Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.06.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično jun 2018

15. jun 2018. godine
KONSTANTIN DJATLOV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 12/16 od 15. marta 2018. godine okr. Konstantin Djatlov je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Okrivljeni Konstantin Djatlov je oglašen krivim što je 29. septembra 2015. godine, u Beogradu, lišio života oštećenog A.J. tako što je iz neidentifikovanog pištolja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio najpre dva projektila u pravcu sada pok. A.J. koji se u tom trenutku nalazio na betonskoj stazi, od kojih je jedan projektil pogodio oštećenog u trenutku kada je leđima bio okrenut ka okrivljenom, nalazeći se u nekom od stojećih stavova, nanevši mu tako jednu prostrelinu grudnog koša i njegovih organa, te je usled navedenog kod oštećenog došlo do razorenja aorte duž njenog kanala i do naglog i velikog gubitka krvi i sledstveno praktično trenutnog gubitka svesti, usled čega je oštećeni nakon zadobijanja ove povrede mogao da učini najviše još jedan korak ili dva koraka, nakon čega je okrivljeni prišao mestu na kome se nalazio pokojni oštećeni, a zatim iz navedenog oružja ispalio još dva projektila u telo oštećenog nanevši mu tako tešku telesnu povredu koja se završila smrtnim ishodom.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. maja 2018. godine rešenje Kž1 1129/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, kao i u tome što su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Stim u vezi i činjenično stanje u ovoj krivičnopravnoj stvari nije pravilno i potpuno utvrđeno, budući da je u obrazloženju presude izostala detaljna i sveobuhvatna analiza i ocena izvedenih dokaza.


 

12. jun 2018. godine
MILENKO KUZMANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.237/15 od 16. oktobra 2017. godine okr. Milenko Kuzmanović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo pomaganjem iz člana 114, stav 1, tačke 3. i 5. KZ.

Optužnicom nekadašnjeg Okružnog javnog tužioca u Beogradu, Specijalno tužilaštvo, koje je preuzelo na zastupanje Viši javni tužilac u Beogradu okr. Milenku Kuzmanoviću je stavljeno na teret da je, nakon što je Slobodan Đurović, počev od sredine aprila 2008. godine, sa nepoznatim naručiocem, u neutvrđenom mestu, postigao dogovor da za novčanu naknadu od najmanje 1.500.000,oo evra, liše života Ivu Pukanića, novinara i predsednika Uprave „NLC Media Grupe“, sa sedištem u Zagrevu, koji je u prethodnom periodu u štampanim medijima i na drugi način javno iznosio svoja shvatanja o kriminalnm delovanju više kriminalnih grupa na prostoru Republike Hrvatske i drugih zemalja u okruženju, kao i njihove povezanosti, što je činio i ranije pred pravosudnim organom Republike Italije, pokazujući nameru da to i dalje čini, Đurović, koji je krajem meseca 2008. godine dogovorio sa Robetom Matanićem da za navedenu novčanu naknadu, u Zagrebu, okupi oko sebe osobe od svog poverenja koje će zajedno sa njim izraditi i realizovati plan ubistva Ive Pukanića, pa je Robert Matanić stupio u kontakt sa Lukom Matanićem i Amirom Mafalinijem i upoznao ih sa navedenim planom, da bi, potom, u stanu u Zagrebu, u koju su u međuvremenu došli i smestili se Željko Milovanović i Bojan Gudurić, navedeni održali sastanke, dogovorivši način pripreme i izvršenje ubistva, pri čemu su u okviru tog dogovora, okr. Željko Milovanović, Robert Matanić, Luka Matanić, Bojan Gudurić i Amir Mafalani, od novca primljenog od Slobodana Đurovića, koji je plaćao troškove vezano za pripremu i realizaciju ubistva Ive Pukanića, pribavili potrebna sredstva za izvršenje dela, kao što su vozila, skuter, oružje, eksplozivnu napravu i druga neophodna sredstva za izvršenje dela, a zakupili su i poseban stan za okr. Željka Milovanovića i Bojana Gudurića, u koji su se preselili iz prethodnog stana, vršili nadziranje kretanja Ive Pukanića, u čemu je sa Robertom Matanićem, Lukom Matanićem, Amirom Mafalijem i Bojanom Gudurićem, učestvovao i okr. Željko Milovanović, kao i najmanje jednom okr. Milenko Kuzmanović, kojom prilikom su išli do dvorišta „Nacionala“ koji je bio upoznat sa njihovim dogovorom u vezi sa lišenjem života Ive Pukanića, s tim da je Robert Matanić, sa okr. Kuzmanovićem, na jednom od njegovih dolazaka u Zagreb, u istom periodu, dogovorio plan svog bekstva, pribavljanjem dokumenta kojim bi se otklonila tada važeća zabrana ulaska Roberta Matanića u Republiku Srbiju, što bi mu omogućilo dalje skrivanje nakon izvršenja dela, a što je okr. Kuzmanović prihvatio i unapred obećao, te su nakon što su utvrdili uobičajeno kretanje sada pok. Pukanića, odlučili da ga liše života pa je, prema postignutom dogovoru, okr. Milovanović pribavio eksplozivnu napravu velike razorne moći sa daljinskim aktiviranjem, koju je smestio u prtljažnik, ispod sedalnog dela skutera koji je dovezao 23. oktobra 2008. godine na parkiralište „NCL Media Grupe“ i parkirao neposredno uz vozilo za koje je praćenjem utvrđeno da ga vozi Ivo Pukanić, a zatim, jedan ili više njih, čekali u neposrednj blizini dolazak Ive Pukanića, da bi aktivirali eksplozivnu napravu daljinskim upravljačem, dok je Bojan Gudurić bio na tavanu neke od okolnih zgrada, kako bi lišio života Ivu Pukanića ako eksplozivna naprava zataji, te u trenutku kada su Ivo Pukanić i Nikola Franjić izašli iz zgrade i došli do vozila, jedan od učinilaca je daljinskim upravljačem aktivirao eksplozivnu napravu, usled čega je došlo do snažne eksplozije, od kojih su Ivo Pukanić i Nikola Franjić zadobili povrede usled kojih je došlo do momentalnog nastupanja smrti kod obojice, dok su dvojica zaposlenih koji su se nalazili na radnim mestima u ovoj zgradi zadobili telesne povrede, te je na parkiranim vozilima i stambenim i drugim objektima došlo do znatne materijalne štete. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 31. maja 2018. godine presudu Kž1 330/18, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica, utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koje su nesumnjivo utvrđene i čvrsto i logički povezane, tako da predstavljaju kompletnu i konačnu sliku kritičnog događaja i sa punom sigurnošću upućuju na jedino mogući zaključak da je upravo okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost. Međutim, u konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza ne može se izvesti zaključak o utvrivanju relevantnih činjenica koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, odnosno izvedenim dokazima ne možese se zasnivati tvrdnja o nesumnjivoj i potpunoj izvesnosti činjenica. Imajući u vidu napred navedeno, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo pomaganjem.


 

8. jun 2018. godine
DUŠAN PANAJOTOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 138/16 od 15. novembra 2017. godine okr. Dušan Panajotović je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, dok je okr. Sanjin Štilić zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Okrivljeni Sanjin Štilić je glašen krivim što je 4. marta 2015. godine, u noćnom klubu u Beogradu, neovlašćeno nosio pištolj sa ne manje od jednim metkom, prilikom učestvovanja u fizičkom sukobu sa N.M, da bi ubrzo nakon okončavanja tog sukoba okr. Dušan Panajotović teško telesno povredio Štilića na taj način što je po izlasku iz kluba sa grupom NN lica, prišao grupi lica u čijoj je blizini bio i Štilić koji je vikao te su ga smirivali, da bi se zatim vratio ka klubu i od NN lica iz crnog vozila parkiranog u neposrednoj blizini kluba uzeo pištolj koji je neovlašćeno nosio, pa je prišao Štiliću i NN licu koje je stajalo pored Štilića, uz reči „na mene si našao da potegneš pištolj, znaš ko sam ja...“ i sa udaljenosti od jednog do tri metra uperio mu pištolj u glavu na šta je Štilić spustio ruku sa pištoljem pored tela ka zemlji, kao i glavu, a drugu praznu ruku podigao, da bi okr. Panajotović spustio ruku sa pištoljem u pravcu kuka i pucao u Štilića nanevši mu tešku telesnu povredu, nakon čega se udaljio u pravcu kluba, a zatim ušao u vozilo i udaljio se sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Dušan Panajotović i njegovi branioci i branilac okr. Sanjina Štilića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 23. maja 2018. godine presudu Kž1 135/18 kojom je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je zasnovana na bitnim povredama odredbama krivičnog postupka budući da je izreka nerazumljiva, protivrečna sama sebi, a s tim u vezi razlozi presude su protivrečni izreci, dok su istovremeno razlozi dati u presudi nejasni i u znatnoj meri protivrečni a što je dalje za posledicu imalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.


 

01. jun 2018. godine
JOVAN STOLIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.5418/12 od 26. decembra 2017. godine okr. Jovan Stolić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnim predlogom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Jovanu Stoliću je stavljeno na teret da je 3. novembra 2011. godine, kao učesnik u saobraćaju na putevima u Beogradu, tako ugrozio autobuski saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljajući autobusom, vlasništvo preduzeća „B“, kolovozom okretnice trolejbusa i autobusa brzinu autobusa nije prilagodio vidljivosti, stanju i osobinama puta i saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može da zaustavi pred svakom preprekom koju može da vidi ili ima razloga da predvidi i da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, propustio da skrene levo na završno stajalište okretnice, gde je trebalo da sačeka vreme polaska i preduzme mere kočenja da zaustavi autobus a za šta je imao dovoljno vremena i odstojanja, već je nastavio da se kreće svojim autobusom pravo, te je izgubio kontrolu nad vozilom, izleteo van kolovoza u levu stranu na trotoar, gde je prednjom stranom autobusa kojim je upravljao udario u zadnju stranu parkiranog putničkog vozila, kao i u desnu bočnu stranu drugog parkiranog vozila, a potom nastavio aubusom kretanje kroz park, te prednjom stranom udario u kontejnere, a zatim u pešake oštećene R.V, D.Đ i T.Đ, te su oštećeni R.V i D.Đ zadobili teške telesne povrede usled kojih je kod oštećenih istog dana nastupila smrt, dok je oštećena T.Đ. zadobila lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 24. maja 2018. godine presudu Kž1 328/18, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je, a nakon analize svih izvedenih dokaza, nesporno utvrdio da je do saobraćajne nezgode došlo tako što je autobus kojim je upravljao okrivljeni umesto da skrene ulevo na okretnicu nastavio nekontrolisano kretanje pravo kroz park i udario parkirane automobile i kontejner a zatim i u pešake usled čega su oštećeni R.V i D.Đ. preminuli, te da je prilikom izvlačenja iz zaustavljene pozicije obavljenog uviđaja autobus upaljen i stavljen u pogon pa zatim sa upaljenim motorom šlepan radi obavljanja predviđenog vanredno-tehničkog pregleda, te da je tokom šlepanja autobusa istog dana u Dunavskoj ulici oko pola deset uveče došlo do još jedne saobraćajne nezgode u kojoj je iako privezan krutom rudom za kamion kojim je šlepan autobus iznova nekontrolisano prešao u suprotnu traku, ostvario kontakt sa dolazećim putničkim vozilom i zatim udario u kamion i zaustavio se uz njega, te da je autobusom prilikom šlepanja upravljao vozač koji je pobegao sa lica mesta čiji identitet do završetka postupka nije otkriven, a da je pre obavljanja vanredno tehničkog pregleda uvrđivanja tehničke ispravnosti autobusa izvršena zamena oštećenih i uništenih delova, ali bez precizne evidencije o navedenom.

Takođe, prvostepeni sud je nesporno utvrdio da je komisija koja je izvršila vanredno-tehnički pregled nije bila upoznata sa činjenicom da je autobus imao i drugu saobraćajnu nezgodu, te da se navedena komisija izjasnila da je autobus bio tehnički neispravan, a da je komisija Mašinskog fakulteta izvršila veštačenje na okolnost tehničke ispravnosti autobusa, te da je mišljenje te komisije da je autobus bio tehnički neispravan i da se mogućnost nekontrolisanog rada motora u konkretnom slučaju ne može nesumnjivo niti potvrditi niti isključiti.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u potpunosti prihvata zaključak prvostepenog suda da nijednim izvedenim dokazom tokom krivičnog postupka nije utvrđeno da je okrivljeni preduzeo bilo koju radnju koja bi uticala na samu brzinu kretanja autobusa ili da je učinio bilo šta da je neprilagodi uslovima saobraćaja kako mu se to stavlja na teret a da ne skrene na predviđeno mesto i ne preduzme kočenje, odnosno tokom postupka nije utvrđeno da je okrivljeni preduzeo bilo koju radnju koja bi bila u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa saobraćajnom nezgodom koja je predmet optužbe zbog čega ga je pravilno, usled nedostatka dokaza, oslobodio od optužbe.


 

 

detaljnije

8.05.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično maj 2018

25. maj 2018. godine
VLADAN PAVLOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 335/17 od 28. decembra 2017. godine okr. Vladan Pavlović je zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178, stav 3. KZ i krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to dva metalna zvona. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 17. aprila 2018. godine presudu Kž1 248/18, kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

18. maj 2018. godine
ŽELjKO VASIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K.br. 617/16 od 22. decembra 2017. godine okr. Željko Vasić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3 KZ i krivičnog dela  nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Željko Vasić je oglašen krivim što je u Stepojevcu, GO Lazarevac, dana 22. oktobra 2016. godine, ugrozio javni saobraćaj i time doveo u opasnost život ljudi jer se nije pridržavao saobraćajnih propisa pošto je kao vozač dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da s obzirom na brzinu kretanja vozila i uslove saobraćaja ne ugrožava druge učesnike saobraćaja, kao i da na putu u naselju ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/čas, odnosno brzinom većom od dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom, a brzina kretanja vozila je bila ograničena saobraćajnim znakon od 40 km/čas, dok se vozilo okrivljenog kretalo od 60 km/čas u momentu udara pešakinje koja se kretala u istom smeru i pravcu, usled čega je oštećena preminula na licu mesta, a okrivljeni je nakon ovog događaja ostavio bez pomoći oštećenu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 12. aprila 2018. godine presudu Kž1 172/18, kojom je preinačio prvostepenu presudu u pogledu uračunavanja pritvora, dok je u nepreinačenom delu žalba odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, se navodi da je prvostepeni sud pravilno cenio sve okolnosti koje su od značaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena. Od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud je cenio njegove porodične prilike, te doprinos oštećene nastanku saobraćajne nezgode, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegov raniji život. Napred navedene razlogu u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud nalazeći da će se samo efektivnom kaznom zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca ostvariti svrha kažnjavanja, kao i da ovako odmerena kazna nužna mera krivičnopravne zaštite, srazmerna težini izvršenih krivičnih dela, stepenu krivice okrivljenog, okolnosti pod kojima su dela izvršena, jačini povrede zaštićenog dobra, ličnosti okrivljenog i njegovim ličnim prilikama.


 

18. maj 2018. godine
A.D. I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.1012/14 od 30. decembra 2016. godine okr. A.D. je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, dok je oštećeni upućen da imovinsko-pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Okrivljeni A.D. je oglašen krivim što je 22. novembra 2009. godine, ispred kluba u naselju Boleč, lišio života maloletnog sada pok. M.G, tako što je najpre u prostorijama kafića, a nakon verbalnog sukoba, prišao sada pok. M.G. i više puta ga udario bejzbol palicom po glavi i telu, nanevši mu lake telesne povrede, gde je potom došlo do uzajamne tuče sada pok. M.G. i maloletnog F.G, brata M.G, sa jedne, i okrivljenog, J.N. i maloletnog I.D, sa druge strane, da bi zatim ispred kafića okrivljeni, J.N. i maloletni I.D. stolicama gađali i rukama i nogama naizmenično udarali sada pok. M.G. i maloletnog F.G. po glavi i telu, kojom prilikom je M.G. zadobio lake telesne povrede, te je u jednom trenutku okrivljeni nožem udario sada pok. M.G. u levi potključni predeo, nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život, usled čega je pok. M.G. preminuo. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. A.D. i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 5. aprila 2018. godine presudu Kž1 1202/17, kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. A.D, se navodi da je prvostepeni sud pravilno cenio sve okolnosti koje su od značaja prilikom odluke o krivičnoj sankciji, te je tako na strani okrivljenog cenio od olakšavajućih okolnosti činjenicu da je neosuđivan i da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice a otežavajuće okolnosti nije našao. Međutim, kada se na umu imaju okolnosti pod kojima je okrivljeni krivično delo izvršio, društvenu opasnost okrivljenog kao učinioca, kao i izvršenog krivičnog dela i nastupela posledica – da je lišen života mlad čovek, kao i ponašanje okrivljenog posle izvršenog krivičnog dela, te da se okrivljeni prema stanju u spisima predmeta i izvedenim dokazima pripremao za ovakav čin tako što je sa sobom poneo bejzbol palicu i nož, te je napre oštećenog udario u predelu glave bejzbol palicom a potom ga ubo nožem u srce, te motivi zbog kojih je ovo krivično delo izvršio, Apelacioni sud je mišljenja da je kazna zatvora u trajanju od 12 godina adekvatne i dovoljna da bi se sa njom postigla svrha kažnjavanja kao i svrha izricanja krivičnih sankcija.


 

14. maj 2018. godine
A.M.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  596/16 od 2. oktobra 2017 godine okr. A.M. je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 10. aprila 2018. godine doneo je presudu Kž1 48/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. A.M. oslobodio od optužbe da je izvršio krivično  delo teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. A. M. je stavljeno na teret da je 24. marta 2013. godine, u kafe baru u Beogradu, postupajući u nužnoj odbrani, tako što se u nastaloj gužvi i tuči povlačio prema separeu pored šanka, gde je seo, kada ga je oštećeni M.A. udario pikslom u glavu i naneo mu povredu u vidu razderine kože u potiljačnom predelu, a zatim mu navukao kapuljaču od dukserice preko glave, usled čega se savio prema napred sa glavom ka svojim kolenima, dok ga je oštećeni zajedno sa svedokom M.AR. udarao pesnicama u glavu preko kapuljače, pa je odbijajući od sebe istovremeni protiv pravni napad iz zadnjeg džepa farmerki izvukao nož na preklapanje, aktivirao ga i njime ubo dva puta oštećenog u predelu leve bočne strane grudnog koša, nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je oštećeni sa prijateljima napustio lokal, te su na ulici zaustavili vozilo koje ga je odvezlo do Urgentnog centra radi pružanja medicinske pomoći, gde mu je nakon hiruškog zbrinjavanja odstranjena slezina, a okrivljeni je izašao iz kafe bara i otišao do poljane te bacio nož kojim ga je povredio.

Osnovano se izjavljenom žalbom branioca okrivljenog ukazuje da je prvostepena presuda suštinski zasnovana na povredi Krivičnog zakona, budući da je, po nalaženju Apelacionog suda, u konkretnom slučaju povređen zakon u pogledu  pitanja da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Prilikom donošenja odluke Apelacioni sud je pošao, pre svega, od odbrane okrivljenog, koju je prihvatio u delu u kom je okrivljeni objasnio na koji način je došlo do toga da nožem ubode oštećenog. Takva odbrana okrivljenog u opisu tog dela kritičnog događaja potkrepljena je i iskazima očevidaca kritičnog događaja pri čemu je u skladu sa nalazom veštaka.

Po nalaženju Apelacionog suda okrivljeni je u konkretnoj situaciji postupao u nužnoj odbrani jer je prilikom zadobijanja udaraca od oštećenog i svedoka M.AR. u situaciji u kojoj se našao odbijao od sebe i protivpravni napad.

Naime, neophodno potrebna odbrana u teoriji predstavlja onu odbranu kojom bi se s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja mogao efikasno odbiti napad uz  najmanju povredu napadačevog dobra, što dalje podrazumeva da je kod ovog uslova potrebno da su u primeni nužne odbrane u najvećoj mogućoj meri štede napadačeva dobra. Međutim, sa druge strane mora se voditi računa i o tome da se u konkretnom slučaju ne ugrozi i efikasnost odbrane. Osim toga posebno treba imati na umu i činjenicu da napadnuto lice, a u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazi, ima značajan problem sa načinom odbijanja napada koji je optimalan. Stoga se okolnost da li je odbrana bila neophodno potrebna u konkretnom slučaju mora ceniti sa aspekta napadnutog i u situaciji u kojoj se našlo napadnuto lice.

Imajući u vidu na umu napred izneto, a posebno ceneći utvrđeno činjenično stanje iz kog proizlazi da su okrivljeni kao i ostali svedoci videli svedoka M.AR. da drži nož u ruci i da sa istim preti, govoreći da će da ih iseče, te pri činjenici da su oštećeni i svedok M.AR. nakon toga ponovo nasrnuli na okrivljenog, ponovo nasrnuli da ga udaraju rukama i tvrdim predmetima, konkretno oštećeni ga je udario pikslom, nakon čega se okrivljeni povio i bio u klečećem položaju, pri čemu mu je navučena kapuljača od strane oštećenog preko glave, tako da nije imao uvid u situaciju koja se dešava ispred njega, a kako je sve vrme primao udarce od strane oštećenog i svedoka M.AR, Apelacioni sud zaključuju da je mogla biti realna procena okrivljenog u toj situaciji da po njega mogu nastupiti značajno teže posledice nakon čega je i izvadio nož i zamahnuo dva puta u prethodno zauzetom položaju i ubo oštećenog u nameri da od sebe odbije napad koji  je mogao da prouzrokuje po njega teške posledice.

Iz napred navedenih razloga, Apelacioni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog i na konkretni događaj ispunjeni uslovi i na strani okrivljenog i na strani odbrane koje zahteva nužna odbrana, zbog čega je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe.


 

8. maj 2018. godine
SINIŠA VUČINIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 509/14 od 13. oktobra 2017. godine okr. Siniša Vučinić, Ratko Zečević, Saša Matić i Dejan Đikić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 1. u vezi sa članom 278, stav 3. KZ RS. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Siniši Vičiniću, Ratku Zečeviću, Saši Matiću i Dejanu Đikiću je stavljeno na teret da su 31. marta 2001. godine, u krugu rezidencijalnog objekta „Mir“ u Beogradu, opšte opasnom radnjom – upotrebom vatrenog oružja na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost za život i telo ljudi, usled čega je nastupilo teško telesno povređivanje drugih lica, na taj način što su neovlašćeno nosili vatreno oružje i municiju čije nabavljanje, držanje i nošenje građanima uopšte nije dozvoljeno, kojom prilikom su ispalili više projektila iz vatrenog oružja u pravcu zadnjeg ulaza rezidencije predsednika SRJ – objekta „Mir“ prema Ulici Konavljanska bb, usled kog vatrenog dejstva je oštećeni policijski službenik S.S. zadobio teške telesne povrede, dok je oštećeni fotoreporter A.I. zadobio lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 18. aprila 2018. godine doneo je presudu Kž1 199/18 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Prvog osnovnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu okr. Zečevića i Vučinića, pravilno prvostepeni sud, između ostalog, zaključuje, da iako postoje indicije da su okrivljeni bili u kontaktu sa oružjem, nema pouzdanih dokaza iz kog oružja su pucali, nije utvrđeno mesto gde su se okrivljeni eventualno tom prilikom nalazili, ni udaljenost mesta odakle su pucali od mesta na kome je nastupila posledica

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi u pogledu okr. Matića i Đikića, da pravilno prvostepeni sud zaključuje da hici koje su ovi okrivljeni po sopstvenom priznanju ispalili u vazduh ni na koji način nisu mogli prouzrokovati teže posledice u vidu teške telesne povrede kod oštećenog S.S. niti su u optužnom aktu navedeni fabrički brojevi oružja koje su kritičnom prilikom imali ovi okrivljeni, a kako je napred rečeno, sporne čaure prema nalazu veštaka su ispaljene iz oružja sa označenim i utvrđenim fabričkim brojevima.

Dakle, prvostepeni sud je, po nalaženju Apelacionog suda, pravilnom ocenom izvedenih dokaza potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje i došao do zaključka da nema dovoljno pouzdanih dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret optužnim aktom i oslobodio ih od optužbe.


 

 

detaljnije

5.04.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2018

20. april 2018. godine
DALIBOR ANĐELKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 379/16 od 16. novembra 2017. godine okr. Dalibor Aneđelković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, te krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 9 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja, smeše opojne droge amfetamin, ukupne neto mase 103,79 grama, i dve vagice. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dalibor Anđelković je oglašen krivim što je 4. maja 2016. godine, u Beogradu, teško telesno povredio oštećenog S.S, na taj način što ga je, nakon kraće svađe, udario rukom u predelu glave i naneo mu laku telesnu povredu, a zatim iz pištolja, koji je neovlašćeno nosio, u pravcu nogu oštećenog ispalio jedan projektil i tako oštećenom naneo tešku telesnu povredu, nakon čega se vozilom udaljio sa mesta događaja kada je bežeći od policije zaustavljen, gde je neovlašćeno za sopstvenu upotrebu držao manje količine supstance koje su oglašene za opojnu drogu, ukupne neto mase 103,79 grama, dve elektronske  vagice za precizno merenje, kao i jednu plastičnu kašiku sa tragovima opojne droge amfetamin, dok je u levom džepu trenerke neovlašćeno držao jedan pvc paketić u kome se nalazila opojna droga amfetamin ukupne neto mase 5,01 gram, te su mi svi napred navedeni predmeti oduzeti od strane policijskih službenika. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 2. aprila 2018. godine doneo je presudu Kž1 270/18 kojom je ukinuo prvostepenu presudu u delu u kome se odnosi na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1.KZ i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je prvostepena presuda preinačena u delu koji se odnosi na krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, te zadržao kao pravilno utvrđene kazne zatvora za ova krivična dela i osudio okr. Dalibora Anđelkovića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca. U preostalom, nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u ukidajućem delu, pogrešno je prvostepeni sud izvršio prekvalifikaciju dela u odnosu na krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnicom jer je osnovano tužilac ukazao da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da količina od 103,79 grama opojne droge amfetamin predstavlja malu količinu opojne droge, a namera se može utvrđivati na osnovu objektivnih okolnosti, a što je u konretnom slučaju način pakovanja opojne droge, kao i činjenica da je okrivljeni posedovao predmete za razmeravanje opojne droge – dve elektronske vagice. 

 

20. april 2018. godine
DEJAN SUBOTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K br. 36/14 od 11. maja 2017. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 3. KZ i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Dejan Subotić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, dok je okr. Milan Ćulafić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, te je od okrivljenih oduzeta imovinska korist stečena izvršenjem krivičnog dela i to u iznosu od 12.000,oo evra koju su okrivljeni dužni da u dinarskoj protivvrednosti solidarno plate u korist budžetskih sredstava suda, kao i iznos od po 7.000,oo dinara. 

Okrivljeni Dejan Subotić je oglašen krivim što je tokom januara 2010. godine i u vremenskom kontinuitetu od decembra 2012. godine do 25. avusta 2013. godine u Valjevu, kao službeno lice, policijski službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u zvanju samostalnog policijskog inspektora, raspoređen na radno mesto šefa Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta u Odeljenju kriminilastičke policije Policijse uprave u Valjevu, neposredno zahtevao i primio novčanu korist za sebe od svedoka G.Đ, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši radnje koje ne bi smeo izvršiti, kao i da ne izvrši sve službene radnje koje je morao izvršiti, pa je tako od svedoka G.Đ, zahtevao i primio novčanu korist tokom januara 2010. godine u iznosu od 100,oo evra nedeljno, zauzvrat saopštavajući mu poverljive infomracije o akcijama ovlašćenih službenih lica usmerenih prema njemu, kao i da li je eventualno lišeno slobode neko lice koje je izjavilo da je opojnu drogu kupilo od svedoka G.Đ. pri čemu u navedenom periodu okrivljen ni jednom nije izvršio službenu radnju koju je morao da izvrši – pretres stana svedoka G.Đ, zbog čega su u januaru mesecu 2010. godine, bez prethodnog blagovremeno izveštavanja svog neposrednog starešine, šefa odseka okr. Subotića, policijski službenici PU Valjevo – Odeljenje kriminalističke policije preduzeli aktivnosti u vidu opserviranja i pretresa kuće koju je svedok G.Đ, iznajmio, u kojoj su pronašli veću količnu opojne droge i nakon toga svedoka lišili slobode, ali okr. Subotić je i po izlasku svedoka sa izdržavanja kazne zatvora odnosno od decembra meseca 2012. godine do 25. avgusta 2013. godine i dalje nastavio da od njega zahteva i prima novčanu korist u iznosu od 150,oo do 200,oo evra nedeljeno jer mu je opet omogućio da se i dalje nesmetano bavi prometom opojne droge, pravovremeno ukazujući mu da li su brojevi mobilnih telefona koje svedok koristi stavljen pod nadzor i snimanje, da li ga neki od policijskih inspektora opservira, uz ponovno neizvršavanje službene radnje – pretres stana svedoka, da bi se tako i 22. avgusta 2013. godine u prisustvu okr. Ćulafića sastao sa svedokom G.Đ, i tom prilikom od njega uzeo novčanu korist u iznosu od 2.000,oo dinara, a sa kojim svedokom su se ponovo sastali na tom istom mestu 25. avgusta 2013. godine kada je okr. Subotić svedoku potvrdio da zbog buduće bezbednije komunikacije sa okrivljenima za naredni sastanak opet kupi nove mobilne telefone i nove SIM kartice, nakon čega je uzeo 5.000,oo dinara novčane koristi od svedoka, dogovorivši da se ponovo na istom mestu sastanu 29. avgusta 2013. godine, nakon čega je zbog novčane koristi koju je uzeo od svedoka istom obećao da će policijskog službenika PU Valjevo premestiti na drugo radno mesto, u Odeljenje za imovinske delikte, kako više ne bi mogao da svojim operativnim radom ometa svedoka u kupoprodaji opojne droge, a da će ubuduće u odseku čiji je on šef na poslovima suzbijanja narkomanije raditi policijski službenici kojima će izdati naređenje da sve poslove moraju obavljati u dogovoru sa okr. Ćulafićem.

Okrivljeni Milan Ćulafić je oglašen krivim što je u vremenskom kontinuitetu od neutvrđenog dana krajem januara meseca pa do avgusta 2013. godine, u Valjevu, koristio istu situaciju, jedinstvo mesto izvršenja dela i kao službeno lice, policijski službenik MUP, u zvanju mlađeg policijskog inspektora, raspoređenog na radno mesto suzbijanja maloletničke delikvencije u Odseku za suzbijanje opšteg kriminaliteta u Odeljenju kriminalističke policije Policijske uprave u Valjevu, neposredno zahtevao i primio za sebe novčanu korist od svedoka G.Đ, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši radnje koje ne bi smeo izvršiti i da izvrši sve službene radnje koje je morao izvršiti.

Takođe, okr. Dejan Subotić i Milan Ćulafić su oglašeni krivim što su sredinom maja 2013. godine, postupajući po postignutom dogovoru, mestu i vremenu viđanja neovlašćeno prodali heroin, supstancu proglašenu za opojnu drogu, tako što su iskoristili svoj službeni položaj i ovlašćenja, te su od droge koju je PU Valjevo zaplenila i čuvala, oduzeli 1 kilogram heroina kojem su imali pristup zbog radnog mesta na kojem su bili zaposleni, da bi potom službenim vozilom PU Valjevo taj kilogram heroina odneli i neovlašćeno prodali sada osuđenom G.Đ, za iznos od 12.000,oo evra, nakon čega je G.Đ, heroin do koga je došao ovom kupovinom neovlašćeno držao i dalje prodavao trećim licima. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Valjevu, okr. Dejan Subotić i njegov branilac, kao i branilac okr. Milana Ćulafića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 14. marta 2018. godine doneo je presudu Kž1 1025/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

16. april 2018. godine
IVAN IVANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Po3 23/14 od 7. novembra 2017. godine okr. Ivan Ivanović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav 2. KZ.

Optužnim predlogom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Ivanu Ivanoviću je stavljeno na teret da je 28. marta 2014. godine, u Aranđelovcu, vršio proganjanje pojedinaca – oštećenih Mirjane Karanović, Nikole Đurička, Gorana Markovića, Svetislava Basare, Jelene Karleuše, Biljane Srbljanović, Miše Brkića, sad pok. Jovana Bajforda, Gorčina Stojanovića, Žarka Koraća, Latinke Perović, Borke Pavićević, Branka Raduna, Dragomira Anđelkovića, Petra Lukovića, Vladimira Arsenijevića, Verana Matića, Nataše Kandić, Ivana Vejvode, Srđe Popovića, Teofila Pančića, Sonje Biserko, Miljenka Derete, Jelene Milić, sada pok. Mirka Đorđevića, Srbijanke Turajlić, Milovana Drecuna, Nenada Lj. Stefanovića, Svetlane Lukić i Nebojše Krstića zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi, na taj način što je kao član Upravnog odbora i potrparol neregistrovanog udruženja građana „SNP Naši“ sačinio tekst „SPISAK 30 NAJVEĆIH SRBOMRZACA I IZDAJNIKA MEĐU JAVNIM LIČNOSTIMA“ koji je potom 28. marta 2014. godine objavio na internet stranici www.nasisrbija.org, u kojem je izneo vrednosne i činjenične stavove vezano za javno delovanje oštećenih, te u tekstu pozvao na njihovu odgovornost jer „isti nekažnjeno šire govor mržnje prema srpskom narodu i čine teška krivična dela diskriminacije i širenja verske, nacionalne i etničke mržnje i netrpeljivosti, a nikada do sada nisu izvedeni pred lice pravde, te da je najveći broj među njima direktno finansiran od strane SAD i drugih zapadnih država a da su njihovi antisrpski projekti često finansirani i od same države“, iznoseći vrednosni stav da su osobe sa spiska najveći srbomrzci i izdajnici među javnim ličnostima, te da ovakve njihove radnje predstavljaju konkretan primer antisrpskog delovanja za koje su većina od njih plaćeni od strane stranih država i stranih obaveštajnih struktura, sve u nameri stvaranja negativnog stereotipa prema oštećenima, izazivanja osude okoline te osećanja nesigurnosti i straha kod oštećenih u cilju njihovog proganjanja, a vezano za njihovo javno delovanje usmereno ka borbi za ravnopravnost ljudi, a potom za svako lice sa spiska naveo i konkretne radnje kojima potkrepljuje ovakav svoj stav.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 13. marta 2018. godine doneo je presudu Kž1 Po3 5/18 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud našao da tokom postupka nije priložen ni jedan dokaz koji bi ukazivao da je okrivljeni pratio, uhodio ili kontaktirao, protivno volji oštećenih, bilo koga od svedoka – oštećenih, kao ni bilo koje lice iz njegove organizacije, niti je zloupotrebljavao podatke oštećenih putem društvenih mreža i u tom slučaju ugrožavao njihovu sigurnost, ako bi se na ovan način u širem smislu tumačio pojam proganjanja.

Ovo posebno, ako se imaju u vidu iskazi svedoka – oštećenih iz kojih proizlazi, a kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, da nakon objavljivanja navedenog spiska i teksta nisu bili u kontaktu sa okrivljenim, čak i neki koji su ga sreli nisu imali neprijatnosti sa njegove strane, niti ih je bilo ko kontaktirao što i po oceni Apelacionog suda ukazuje da nema dokaza da je okrivljeni preduzimao bilo koju radnju koja bi se mogla podvesti pod proganjanje.

Ovo sve uzimajući u obzir da se radi o javnim ličnostima, njihovom javnom delovanju, te su iste u navedenom kontekstu i više izložene promatranju javnosti, iznetim stavovima i zalaganju, pa samim tim i kritikama i iznošenju različitih komentara. Bilo koja negativna konotacija vezana za ličnost i rad, a posebno tekstovi sa pravljenjem spiskova, nose sa sobom osećaj nelagode, neprijatnosti i nesigurnosti, a kod nekih ugroženost i progonjenost, a posebno imajući u vidu da su svedoci – oštećeni javne ličnosti i da se radi o njihovom javnom delovanju i zalaganju, ali se isto u krivičnopravnom smislu ne može podvesti pod proganjanje od strane okrivljenog. Dakle, pravilno prvostepeni sud nalazi da nije dokazano ni postojanje subjektivnih elemenata krivičnog dela s obzirom na to da nema dokaza da je umišljaj okrivljenog išao za tim da objavljivanjem teksta na portalu vrši proganjanje pojedinaca koji se zalažu za ravnopravnost.


 

5. april 2018. godine
ALEKSANDAR NOVAKOV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 34/17 od 25. decembra 2017. godine okr. Aleksandar Novakov je zbog izvršenja produženog krivičnog obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. stav 2.  KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina. Zakonski zastupnik maloletne oštećene je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. marta 2018. godine doneo je presudu Kž1 18/18 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

 

detaljnije

2.03.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2018

30. mart 2018. godine
RADAN UROŠEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 61/15 od 22. novembra 2017. godine okr. Radan Urošević je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Radan Urošević je oglašen krivim što je tokom noći između 17. i 18. januara 2015. godine, u Beogradu, pokušao da liši života na svirep način svoju suprugu, i to tako što je nakon svađe i fizičkog nasrtaja na oštećenu, ista napustila stan u kom je živela sa njim i otišla do stana u kom joj žive deca u nameri da pobegne i izbegne dalji sukob sa njim, za koje vreme okrivljeni odlazi do obližnje benzinske pumpe gde kupuje benzin u većoj flaši vode i dolazi do tog stana, gde zvoni, a potom udara po vratima stana usled čega mu je oštećena otvorila vrata da bi je nakon kraće rasprave polio benzinom, a na njeno pitanje „Šta to radiš čoveče?“ odgovorio „Ja ću otići u zatvor, a ti ćeš goreti u paklu!“, nakon čega upaljačem pali benzin kojim je polio oštećenu, usled čega plamen zahvata telo oštećene koja je na taj način zadobila teške telesne povrede opasne po život, usled čega je trpela bolove najjačeg intenziteta, u rangu nepodnošljivih, s tim da je smrt oštećene otklonjena pružanjem pomoći od strane komšije koji je ugasio vatru sa njenog tela i pravovremenim i adekvatnim medicinskim zbrinjavanjem, dok je okrivljeni koristeći pometnju pobegao sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 14. marta 2018. godine doneo je presudu Kž1 133/18 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je prilikom odlučivanja o izvoru, vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom pravilno cenio sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena, te je ovim okolnostima dao odgovarajući značaj. Tako, kao olakšavajuće okolnosti na strani ovog okrivljenog, prvostepeni sud je uzeo u obzir njegov raniji život i činjenicu da je krivično delo izvršio u stanju uračunljivosti koja je bila smanjena, ali ne bitno, dok je od otežavajućih okolnosti cenio pobude zbog kojih je okrivljeni izvršio krivično delo, odnosno činjenicu da je isto izvršio zbog ljubomore, kao i činjenicu da je prilikom vršenja krivičnog dela pokazao upornost i rešenost da delo izvrši, s obzirom na to da ga u vršenju istog nije sprečilo ni to što se oštećena nakon prethodnog verbalnog i fizičkog sukoba, sklonila od njega na drugu udaljenu lokaciju, tj. u drugi stan, pa je pravilno ceneći sve iznete okolnosti i dajući im adekvatan značaj okrivljenog pravilno osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina.


 

30. mart 2018. godine
GORDAN ČOLOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  187/17 od 10. jula 2017. godine okr. Gordan Čolović je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 26. februara 2018. godine doneo je presudu Kž1 1392/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Gordana Čolovića, zbog nedostatka dokaza, oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Gordanu Čoloviću je stavljeno na teret da je 26. februara 2010. godine neovlašćeno prenosio radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu tako što je u Briselu dogovorio i predao okrivljenom D.M, prema kome je krivični postupak pravnosnažno okončan, jedan paketić u kome se nalazilo 198,41 grama smeše kokaina, fenacetina i manitola, da ga iz Brisela doveze do benzinske pumpe na Novosadskom putu, što je on i učinio 27. februara 2010. godine, te predao ovaj paketić okrivljenom N.V, prema kome je takođe krivični postupak pravnosnažno okončan, koga je okr. Čolović poslao na pomenutu benzinsku pumpu da donese 700,oo evra i preuzme paketić droge, što je ovaj i učinio, te dao D.M. čast za uslugu, jedan paketić od 0,52 grama smeše kokaina, fenacetina i manitola.

 

28. mart 2018. godine
JUGOSLAV PETRUŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 3984/10 od 16. juna 2017. godine okr. Jugoslav Petrušić, Milorad Pelemiš, Slobodan Orašanin, Branko Vlačo i Rade Petrović su oslobođeni od optužbe da su izvšili po jedno krivično delo špijunaža iz člana 128, stav 3. KZ.

Optužnicom je okr. Jugoslavu Petrušiću, Miloradu Pelemišu, Slobodanu Orašaninu, Branku Vlači i Radetu Petroviću stavljeno na teret da su tokom 1999. godine, u Beogradu, za vreme ratnog stanja, stupili u francusku obaveštajnu službu, na taj način što je okr. Petrušić, kao pripadnik te službe, krajem marta doputovao iz inostranstva da bi delovao na teritoriji SRJ, dok su se ostali okrivljeni, koji su znali za tu čienjnicu, početkom aprila stavili pod njegovu komandu za novac, pa su se njih petorica sredinom aprila kao dobrovoljci uključili u sastav jednice Vojske Jugoslavije.

Takođe, prvostepenom presudom je odbijena optužba:

  • prema okr. Miloradu Pelemišu za izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. KZ i
prema okr. Slobodanu Orašaninu za izvršenje krivičnog dela neovlašćenog držanja vatrenog oružja i municije iz člana 33, stav 2. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 21. marta 2018. godine doneo je presudu Kž1 10/18 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je, kada je u pitanju izvršenja krivičnog dela špijunaža, između ostalog, pravilno utvrdio da su okrivljeni nakon regrutovanja od strane nadležnog organa Vojske Jugoslavije bili pripadnici Vojske Jugoslavije, te da su po odluci nadležnih organa Vojske bili upućeni na teritoriju Kosova i Metohije, te da nije izveden nijedan dokaz koji bi potvrdio navode optužnice da su okr. Pelemiš, Orašanin, Vlačo i Petrović stupili u francusku obaveštajnu službu za vreme ratnog stanja, kao i da su se početkom aprila 1999. godine stavili pod komandu okr. Petrušića (koji je inače bio major VJ u vreme ratnog stanja) za novac i da su se kao pripadnici francuske obaveštajne službe, zajedno sa okr. Petrušićem, sredinom aprila 1999. godine kao dobrovoljci uključili u sastav jednica VJ, u prilog kom pravilnom zaključku prvostepeni sud navodi naročito iskaze pripadnika Službe vojne i civilne bezbednosti. Takođe, činjenicu da je okr. Petrušić imao državljanstvo Srbije i Francuske ne spori ni tužilac, kao ni činjenicu da je okr. Petrušić znatno ranije u odnosu na inkriminisani period stupio u tu službu, o čemu govori veliki broj svedoka i sam okrivljeni, kao i da je on, kao pripadnik te službe, upoznao bezbednosne službe SRJ, kako vojne, tako i civilne, sa tom činjenicom, još sredinom 90 – ih godina, te i po oceni Apelacionog suda, okr. Petrušić nije stupio za vreme ratnog stanja, što predstavlja kvalifikatornu okolnost, u francusku obaveštajnu službu, niti je ta služba strana za lice koje je francuski državljanin. Kako izjavljenom žalbom nije dovedena u pitanje pravilnost zaključka prvostepenog suda da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo špijunaža, to je pravilno prvostepeni sud okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili to krivično delo.

U odnosu na krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i neovlašćeno držanje vatrenog oružja i municije, za koje je prema okr. Miloradu Pelemišu i Slobodanu Orašaninu odbijena optužba, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da je za navedena dela nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

 

26. mart 2018. godine
ĐORĐE PRELIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 349/15 od 7. juna 2017. godine okr. Đorđe Prelić je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina.  

Okrivljeni Đorđe Prelić je oglašen krivim što je 17. septembra 2009. godine, u Beogradu, pri bezobzirnom i nasilničkom ponašanju u planiranom i organizovanom napadu na francuske državljanje, navijače fudbalskog kluba „Tuluz“, koji su došli da posmatraju fudbalsku utakmicu „Partizan – Tuluz“, okr. Đorđe Prelić, zajedno sa pravnosnažno osuđenim Ljubomirom Markovićem, Ivanom Grkovićem, Dejanom Puzigaćom, Jovanom Karbićem, Draganom Tomasovićem, Milanom Vujovićem, Branimirom Četnikom, Vladanom Suvajcem, Stefanom Veličkovićem, Milanom Tarlaćem i Bojanom Matijevićem svesno zajednički delujući, lišili života oštećenog Taton Sinkler Peter Brisa tako što su mu naneli teške telesne povrede opasne po život koje su 29. septembra 2009. godine prouzrokovale njegovu smrt, kojom prilikom su pravnosnažno osuđeni Stepa Petrović i Dejan Stanković, pripadnici ove grupe, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavali spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 23. februara 2018. godine presudu Kž1 1233/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Đorđa Prelića zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da nije osuđivan za dela iste vrste, lične i porodične prilike, njegovo korektno držanje pred sudom i priznanje određenih činjenica koje sudu olakšavaju utvrđivanje odlučnih činjenica, odnosno okolnosti događaja i njegovu konkretnu ulogu u događaju, međutim, tim okolnostima, nije dat pravilan značaj, pa je usvajanjem žalbe okrivljenog i njegovih branilaca presuda preinačena u pogledu odluke o kazni, s tim što je Apelacioni sud, između ostalog, posebno cenio njegovu mladost prilikom izvršenja dela. Apelacioni sud nalazi da se može očekivati da će se u konkretnom slučaju, s obzirom na težinu dela (za koje je u krivičnom postupku za isti događaj odnosno isto krivično delo osuđeno više lica na efektivne kazne zatvora), na posledice, stepen krivice okrivljenog i stepen ugroženosti zaštićenog dobra i kaznom zatvora u trajanju od 10 godina postići svrha kažnjavanja i svrha izricanja krivičnih sankcija uošte, odnosno da će ova kazna uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela.


 

23. mart 2018. godine
MILAN JOVIČIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 979/13 od 15. maja 2017. godine okr. Milan Jovičić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošese i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina, dok je okr. S.M. zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te je prema S.M. određena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog pištolja.

Okrivljeni S.M. je oglašen krivim što je u periodu od 15. do 17. marta 2012. godine, u Padinskoj Skeli i Beogradu, pomagao okr. Milanu Jovičiću da ne bude otkriven za izvršeno krivično delo, na taj način što je nakon što je okrivljeni Jovičić po izvršenju krivičnog dela ubistva oštećenog N.L. došao u stan okr. S.M, od okrivljenog okr. Jovičića primio pištolj iako je znao da je okr. Jovičić istim izvršio krivično delo, a koji mu je okr. Jovičić predao sa namerom da okr. S.M. navedeni pištolj baci i torbicu sa ličnim stvarima N.L. i omogućio okr. Jovičiću da se u njegovom stanu presvuče, nakon čega se okr. Jovičić udaljio u NN pravcu, a okr. S.M. neovlašćeno nosio navedeni pištolj na taj način što je nakon nekoliko dana isti odneo u stan svoje majke gde je ostavio pištolj i torbicu oštećenog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 20. februara 2018. godine doneo presudu Kž1 1088/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu u odnosu na okr. Milana Jovičića i istog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, dok je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. S.M, odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

Optižnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milanu Jovičiću je stavljeno na teret da je u noći između 14. i 15. marta 2012. godine u Padinskoj Skeli lišio života oštećenog M.L, na taj način što je iz pištolja koji je neovlašćeno nosio ispalio više projektila u pravcu oštećenog nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život usled kojih povreda je oštećeni na licu mesta preminuo, nakon čega je okr. Jovičić napustio lice mesta i otišao u stan okr. M.S, u kom stanu se okr. Jovičić presvukao, a navedeni pištolj, zajedno sa torbicom oštećenog, predao  okr. M.S, sa namerom da okr. S.M. baci negde navedene stvari.

Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na okr. Milana Jovičića izvedeni dokazi, potvrda o oduzetim predmetima, zapisnici o pretresanju stana, zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje sudskih veštaka i iskazi svedoka, ne ukazuju sa nesumnjivom sigurnošću da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom lišio života oštećenog N.L, niti iz odbrane okr. S.M. proizlazi da je okr. Jovičić, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u dispozitivu optuženog akta lišio života N.L. Kod napred iznetog, a kako je ostala sumnja u pogledu činjenice ko je lišio života pok N.L, kao bitne činjenice od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela koje se okr. Jovičiću stavlja na teret, kao i sumnju u pogledu činjenice da je okr. Jovičić kritičnom prilikom nosio predmetni pištolj kako mu se to stavlja na teret optužnim aktom, to je Apelacioni sud, u nedostatku dokaza, okrivljenog oslbodio od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošese i promet oružja i eksplozivnih materija.


 

9. mart 2018. godine
MILjAN PANTELIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 59/16 od 29. decembra 2016. godine okr. Miljan Pantelić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, 7. februara 2018. godine doneo presudu Kž1 1189/17 kojom je preinačno prvostepenu presudu i okr. Miljana Pantelića zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine (Napomena: protiv presude ovog suda dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljeni Miljan Pantelić je oglašen krivim što je u periodu od oktobra meseca 2011. godine do oktobra meseca 2012. godine, u Smederevu i Beogradu, posredovao u prodaji opojne droge na taj način što je povezao P.M. sa I.I. od koga je P.M. kasnije kupovao opojnu drogu, te je novac za preuzetu drogu P.M. u više navrata davao okrivljenom koji je taj novac odnosio i predavao I.I.


 

9. mart 2018. godine
UROŠ STOJANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 877/11 od 22. aprila 2016. godine:

  • okr. Uroš Stojanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 4. KZ, te dva krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ i devet krivičnih dela razbojništva, u saizvršilaštvu, iz člana 206. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina,
  • okr. Mihailo Naumoski je zbog izvršenja četiri krivična dela razbojništva, u saizvršilaštvu, iz člana 206. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i
  • okr. Živko Mitrevski zbog izvršenja dva krivična dela razbojništva, u saizvršilaštvu, iz člana 206. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Uroš Stojanović je obavezan da oštećenom privrednom društvu „E“ na ime imovinsko-pravnog zahteva isplati iznos od 125.951,93 dinara, te je obavezan da zajedno sa okr. Živkom Mitrevskim oštećenom privrednom društvu „Z“ na imovisko-pravnog zahteva solidarno isplati iznos od 2.387.508,48 dinara, dok je navedeno privredno društvo radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva u preostalom iznosu od 1.812.491,52 dinara upućeno na parnicu. Oštećeno privredno društvo „T“ i oštećeni B.B. su radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Dalje je prvostepenom presudom oduzeta i imovinska korist, te su okrivljeni obavezani da sledeće iznose novca uplate u korist budžeta Republike Srbije i to:

  • okr. Uroš Stojanović iznos od 294.634,00 dinara, te iznos od 720.693,47 dinara,
  • okr. Uroš Stojanović i okr. Mihailo Naumoski iznos od 262.922,00 dinara, te iznos od 687.873,59 dinara, te iznos od 1.606.086,85 dinara i iznos od 4.066.559,36 dinara i
  • okr. Uroš Stojanović i Živko Mitrevski iznos od 328.836,70 dinara.

Okr. Uroš Stojanović je oglašen krivim što je 24. januara 2011. godine, u pošti u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog pri izvršenju krivičnog dela razbojništva. Takođe okr. Stojanović je oglašen krivim i što je 17. decembra 2008. godine (zajedno sa okr. Živkom Mitrevskim), te 26. aprila (zajedno sa okr. Živkom Mitrevskim), 7. juna 2010. godine (zajedno sa okr. Mihailom Naumoskim), te 21, 25. januara (zajedno sa okr. Mihailom Naumoskim), te 18. marta, 28. marta (zajedno sa okr. Mihailom Naumoskim), te 11. aprila 2011. godine (zajedno sa okr. Mihailom Naumoskim) izvršio, u saizvršilaštvu, krivična dela razbojništva, te 7. juna 2010. godine i 24. januara 2011. godine izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Takođe, prvostepenom presudom:

  • prema okr. Mihailu Naumoskom je odbijena optužba da je 24. januara 2011. godine izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju, u saizvršilaštvu, iz člana 114, tačka 4. KZ, te pet krivičnih dela razbojništvo, u saizvršilaštvu, iz člana 206. KZ i osam krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ,
  • prema okr. Urošu Stojanoviću je odbijena optužba da je izvršio tri krivična dela razbojništvo, u saizvršilaštvu, iz člana 206. KZ i deset krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ,
  • prema okr. Aleksandru Mrviću je odbijena optužba da je izvršio jedno krivično delo razbojništvo, u saizvršilaštvu, iz člana 206. KZ i jedno krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ i
  • prema okr. Živku Mitrevskom je odbijena optužba da je izvršio jedno krivično delo razbojništvo, u saizvršilaštvu, iz člana 206. KZ i dva krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ.

Oštećena S.J, te oštećeno privredno društvo „A“ i oštećena banka „Poštanska štedionica“ su radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Mihailo Naumoski i njegov branilac, te branioci okr. Uroša Stojanovića i Živka Mitrevskog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 2. februara 2018. godine doneo je presudu Kž1 1116/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

2. mart 2018. godine
ALEKSANDAR PRERADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 4218/10 od 10.oktobra 2017. godine okr. Aleksandar Preradović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ i jedno produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357, stav 3.KZ. Oštećeno preduzeće GSP „Beograd“ je upućeno da svoj imovinsko - pravni zahtev ostvari u parničnom posutpku.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Aleksandru Preradoviću je stavljeno na teret da je u periodu od 23. septembra 2008. godine do 13. februara 2009. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice – direktor i vlasnik preduzeća „N“, iskorišćavanjem svog položaja pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 35.671.865,86 dinara, tako što je na osnovu ugovora i aneksa ugovora o kupoprodaji karata za pojedinačnu vožnju vozilima GSP “Beograd“, koji je zaključen između ovog preduzeća i GSP „Beograd“ preuzeo 1.230.000 karata za pojedinačnu vožnju ukupne vrednosti 37.764.400,00 dinara, te potom preuzete karte prodavao u više navrata za gotov novac ukupne vrednosti 35.671.865,86 dinara, te tako dobijeni novac nije uplatio na račun preduzeća čiji je direktor, niti je ovako ostvaren prihod proknjižen na blagajni svog preduzeća, već je novac zadržavao za sebe i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 35.671.865,86 dinara, a za koji iznos je oštetio preduzeće „N“ koje nije izvršilo isplatu ugovorene kupoprodajne cene karta vrednosti od 37.660.571,05 dinara GSP „Beograd“, s tim da je i kao odgovorno lice  - diretkor u preduzeću „N“ u 60 službenih isprava, računa – otpremnica uneo neistinite podatke da je ovo preduzeće preduzeću „P“ prodalo karte za pojedinačnu vožnju u vozilima GSP „Beograd“, račune – otpremnice overio svojim potpisom i službenim pečatom iako prodaja karata suštinski nije izvršena jer je preduzeće „P“ koje je obavljalo simulovane pravne poslove upisan u registar privrednih subjekata od strane lica čiji identitet nije utvrđen, uz upotrebu lične karte svedoka Lj.B.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 31. januara 2018. godine doneo je presudu Kž1 1336/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je pravilno zaključio prvostepeni sud da nije dokazano da je okr. Aleksandar Preradović izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica tako što je iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 35.671.865,86 dinara, odnosno da nije dokazano da okrivljeni novac od prodatih karata nije uplatio na ime preduzeća „N“, čiji je direktor, niti da ostvareni prihod nije proknjižio na blagajni preduzeća, već da je novac zadržao za sebe, s obzirom na to da iz ekonomsko-finansijskog veštačenja proizlazi da su sve uplate i isplate uredno knjižene odnosno da nema dokumentacije koja bi ukazivalo na to da je preduzeće „P“ prodavalo neposredno gotov novac od prodatih karata za pojedinačne vožnje preduzeću „N“ jer bi za to morao da postoji ulaz i izlaz iz blagajne i jednog i drugog preduzeća, što potvrđuje i dopis banke iz kog je utvrđeno da su po dinarskom tekućem računu za period od 23. septembra do 31. decembra 2008. godine, kada je bila poslednja transakcija, transakcije obavljene, ali bez uplata ili isplata gotovine.

Istovremeno, po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je našao prvostepeni sud da nema dokaza ni da je okrivljeni izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju, odnosno da je uneo neistinite podatke u 60 službenih isprava, računa – otpremnica kojima je preduzeće „N“ preduzeću „P“ prodalo karte za pojedinačnu vožnju u vozilima GSP „Beograd“ za iznose taksativno navedene u optužnici, i da je otpremnice overavao potpisom i službenim pečatom, iako prodaja suštinski nije izvršena, s obzirom na to da iz ekonomsko-finansijskog veštačenja jasno i nedvosmisleno proizlazi da nema dokumenata koji ukazuju na to da je preduzeće „N“ predavalo neposredno gotov novac od prodatih karata za pojedinačne vožnje okrivljenom, budući da bi za to trebalo da postoji ulaz i izlaz iz blagajne i jednog i drugog preduzeća, a što tokom postupka nije utvrđeno, dodatno imajući u vidu da ne postoji ni jedan dokaz, vezano za navedene otprmenice, koje bi ukazivalo da je okrivljeni iste izdavao, a da pritom iznose dobijene po tom osnovu nije knjižio.


 

2. mart 2018. godine
DRAGAN SUPUROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 6/10 od 13. aprila 2016. godine okr. Dragan Supurović i S.P. su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 3. maja 2017. godine doneo presudu Kž1 1465/16 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na okr. S.P, dok je prvostepena presuda preinačena u delu koji se odnosi na okr. Dragana Supurovića i isti okrivljeni je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu (Napomena: protiv dela presude koja se odnosi na okr. Supurovića dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljeni Dragan Supurović je oglašen krivim što je 22. septembra 1994. godine, u bašti kafića u Beogradu, lišio života I.P. i pri tome je doveo u opasnost živote više lica, jer je nakon ulaska u kafić prišao stolu za kojim je sedeo I.P, na udaljenosti većoj od jednog metra i iz pištolja ispalio više hitaca u pravcu I.P. i pogodio ga u telo, kojom prilikom su mu nanete povrede od kojih je kod I.P. nastupila smrt, a ispaljenim hicima pogođeni su i gosti kafića oštećeni A.M. i M.N i zadobili lake telesne povrede, te su time njihovi život, kao i životi B.D. i D.M, koji su sedeli pored I.P. dovedeni u opasnost.

Po nalaženju Apelacionog suda u odnosu na deo optužbe koji se odnosi na okr. S.P. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da Javni tužilac nije dokazao da je na pok. I.P. pucao okr. S.P, dok u odnosu na deo optužbe koji se odnosi na okr. Supurovića prvostepeni sud je pogrešio kada je zaključio da nije dokazanao da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Pogrešan zaključak prvostepenog suda rezultat je pogrešne ocene izvedenih dokaza. Naime, Apelacioni sud, s obzirom na činjenično stanje utvrđeno tokom postupka, nalazi da su se u radnjama okr. Supurovića stekla sva bitna obeležja krivičnog dela ubistva jer je hicima iz pištolja lišio života pok. I.P. i tom prilikom doveo u opasnost živote lica, A.M. i N.M, koji su tom prilikom zadobili lake telesne povrede, kao i B.D. i D.M, koji su sedeli za stolom pored pok. I.P. Kako nije bilo okolnosti koje bi isključivale njegovu krivičnu odgovornost, jer njegova uračunljivost nije bila dovedena u sumnju niti su postojale okolnosti koje bi isključivale protivpravnost njegovog dela, to ga je sud oglasio krivim za učinjeno krivično delo.

Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen odgovornosti okrivljenog. Ceneći ostale okolnosti, kao otežavajuću okolnost je imao u vidu njegov raniji život, dok nije našao postojanje olakšavajućih okolnosti, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, pošto smatra da je ovakva kazna srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i krivičnoj odgovornosti okrivljenog, kao i da je dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenog u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela, a i radi postizanja generalne prevencije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući u trećem stepenu, nakon održane sednice veća, dana 26. januara 2018. godine doneo rešenje Kž3 22/17 kojim je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu osnovano se izjavljenim žalbama branioca okrivljenog ukazuje da je ožalbena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da ista nema razloga o odlučnim činjenicama, zbog čega se, bar za sada, ne mogu prihvatiti ni činjenični ni pravni zaključci na kojima se presuda zasniva.

 


 

 

detaljnije

9.02.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2018

23. februar 2018. godine
MIODRAG ĐORĐEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu okr. Miodrag Đorđević je zbog izvršenja u periodu od sredine septembra meseca 2015. godine do 27. decembra 2015. godine, u Lazarevcu, krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  20. februara 2018. godine presudu Kž1 1329/17 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdždio prvostepenu presudu.


 

9. februar 2018. godine
VOJISLAV MITKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K br. 335/17 od 2. oktobra 2017. godine okr. Vojislav Mitković je  zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode, u saizvršilaštvu, iz člana 132, stav 3. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja 0,42 grama usitljenih delova listova i cvasti biljke „kanabis“.

Okrivljeni Vojislav Mitković je oglašen krivim što je 12. avgusta 2016. godine u Beogradu, učestvovanjem u radnji izvršenja, oštećenog Z.L, oduzimanjem slobode kretanja, protivpravno lišio slobode na svirep način, na taj način što je zajedno sa dva N.N. lica prišao parkiranom vozilu oštećenog, koji je zatim elektrošokerom onesposobljen i izvučen iz vozila, pri čemu mu je okrivljeni, zajedno sa N.N licima, sve vreme rukama i nogama zadavao udarce u predelu glave i tela dok je oštećeni dozivao u pomoć pokušavajući da pobegne u više pravaca u čemu je bio sprečen i savladan stavljanjem lisica na ruke, kada je oboren na zemlju, gde je nastavljeno sa udaranjem oštećenog na očigled prisutnih građana na čije reagovanje se okrivljen sa N.N licima predstavio kao policija, da bi nakon toga oštećeni bio odvučen do drugog vozila koje je bilo parkirano u neposrednoj blizini, uguran na zadnje sedište tog vozila, u koje vozilo je ušao i okrivljeni sa N.N licima i odvezen na nepoznatu lokaciju.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Vojislav Mitković je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško telesne povrede, u saizvršilaštvu, iz člana 121, stav 1. KZ.

Optužnim predlogom Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Vojislavu Mitkoviću je stavljeno na teret da je 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, nakon što je oštećeni  Z.L. bio odvučen do drugog vozila koje je bilo parkirano u neposrednoj blizini i uguran na zadnje sedište tog vozila, a zatim odvezen na nepoznatu lokaciju, gde je okrivljeni, zajedno sa N.N licima, izvukao oštećenog iz tog vozila i nastavio sa njima da mu zadaje udarce u predelu glave i tela i time mu naneo povrede koje u sve ukupnom dejstvu čine jednu jedinstvenu tešku telesnu povredu, nakon čega je oštećeni ponovo uguran u vozilo i ostavljen kod „Instituta za kukuruz“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Treći osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  31. januara 2018. godine rešenje Kž1 1386/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da ista sadrži nejasne razloge o odlučnim činjenicama važnim za pravilno presuđenje u ovoj krivično-pravnoj stvari, odnosno o odlučnim činjenicama u obrazloženju nisu dati jasni i argumentovani razlozi. Naime, u obrazloženju prvostepene presude izostala je kompletna, detaljna i uporedna analiza izvedenih dokaza, te navođenje koje su odlučne činjenice iz kojih dokaza utvrđene, odnosno kojim dokazima se utvrđuju radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim.


 

9. februar 2018. godine
STANKO BUHANAC I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br 414/15 od 11. jula 2017. godine okr. Stanko Buhanac je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ, te krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela neovlašćeno nošeće oružja iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na  jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina (u izrečenu kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine po pravnosnažnoj presudi), dok je okr. Nemanja Ivanov zbog izvršenja krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine (u izrečenu kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci po pravnosnažnoj presudi). Oštećene su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Stanko Buhanac i Nemanja Ivanov su oglašeni krivim što su 18. januara 2015. godine, u restoranu hotela „M“ u Beogradu, u saizvršilaštvu, prvo naneli lake telesne povrede oštećenom V.V, na taj način što je oštećeni prišao za stolom za kojim su sedeli okr. Buhanac, Ivanov i N.N, prema kome je krivični postupak razdvojen, te između oštećenog i N.N. je izbila svađa, a potom i tuča, kada okr. Buhanac iz jakne vadi pištolj, a koji je novlašćeno nosio sa sobom, a okr. Ivanov lažni pištolj i pridružuju se fizičkom obračunu na strani N.N, udarajući oštećenog navedenim predmetima kao sredstvima podobnim da telo teško povredi u predelu glave, kojom prilikom su oštećenom u kratkom vremenskom periodu naneli jednu za drugom lake telesne povrede, a zatim je okr. Buhanac lišio života oštećenog, tako što je navedenim pištoljem zadao udarac oštećenom u zadnji deo glave i pritom pritiskom na obarač pištolja izazvao ispaljenje jednog projektila u oštećenog u predelu vrata sa zadnje strane, kojom prilikom je istom naneo tešku telesnu povredu opasnu po život od koje je oštećeni pao na tlo, nakon čega su se okr. Buhanac, Ivanov i N.N, zajedno udalji sa lica mesta, a oštećeni je zatim prevežen u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, gde je u ambulanti reanimacije preminuo istog dana usled povrede zadobijene vatrenim oružjem.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Nemanja Ivanov je oslobođen od optužbe da je prilikom izvršenja ovog krivičnog dela neovlašćeno nosio sa sobom vatreno oružje čime bi izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, doneo 23. januara 2018. godine presudu Kž1 1296/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u odnosu na okr. Stanka Buhanca i to tako što je radnje ovog okrivljenog pravno kvalifikovao kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ i krivično delo neovlašćeno nošenje oružja iz člana 348. stav 4. KZ, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina (u izrečenu kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine po pravnosnažnoj presudi). U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu u kome je prvostepena presuda preinačena,  osnovani su navodi branioca okr. Stanka Buhanca da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon kada je radnje ovog okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo lake telesne povrede. Naime u konkretnom slučaju postoji samo jedno, a ne više krivičnih dela, s obzirom na to da krivično delo ubistvo za koje je okr. Buhanac oglašen krivim u ovom krivičnom postupku u potpunosti obuhvata biće krivičnog dela laka telesna povreda imajući u vidu izvršenje krivičnog dela ubistvo takoreći pokriva krivično delo lake telesne povrede koje je prateće krivično delo i koje usled toga biva konsumirano. Iz iznetih razloga prema oceni, Apelacionog suda, u inkriminisanim radnjama okrivljenog Buhanca stiču se sva zakonski bitna obeležaja krivičnog dela ubistvo i krivičnog dela neovlašćenog nošenja oružja. 


 

 

detaljnije

13.01.2018.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2018

29. januar 2018. godine
BOŠKO RADIČEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 359/17 od 26. oktobra 2017. godine okr. Boško Radičević je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i od okrivljenog je oduzeto 212, 61 grama opojne droge marihuana i elektronska vagica za precizno merenje. Takođe, od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 1.200,oo dinara.

Okrivljeni Boško Radičević je oglašen krivim što je 5. juna 2017. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu – marihuanu, na taj način što je u džepu šorca koji je imao na sebi držao 5 pvc paketića u kojima se nalazila opojna droga marihuane ukupno neto mase 4,03 grama i novac u iznosu od 1.200,oo dinara, što je pronađeno kada je vozilom kojim je upravljao zaustavljen od strane policijskih službenika, dok je u iznajmljenom stanu držao ukupno 119 paketića opojne droge marihuana ukupne neto mase 208,58 grama namenjenih prodaji, što je sve pronađeno prilikom pretresa što je učinjeno od strane policijskih službenika kojom prilikom je pronađena elektronska vagica za precizno merenje. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 15. januara 2018. godine doneo je presudu Kž1 1374/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.


 

29. januar 2018. godine
NENAD ROSO I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 177/16 od 14. juna 2017. godine okr. Nenad Roso, Željko Šeatović, Jovica Veličkov i Nadežda Stojković su oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo prevare u produženom trajanju iz člana 208, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Rosou, Željku Šeatoviću, Jovici Veličkovu i Nadeždi Stojković je stavljeno na teret da su tokom 2007, 2008. i 2009. godine, u Beogradu, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist veću od 1.500.000,oo dinara, kao saizvršioci, lažnim prikazivanjem činjenica da upotreba električnog aparata „Rajf generator“ u kombinaciji sa upotrebom određenih preparata i lekova, dovodi do izlečenja teških bolesti doveli u zabludu oštećena lica i time ih naveli da im ista na štetu svoje imovine predaju ukupan iznos od 15.576.515,oo dinara, tako što su se prethodno reklamirali na televiziji, pri čemu se okr. Nenad Roso lažno predstavljao kao doktor alternativne medicine za koju ne poseduje sertifikat o stručnosti za bavljenje istom, promovišući svoju metodu lečenja nazvanu „Nulta terapija“, a koja se sprovodi upotrebom električnog aparata koji je nazvao „Rajf generator“, koji je izrađivao i servisirao okr. Željko Šeatović, s tim što navedeni aparat nije registrovan kod nadležnih organa Republike Srbije, niti za isti okrivljena lica poseduju sertifikat i atest o tehničkoj ispravnosti, predstavljajući oštećenim licima da će korišćenjem navedenog aparata i upotrebom lekova dovesti do izlečenja bolesti karcinoma i leukemije, te su se tako oštećena lica javljala na mobilne telefone okr. Nadeždi Stojković radi zakazivanja pregleda, koje je inače okr. Nenad Roso vršio na lokacijama po Beogradu, a od okr. Jovice Veličkova poručivali preporučene preparate.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. decembra 2017. godine doneo je presudu Kž1 1126/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda u prilog zaključku da nije dokazana prevarna namera okrivljenih prvostepeni sud je pravilno imao u vidu razumna merila rasuđivanja čak i teško bolesnog čoveka da može biti garantovano izlečen u odststvu medicinskog pregleda, bez medicinske dijagnostike i bez potpunog uvida u medicinsku dokumentaciju, dalje, da su pojedini oštećeni se izjasnili bilo da nisu ozbiljno verovali u izlečenje, bilo da su se njihovi bližnji hvatali za slamku jer ništa više nije pomagalo. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da  nije dokazano da su okrivljeni doveli u zabludu oštećene da će garantovano biti izlečeni s obzirom na to da je svakom oštećenom odmah predata brošura čiji je naslov „Imate li rak“  a podnaslov je „Ovo je jedini način da ga pokušate pobediti“ iz čega pravilno prvostepeni sud zaključuje da je terapija predstavljala samo mogućnost da se pokuša pobediti rak. Dalje, pravilno je prvostepeni sud čitanjem prijemnog lista i upustva za rukovanje aparatom „Rajf generator“ utvrdio da je to uređaj za rešavanje uzroka poremećaja koji je doveo do bolesti. Iz spisa proizlazi da je u navedenom uputstvu eksplicitno, boldovanim slovima navedeno da to nije zvanično priznat medicinski uređaj koji služi samo u svrhu testiranja gde je svaka druga upotreba aparata na vlastitu odgovornost svakog potpisnika prijemnog lista. Dalje, ne stoji ni žalbeni navod da su se svi oštećeni koji su ispitani u prvostepenom postupku nalazili u situaciji suočeni sa najtežim bolestima koje današnjica poznaje.

Imajući u vidu navedeno Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilnom analizom zaključio da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, te je pravilno okrivljene oslobodio od optužbe.

Naime, za osuđujuću presudu je potrebno da se izvesno dokaže da su svi okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, a nije dovoljno da postoje okolnosti koje njihovu odbranu dovode u sumnju. U konkretnom slučaju nema takvih dokaza na osnovnih kojih bi sud sa izvesnošću uzeo za utvrđeno da su okrivljeni izvršili krivično delo prevara.


 

19. januar 2018. godine
GORDANA MILETIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 661/14 od 23. ajnaura 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135, stav 4. u vezi sa članom 126, stav 3. KZ okr. Gordana Miletić i Vera Milenković su osuđene na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, te im je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od po 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljene Gordana Miletić i Vera Milenković su oglašene krivom što su u periodu od 18. do 20. februara, u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu, kao lekari specijalisti ginekologije i akušerstva, uopšte nesavesno postupale pri pružanju lekarske pomoći sada pok. Lj.A i time prouzrokovale pogoršanje njenog zdravstvenog stanja, usled čega je 21. februara 2002. godine kod nje nastupila smrt. 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Jovanović, Srboljub Milićević i Miloš Radović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135, stav 4. u vezi sa članom 126, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okr. Gordane Miletić i Vere Milenković, te punomoćnik oštećenih kao tužilaca.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 19. decembra 2017. godine presudu Kž1 460/17 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je pravilno prvostepeni sud, prihvatajući iskaz sudskog veštaka, utvrdio da standard pažnje znači da lekar treba da odvoji potrebno vreme da se posveti pacijentu, da razgovara sa njim, pregleda ga, analizira laboratorijske i ostale analize i na osnovu toga donese određeni zaključak, te ukoliko nešto od ovoga izostane onda  tome nije posvećena dovoljna pažnja i tada kažemo da je standard pažnje nizak, te da etika zdravstvenog osoblja mora da nude na najvišem nivou i da je to nepisano pravilo.

Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je okr. Gordana Miletić kritičnom prilikom uopšte nesavesno postupala pri pružanju lekarske pomoći Lj.A.

Takođe, u odnosu na okr. Veru Milenković, Apelacioni sud nalazi, a kako je to pravilno utvrdio i prvostepeni sud, da imajući u vidu celokupno lečenje Lj.A. na klinici Instituta za ginekologiju i akušerstvo, nije postupljeno sa potrebnim standardom pažnje, te da je okr. Milenković uopšte nesavesno postupala pri pružanju lekarske pomoći Lj.A.

U odnosu na okr. Aleksandra Jovanovića, Srboljuba Milićevića i Miloša Radovića Apelacioni sud je našao da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da nije dokazano da su ovi okrivljeni postupali na način kako im se to optužnim aktom punomoćnika oštećenih kao tužilaca stavlja na teret i samim tim izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi, zbog čega ih je pravilno oslobodio od optužbe.

 

19. januar 2018. godine
M. M.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br. 658/17 od 31. avgusta 2017. godine okr. M. M. je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni M. M. je oglašen krivim što se 31. avgusta 2016. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa, na taj način što je upravljanjjući putničkim vozilom, vlasništvo N.V, krećući se kolovozom, suprotno zakonu nije prilagodio brzinu kretanja vozila osobinama i stanju puta, tj. nailasku na krivinu puta udesno tako da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, pa je usled neprilagođene brzine izgubio kontrolu nad vozilom, prešao preko uzdužne neprekidane (pune) središnje razdelne linije na kolovoznu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera i prednjom levom čeonom stranom vozila udario u čeonu levu stranu drugog putničkog vozila, kojim je upravljao D. S. i koji se kretao iz suprotnog smera, nakon čega su oba vozila izletela van kolovoza u levu stranu, gde je vozilo kojim je upravljao D.S. desnom bočnom stranom udarilo u metalnu ogradu usledega je oštećeni D.S. zadobio teške telesne povrede opasne po život od kojih je preminuo 9. septembra 2016. godine, da bi zatim ookrivljeni oštećenog ostavio bez pomoći čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao, tako što je napustio lice mesta bez pružanja i pozivanja pomoći oštećenom. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. decembra 2017. godine presudu Kž1 1274/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. M. M. zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, osnovano se u izjavljenoj žalbi Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu ukazuje da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o kazni propustio da na adekvatan način ceni okolnosti pod kojima je okrivljeni izvršio krivična dela, držanje okrivljenog nakon izvršenih krivičnih dela, činjenicu da se nakon izvršenja istih krio devet meseci, da je tek po raspisanoj poternici lišen slobode, a da nije na adekvatan način cenio ni držanje samog učinioca tokom ovog krivičnog postupka, pri tome propuštajući da na adekvatan način ceni činjenicu da se radi o licu koje je ranije više puta osuđivano ne za istovrsna krivična dela, ali i na efektivne kazne zatvora koje očigledno nisu od uticaja na okrivljenog da više ne vrši krivična dela.

Imajući u vidu napred navedene otežavajuće okolnosti, a polazeći od toga da olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nema, Apelacioni sud je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, nalazeći da će se ovako izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 


 

19. januar 2018. godine
ZORAN MARJANOVIĆ

Prvostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je 19. januara 2018. godine donelo rešenje KŽr 1/18 kojim je produžilo pritvor, za još 3 meseca, prema okr. Zoranu Marjanoviću, tako da pritvor prema okrivljenom prema ovom rešenju može trajati najduže do 10. marta 2018. godine.

Po nalaženju prvostepenog veća Apelacionog suda i dalje stoje razlozi za produženje pritvora prema okr. Zoranu Marjanoviću, s obzirom na to da su pored činjenice i podataka koji su do momenta kada je okr. Marjanoviću određen pritvor u daljem toku krivičnog postupka prikupljeni novi dokazi koji svi zajedno, u svojoj međusobnoj povezanosti, jasno ukazuju na osnovanu sumnju da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo, a za koje krivično delo je propisana kazna preko 10 godina, dok su način izvršenja krivičnog dela i težina nastupele posledice doveli do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da je navedeni događaj izazvao veliku pažnju javnosti, koja još od trenutka pronalaska beživotnog tela sada pok. Jelene Marjanović još uvek traje, s obzirom na to da se kritični događaj svakodnevno prožima u javnosti, a na šta ukazuje pojavljivanje vesti o tome u svim elektronskim i štampanim medijima, te bi po oceni prvostepenog veća ovog suda puštanjem okrivljenog na slobodu javnost bila uznemirena u toj meri da bi kao takva mogla ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Takođe, po mišljenju prvostepenog veća Apelacionog suda, s obzirom na činjenicu da je okrivljeni pre lišenja slobode bio prisutan u javnosti, da se izjašnjavao o kritičnom događaju, njegovim puštanjem na slobodu on bi mogao nastaviti sa javnim istupanjem i izjašnjavanjem o elementima krivičnog dela, koje je predmet ovog krivičnog postupka, što bi takođe ugrozilo nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve prethodno izneto, a kako istraga u ovom krivičnom postupku nije okončana, to je prvostepeno veće Apelacionog suda uvažilo predlog javnog tužioca, te je produžilo pritvor prema okr. Zoranu Marjanoviću za još 3 meseca nalazeći da je ovo vreme dovoljno da se istraga u ovom predmetu okonča.

Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba drugostepenom veću Apelacionog suda u Beogradu.


 

15. januar 2018. godine
RADIVOJE IGNjATOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 356/16 od 4. maja 2017. godine okr.  Radivoje Ignjatović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 10. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, te je prema istom izrečena mera bezbednosti oduzimanja jedne satare.

Okr. Radivoje Ignjatović je oglašen što je 6. aprila 2016. godine u Mladenovcu, lišio života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao, na taj način što je ušavši u ulicu i noseći pritom u jednoj plastičnoj PVC kesi kuhinjsku sataru za meso prošao pored svog člana porodice, koga je u ranijem periodu zlostavljao tako što mu je u više navrata pretio ubistvom, psovao ga i vređao, zbog kog zlostavljanja je jednom i osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici, a koji se kretao trotoarom njemu u susret, nakon čega se po mimoilaženju sa sada pok. Ž, udaljivši se od njega nekoliko metara okrenuo izvadivši iz pomenute PVC kese navedenu sataru, kojom je zatim sa leđa prišao sada pokojnom Ž, te mu je zatim brzo u tri navrata zadao snažne udarce satarom u glavu, od kojih udaraca je pokojni Ž. pao na tvrdu asfaltnu podlogu, izgubivši svest, da bi zatim krenuo da se udaljava od njega, nakon čega se prošavši par koraka okrenuo prema Ž. koji je ležao i pored njega bacio navedenu sataru, a onda se trčećim korakom udaljio sa lica mesta, na koji način je pokojnom Ž. naneo povrede koje su u vreme nanošenja skupa procenjene kao teška telesna povreda opasna po život od kojih je sada pokojni Ž. preminuo istog dana.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  13. decembra 2017. godine rešenje Kž1 1133/17 kojim je ukunio prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Radivoju Ignjatoviću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom okrivljenog i njegovog branioca ukazuje da je prvostepeni sud u obrazloženju presude za svoj zaključak da se u konkretnom slučaju radi o teškom ubistvu dao dovoljne i jasne razloge. Naime, da bi zlostavljanje člana svoje porodice predstavljalo bitan element bića krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret ono mora prethoditi samom ubistvu. Međutim, razlozi koje je prvostepeni sud u obrazloženju prvostepene presude dao u pogledu okolnosti koje se odnose na prethodno zlostavljanje sada pok. Ž. nisu dovoljni budući da je prvostepeni sud bio dužan da pojam zlostavljanja koje je prethodilo ubistvu detaljnije obrazloži i da da jasne razloge iz kojih se može izvesti nesumnjivo zaključak da je zlostavljanje koje je prethodilo ubistvu moglo smatrati bićem krivičnog dela za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim. Pritom, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud nije dao jasne razloge na osnovu kojih je zaključio da činjenica da je okrivljeni pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici koje je izvršio prema Ž. sama za sebe ukazuje da je predmetnom krivičnm delu ubistva koje se desilo 6. aprila 2016. godine prethodila zlostava, posebno imajući na umu protek vremena od pravnosnažnosti te presude, a posebno od izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici. Osim toga u pogledu odnosa između okrivljenog i oštećenog sada pok. Ž. i njihovih međusobnih svađa i vređanja svedoci su se različito izjašnjavali, pri čemu prvostepeni sud iskaze svedoka nije detaljno analizirao, a što je od odlučnog značaja u ovom konkretnom slučaju, budući da je za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim neophodno da zlostavljanje ima određeni intenzitet, kao i da postoji kontinuitet samog zlostavljanja, te da samo krivično delo ubistvo treba da predstavlja, kako u pogledu intenziteta, tako i u pogledu kontinuiteta kulminaciju prethodnog zlostavljanja.


 

15. januar 2018. godine
PREDRAG LEJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br. 239/16 od 30. juna 2017. godine okr. Predrag Lejić je zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Predrag Lejić je oglašen krivim što je 11. februara 2015. godine, na Parking servisu u Beogradu, pretnjom da će neposredno upotrebiti silu, sprečio službena lica u vršenju dužnosti čuvanja javnog reda i mira, pri čemu je službenom licu naneo lake telesne povrede, na taj način što je, došavši na „Staro sajmište“ gde se nalazi Parking servis, jer mu je prethodno dizalica Parking servisa „pauk“ odnela nepropisno parkirano vozilo, noseći flašu benzina i upaljač, preteći da će se zapaliti, a u momentu kada su po pozivu došli policijski službenici D.M. i G.K, te se okrivljenom obratili rečima da spušti flašu i upaljač, okrivljeni se istima obratio rečima da će se zapaliti i da mu ne prilaze, pa kada su policisjki službenici krenuli ka njemu, okrivljeni je čučnuo i ispred sebe polio benzin iz flaše pokušavajući da ga upali upaljačem, da bi ga prilikom diznja iz čučećeg u stajaći položaj uspeo da upali upaljač usled čega je upalio vatru po tlu, a prilikom podizanja iz flaše prosuo benzin na oštećenog M.D. koga je zahvatio plamen, te je usled toga zadobio lake telesne povrede u vidu opekotina.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 14. decembra 2017. godine presudu Kž1 1124/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog Predraga Lejića zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu, prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom okrivljenog i njegovog branioca ukazuje da nema dokaza da je okrivljeni svojim radnjama svedoku M.D. umišljajno naneo lake telesne povrede. Naime, ponašanje okrivljenog kritičnom prilikom (kada je u pitanju nanošenje telesnih povreda) je bilo upereno ka njegovom sopstvenom telesnom integritetu, kojom prilikom nije preduzeo ni jednu radnju koja bi bila uperena ka telesnom integritetu prisutnih službenih lica, a koja bi za posledicu imala nanošenje lakih telesnih povreda svedoku M.D. U tom smislu okolnosti pod kojima je navedeni svedok zadobio lake telesne povrede su posledica pogrešne procene ovog službenog lica u datom trenutku, te se ovakvo samoinicijativno činjenje svedoka ne može pripisati u krivicu okrivljenom, odnosno nema dokaza da je isti svojom radnjom naneo svedoku laku telesnu povredu, tim pre što je okrivljeni sve vreme polivao benzinom samo sebe. Imajući u vidu sve navedeno, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije.

Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio odnos prema žrtvama krivičnog dela, odnosno činjenicu da je izrazio žaljenje što su policijski službenici dobili opekotine, te da se u toku postupka izvinio oštećenom M.D. zbog agonije koju je preživeo, dok mu je kao otežavajuću okolnost cenio raniji život i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, nalazeći da je ovako izrečena kazna zatvora srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog i da je ista nužna, ali dovoljna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja.


 

12. januar 2018. godine
MIROSLAV MATIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 503/16 od 8. marta 2017. godine okr. Miroslav Matić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 11. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to automatske puške. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac, kao i otac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, 15. novembra 2017. godine, doneo presudu Kž1 546/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Miroslava Matića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 5. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Miroslav Matić je oglašen krivim što je 12. marta 2015. godine, u Beogradu, radi prikrivanja drugog krivičnog dela, lišio života oštećenog M. Č, na taj način što je, nakon što je oštećeni M.Č. zaustavio svoje vozilo, izašao iz vozila i obratio se okrivljenom rečima „Jel sve u redu, šta se dešava“, pa je, kada je u rukama okrivljenog video automatsku pušku, koju je okrivljeni neovlašćeno nosio, počeo da se udaljava, te je okrivljeni krenuo za njim i sa rastojanja većeg od 1,5 metara rafalnim pucanjem ispalio najmanje šest projektila u oštećenog, te je kod oštećenog nastupila smrt, a sve to radi prikrivanja krivičnog dela ubistva oštećenog sada pok. Ć.T, koga je neposredno pre toga lišio života, tako što je iz pomenute automatske puške, sa rastojanja većeg od 1,5 metara rafalnim pucanjem ispalio više projektila u oštećenog, od čega je zadobio povrede od kojih je nastupila smrt, a zatim je ušao u vozilo marke „Alfa Romeo“ kojim se pokušao udaljiti sa lica mesta, ali nije mogao da ga pokrene, jer je vozilo upalo u kanal, a po izlasku iz vozila oduzeo je novčanik sa novcem od 300,oo do 400,oo dinara, ličnu kartu i druga dokumenta oštećenog Ć.T. kao i njegov mobilni telefon, a zatim došao do vozila „Zastava Koral in“ u koje je stavio torbu sa puškom, sa kojom se udaljio sa lica mesta, a u međuvremenu je iz ovog vozila oduzeo novčanik sa novcem u iznosu od oko 250,oo do 300,oo dinara, ličnu kartu i druga dokumenta oštećenog Č, pa je taj novac koji je oduzeo od oštećenih potrošio za kupovinu goriva za vozilo, dok je sutradan na putu bacio novčanik i lična dokumenta oštećenih, kao i mobilni telefon oštećenog Ć.T.

Po nalaženju Apelacionog suda, na osnovu dokaza izvedenih u toku postupka, ne može se izvesti zaključak da je motiv lišenja života oštećenog Ć.T. koristoljublje, a kako zaključuje prvostepeni sud. Da bi se moglo govoriti o tome da je krivično delo ubistva izvršeno iz koristoljublja, neophodno je da učinilac delo vrši radi pribavljanja neke koristi. Naime, nije sporno da je okrivljeni bio bez novca i da je kritičnog dana tražio pozajmicu, pa, pošto mu lica od kojih je tražio pozajmicu nisu pozajmili novac, on je, kako ističe u svojoj odbrani, odlučio da proda pušku oštećenom Ć.T. Da je oštećeni lišio života oštećenom Ć.T. sa motivom koristoljublja, on bi svakako oduzeo sav novac koji je prilikom uviđaja pronađen u kaseti njegovog vozila. U vezi sa tim, ne može se prihvatiti zaključivanje prvostepenog suda da okrivljeni nije stigao da oduzme taj novac, jer se nakon lišenja života oštećenog Ć.T. pojavio i oštećeni Č, s obzirom na to da ni jedan dokaz ne upućuje na zaključak da je okrivljeni nakon lišenja života oštećenog T. seo u njegovo vozilo, da se udalji sa lica mesta, ali nije uspeo jer se ono zaglavilo u kanalu, a da je tek tada naišao oštećeni Č. Sama činjenica da je okrivljeni pre izlaska iz vozila oštećenog T. uzeo notes u kome je bilo 300,oo do 400,oo dinara i lična dokumenta ne može ukazivati na motiv koristoljublja jer je to oduzimanje novca usledilo nakon što je lišio života oštećenog T. Samim tim ne može se reći da je postojao kod okrivljenog umišljaj da oštećenog T. liši života iz koristoljublja. Iz napred navedenih razloga Apelacioni sud je uvažio u tom delu žalbe okrivljenog i njegovog branioca kao osnovane i iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude izostavio deo koji se odnosi na koristoljublje.

Takođe, Apelacioni sud nalazi da razlozi koje je prvostepeni sud dao za pravnu kvalifikaciju da je okrivljeni kritičnom prilikom izvršio krivično delo teško ubistvo više lica nisu prihvatljivi. Naime, nije sporna činjenica da je okrivljeni kritičnom prilikom zaita lišio života više lica, ali njegov umišljaj nije bio upravljen na to da liši života više lica, jer pojava oštećenog Č. na licu mesta gde je prethodno lišio života oštećenog T. za njega je bila nepredvidljiva. Drugim rečima, oštećeni Č. se pojavio slučajno, te se njegovo lišavanje života ne može pripisati umišljaju okrivljenog da liši života više lica. U skladu sa tim, usvojivši navode žalbe okrivljenog i njegovog branioca, Apelacioni sud je iz činjeničnog opisa izreke presude izostavio deo koji se odnosi na ubistvo više lica.

U delu odluke o kazni Apelacioni sud je našao da je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu delimično osnovana, te da se osnovano u toj žalbi ističe da izrečena kazna nije adekvatna težini učinjenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, te da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je okrivljeni, nakon što je ispalio jedan rafal u grudi oštećenog T, prišao i sa bliskog odstojanja manjeg od 1,5 metara ispalio još jedan rafal u oštećenog koji je ležao na leđima, čime je „overio žrtvu“ kao i da je oštećenog Č. lišio života, a on mu je faktički nudio pomoć, pitajući da li je sve u redu, odnosno šta se dešava. Osim toga, Apelacioni sud je imao na umu i činjenicu da je krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim izvršeno radi prikrivanja drugog krivičnog dela, a to je krivično delo imalo za posledicu lišenje života drugog lica, što je cenjeno kao otežavajuća okolnost, kao i činjenica da je okrivljeni iz vozila pok. T, kao i iz vozila pok. Č, nakon izvršenja krivičnog dela, oduezo manje iznose novca, koje je potršio za kupvinu gorica. Stoga je Apelacioni sud preinačio u tom delu prvostepenu presudu i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. 


 

 

detaljnije

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)