazi koji svi zajedno, u svojoj međusobnoj povezanosti, jasno ukazuju na osnovanu sumnju da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo, a za koje krivično delo je propisana kazna preko 10 godina, dok su način izvršenja krivičnog dela i težina nastupele posledice doveli do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da je navedeni događaj izazvao veliku pažnju javnosti, koja još od trenutka pronalaska beživotnog tela sada pok. Jelene Marjanović još uvek traje, s obzirom na to da se kritični događaj svakodnevno prožima u javnosti, a na šta ukazuje pojavljivanje vesti o tome u svim elektronskim i štampanim medijima, te bi po oceni prvostepenog veća ovog suda puštanjem okrivljenog na slobodu javnost bila uznemirena u toj meri da bi kao takva mogla ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Takođe, po mišljenju prvostepenog veća Apelacionog suda, s obzirom na činjenicu da je okrivljeni pre lišenja slobode bio prisutan u javnosti, da se izjašnjavao o kritičnom događaju, njegovim puštanjem na slobodu on bi mogao nastaviti sa javnim istupanjem i izjašnjavanjem o elementima krivičnog dela, koje je predmet ovog krivičnog postupka, što bi takođe ugrozilo nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve prethodno izneto, a kako istraga u ovom krivičnom postupku nije okončana, to je prvostepeno veće Apelacionog suda uvažilo predlog javnog tužioca, te je produžilo pritvor prema okr. Zoranu Marjanoviću za još 3 meseca nalazeći da je ovo vreme dovoljno da se istraga u ovom predmetu okonča.

Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba drugostepenom veću Apelacionog suda u Beogradu.


 

15. januar 2018. godine
RADIVOJE IGNjATOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 356/16 od 4. maja 2017. godine okr.  Radivoje Ignjatović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 10. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, te je prema istom izrečena mera bezbednosti oduzimanja jedne satare.

Okr. Radivoje Ignjatović je oglašen što je 6. aprila 2016. godine u Mladenovcu, lišio života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao, na taj način što je ušavši u ulicu i noseći pritom u jednoj plastičnoj PVC kesi kuhinjsku sataru za meso prošao pored svog člana porodice, koga je u ranijem periodu zlostavljao tako što mu je u više navrata pretio ubistvom, psovao ga i vređao, zbog kog zlostavljanja je jednom i osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici, a koji se kretao trotoarom njemu u susret, nakon čega se po mimoilaženju sa sada pok. Ž, udaljivši se od njega nekoliko metara okrenuo izvadivši iz pomenute PVC kese navedenu sataru, kojom je zatim sa leđa prišao sada pokojnom Ž, te mu je zatim brzo u tri navrata zadao snažne udarce satarom u glavu, od kojih udaraca je pokojni Ž. pao na tvrdu asfaltnu podlogu, izgubivši svest, da bi zatim krenuo da se udaljava od njega, nakon čega se prošavši par koraka okrenuo prema Ž. koji je ležao i pored njega bacio navedenu sataru, a onda se trčećim korakom udaljio sa lica mesta, na koji način je pokojnom Ž. naneo povrede koje su u vreme nanošenja skupa procenjene kao teška telesna povreda opasna po život od kojih je sada pokojni Ž. preminuo istog dana.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  13. decembra 2017. godine rešenje Kž1 1133/17 kojim je ukunio prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Radivoju Ignjatoviću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom okrivljenog i njegovog branioca ukazuje da je prvostepeni sud u obrazloženju presude za svoj zaključak da se u konkretnom slučaju radi o teškom ubistvu dao dovoljne i jasne razloge. Naime, da bi zlostavljanje člana svoje porodice predstavljalo bitan element bića krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret ono mora prethoditi samom ubistvu. Međutim, razlozi koje je prvostepeni sud u obrazloženju prvostepene presude dao u pogledu okolnosti koje se odnose na prethodno zlostavljanje sada pok. Ž. nisu dovoljni budući da je prvostepeni sud bio dužan da pojam zlostavljanja koje je prethodilo ubistvu detaljnije obrazloži i da da jasne razloge iz kojih se može izvesti nesumnjivo zaključak da je zlostavljanje koje je prethodilo ubistvu moglo smatrati bićem krivičnog dela za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim. Pritom, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud nije dao jasne razloge na osnovu kojih je zaključio da činjenica da je okrivljeni pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici koje je izvršio prema Ž. sama za sebe ukazuje da je predmetnom krivičnm delu ubistva koje se desilo 6. aprila 2016. godine prethodila zlostava, posebno imajući na umu protek vremena od pravnosnažnosti te presude, a posebno od izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici. Osim toga u pogledu odnosa između okrivljenog i oštećenog sada pok. Ž. i njihovih međusobnih svađa i vređanja svedoci su se različito izjašnjavali, pri čemu prvostepeni sud iskaze svedoka nije detaljno analizirao, a što je od odlučnog značaja u ovom konkretnom slučaju, budući da je za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim neophodno da zlostavljanje ima određeni intenzitet, kao i da postoji kontinuitet samog zlostavljanja, te da samo krivično delo ubistvo treba da predstavlja, kako u pogledu intenziteta, tako i u pogledu kontinuiteta kulminaciju prethodnog zlostavljanja.


 

15. januar 2018. godine
PREDRAG LEJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br. 239/16 od 30. juna 2017. godine okr. Predrag Lejić je zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Predrag Lejić je oglašen krivim što je 11. februara 2015. godine, na Parking servisu u Beogradu, pretnjom da će neposredno upotrebiti silu, sprečio službena lica u vršenju dužnosti čuvanja javnog reda i mira, pri čemu je službenom licu naneo lake telesne povrede, na taj način što je, došavši na „Staro sajmište“ gde se nalazi Parking servis, jer mu je prethodno dizalica Parking servisa „pauk“ odnela nepropisno parkirano vozilo, noseći flašu benzina i upaljač, preteći da će se zapaliti, a u momentu kada su po pozivu došli policijski službenici D.M. i G.K, te se okrivljenom obratili rečima da spušti flašu i upaljač, okrivljeni se istima obratio rečima da će se zapaliti i da mu ne prilaze, pa kada su policisjki službenici krenuli ka njemu, okrivljeni je čučnuo i ispred sebe polio benzin iz flaše pokušavajući da ga upali upaljačem, da bi ga prilikom diznja iz čučećeg u stajaći položaj uspeo da upali upaljač usled čega je upalio vatru po tlu, a prilikom podizanja iz flaše prosuo benzin na oštećenog M.D. koga je zahvatio plamen, te je usled toga zadobio lake telesne povrede u vidu opekotina.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 14. decembra 2017. godine presudu Kž1 1124/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog Predraga Lejića zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu, prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom okrivljenog i njegovog branioca ukazuje da nema dokaza da je okrivljeni svojim radnjama svedoku M.D. umišljajno naneo lake telesne povrede. Naime, ponašanje okrivljenog kritičnom prilikom (kada je u pitanju nanošenje telesnih povreda) je bilo upereno ka njegovom sopstvenom telesnom integritetu, kojom prilikom nije preduzeo ni jednu radnju koja bi bila uperena ka telesnom integritetu prisutnih službenih lica, a koja bi za posledicu imala nanošenje lakih telesnih povreda svedoku M.D. U tom smislu okolnosti pod kojima je navedeni svedok zadobio lake telesne povrede su posledica pogrešne procene ovog službenog lica u datom trenutku, te se ovakvo samoinicijativno činjenje svedoka ne može pripisati u krivicu okrivljenom, odnosno nema dokaza da je isti svojom radnjom naneo svedoku laku telesnu povredu, tim pre što je okrivljeni sve vreme polivao benzinom samo sebe. Imajući u vidu sve navedeno, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije.

Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio odnos prema žrtvama krivičnog dela, odnosno činjenicu da je izrazio žaljenje što su policijski službenici dobili opekotine, te da se u toku postupka izvinio oštećenom M.D. zbog agonije koju je preživeo, dok mu je kao otežavajuću okolnost cenio raniji život i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, nalazeći da je ovako izrečena kazna zatvora srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog i da je ista nužna, ali dovoljna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja.


 

12. januar 2018. godine
MIROSLAV MATIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 503/16 od 8. marta 2017. godine okr. Miroslav Matić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 11. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to automatske puške. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac, kao i otac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, 15. novembra 2017. godine, doneo presudu Kž1 546/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Miroslava Matića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 5. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Miroslav Matić je oglašen krivim što je 12. marta 2015. godine, u Beogradu, radi prikrivanja drugog krivičnog dela, lišio života oštećenog M. Č, na taj način što je, nakon što je oštećeni M.Č. zaustavio svoje vozilo, izašao iz vozila i obratio se okrivljenom rečima „Jel sve u redu, šta se dešava“, pa je, kada je u rukama okrivljenog video automatsku pušku, koju je okrivljeni neovlašćeno nosio, počeo da se udaljava, te je okrivljeni krenuo za njim i sa rastojanja većeg od 1,5 metara rafalnim pucanjem ispalio najmanje šest projektila u oštećenog, te je kod oštećenog nastupila smrt, a sve to radi prikrivanja krivičnog dela ubistva oštećenog sada pok. Ć.T, koga je neposredno pre toga lišio života, tako što je iz pomenute automatske puške, sa rastojanja većeg od 1,5 metara rafalnim pucanjem ispalio više projektila u oštećenog, od čega je zadobio povrede od kojih je nastupila smrt, a zatim je ušao u vozilo marke „Alfa Romeo“ kojim se pokušao udaljiti sa lica mesta, ali nije mogao da ga pokrene, jer je vozilo upalo u kanal, a po izlasku iz vozila oduzeo je novčanik sa novcem od 300,oo do 400,oo dinara, ličnu kartu i druga dokumenta oštećenog Ć.T. kao i njegov mobilni telefon, a zatim došao do vozila „Zastava Koral in“ u koje je stavio torbu sa puškom, sa kojom se udaljio sa lica mesta, a u međuvremenu je iz ovog vozila oduzeo novčanik sa novcem u iznosu od oko 250,oo do 300,oo dinara, ličnu kartu i druga dokumenta oštećenog Č, pa je taj novac koji je oduzeo od oštećenih potrošio za kupovinu goriva za vozilo, dok je sutradan na putu bacio novčanik i lična dokumenta oštećenih, kao i mobilni telefon oštećenog Ć.T.

Po nalaženju Apelacionog suda, na osnovu dokaza izvedenih u toku postupka, ne može se izvesti zaključak da je motiv lišenja života oštećenog Ć.T. koristoljublje, a kako zaključuje prvostepeni sud. Da bi se moglo govoriti o tome da je krivično delo ubistva izvršeno iz koristoljublja, neophodno je da učinilac delo vrši radi pribavljanja neke koristi. Naime, nije sporno da je okrivljeni bio bez novca i da je kritičnog dana tražio pozajmicu, pa, pošto mu lica od kojih je tražio pozajmicu nisu pozajmili novac, on je, kako ističe u svojoj odbrani, odlučio da proda pušku oštećenom Ć.T. Da je oštećeni lišio života oštećenom Ć.T. sa motivom koristoljublja, on bi svakako oduzeo sav novac koji je prilikom uviđaja pronađen u kaseti njegovog vozila. U vezi sa tim, ne može se prihvatiti zaključivanje prvostepenog suda da okrivljeni nije stigao da oduzme taj novac, jer se nakon lišenja života oštećenog Ć.T. pojavio i oštećeni Č, s obzirom na to da ni jedan dokaz ne upućuje na zaključak da je okrivljeni nakon lišenja života oštećenog T. seo u njegovo vozilo, da se udalji sa lica mesta, ali nije uspeo jer se ono zaglavilo u kanalu, a da je tek tada naišao oštećeni Č. Sama činjenica da je okrivljeni pre izlaska iz vozila oštećenog T. uzeo notes u kome je bilo 300,oo do 400,oo dinara i lična dokumenta ne može ukazivati na motiv koristoljublja jer je to oduzimanje novca usledilo nakon što je lišio života oštećenog T. Samim tim ne može se reći da je postojao kod okrivljenog umišljaj da oštećenog T. liši života iz koristoljublja. Iz napred navedenih razloga Apelacioni sud je uvažio u tom delu žalbe okrivljenog i njegovog branioca kao osnovane i iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude izostavio deo koji se odnosi na koristoljublje.

Takođe, Apelacioni sud nalazi da razlozi koje je prvostepeni sud dao za pravnu kvalifikaciju da je okrivljeni kritičnom prilikom izvršio krivično delo teško ubistvo više lica nisu prihvatljivi. Naime, nije sporna činjenica da je okrivljeni kritičnom prilikom zaita lišio života više lica, ali njegov umišljaj nije bio upravljen na to da liši života više lica, jer pojava oštećenog Č. na licu mesta gde je prethodno lišio života oštećenog T. za njega je bila nepredvidljiva. Drugim rečima, oštećeni Č. se pojavio slučajno, te se njegovo lišavanje života ne može pripisati umišljaju okrivljenog da liši života više lica. U skladu sa tim, usvojivši navode žalbe okrivljenog i njegovog branioca, Apelacioni sud je iz činjeničnog opisa izreke presude izostavio deo koji se odnosi na ubistvo više lica.

U delu odluke o kazni Apelacioni sud je našao da je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu delimično osnovana, te da se osnovano u toj žalbi ističe da izrečena kazna nije adekvatna težini učinjenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, te da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je okrivljeni, nakon što je ispalio jedan rafal u grudi oštećenog T, prišao i sa bliskog odstojanja manjeg od 1,5 metara ispalio još jedan rafal u oštećenog koji je ležao na leđima, čime je „overio žrtvu“ kao i da je oštećenog Č. lišio života, a on mu je faktički nudio pomoć, pitajući da li je sve u redu, odnosno šta se dešava. Osim toga, Apelacioni sud je imao na umu i činjenicu da je krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim izvršeno radi prikrivanja drugog krivičnog dela, a to je krivično delo imalo za posledicu lišenje života drugog lica, što je cenjeno kao otežavajuća okolnost, kao i činjenica da je okrivljeni iz vozila pok. T, kao i iz vozila pok. Č, nakon izvršenja krivičnog dela, oduezo manje iznose novca, koje je potršio za kupvinu gorica. Stoga je Apelacioni sud preinačio u tom delu prvostepenu presudu i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. 


 

 

detaljnije

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)