Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.11.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično novembar 2019

1. novembar 2019. godine
VLADISLAV ILIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

PPresudom Višeg suda u Smederevu K broj 16/18 od 15. oktobra 2018. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3. KZ (od čega okr. Novović, Kostadinović i Mandić pomaganjem) okr. Vladislav Ilić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 9 meseci, okr. M. I. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, okr. Željko Novović, Mirko Kostadinović i Svetozar Mandić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu, dok je okr. S. Đ. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je od okrivljenih oduzeta protivpravna imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od Vladislava Ilića u iznosu od 43.620.129,60 dinara, od okr. M. I. u iznosu od 20.637.548,oo dinara i od okr. S. Đ. u iznosu od 238.091.541,51 dinar.

Okrivljeni Vladislav Ilić je oglašen krivim što je:

  • tokom 2007. godine, u Smederevu, kao odgovorno lice, vlasnik i direktor preduzeća „Ponta trejd“ d.o.o. sa sedištem u Smederevu, „NS arva“ d.o.o. sa sedištem u Novom Sadu, „Ponta komerc“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu i „A.T.K.“ d.o.o. sa sedištem u Subotici iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica, sebi i svom preduzeću pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 20.885.436,62 dinara,
  • tokom maja meseca 2007. godine, u Beogradu i Smederevu, kao odgovorna lica, i to okr. Željko Novović u svojstvu vlasnika i direktora preduzeća „ING LTD Internacional“ sa sedištem u Beogradu, i okr. Vladislav Ilić u svojstvu vlasnika i direktora preduzeća „Ponta trade“ d.o.o. sa sedištem u Smederevu, iskoristili svoj položaj odgovornog lica i okr. Iliću pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.681.537,40 dinara,
  • tokom novembra meseca 2005. godine, u Šapcu i Smederevu, i to osuđeni Vladan Plavšić kao odgovorno lice, vlasnik i direktor preduzeća „Dalma Kop“ d.o.o. sa sedištem u Šapcu, a okr. Vladislav Ilić kao vlasnik i direktor preduzeća „Ponta trade“ d.o.o. sa sedištem u Smederevu, iskoristio svoj položaj odgovornog lica i sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 5.440.206,42 dinara.

Okrivljeni M. I. je oglašen krivim što je u vremenu od 1. oktobra 2006. godine do 30. juna 2007. godine, u Smederevu, kao odgovorno lice, osnivač i direktor privrednog društva „A“ sa sedištem u Smederevu, iskoristio svoj položaj odgovornog lica i sebi i svom preduzeću pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 20.637.548,oo dinara, a okr. Vladislavu Iliću protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 20.797.403,15 dinara.

Okrivljeni Mirko Kostadinović je oglašen krivim što je tokom maja meseca 2007. godine, kao odgovorno lice – vlasnik i direktor preduzeća „NSLA“ d.o.o. sa sedištem u Čačku, u Čačku, Beogradu i Šapcu, iskoristio svoj položaj odgovornog lica i pomogao okr. Vladislavu Iliću da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 14.612.959,15 dinara.

Okrivljeni S.Đ. i Svetozar Mandić u periodu od 1. februara do 30. aprila 2007. godine, u Smederevu, i to okr. S.Đ. kao direktor i odgovorno lice u preduzeću „M“, a okr. Svetozar Mandić kao direktor i odgovorno lice u preduzeću „Man trade“ sa sedištem u Valjevu, a osuđeni Ž. M. kao direktor u preduzeću „V“ sa sedištem u Mionici, i to okr. S.Đ. iskoristio svoj položaj odgovornog lica, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, a okr. Mandić i sada osuđeni Ž.M. mu pomogli u tome.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Vladislav Ilić je oslobođen od optužbe da je u periodu od 1. januara do 28. februara 2007. godine izvršio još jedno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 11. septembra 2019. godine presudu Kž1 44/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


 

1. novembar 2019. godine
SINIŠA RADOVANČEV

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Pančevu K broj 15/18 od 8. maja 2019. godine okr. Siniša Radovančević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 8 meseci). Oštećene su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Siniša Radovančev je oglašen krivim što je 21.novembra 2017. godine, u Pančevu, smanjenih, ali ne u bitnoj meri sposobnosti da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, usled odlika svoje ličnosti, običnog pijanstva lakog stepena sa 1,04 promila alkohola u krvi, te negativnih afekata besa i srdžbe proizašlih iz konfliktne situacije vezane za međusobnu interpersonalnu problematiku, problema sa partnerkom, lišio života svoju vanbračnu suprugu, B. M, tako što je u iznajmljenom stanu u kojem su zajedno živeli, tokom jedne od njihovih svađa do koje je došlo u prisustvu ćerke oštećene iz prvog braka, rođene 2006. godine, i zajedničke jednomesečne bebe, a nastavila se u kuhinji iza zatvorenih vrata, dok su deca ostala u sobi, tokom koje je okrivljeni zapretio oštećenoj da će je zaklati, zbog čega je ćerka iz prvog braka oštećene ušla u kuhinju i pitala koga će zaklati, a on je naredio da izađe da ne bi zaklao prvo nju, što je dete i učinilo, nakon čega je kuhinjskim nožem zadao oštećenoj jedan ubod u predelu grudnog koša nanevši joj smrtonosne povrede od kojih je na licu mesta nastupila smrt.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. septembra 2019. godine presudu Kž1 784/19 kojim je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


 

1. novembar 2019. godine

S.V.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Osnovnog suda u Mionici Kn br. 17/18 od 8. aprila 2019. godine okr. S.V. je zbog izvršenja tri krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera oduzimanja predmeta i to noža.

Okrivljeni S.V. je oglašen krivim što je:

  • 24. septembra 2016. godine, u porodičnoj kući, primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožavao telesni integritet i spokojstvo članova svoje porodice, svoje supruge D.S. i svoje pastorke mal. M.Č., na taj način što je oštećenu mal. M.Č. udario štakom koju koristi pri hodu u predelu leđa, a nakon toga je uputio uvrede obema oštećenima nazivajući ih kurvama, nakon čega je u jednom trenutku uzeo kuhinjski nož i tako držeći isti u rukama pošao kao oštećenoj M, preteći da će je zaklati, zbog čega je oštećena D.S. stala između njih a što je maloletna oštećena iskoristila da pobegne napolje da bi nedugo posle toga, dok je oštećena D.S. bila u blizini šporeta napolju, uzeo šerpu u kojoj je bila voda, otvorio šporet sipao vodu u ložište i gađao oštećenu šerpom, bacivši je ka njoj, ali oštećenu nije pogodio i
  • u noći 2. juna 2017. godine, u porodičnoj kući, primenom nasilja ugrožavao telesni integritet člana svoje porodice, svoje supruge D.S, na taj način što je iskoristio okolnost kada je oštećena zaspala ležeći na krevetu, prišao držeći kuhinjski nož u ruci i oštricom noža joj naneo više telesnih povreda – sekotina – od kojih su tri na licu, dve na vratu, a dve na levoj ruci

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Mionici i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. oktobra 2019. godine presudu kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


 

1. novembar 2019. godine
OLIVERA BASTA I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 281/11 od 24. septembra 2018. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Jović pomaganjem) okr. Olivera Basta je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je okr. Zarija Jović osuđen na kaznu kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom u trajanju od 9 meseci, te je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom od privrednih društava.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od 14. decembra 2005. godine do februara 2006. godine, a okr. Basta i tokom februara meseca 2009. godine, u Beogradu, i to okr. Basta u svojstvu odgovornog lica – vršioca dužnosti direktora NIS „Jugopetrol“, a od 14. novembra 2005. godine do 9. maja 2006. godine i od 26. decembra 2008. godine do 1. maja 2009. godine kao izvršni direktor NIS „Petrol“ – ogranak Novi Sad, iskorišćavanjem svog položaja pribavila drugom pravnom licu protivpravnu imovinsku korist u čemu joj je pomogao okr. Jović kao odgovorno lice u svojstvu šefa odeljenja za promociju prodaje preduzeća NIS „Jugopetrol“:

  • krajem 2005. godine i početkom 2006. godine okr. Basta, protivno Zakonu o javnim nabavkama i Pravilniku o nabavkama NIS-a, donosila i potpisivala odluke o pokretanju postupaka javnih nabavki malih vrednosti, iako su iste po svojoj strukturi u smislu istovrsnih dobara, kvalitetu, količini i vrednosti podrazumevale pokretanje postupka javnih nabavki veće vrednosti nakon čega je, uz pomoć okr. Jovića već potpisana rešenja i sačinjene izveštaje o dodeljenom ugovoru gde je određeno koje je preduzeće izabrano za dobavljača, predavala okr. Joviću koji ih je nosio na potpis članovima već obrazovane Komisije za te nabavke koji su potpisivali izveštaj, nakon čega je roba nabavljana od preduzeća „Stabax“ doo sa sedištem u Beogradu, kao uvoznika robe i gde je direktor bio suprug okr. Baste, sada pok. Milorad Basta, protiv koga je postupak obustavljen, koji je, znajući da će se roba sigurno prodati preduzeću NIS „Jugopetrol“ neosnovano i višestruko uvećavao cene proizvoda a da bi se prikrila činjenica da se roba nabavlja od tog preduzeća unapred je po prethodnom dogovoru robu prodavao preduzećima okr. Jadranke Starčević i sada pok. Marka Stamenkovića, protiv koga je postupak obustavljen, kako bi se ta preduzeća pojavljivala kao ponuđači i dobavljači preduzećem NIS „Jugopetrol“ pa je prodaja robe formalno sprovedena preko njihovih preduzeća, a zarada ostvarena na ime razlike od nabavne cene i prodajne cene u procentu 95,80 % prosleđena preduzeću „Stabax“ doo i
  • dana 4. februara 2009. godine okr. Basta donosi odluku o nabavci velike vrednosti procenjeno na 10.000.000,oo dinara, bez PDV-a, protivno Zakonu o javnim nabavkama i Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o nabavkama u NIS-u ad Novi Sad, prekoračujući time granice svog ovlašćenja, a istog dana donela i rešenje o obrazovanju Komisije za nabavku velike vrednosti, nakon čega se, a po instrukcijama sada pok. Milorada Baste, bez javnog oglašavanja od preduzeća „Dakom international“, „Jadras“ i „Happy line“ pribavljaju ponude, s tim što je preduzeće „Happy line“ poslalo nevažeću ponudu nakon čega se donosi odluka da se kao najpovoljniji ponuđač radi kupovine reklamnog materijala izabere preduzeće „Dakom international“ koje ispostavlja četiri fakture što „NIS Petrol“ plaća u ukupnom iznosu od 11.585.240,oo dinara, a ta roba se nabavlja od preduzeća „Stabax“ doo i isporučuje preduzeću NIS „Jugopetrol“,

čime je okr. Basta omogućila pribavljanje protivpravne imovinske koristi za preduzeće „Stabax“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 18.840.217,85 dinara, u čemu joj je za iznos od 10.430.233,27 dinara pomogao okr. Jović, kao i za preduzeća „Jadras“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 470.781,oo dinara, „Imsta trade“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 86.710,oo dinara, „BG Impex“ doo sa sedištem u Beogradu  u iznosu od 58.152,oo dinara a okr. Basta samostalno i za preduzeće „Dakom international“ doo sa sedištem u Beogradu u iznosu od 215.550,oo dinara.

Takođe, prvostepenom presudom je odbijena optužba prema okr. Jadranki Starčević, Ivani Đukić i Žikici Paunoviću za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, te su okr. Ivana Ašanin, Zoran Krstić i Ljubica Stojmirović oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, branilac okr. Olivere Baste, Zarija Jovića, Jadranke Starčević i Ivane Đukić, te punomoćnici privrednog društva „Jadras“ i „Dakom international“.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 23. septembra 2019. godine rešenje Kž1 646/19 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom presudu na ponovno suđenje.


 

 

detaljnije

1.10.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično oktobar 2019

25. oktobar 2019. godine
DALIBOR BANjAC

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 552/18 od 22. jula 2019. godine okr. Dalibor Banjac je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju na šest godina te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 53.480,66 grama opojne droge kanabis, 2.165,96 grama opojne droge amfetamin, 790,90 grama opojne droge kokain, 369,58 grama kofeina,1 elektronska vagica sa tragovima opojne droge kokain, 1 vakum aparat i 1 presa sa tragovima opojne droge kokain.

Okrivljeni Dalibor Banjac je oglašen krivim što je 15. septembra 2016. godine, u stanu u Beogradu u kojem je boravio, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to: 54 PVC paketa sa ukupno 53.480,66 grama opojne droge kanabis, 9 PVC paketa sa ukupno 2.165,96 grama opojne droge amfetamin, 4 PVC paketa sa ukupno 790,90 grama opojne droge kokain, 1 plastičnu kutiju sa ukupno 369,58 grama kofeina, jednu električnu vagicu  sa tragovima opojne droge kokain, jedan vakum aparat i jednu presu sa tragovima opojne droge kokain i amfetamina.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 10. oktobra 2019. godine presudu Kž1 955/19 kojom je odbio kao neosnovane žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio korektno držanje pred sudom, njegove lične i porodične prilike, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, te je imajući u vidu sve napred navedeno pravilno okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina nalazeći da je navedena krivična sankcija neophodna, ali i dovoljna da se na okrivljenog utiče da ubuduće ne vrši krivična dela, a kojom će se u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

11. oktobar 2019. godine
DANIJEL VUJIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 452/17 od 16. aprila 2019. godine okr. Danijel Vujić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora za krivično delo ubistvo u pokušaju u trajanju od 8 godina).

Okrivljeni Danijel Vujić je oglašen krivim što je 19. juna 2013. godine, u stanu u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, lišio života oštećenog D.V, na taj način što je po prethodnom dogovoru pozivom sa svog broja mobilnog telefona na oglašeni mobilni telefon oštećenog, došao kod oštećenog u stan radi seksualnih usluga i nakon verbalnog sukoba, zbog pokušaja okrivljenog da oštećenog prevari oko plaćanja tih usluga novčanicom od jednog umesto od 100,oo dolara, došlo je i do fizičkog sukoba kojom prilikom je okrivljeni nožem koji je doneo sa sobom u stan oštećenog sakrivenog u novinama i koji je zajedno sa novinama spustio na stočić, uzeo taj nož i oštećenom zadao, najpre, tri ubodine u predelu prednje strane grudnog koša usled kojih je oštećeni pao na leđa na pod sobe, nakon čega je okrivljeni nastavio da ga ubada, usled kojih povreda je, a usled gubitka velike količine krvi, nastala smrt oštećenog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. septembra 2019. godine presudu Kž1 648/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, dok je žalbu okrivljenog odbacio kao neblagovremenu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu činjenicu da je ranije više puta osuđivan, te da je u veoma kratkom roku nakon izdržane kazne od 18 godina zatvora izvršio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret, dok je već sutradan izvršio drugo krivično delo i to ubistvo u pokušaju za koje delo je pravnosnažno osuđen, što po pravilnoj oceni prvostepenog suda ukazuje da prethodno izrečena kazna očigledno nije postigla svrhu specijalne prevencije, a imajući u vidu navedene otežavajuće okolnosti, kao i olakšavajuće okolnosti da se okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nalazio u stanju smanjene uračunljivosti ali ne i bitno, sud je okrivljenom za ovo krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, pa mu je uzevši kao utvrđenu pravnosnažnu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom postići ciljevi kako specijalne, tako i generalne prevencije. 


 

11. oktobar 2019. godine
VLADAN BARJAKTAREVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 266/15 od 18. januara 2019. godine okr. Vladan Barjaktarević je zbog izvršenja krivčinog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 234, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, te je od okrivljenog oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 345.490,15 evra i 101.145,oo USD. Istaknuti imovinsko-pravni zahtev oštećene banke „Komercijalna banka“ a.d. sa sedištem u Beogradu je odbijen kao neosnovan.

Okrivljeni Vladan Barjaktarević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 1. novembra 2012. godine do 27 .marta 2014. godine, u ekspoziturama banke „Komercijalna banka“ a.d. sa sedištem u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 7, kao odgovorno lice i to šef navedene ekspoziture, Sektora poslova sa stanovništvom, prekoračenjem ovlašćenja odgovornog lica pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 48.584.709,11 dinara, na taj način što je protivno utvrđenoj proceduri poslovanja banke u više navrata trebovao i preuzimao gotov novac iz trezora ekspoziture, a zatim sačinjavao naloge neistinite sadržine o navodnoj  isplati novčanih sredstava koje je označavao svojim elektronskim potpisom i od klijenata podizao iznos pri čemu novac nije isplaćivao klijentima već je isti zadržavao za sebe, a lažno sačinjene naloge o navodnoj isplati nije predavao kontroloru svih zaposlenih u ekspozituri što je bio dužan, a da bi prikrio protivpravno prisvojen novac u računski sistem pod svojom šifrom unosio neistinite podatke o navodnim gotovinskim uplatama na račune navedenih klijenata kao i neistinite podatke o navodnom prenosu sredstava sa računa pojedinih klijenata na račune navedenih klijenata i time tako neistinito uvećavao stanje na računima klijenata sa kojih je podizao novac čime je naneo štetu banci, a sebi pribavio imovinsku korist u iznosu od 345.490,15 evra i 101.145,oo USD. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 1.oktobra 2019. godine presudu Kž1 555/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud na strani okrivljenog kao olakšavajuće okolnosti cenio njegov raniji život, odnosno da do sada nije osuđivan, porodične prilike, kao i priznanje izvršenog krivičnog dela i iskreno kajanje, dok na strani okrivljenog nije našao otežavajuće okolnosti. Ceneći navedene okolnosti i dajući im adekvatan značaj pravilno je prvostepeni sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci nalazeći da je ovako izrečena kazna primerena vrsti i težini, načinu izvršenja kao i stepenu društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela, krivici okrivljenog, kao i njegovoj ličnosti, te da će se izrečenom kaznom zatvora postići svi ciljevi generalne prevencije i istom se istovremeno može vaspitno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela.


 

11. oktobar 2019. godine
BRANISLAV MATIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Valjevu K.broj 41/18 od 22. februara 2019. godine okr. Branislav Matić je zbog izvršenja krivičnog dela otmice iz člana 134, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to nosača SIM kartica, mobilnih telefona i drugo, a takođe od okrivljenog je oduzeto trinaest novčanica u apoenima od po 2.000,oo dinara, kao i imovinska korist pribavljena krivičnim delom. Oštećeni Milosav Radisavljević je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Branislav Mitić je oglašen krivim što je 26. jula 2018. godine, u noćnim časovima u Ljigu, upotrebom sile odveo oštećenog Milosava Radisavljevića iz njegove kuće na prethodno odabrano i izolovano mesto, u nameri da od njegove porodice iznudi novac, tako što je prethodno u Beogradu, pripremajući se za izvršenje krivičnog dela kupio više starih mobilnih telefona, dok je na njegov zahtev okr. D.J. kupio pet pripejd kartica, a on je išao u Ljig u osmatranje kuće oštećenog, koristeći se pretpostavkom da oštećeni ima novac jer je njegova unuka Jelena Đoković, supruga tenisera Novaka Đokovića, te u toku te noći najpre provalio u kuću oštećenog, tako što je isekao komarnik na prozoru ostave kroz koji je ušao u unutrašnjost kuće zajedno sa N.N. licem, nakon čega je, koristeći se mrakom i iznenađenjem oštećenog koji je spavao, uhvatio oštećenog za ruke, pa kako se oštećeni branio bacio mu prekrivač na glavu i tako savladao otpor oštećenog i onda mu stavio jedan deo „lisica“ koje je sa sobom doneo, dok je drugi deo „lisica“ vezao za svoju ruku, pa nakon što je iz kuće oštećenog uzeo sav novac koji našao u novčaniku oštećenog u ukupnom iznosu od 26.000,oo dinara kao i mobilni telefon oštećenog, napustio kuću oštećenog zajedno sa oštećenim, te je prešavši Ibarsku magistralu i reku Ljig odveo oštećenog do metalnog dalekovoda koji se nalazi u njivi sa kukuruzom gde je zadržao oštećenog tako što mu je omotao ruke oko dalekovoda i vezao ga lisicama, dok je noge i telo oblepio širokom selotejp trakom, nakon čega je tražio od oštećenog da zove svoju unuku zbog novca za svoj otkup, pa kada je oštećeni to odbio rekao mu: „Neću dolaziti 2-3 sata, nemoj da napraviš nešto da ne bude problema“, a potom se udaljio, nakon čega je u jutarnjim satima radi ostvarenja cilja otmice pretio da će ubiti oštećenog tako što je od sina oštećenog, poslavši mu više SMS poruka tražio novac, rekavši mu da mu je otac otet i da ne zove policiju, već da do 10:00 časova tog jutra spremi novac u iznosu od 2.000.000,oo evra, te da mu otac neće preživeti ako njegov čovek padne prilikom primopredaje.

Takođe, prvostepenom presudom okr. D.J. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo otmica iz člana 134, stav 2. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Valjevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. septembra 2019. godine presudu Kž1 629/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je za svoj zaključak da tokom postupka nije dokazano da je okr. D.J. izvršio krivično delo otmica u saizvršilaštvu sa okr. Matićem dao dovoljne, jasne i detaljne razloge koji su uverljivi i argumentovani, te ceneći sve izvedene dokaze pravilno našao da tokom postupka nije bilo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se na pouzdan način moglo utvrditi da je ovaj okrivljeni kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret optužnim aktom javnog tužioca.

U delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Branislava Matića prvostepeni sud je pravilno imao u vidu  da nije bilo olakšavajućih okolnosti, dok je od otežavajućih cenio pobude okrivljenog iz kojih je učinio krivično delo radi sticanja imovinske koristi u iznosu od traženih 2.000.000,oo evra od unuke oštećenog, Jelene Đoković, supruge tenisera Novaka Đokovića, pogoršanje zadravstvenog stanja oštećenog, te raniju osuđivanost okrivljenog za krivična dela iz grupe krivičnih dela čiji je motiv bio pribavljanje protivpravne imovinske koristi. Imajući u vidu napred navedeno, stepen krivice i težinu krivičnog dela, pravilno je prvostepeni sud ovog okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina nalazeći da će se ovakvom vrstom i visinom kazne dovoljno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši ovakva ili slična krivična dela čime će se postići opšta svrha izricanja krivičnih sankcija.


 

4. oktobar 2019. godine
RATKA VRANIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 659/15 od 15. maja 2018. godine okr. Ratka Vranić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 24. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 758/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Ratku Vranić zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ osudio na kaznu  kućnog  zatvora u trajanju od jedne godine (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljena Ratka Vranić je oglašena krivom što je počev od neutvrđenog dana sredinom maja meseca 2008. godine pa do 4. juna 2008. godine, u Beogradu, u svojstvu službenog lica – inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, tako što je kao inspektor poreske policije vršeći kontrolu poslovanja preduzeća „N“, utvrdila da je sa računa preduzeća, čiji je vlasnik sin oštećenog, podizana velika količina gotovog novca i to 27.000.000,oo dinara i da se radi o spornim isplatama, koje nije pratila odgovarajuća pisana dokumentacija, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, tako što je tokom aprila meseca 2008. godine bez znanja i naloga odgovornih lica Sektora poreske policije za grad Beograd, neutvrđenog dana sredinom maja 2008. godine od  oštećenog zahtevala da joj preda novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi podnela krivičnu prijavu protiv sina oštećenog, zbog krivičnog dela utaje poreza i da ne bi prosledila nalog za vršenje terenske kontrole za obračun i naplatu poreza preduzeća „N“, pa je dana 4. juna 2008. godine, u svom stanu, od oštećenog primila novac i to 20.000,oo evra.

Po nalaženju Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom postupka nesumnjivo proizlazi da je okrivljena u svojstvu službenog lica, inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, od oštećenog zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, a ta radnja se odnosi na sastavljanje službene beleške i traženje da se izvrši kontrola nad poslovanjem preduzeća „M“.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen krivične odgovornosti okrivljene ceneći istovremeno i olakšavajuće okolnosti koje se odnose na raniji život okrivljene, njene godine života, kao i činjenicu da je od izvršenja krivičnog dela protekao period od 11 godina, dok otežavajuće okolnosti sud nije našao. Napred navedenim okolnostima Apelacioni sud je dao karakter naročito olakšavajućih okolnosti pa je okrivljenu osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da će ovako izrečenom kaznom biti postignuta svrha kažnjavanja, te da je ista dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenu u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljene.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice, dana 12. septembra 2019. godine doneo je presudu Kž3 19/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene i potvrdio drugostepenu presudu. 


 
 

 

detaljnije

6.09.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično septembar 2019

30. septembar 2019. godine
ZORAN OBRADOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 518/16 od 30. novembra 2018. godine okr. Zoran Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. V. D. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo primanja mita u pomaganju iz člana 367, stav 2. KZ. 

Okrivljeni Zoran Obradović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu tokom 2014. godine do 7. maja 2014. godine, kao službeno lice – direktor Republičke agencije za osiguranje depozita, koja je u funkciji stečajnog upravnika „Nove Agrobanke u stečaju“ iz Beograda, posredno, preko osuđenog Branislava Kovačevića od G.D, vlasnika privrednog društva „I“ u stečaju iz Niša, zahtevao korist da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao da izvrši, na taj način što je polovinom decembra 2013. godine okr. V.D. telefonom pozvao G. N. ponudivši mu pomoć da njegovo privredno društvo uđe u plan reorganizacije s obzirom na to da se isto nalazilo u stečaju i bilo dužnik „Nove Agrobanke u stečaju“, na šta je G.N. pristao, a takođe radi pomoći i zakazivanja sastanka sa okr. Obradovićem, te je V.D. upoznao G.N. sa osuđenim Branislavom Kovačevićem na Kovačevićev predlog, a neutvrđenog datuma u restoranu u Beogradu okr. Obradović je osuđenom Branislavu Kovačeviću saopštio da je za skidanje hipoteke na lokalu oštećenog G.N. u Nišu i za ceo posao oko davanja saglasnosti na unapred pripremljeni plan reorganizacije cifra 100.000,oo evra, na šta je osuđeni Kovačević rekao da će to Nikoliću preneti i u februaru mesecu 2014. godine saopštio G.N. da Obradović traži 100.000,oo evra, nakon čega je G.N. osuđeni Kovačević više puta pozivao telefonom tražeći mu 100.000,oo evra kako bi taj novac dao okr. Obradoviću na ime davanja pismene saglasnosti na plan reorganizacije privrednog društva „I“ koju je inače dužan da da, pa je tako 7. maja 2014. godine za okr. Obradovića osuđeni Kovačević od G.N. primio zahtevani novac u iznosu od 100.000,oo evra, pa je okr. Obradović dao pismenu saglasnost na predlog za glasanje i usvajanje plana reorganizacije stečajnog dužnika „I“ na ročištu pred Privrednim sudom u Nišu, te se sa primljenim novcem osuđeni Kovačević udaljio u pravcu ulice gde živi i gde je po prethodnom dogovoru trebalo da se nađe sa okr. Obradovićem pre čega je lišen slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Zoran Obradović i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

AApelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, 28. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 357/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu u osuđujućem delu samo u pogledu odluke o meri bezbednosti i to tako što je okr. Zoranu Obradoviću izrekao i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovanje i čuvanje tuđom imovinom u trajanju od 5 godina, dok je u preostalom delu prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena. U oslobađajućem delu prvostepena presuda je preinačena, te je okr. V.D. zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita u pomaganju iz člana 367, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci (Napomena: protiv ovog dela presude dozvoljena je žalba Apelacoinom sudu u trećem stepenu).

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o meri bezbednosti, nasuprot iznetom zaključku prvostepenog suda, osnovani su žalbeni navodi Višeg javnog tužioca u Beogradu kojim se ukazuje da je okr. Obradović prilikom vršenja službene dužnosti izvršio koruptivno krivično delo, te da se u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi da se prema ovom okrivljenom izrekne predložena mera zabrane vršenja, poziva, delatnosti i dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovanje i čuvanje tuđom imovinom, nalazeći da bi dalje vršenje navedenih delatnosti bilo opasno imajući u vidu prirodu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu nalazeći da je nesumnjivo zaključeno da se u radnjama okr. V.D. stiču obeležja krivičnog dela primanje mita u pomaganju, pri čemu se odbrana okr. V.D. da on nikada nije učestvovao u razgovorima oko primanja i davanja mita nije mogla prihvatiti s obzirom na to da je opovrgnuta pre svega iskazom Branislava Kovačevića koji je u svojoj odbrani detaljno opisao konkretne radnje koje je preduzeo okr. V.D. kao i postojanje dogovora oko podele novca koji je D.N. trebalo da preda, pri čemu Apelacioni sud nalazi da je odbrana okr. V.D. data u cilju izbegavanja krivične odgovornosti. Odbrana okr. V.D. je takođe opovrgnuta i pisanim dokazima.


 
13. septembar 2019. godine
D.Č.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Pančevu K br. 46/18 od 22. januara 2019. godine okr. D.Č. je zbog izvršenja produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 10. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 392/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. D.Č. oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180, stav 2. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Pančevu okr. D.Č. je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 20. jula do 24. avgusta 2017. godine u Vlajkovcu i Banatskoj Subotici, pri čemu, usled osobenosti romske etničke zajednice kojoj pripada, činjenice da potiče iz porodice slabijeg socijalno-ekonomskog stanja, da je napustio školovanje, da je bez zanimanja i nezaposlen, te da je fonda znanja ispod očekivanog za kalendarski uzrast i stepen formalno dostignute edukacije, nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, izvršio obljubu sa detetom što je za posledicu imalo trudnoću.

Iz izvedenih dokaza proizlaze nesporne činjenice da su se okrivljeni i oštećena  u julu 2017. godine upoznali preko društvene mreže, da je okrivljeni sa maloletnom oštećenom u periodu od 20. jula 2017. godine, kada je prvi put bio kod nje, pa sve do 24. avgusta 2017. godine, kada je prilikom pregleda u Opštoj bolnici u Vršcu utvrđena trudnoća kod oštećene u više navrata imao polne odnose, što je za posledicu imalo trudnoću oštećene, kao i da okrivljeni i oštećena žive u zajednici života.

Polazeći od navedenih nesporno utvrđenih činjenica, Apelacioni sud je našao da se radnjama okrivljenog stiču sva obeležja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, određena zakonom, ali da je u predmenoj krivično-pravnoj stvari, usled pozivanja odbrane na neznanje okrivljenog da je stupanje u polne odnose sa licem koje nije navršilo 14 godina zabranjeno, sporno da li je kod okrivljenog postojala svest o zabranjenosti dela koje čini.

Imajući na umu utvrđena lična svojstva koja se odnose na nivo obrazovanja, lične prilike, vaspitanje okrivljenog, njegove porodične prilike i okruženje u kom se kreće i iz kog potiče, Apelacioni sud je, posebno s obzirom na to da iz odbrane okrivljenog i nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da je okrivljeni u okviru etničke zajednice kojoj pripada okružen primerima lica koja su stupala u seksualne odnose i brak sa licima ženskog pola mlađim od 14 godina, a zbog takvog ponašanja nisu krivično gonjena, našao da okrivljeni nije mogao da zna da je stupanje u polni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godina predviđeno kao krivično delo.

Dakle, polazeći od prirode izvršenog krivičnog dela, okolnosti pod kojima je delo izvršeno i sveobuhvatno dejstvo subjektivnih faktora, Apelacioni sud je našao da okrivljeni, ne samo da nije bio dužan i nije mogao da zna za postojanje pravne norme koja se odnosi na njegovo ponašanje, odnosno propisa koji određuje zabranu stupanje u polne odnose sa osobama mlađim od 14 godina, već je, s obzirom na činjenicu da su njegova i porodica oštećene podržale njihov odnos i u skladu sa običajima romske populacije njihov zajednički život proslavile, kao i na sociološko – kulturološke osobenosti i običaje zajednice u kojoj živi odnosno obrasce ponašanja kojima je okružen, imao razloga da veruje da je njegovo ponašanje dozvoljeno i čak društveno poželjno. Po oceni Apelacionog suda na ovakav zaključak dodatno upućuje činjenica da je oštećena u vreme kritičnog događaja imala 13 godina i 10 meseci, kao i da su njena emocionalna i socijalna zrelost, po nalazu i mišljenju veštaka, bile u skladu sa kalendarskim uzrastom, dakle, da je gotovo dostigla uzrast od 14 godina koji je zakonodavac opredelio kao prosečnu starosnu dob u kom većina pojedinaca dostiže psihičku i fizičkku  zrelost za stupanje u seksualne odnose, zatim činjenica da se sudski veštak izjasnio da nije našao značajniju razliku u fizičkoj i psihičkoj zrelosti između okrivljenog i oštećene, kao i činjenica da je okrivljeni ubrzo nakon što je stupio u polne odnosne sa oštećenom sa njom zasnovao vanbračnu zajednicu u kojoj i danas žive i odgajaju zajedničko dete, iz čega proizlazi da okrivljeni stupanje u polne odnose sa oštećenom nije doživeo kao jednokratni seksualni čin radi zadovoljavanja nagona, već je, u skladu sa modelom u kom su definisani bračni i porodični odnosi među pripadnicima romske etničke zajednice, stupivši u seksualne odnose sa oštećenom planirao da zasnuje porodicu.

S obzirom na to da je nesumnjivo zaključeno da je okrivljeni postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi, budući da nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, kao i činjenicu da je, u slučaju postojanju neotklonjive pravne zablude, isključena krivica kao obavezni element krivičnog dela, a samim tim i postojanje krivičnog dela, to je Apelacioni sud, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo.


 
6. septembar 2019. godine
DUBRAVKA ĐORĐEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 127/14 od 18. juna 2018. godine okr. Dubravka Đorđević, Aleksandra Đorđević i Đurđa Prica su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ i jedno navedeno krivično delo u saizvršilaštvu zajedno sa okr. Majom Šteger, dok su okr. Duško Nikitović i Vojin Manasijević oslobođeni da su izvršili, u saizvršilaštvu, jedno produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ, a okr. Duško Nikitović jedno kriivčno delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 2.  KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 25. juna 2007. godine do 29. decembra 2009. godine, u prostorijama privrednog društva „Ribarsko gazdinstvo Beograda“ a.d. sa sedištem u Beogradu, kao odgovorna lica, iskorišćavanjem svog položaja i prekoračenjem granica svog ovlašćenja pribavili preduzeću DTD „Ribarstvo“ iz Bačkog Jarka protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, dok su privrednom društvu „Ribarsko gazdinstvo“ naneli štetu, jer su tokom 2007. godine doneli niz odluka o izdavanju u zakup poslovnog prostora DTD „Ribarstvo“, tokom 2008 i 2009. godine donosili odluke kojima su DTD „Ribarstvo“otuđili sredstva privrednog društva „Ribarsko gazdinstvo“ i to u 2008. godini, sredstva u vrednosti od 151.829.787,93 dinara ili 38,89% u odnosu na vrednost osnovnih sredstava na dan 31. decembar 2007. godine, a u 2009. godini vrednost otuđene imovine je iznosila 95.869.347,60 dinara ili 14,75 % u odnosu na vrednost osnovnih sredstava na dan 31. decembar 2008. godie što je suprotno odredbama ugovora o prodaji društvenog kapitala privrednog društva „Ribarsko gazdinstvo“ od 4. juna 2007. godine kojim je predviđeno da kupac do konačne isplate kupoprodajne cene neće otuđiti bilo koja od osnovnih sredstava u jednoj godini više od 10%, odnosno za čitav period više od 30%, računato po vrednosti po poslednjem bilansu stanja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. jula 2019. godine presudu Kž1 404/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni svojim radnjama pribavili privrednom društvu DTD „Ribarstvo“ protivpravnu imovinsku korist i da su svoje radnje preduzimali sa direktnim umišljajem da do takve posledice i dođe, pa ih je pravilno prvostepeni oslobodio od optužbe.


 

 

detaljnije

1.08.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično avgust 2019

6. avgust 2019. godine
BATA DOBRIJEVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 138/18 od 5. oktobra 2018. godine okr. Bata Dobrijević je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Okrivljeni Bata Dobrijević je oglašen krivim što je u periodu od 13. do 15. februara 2018. godine, u Beogradu, u nameri pribavljanja koristi za sebe, omogućio nedozvoljeni boravak u Republici Srbiji većem broju lica, tako što je po dogovoru sa NN avganistancem i NN tunižaninom, u kući, omogućio boravak za 37 stranih državljana ilegalnih migranata, koji su na teritoriju Republike Srbije ušli na nezakonit način, izbegavajući grnaničnu kontrolu van mesta određenog za prelazak državne granice, na taj način što su NN  alžirac i NN tunižanin u parku kod Autobuske stanice nudili smeštaj ilegalnim migrantima, iste dovodili do kuće gde ih je okrivljeni smeštao pri čemu su migranti za navedenu uslugu okrivljenom ili licu koje ih je dovelo plaćali noćenje 10,oo  evra po osobi.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 16. jula 2019. godine doneo je presudu Kž1 582/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kazni, i to tako što je opisane krivično-pravne radnje za koje je okr. Bata Dobrojević oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350, stav 3. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ističe da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje svojom pravnom ocenom krivično-pravnih radnji okrivljenog Viši sud povredio krivični zakon. Imajući u vidu da su radnje izvršenja težeg oblika krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi alternativno određene i da se sastoje u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji ili omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije, a da kvalivikovan oblik ovog dela postoji u slučaju ako je ovo delo učinjeno pod određenim okolnostima, to je po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud povredio krivični zakon tumačenjem da krijumčarenje ljudi u smislu kvalifikovanog oblika ovog dela predstavlja samo omogućavanje drugome da na nedozvoljen način pređe državnu granicu, te da omogućavanjem većem broju stranih državljana nedozvoljenog boravka na teritoriji naše zemlje ne predsstavlja način izvršenja kvalifikovanog oblika ovog dela. Kako iz dispozitiva optužnog akta, po oceni Apelacionog suda, proizlaze sva bitna obeležja kvalifikovanog oblika ovog dela jer je okrivljeni, u nameri da sebi pribavi kakvu korist za novčanu naknadu omogućio većem broju ilegalnih migranata nedozvoljen boravka u Republici Srbiji, to je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u delu pravne ocene.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud je odlučujući o krivičnoj sankciji prema okrivljenom našao da je prvostepeni sud pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove porodične prilike, imao u vidu njegovo korektno držanje pred sudom i činjenicu da je neosuđivan, dok je od otežavajućih okolnosti imao u vidu da je radnjama okrivljenog omogućen boravak 37 stranih državljana koji su nelegalno ušli na teritoriju Republike Srbije. Iz navedenih razloga Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine nalazeći da je ista srazmerna stepenu krivice okrivljenog i nužna ali i dovoljna za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja. 


 
 
 
detaljnije

2.07.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično jul 2019

26. jul 2019. godine
NIKOLA CVETKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 527/16 od  26.februara 2019. godine okr. Nikola Cvetković je zbog izvršenja krivičnog dela teško  delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2, u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Nikola Cvetković je oglašen krivim što je 14. septembra 2015. godine, u Beogradu, na deonici puta između naselja Resnik i  Bubanj potoka, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim vozilom ne pridržavajući se saobraćajnih propisa na putevima, i time ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi na taj način što je upravljao vozilom pod dejstvom 1,22 promila alkohola u krvi, usled čega nije bio sposoban za bezbednu vožnju, pa je, krećući se desnom saobraćajnom trakom Kružnog puta, iz pravca Resnika prema Bubanj potoku, iza teretnog vozila koje je vuklo priključno vozilo, započeo preticanje ovog vozila, prešao na levu saobraćajnu traku, namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, da bi, nakon što je izvršio preticanje ovog vozila, nastavio da se kreće istom saobraćajnom trakom brzinom ne manjom od 70 km/čas, pokušavajući da pretekne i to na delu gde nije dozvoljeno preticanje, drugo NN teretno vozilo koje se kretalo desnom saobraćajnom trakom, na udaljenosti od oko 30 metara ispred teretnog vozila u situaciji kada je u susret vozilu okrivljenog iz suprotnog smera dolazilo drugo putničko vozilo, kojim je upravljao oštećeni M.T, a koje se vozilo kretalo svojom desnom saobraćjnom trakom, te je okrivljeni umesto da se vozilom vrati na svoju desnu saobraćajnu traku, nastavio da se kreće nepromenjenim režimom levom saobraćajnom trakom, pa je, kada su ova dva vozila bila na međusobnoj udaljenosti od oko 41 metar okrivljeni u pokušaju da izbegne kontakt svog vozila sa drugim putničkim vozilom preduzeo radnju skretanja vozila u levo, ali i pored toga, prednjim desnim ugaonim delom vozila udara u prednji desni ugaono-bočni deo drugog putničkog vozila, pri kom kontaktu je njegovo vozilo izašlo sa kolovoza u svoju levu stranu i nakon prevrtanja se zaustavilo oslonjeno na krov, kojom prilikom je okrivljeni zadobio lake telesne povrede, dok je drugo putničko vozilo usled kontakta inercijalnim nekontrolisanim kretanjem udarilo zadnjim desnim uglom vozila u betonski zid, a zatim zadnjim levim uglom udario u prednju desnu ugaonu bočnu stranu tada već zaustavljenog teretnog vozila kojom prilikom je oštećena N.M, koja se nalazila na mestu suvozača drugog putničkog vozila zadobila tešku telesnu povredu, oštećeni M.T, laku telesnu povredu, a oštećena M.G, koja se nalazila na zadnjem sedištu putničkog vozila zadobila smrtnu povredu od koje je na licu  mesta preminula.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 27. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 561/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Nikolu Cvetkovića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ  u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji,  prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da se korektno držao pred sudom, izrazio iskreno kajanje zbog posledica koje su nastupile, činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, da se u međuvremenu zaposlio i da nije ranije osuđivan kao i njegovo držanje nakon izvršenog krivičnog dela odnosno okolnost da je bio u kontaktu sa porodicom oštećene preminule M.G. i N.M, koji prema njemu nisu istakli imovinsko-pravni zahtev, ali je prvostepeni sud propustio da da adekvatan značaj da činjenici da je u ovoj saobraćajnoj nesreći život izgubilo jedno lice, dok je jedno lice zadobilo tešku telesnu povredu a drugo laku telesnu povredu. Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud dao prenaglašen značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima i iz tog razloga pogrešno zaključio da okrivljenom treba izreći kaznu zatvora u kraćem trajanju, zbog čega je prvostepena presuda u delu odluke o kazni preinačena nalazeći da će se ovakvom vrstom i visinom krivične sankcije postići svrha kažnjavanja. 

 
 
19. jul 2019. godine
BRANISLAV USKOKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Toi 1/16 od 20. decembra 2016. godine usvojen je zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu i od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno su oduzeta novčana sredstva u iznosu od 62.174,78 evra, a od trećih lica vlasnika (kćerki i unuka) trajno su oduzeta i to kuća u Petrogradskoj ulici u Beogradu, lokal u Makenzijevoj ulici u Beogradu, površine 87 m2, kuća u Topolskoj ulici u Beogradu, stan u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, površine 88,77 m2, kuća – lokal u Darvinovoj ulici u Beogradu, površine 147,26 m2, stan u Kičevskoj ulici u Beogradu, površine 75 m2. Upravljanje trajno oduzetom imovinom je povereno Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Takođe, prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu da se od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno oduzme stan u Molerovoj ulici u Beogradu, površine 57 m2, novčana sredstva kod Podgoričke banke u iznosu od 15.000,oo svra i 35.700,oo evra, te da se od trećih lica vlasnika (supruge, kćerki, zetova i unuka) trajno oduzmu novčana sredstva kod „Podgoričke banke“ u iznosu od 16.555,62 evra, samostalna zanatska radnja „Jupiter čisto“ u Kalenićevoj ulici u Beogradu, udeo u akcionarskom društvu „Naša sloga“ u Kovinu, kuća i tri zgrade u Bulevaru kralja Aleksandara u Beogradu, površine 4 ara i 83,30 m2, privredno društvo „Cotto-antico“ u Beogradu, kuća sa lokalom u ulici Baje Sekulića, korisne površine 524,64 m2, stan u ulici Baba Višnjina u Beogradu, površine 131 m2, privredno društvo „Jupiter higijena“ u Beogradu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, osuđeni Branislav Uskoković i njegov branilac, treća lica i njihovi punomoćnici.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta, 17. juna 2019. godine doneo je rešenje Kž Toi 1/17 kojim je preinačio prvostepeno rešenje i od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno oduzeo i stan u Molerovoj ulici u Beogradu, površine 57 m2. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se u žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazuje da je prvostepeni sud pogrešio kad od osuđenog Branislava Uskokovića nije trajno oduzeo i stan u Molerovoj ulici površine 57 m2, jer i taj stan proističe iz sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnog dela. Naime, predmetni stan je kupljen 1997. godine i nije kupljen iz zakonitih prihoda osuđenog i njegove supruge imajući u vidu da su u tom periodu kupovane i druge nekretnine, te da je i određene novčane iznose osuđeni poklonio svojim kćerkama, iz čega je ovaj sud izveo zaključak da je pomenuti stan nabavljen sredstvima koji proističu iz izvršenja krivičnog dela.

U delu u kome je potvđeno prvostepeno rešenje da se odbije zahtev Višeg javnog tužioca iz Beograda za trajno oduzimanje imovine od osuđenog i trećih lica Apelacioni sud je utvrdio da je pravilno prvostepeni sud našao da Viši javni tužilac u Beogradu nije dokazao da i ta imovina potiče iz nezakonitih prihoda.


 
 
19. jul 2019. godine
DRAGAN MITIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u  Smederevu K br. 27/18 od 18. oktobra 2018. godine odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega prema okr. Mitiću da je delo izvršio u produženom trajanju podstrekavanjem, a prema okr. Cvetiću i Mraoviću da su delo izvršili u saizvršilaštvu) prema okr. Draganu Mitiću, Vldanu Cvetiću i Mališi Mraoviću.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 6. juna 2019. godine presudu Kž1 65/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dragana Mitića, Vladana Cvetića i Mališu Mraovića oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Mitića da je delo izvršio u produženom trajanju podstrekavanjem, a okr. Cvetića i Mraovića da su delo izvršili u saizvršilaštvu).

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Draganu Mitiću je stavljeno na teret da je u periodu od 8. septembra 2010. godine do 14. decembra 2011. godine u Smederevu, kao odgovorno lice – stvarni vlasnik preduzeća „Agro forum“ d.o.o, podstrekavao okr. Vladana Cvetića i Mališu Mraovića da kao ovlašćena lica preduzeća „Agro forum“ d.o.o. iskorišćavanjem svojih službenih položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja drugome pribave imovnisku korist i to suprotno Zakonu o robnim rezervama i suprotno ugovornim odredbama izvrše prodaju 6.104.476 kg merkantilne pšenice, 1.767.792,00 kg merkantilnog kukuruza i 115.384,60 kg žive mere tovnih svinja vlasništvo Republičke direkcije za robne rezerve kojim je od strane Direkcije povereno na čuvanje, te izvršenom kontrolom od strane predstavnika Direkcije utvrđen napred navedeni manjak, na koji način je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 173.606.374,20 dinara a za navedeni iznos oštetio Republičku direkciju za robne rezerve.

Nasuprot žalbenim navodima, po nalaženju Apelacionog suda, izreka prvostepene presude je jasna i razumljiva i predstavlja izreku upravo onako kako je ona opredeljena optužnicom koju je  zastupao Viši javni tužilac u Smederevu. Međutim, osnovano se ukazuje žalbom da prvostepeni sud odbija optužbu prema okrivljenima za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica nalazeći da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

U razlozima za nalaženje da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja prvostepeni sud je pravilno našao da se na okrivljene ima primeniti odredba Krivičnog zakonika koja je povoljnija, pošto prvostepeni sud pravilno ocenjuje da su radnjama okrivljenih ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. Naime, u radnjama okrivljenih sadržana su, i po oceni Apelacionog suda, obeležja krivičnog dela iz člana 24. Zakona o robnim rezervama, a koji zakon je važio do 27. novembra 2013. godine, odnosno u vremenskom periodu koji u optužnici određen kao period izvršenja krivičnog dela.

Dalje, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je, s obzirom da su radnje koje se stavljaju na teret okrivljenima da su ih preduzeli, preduzete i opisane u vremenskom periodu od 8. septembra 2010. godine do 14. decembra 2011. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon kada je, ne prihvatajući kvalifikacije Tužilaštva, odbio optužbu, ali u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica za šta u navedenoj situaciji nije bilo mesta. Naime, u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost gonjenja za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, a kako se to osnovano ukazuje u žalbi Višeg javnog tužioca u Smederevu. Međutim, u situaciji kada sud utvrdi da iz činjeničnog opisa proizlazi drugo krivično delo, te kada istovremeno utvrdi da je za to krivično delo nastupila apsolutna zastarelost, prvostepeni sud je bio ovlašćen samo da donese presudu da nije bilo dokaza da su okrivljeni predmetnom prilikom izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, a u odnosu na krivično delo čija bitna obeležja su ostvarena je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.


 
 
19. jul 2019. godine
MILAN STANKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 3975/17 od 4. marta 2019. godine okr. Milan Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Okrivljeni Milan Stanković je oglašen krivim što je 30. maja 2017. godine, u stanu u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled povišene emocionalne napetosti sa psihološkim sadržajem afekta besa visokog intenziteta, u stanju alkoholne opijenosti i pod dejstvom marihuane, zbog čega je došao u stanje jake razdraženosti koje je sam izazvao svojom krivicom, lišio života svoju majku tako što ju je najpre više puta udario šakom stisnutom u pesnicu i šutirao u predelu glave i tela, nanevši joj povrede, nakon čega ju je kuhinjskim nožem zadao više uboda i posekotina u predelu tela i vrata usled čega je nastupila smrt zbog iskrvavljenja iz prosečenog srca i ushodnog dela aorte.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 18. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 505/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Milana Stankovića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima, a sa druge strane nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je okrivljeni više puta osuđivan zbog krivičnog dela nasilja u porodici izvršenog upravo nad pokojnom oštećenom. Iz napred navedenih razloga je Apelacioni sud, uvažavaćem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o kazni tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, u uverenju da se u odnosu na okrivljenog, kao višestrukog povratnika, samo maksimalnom zaprećenom kaznom zatvora može uticati da ubuduće na vrši ovakva i slična krivična dela, odnosno da će se postići svrha kažnjavanja. 


 
 
2. jul 2019. godine
MILOŠ VELIČKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  475/18 od 20. marta 2019. godine okr. Miloš Veličković je zbog izvršenja krivičnog dela neovolašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 510 tableta i delova tableta MDMA ukupne neto mase 202,65 grama, 15,68 grama opojne droge THC i jedne elektronske vagice.

Okrivljeni Miloš Veličković je oglašen krivm što je 16. juna 2018. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao 510 tableta i delova tableta MDMA ukupne neto mase 202,65 grama, praha opojne droge MDMA i mikrokristalne celuloze, kao i 15,68 grama marihuane.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 27. juna 2019. godine rešenje Kž1 532/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, a pored toga povređeno je i pravo odbrane, što je moglo imati uticaj na pravilno presuđenje.


 

2. jul 2019. godine
MILjAN ĐUKIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 7/18 od 14. februara 2019. godine okr. Miljan Đukić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti  zabrane upravljanja motornim vozilima „B“  kategorije u trajanju od 5 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miljan Đukić je oglašen krivim što je 18. novembra 2017. godine, u Smederevskoj Palanci, u stanju smanjene uračunljivosti do bitno, ali ne i bitno, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, usled čega je nastupila smrt dva lica, na taj način što je upravljao putničkim vozilom sa probnom vozačkom dozvolom u vreme zabrane upravljanja, te je u krvi imao 1,54 promila alkohola i vozio nedozvoljenom brzinom ne manjom od 76 km/čas u naselju gde je brzina ograničena na 50 km/čas, izgubio kontrolu nad vozilom usled čega je došlo do destabilizacije, zanošenja i nekontrolisanog kretanja vozila, tako da je desnim bočnim delom vozila u predelu zadnjih desnih vrata udario u stub ulične rasvete koji se nalazio na razdelnom ostrvu između kolovoznih traka, a nakon toga vozilo kojim je upravljao je zarotirano i prešlo put od oko 15 metara gde se zaustavilo u levoj kolovoznoj traci namenjenoj kretanju vozila iz suprotnog smera, kojom prilikom je sada pok. M.Š. koji je sedeo u zadnjem redu iza vozača zadobio teške telesne povrede i na licu mesta izgubio život, a sada pok. P.O. koji je sedeo iza suvozača zadobio teške telesne povrede i na licu mesta izgubio život. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 29. maja 2019. godine doneo je presudu Kž1 382/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Miljana Đukića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je neosuđivan, da se radi o mladom čoveku koji je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 22 godine, da se porodica pok. M.Š. nije pridružila krivičnom gonjenju, da je okrivljeni u nezgodi i sam zadobio teške telesne povrede, da je ispoljio kajanje i da na strani okrivljenog nije bilo otežavajućih okolnosti. Međutim, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj svim navedenim olakšavajćim okolnostima, pa je Apelacioni sud prvostepenu presudu preinačio i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina nalazeći da će se ovakvom odmerenom kaznom zatvora ostvariti svrha kažnjavanja.


 

2. jul 2019. godine
DRAGAN LjUBISAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 58/17 od 28. decembra 2018. godine okr. Dragan Ljubisavljević je zbog izvršenja krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dragan Ljubisavljević je oglašen krivim što je u noći između 24/25. novembra 2016. godine, u napuštenoj kući u Beogradu, u kojoj je neprijavljeno boravio i živeo zajedno sa svojom vanbračnom suprugom, oštećenom Đurđicom Mihajlović, lišio života oštećenu na taj način što je, oko ponoći, kada se vratio kući, oštećenoj, koja je ležala potrbuške na dušeku, dok se nalazio sa njene desne strane, drvenom letvom, metalnom šipkom i stopalom u obući, zadao veliki broj udaraca, najmanje 30, u predelu glave, trupa i udova, nanevši joj povrede čiji se redosled ne može utvrditi, koje povrede su nastale za života jedna za drugom u relativno kratkom vremenskom intervalu i skupa procenjene su predstavljale tešku i po život opasnu telesnu povredu, a koje su sve svojim skupnim dejstvom dovele do smrtnog ishoda, da bi nakon izvršenja dela 21. novembra 2016. godine u 02:00 časa pozvao policiju i prijavio da je oštećenu zatekao mrtvu u navedenom objektu, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenje i lažno predstavi uzrok smrti oštećene.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. maja 2019. godine presudu Kž1 437/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se pred sudom držao korektno, da je reč o starijem čoveku koji ranije nije osuđivan, da je bio pod dejstvom alkohola, zbog čega su njegove sposobnosti značaja dela i upravljanjem postupcima bile smanjene, ali ne bitno, dok otežavajuće okolnosti na njegovoj strani nije našao, pa ga je pravilno osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, pravilno nalazeći da će se istom ostvariti svrha kažnjavanja.


 

2. jul 2019. godine
RATKA VRANIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 659/15 od 15. maja 2018. godine okr. Ratka Vranić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 24. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 758/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Ratku Vranić zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ osudio na kaznu  kućnog  zatvora u trajanju od jedne godine (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljena Ratka Vranić je oglašena krivom što je počev od neutvrđenog dana sredinom maja meseca 2008. godine pa do 4. juna 2008. godine, u Beogradu, u svojstvu službenog lica – inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, tako što je kao inspektor poreske policije vršeći kontrolu poslovanja preduzeća „N“, utvrdila da je sa računa preduzeća, čiji je vlasnik sin oštećenog, podizana velika količina gotovog novca i to 27.000.000,oo dinara i da se radi o spornim isplatama, koje nije pratila odgovarajuća pisana dokumentacija, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, tako što je tokom aprila meseca 2008. godine bez znanja i naloga odgovornih lica Sektora poreske policije za grad Beograd, neutvrđenog dana sredinom maja 2008. godine od  oštećenog zahtevala da joj preda novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi podnela krivičnu prijavu protiv sina oštećenog, zbog krivičnog dela utaje poreza i da ne bi prosledila nalog za vršenje terenske kontrole za obračun i naplatu poreza preduzeća „N“, pa je dana 4. juna 2008. godine, u svom stanu, od oštećenog primila novac i to 20.000,oo evra.

Po nalaženju Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom postupka nesumnjivo proizlazi da je okrivljena u svojstvu službenog lica, inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, od oštećenog zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, a ta radnja se odnosi na sastavljanje službene beleške i traženje da se izvrši kontrola nad poslovanjem preduzeća „M“.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen krivične odgovornosti okrivljene ceneći istovremeno i olakšavajuće okolnosti koje se odnose na raniji život okrivljene, njene godine života, kao i činjenicu da je od izvršenja krivičnog dela protekao period od 11 godina, dok otežavajuće okolnosti sud nije našao. Napred navedenim okolnostima Apelacioni sud je dao karakter naročito olakšavajućih okolnosti pa je okrivljenu osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da će ovako izrečenom kaznom biti postignuta svrha kažnjavanja, te da je ista dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenu u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela.  


 

detaljnije

1.06.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično jun 2019

28. jun 2019. godine
KATARINA NIKOL REBRAČA I DR


PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 3775/10 od 10. aprila 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ (od čega okr. Mirjana Hristić i Slađana Mironija pomaganjem), okr. Katarina Nikol Rebrača je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, dok su okr. Slađana Mironija i Mirjana Hristić osuđene su na kaznu zatvra u trajanju od po 1 godinu. Takođe, okr. Katarina Nikol Rebrača je obavezana da na ime imovinske koristi uplati iznos od 22.584.619,80 dinara u korist budžeta Republike Srbije.

Okrivljena Katarina Nikol Rebrača je oglašena krivom što je u periodu od 2. juna 2006. godine do 9. marta 2010. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice, u svojstvu osnivača i direktora Dobrotvornog fonda “Katarina Rebrača” pozivajući se na pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Srbije i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i u svojstvu lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima agencija “K models” i Top image”, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist, u čemu su joj pomogle okr. Mirjana Hristić u svojstvu preduzetnika, osnivača i lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima Agencije “Mima art” i okr. Slađana Mironija u svojstvu preduzetnika, osnivača i lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima Agencije Top image”, dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste na ime navodno izvršenih usluga, iskoristivši svoj položaj i ovlašćenje, na taj način što je okr. Rebrača sa poslovnih računa Dobrotvornog fonda otvorenih kod dve banke za prikupljanje novčanih sredstava u svrhu realizacije ciljeva Dobrotvornog fonda, na koje račune je od strane raznih donatora – pravnih i fizičkih lica uplaćen novac u ukupnom iznosu od 62.440.283,29 dinara, izvršila prenos novčanih sredstava na račune agencija “K models”, “Mima art” i Top image”, na ime navodno izvršenih usluga za Dobrotvorni fond za koje su okr. Hristić i Mironija dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste, nakon čega je okr. Hristić sa računa Agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i okr. Mironija sa računa Agencije Top image” podigla novac u ukupnom iznosu od 6.892.000,oo dinara, a koji novac su predali okr. Rebrači, dok je okr. Rebrača sa računa Agencije “K models” podigla novac u ukupnom iznosu od 3.772.000,oo dinara, a na ime navodno izvršenih usluga na osnovu faktura bez prateće dokumentacije koja pravda iste, iako ove navedene agencije usluge nisu pružile Dobrotvornom fondu u tim iznosima i tako podignuti novac kao i novac koji su joj predale okr. Hristić i Mironija zadržale za sebe, i što je okr. Rebrača iz sredstava sa računa navedenog fonda koristila i za svoje potrebe, suprotno aktu o osnivanju Dobrotvornog fonda, tako što je sa računa Fonda vršila plaćanje avio karata i aerodromskih taksi za sebe, porodicu i prijatelje, sve u ukupnom iznosu od 1.242.032,oo dinara, usluge prenoćišta u hotelu “Hyatt” u iznosu od 187.603,01 dinara i telefonske račune na njeno ime u ukupnom iznosu od 223.595,49 dinara i podigla gotovinu u ukupnom iznosu od 5.629.061,90 dinara koji iznos je koristila za lične potrebe dok je i za lične potrebe vršila plaćanje viza karticom u ukupnom iznosu od 1.711.327,40 dinara, te na tako opisani način za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 22.584.619,80 dinara.


PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.


DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, je nakon održane sednice veća, dana 11. juna 2019. godine doneo rešenje Kž1 285/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacinog suda osnovano se u žalbama branilaca okrivljenih ukazuje na učinjene bitne povrede krivičnog postupka zbog kojih se pravilnost presude u određenim delovima nije mogla ispitati. Naime, osnovano se ukazuje na nedostatak razloga u pogledu činjenica utvrđene prvostepenom presudom da je okr. Mironija – odgovorno lice Agencije Top image” podignutu gotovinu predala okr. Rebrači koju je ona potom zadržala za sebe. Ovo stoga što prvostepeni sud ne daje ocenu odbrane okr. Mironije kada se izjašnjava za šta je potrošen novac koji je podignut sa računa Agencije Top image”, i to u delu gde je između ostalog rekla da je njena zarada bila 100.000,oo dinara mesečno, te da je samo na ime naknade za svoj rad ona uzela 3,6 miliona od ukupno uplaćenih 7,2 miliona na račun Agencije Top image” od strane fonda Rebrača, dok je preostalih 2,7 miliona plaćala troškove Agencije u kešu. S druge strane, naknadno dostavljena specifikacija uz ranije priložene fakture, koja je bila predmet ocene Komisije veštaka prilikom izrade dopunskog nalaza veštaka, odnosi se na kompletan iznos ispostavljenih faktura Fondu Rebrača, a prvostepeni sud nije razjasnio kontradiktornost činjenice da je okrivljena dostavljenim specifikacijama ponudila pravdanje za sve fakturisane usluge, sa navodima njene odbrane da su zapravo usluge vredele svega 2,7 miliona, a da je 3,6 miliona ona uzela sebi za plate.

Nadalje, osnovano se ukazuje da je izreka prvostepene presude protivurečna sa obrazloženjem u delu gde prvostepeni sud navodi da je okr. Hristić sa računa Agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i sav novac predala okr. Rebrači, iako ta Agencija usluge nije pružila Dobrotvornom fondu u tom iznosu, dok se u delu obrazloženja presude navodi da okr. Hristić nije vršila bilo kakve usluge za Fond. Naime, iako u izreci prvostepene presude prvostepeni sud, za razliku od sadržine optužnice u tom delu, navodi da navedene Agencije usluge nisu pružile Fondu u tim iznosima, celokupni pomenuti iznosi od 2.927.000,oo dinara i 6.892.000,oo dinara, koji su prema navodima u izreci presude okr. Mironija i Hristić predale okr. Rebrači, predstavljaju deo iznosa ukupno protivpravno pribavljene imovinske koristi, označenog u izreci presude, te je nejasno ovakvo određenje suda kojim implicira mogućnost da neke usluge jesu pružene od strane agencija okr. Mironiji i Hristić.

Takođe, osnovano se ukazuje na nerazumljivost izreke presude budući da činjenični opis radnji koje su preduzele okr. Hristić i Mironija obuhvata i radnje pomaganja i radnje izvršenja krivičnog dela, a optužnicom im je stavljeno na teret pomaganje okr. Rebrači u izvršenju krivičnog dela.

Rešenjem Apelacinog suda prvostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postupku otkloni učinjene bitne povrede krivičnog postupka na koje je ukazano rešenjem, nakon čega će biti u mogućnosti da pravilnom ocenom dokaza potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje i donese na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne i logične razloge.
 


7. jun 2019. godine
MLADEN KALEZIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 243/16 od 20. septembra 2018. godine okr. Mladen Kalezić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Mladen Kalezić je oglašen krivim što je 24. marta 2001. godine, u restoranu u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pokušao da liši života više lice kada je iz svog pištolja ispalio više projektila u oštećene D.S. i M.S. od kojih je oštećeni D.S. lišen života nakon što je zadobio prostreline, od kojih povreda je kasnije nastupila smrt, a oštećeni M.S. zadobio povrede projektilima koje predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život, na taj način što je po dolasku u restoran, u kojem je sedeo za jednim stolom zajedno sa okr. Osmanijem Mevludom, okr. Kalezić otišao u VC restorana, gde  po izlasku iz VC-a nakon kraće verbalne prepirke sa oštećenim M.S. sa kojim se mimoišao u malom hodniku ispred VC-a, u trenutku kada je oštećeni M.S. unutar VC-a, najpre fizički nasrnuo na njega tako što ga je pesnicom leve ruke dva puta udario u lice, nakon čega je dok je stajao kod vrata iz svog pištolja koji je izvadio iz pojasa ispalio jedan projektil u pravcu leve noge oštećenog M.S, kojom prilikom je oštećeni M.S. zadobio prostrelinu u predelu butine leve noge, posle čega su začuvši pucanj iz pištolja do njih dotrčali svedoci B.S, N.S, i oštećeni D.S. koji je kada je video da je oštećeni M.S. napadnut pištoljem otrčao do stola, gde su prethodno sedeli i iz torbice oštećenog M.S. izvadio pištolj  i dotrčao do mesta sukoba dodajući ga oštećenom M.S. gde je za vreme trajanja fizičkog sukoba M.S, D.S. i M.S. sa okr. Kalezićem došlo do otimanja oko pištolja koji je ovaj okrivljeni držao u ruci, pri čemu je u toku sukoba i oko otimanja pištolja okr. Kalezić zadobijao i udarce od strane svedoka i oštećenih, da bi u jednom trenutku trajanja sukoba u koji se naknadno umešao i okr. Osmani Mevlud, na taj način što je pokušao da otme pištolj koji je u svojoj ruci držao oštećeni M.S, okr. Mevlud bio pogođen projektilom, a okr. Kalezić je u jednom trenutku dok je fizički sukob još uvek trjao, ih svog pištolja koji je držao u desnoj ruci u pravcu oštećenog D.S. isaplio više projektila koji su ga pogodili, kao i u pravcu oštećenog M.S. koji je od projektila zadobio povredu u predelu grudnog koša, pri čemu je okr. Mevlud iz ruku oštećenog M.S. uzeo pištolj i sa istim pobegao sa lica mesta, kojom prilikom je oštećeni D.S. zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život od kojih je nastupila njegova smrt, a oštećeni M.S. zadobio povrede projektilima  koje predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Osmani Mevlud je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. KZ, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja kao predmeta čije oduzimanje po krivičnom zakoniku neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 12. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 67/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Mladena Kalezića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti cenio godine života okrivljenog i da se radilo o situacinom krivičnom delu, dok je kao otežavajuću okolnost cenio njegov raniji život. Međutim, prema stavu Apelacionog suda, osnovano je žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazano Apelacionom sudu da je prvostepeni sud pogrešno kao olakšavajuću okolnost cenio protek vremena od kritičnog događaja pa do presuđenja (18 godina), budući da je ova okolnost prouzrokovana radnjama samog okrivljenog, odnosno činjenicom da je izbegavao krivično gonjenje time što se nalazio u bekstvu, te se protek vremena u konkretnom slučaju ne može ceniti kao činjenica koja ide u korist okrivljenom. Stoga je Apelacioni sud zaključio da je kazna na koju je okrivljenog osudio prvostepeni sud neadekvatno odmerena da je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu u ovom delu prvostepenu presudu preinačio i okr. Kalezića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, nalazeći da je ovako odmerena kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice okrivljenog, a posebno činjenici što je smrtna posledica kod drugog lica izostala samo zbog blagovremene lekarske pomoći, te da je ista nužna radi ostvarivanja svrhe kažnjavanja.

U odnosu na okr. Osmanija Mevluda Apelacioni sud nalazi da ga je prvostepeni sud pravilno oslobodio od optužbe imajući u vidu da ni jedan izvedeni materijalni dokaz, kao ni saslušano lice nisu potvrdili navode optužnog akta da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.


7. jun 2019. godine

DRAGAN TIRNANIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 39/17 od 1. februara 2019. godine okr. Dragan Tirnanić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dragan Tirnanić je oglašen krivim što je 20. avgusta 1996. godine, u mestu Bosanski Lužani, opština Derventa, u šumi koja se nalazi u lugu na oko 500 metara od porodične kuće u kojoj je živela oštećena G.Đ. sa porodicom, u stanju smanjene uračunljivosti, na podmukao način lišio života oštećenu, tako što je 17. avgusta 1996. godine došao u kuću oštećene, a da bi nastavio ranije prekinutu vanbračnu vezu sa M.I, povodom čega sada pok. G.I, saznajući za razloge za prestanak te zajednice nije bila ravnodušna, sa čim se svedok M.I. nije složila, na koje odbijanje je reagovao tako da će da ga zapamte i da to neće tako da se završi, pa je okrivljeni kritičnog dana došao u Bosanske Lužane, do kuće u kojoj je oštećena živela i objasnio joj da mu treba pomoć oko automobila koji je ostao na magistralnom putu Derventa – Prnjavor i time oštećenu doveo u zabludu, istovremeno joj objašnjavajući da ponese hidrauličnu dizalicu, pa je oštećena tu dizalicu uzela i krenula sa okrvljenim, pa kada su došli u deo koji predstavlja šumu, kroz koju vodi staza do izlaska na magistralni put, okrivljeni je jednim aktivnim udarcem u levi slepoočni predeo hidrauličnom dizalicom naneo povrede oštećenoj usled čega je nastupila smrt, potom je vučenjem za noge odvukao do skrivenijeg mesta, gde je leš oštećene prekrio lišćem, dizalicu sakrio neposredno u blizini i udaljio se u nepoznatom pravcu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. maja 2019. godine presudu kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu njegov raniji život, kao i da je kritičnom prilikom postupao u stanju smanjene uračunljivosti do granice bitnog, ali ne i bitno, dok je od otežavajućih okolnosti prvostepeni sud imao u vidu okolnosti koje su se ticale ponašanja okrivljenog posle izvršenja krivičnog dela, sakrivanje beživotnog tela oštećene i predmeta kojim je izvršeno krivično delo, zbog čega je pravilno prvostepeni sud našao da je kazna zatvora u trajanju od 15 godina srazmerna i dovoljna, a u isto vreme i nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

 

detaljnije

15.05.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično maj 2019

15. maj 2019. godine
BRANKO TOMIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Po3 br. 2/19 od 27. februara 2019. godine okr. Branku Tomiću je zbog izvršenja, u sticaju, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom proveravanja od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: mobilnog telefona sa pripadajućom karticom i računarskog kućišta. Oštećene su radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Branko Tomić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu između 21. i 26. decembra 2018. godine, u Majdanpeku, ugrozio sigurnost lica koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja i to oštećene novinarke Tatjane Vojstehovski Stevanov, kao i sigurnost njene kćerke, pretnjom da će napasti na život i telo oštećenih, kao i na život i telo bliskog lica oštećenih, na taj način što je 25. decembra 2018. godine na internet društvenoj mreži „Twitter“ sa svog naloga poslao poruku na nalog oštećene Tatjane Vojtehovski Stevanov preteće sadržine, te što je 26. decembra 2018. godine, u toku emitovanja emisije „Život priča“ na televiziji „Prva“ tokom koje emisije oštećena Tatjana Vojtehovski Stevanov komunicira sa gledaocima emisije putem društvene mreže „Twitter“ sa svog naloga poslao poruku na nalog ove oštećene preteći da će napasti na život i telo nje i njene kćerke, koje preteće poruke su oštećene pročitale, i usled kojih pretnji se osećaju ugroženim, za svoj život i telo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 13. maja 2019. godine doneo je presudu Kž1 Po3 6/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Branka Tomića zbog izvršenja,  u sticaju, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu kućnog  zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 8 meseci.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog utvrdio da je isti priznao izvršenje krivičnog dela, te iskazao iskreno kajanje, kao i njegov raniji život. Međutim, prema oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog dao preveliki značaj, u odnosu na stepen krivice učinioca, jačinu ugrožavanja i povredu zaštićenog dobra, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, na šta se osnovano ukazuje izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca, pa je stoga Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u tom delu i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 8 meseci nalazeći da je ovakva kazna adekvatna i nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

15. maj 2019. godine
DRAGAN SUPUROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 6/10 od 13. aprila 2016. godine okr. Dragan Supurović i S.P. su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 6. septembra 2018. godine doneo presudu Kž1 215/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Dragana Supurovića i isti okrivljeni je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu, dok je o delu prvostepene presude koji se odnosi na okr. S.P. postupak pravnosnažno okončan ranijom drugostepenom presudom ovog suda).

Po nalaženju Apelacionog suda dokazano je da je okr. Supurović pucao i sa četiri projektila pogodio u telo pok. I. P, koji je tom prilikom lišen života, a doveden je u opasnost život više lica koji su sedeli za stolom kao gosti u kafiću.

Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen odgovornosti okrivljenog. Ceneći ostale okolnosti, kao otežavajuću okolnost je imao u vidu njegov raniji život, dok nije našao postojanje olakšavajućih okolnosti, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, pošto smatra da je ovakva kazna srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i krivičnoj odgovornosti okrivljenog, kao i da je dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenog u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela, a i radi postizanja generalne prevencije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog. 

TRĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući u trećem stepenu 10. aprila 2019. godine doneo presudu Kž3 32/18 kojom je preinačio drugostepenu presudu i okr. Dragana Supurovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ RS. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu je okr. Draganu Supuroviću stavljeno na teret da je 22. septembra 1994. godine, u bašti kafića u Beogradu, lišio života I.P. i pri tome je doveo u opasnost živote više lica, jer je nakon ulaska u kafić prišao stolu za kojim je sedeo I.P, na udaljenosti većoj od jednog metra i iz pištolja ispalio više hitaca u pravcu I.P. i pogodio ga u telo, kojom prilikom su mu nanete povrede od kojih je kod I.P. nastupila smrt, a ispaljenim hicima pogođeni su i gosti kafića oštećeni A.M. i M.N i zadobili lake telesne povrede, te su time njihovi život, kao i životi B.D. i D.M, koji su sedeli pored I.P. dovedeni u opasnost.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu, a kako je to pravilno našao i drugostepeni sud, u ovom postupku je sporna činjenica da li je okrivljeni pucao iz pištolja u pokojnog, pri čemu, ova sporna činjenica nije mogla biti utvrđena iz materijalnih dokaza niti iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke i balističara. Naime, kako su to pravilno zaključili i prvostepeni i drugostepeni sud iz iskaza svedoka nije bilo moguće utvrditi ko je pucao na pokojnog s obzirom na to da su ovi svedoci tokom postupka, u pogledu ove činjenice iznosili samo svoje utiske i pretpostavke, a tokom postupka nije izveden ni jedan materijalni dokaz koji bi potkrepio navode javnog tužioca da je okrivljeni kritičnom prilikom kod sebe imao pištolj, niti da je iz istog ispalio više hitaca u pravcu I.P. Imajući u vidu da sud presudu može zasnovati samo na činjenicama u čiju izvesnost je uveren, a da u konkretnom slučaju izvedenim dokazima nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo ubistvo, Apelacioni sud je kao sud trećeg stepena uvažavanjem žalbe okrivljenih preinačio drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe, nalazeći da okrivljeni nije izvršio ovo krivično delo.


 

detaljnije

12.04.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2019

25. april 2019. godine
MILAN KRASIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 626/14 od 10. juna 2016. godine, između ostalog, okr. Milan Krasić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114, stav 1. tačka 3. KZ. Predstavnik porodice oštećenih je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 22. maja 2018. godine doneo je presudu Kž1 1188/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Milana Krasića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina.   Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućeni na parnicu. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba sudu u trećem stepenu). 

Prethodna presuda Apelacionog suda kojom je okr. Milan Krasić, takođe, bio oglašen krivim i osuđen bila je ukinuta od strane veća ovog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu i naloženo je da se ponovo saslušaju veštaci balističke i hemijske struke, a po kom nalogu je i postupljeno.

Po nalaženju Apelacionog suda, nakon svestrane analize svih izvedenih dokaza tokom prvostepenog krivičnog postupka, te nakon ocene izvedenih dokaza na pretresu pred ovim sudom, Apelacioni sud je našao da je nesumnjivo dokazano da je okr. Krasić, a po prethodnom dogovoru sa NN licima sa umišljajem lišio života Ivana Perovića  i doveo u opasnost život oštećenog Đ.S.

Apelacioni sud je utvrdio šta je prethodilo kritičnom događaju  od 22. oktobra 2011. godine, činjenicu da je okr. Krasić bio jedan od vođa navijačke grupe „Alkatraz“, a pok. Ivan Perović bio pripadnik navijačke grupe „Zabranjeni“. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da je pok. Perović zajedno sa oštećenim Đ.S. i još dvojicom mladića videvši pripadnike navijačke grupe „Alkatraz“ na splavu „B“ iz straha krenuli da se vraćaju kući. Na raskrsnici kod Fontane približio im se automobil marke „Audi“ u kojem se nalazilo najmanje četvoro lica od kojih je, a što je nesumnjivo utvrđeno jedan bio okr. Milan Krasić, koji je sedeo na mestu suvozača i obratio se oštećenima, nakon čega su on i NN lice koje se nalazilo iza njega otvorili vatru iz pištolja i tom prilikom lišili života Ivana Perovića i telesno povredili Đ.S. i time doveli u opasnost živote više lica, budući da su se u neposrednoj blizini nalazila još dva lica, čime je izzvršio krivično delo teško ubistvo. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Veće Apelacionog suda u Beogradu, koje je odlučivalo u trećem stepenu, je, nakon održanog pretresa, 20. marta 2019. godine donelo presudu Kž3 22/18 kojom je preinačilo drugostepenu presudu i okr. Milana Krasića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milanu Krasiću je stavljeno na teret da je 22. oktobra 2011. godine u Beogradu, po prethodnom dogovoru zajedno sa NN licima, lišio života Ivana Perovića i doveo u opasnost život Đorđa Stanojevića, tako što je iz automobila kojim je upravljalo NN lice, kroz suvozačev otvoren prozor najpre upitao oštećene koji su se tu nalazili, zajedno sa D.R. i J.K, „Šta radite?“, nakon čega se potom otvorilo i zadnje staklo prozora iza suvozača, gde su sedela dva NN lica, nakon čega se okr. Krasić sa mesta suvozača i NN lice koje se nalazilo na sedištu iza njega, otvorili vatru iz NN vatrenih oružja i ispalili više projektila, kojom prilikom su pogođeni Ivan Perović i Đorđe Stanojević, koji su zadobili povrede, i to Ivan Perović tešku i po život opasnu povredu, koja se i pored brze i adekvatne hiruške intevencije završila smrtnim ishodom na Urgentnom centru, dok je oštećeni Đorđe Stanojević zadobio prostrelinu leve potkolenice sa ulaznom ranom sa zadnje spoljašnje i izalaznom sa zadnje unutrašnje strane i donje trećine potkolenice.

Veće koje je odlučivalo u trećem stepenu ne prihvata zaključak drugostepenog suda, već nalazi da nema dokaza da je između okrivljenih postojao raniji dogovor, jer u tom slučaju svako od njih je trebalo da ima određenu ulogu i radnju kojom bi doprineo izvršenju krivičnog dela, a jedino što je utvrđeno je da se okrivljeni sa suvozačevog sedišta obratio oštećenima rečima „Šta radite?“, a što ne može biti doprinos izvršenju krivičnog dela. Nelogično je da ako je postojao plan, da se okrivljeni obratio navedenim rečima njima četvorici i da on od svih u kolima sam sebe izlaže mogućem prepoznavanju od strane svedoka i oštećenih jer su svi oni bili u neposrednoj blizini kola sa druge strane. U toku postupka je i iz iskaza svedoka dokazano da Krasić nikada ranije nije imao sukobe sa njima, niti se poznavao sa njima, a posebno se te večeri nije sukobljavao sa njima. Takođe, svedoci su naveli da nisu primetili da ih je neko pratio kad su izašli iz kafane. Ovo posebno jer je drugostepenom presudom potvrđena oslobađajuća presuda prvostepenog suda u odnosu na okr. Marka Isakovića i Vladimira Maljkovića, pa samim tim nivo sumnje u odnosu na okr. Krasića i postojanje dogovora između okrivljenih je, po oceni veća koje je odlučivalo u trećem stepenu, smanjen, pri čemu ni iz iskaza saslušanih svedoka i veštaka pred drugostepenim sudom nisu potvrđene činjenice za koje je ovaj okrivljeni optužen, a nema drugih dokaza da se okr. Krasić prethodno dogovorio sa NN licima da izvrše krivično delo teško ubistvo. Dakle, svaka sumnja da je okr. Krasić izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu je ostala na nivou indicija, a kako sud donosi presudu samo na osnovu činjenica u čiju je izvesnost uveren, to je veće Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu primenom načela in dubio pro reo, okrivljenog oslobodilo od optužbe za izvršenje ovog krivičnog dela. 


 

12. april 2019. godine
VLADIMIR RANKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K. br.96/14 od 26. aprila 2018. godine okr. Vladimir Ranković je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.    

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Valjevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 25. marta 2019. godine doneo je presudu Kž1 1152/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Vladimira Rankovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Valjevu okr. Vladimiru Rankoviću je stavljeno na teret da je 30. septembra 2009. godine, postupajući u svojstvu lekara – pedijatra, na Dečijem odeljenju ZC „Valjevo“, pri pružanju lekarske pomoći maloletnoj oštećenoj Teodori Jovanović, očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja kod oštećene, na taj način što je istu po prijemu u odeljenje, a nakon što je ista prethodno pregledana u Domu zdravlja od strane ordinirajućeg lekara i potom upućena na Dečije odeljenje ZC „Valjevo“, radi pregleda od strane lekara specijalista i procene o eventualnom bolničkom lečenju, prilikom dijagnostičke procedure osim fizikalnog pregleda, nije sproveo ni jednu drugu dijagnostičku proceduru, iako je, imajući u vidu kliničku sliku maloletne oštećene Teodore koja je na Dečije odeljenje ZC „Valjevo“ primljena u stanju malaksalnosti, sa bolovima u trbuhu i povraćanjem, zbog kojih simptoma je od strane lekara Doma zdravlja „Valjevo“ i upućena u bolnicu, bilo neophodno da izvrši osnovnu analizu krvne slike na osnovu koje bi bio u mogućnosti da primeti povećanje broja leukocita u krvi oštećene, te tako odstupio od opšte prihvaćene lekarske prakse, i prisutan bol u trbuhu, kao i povraćanje kod maloletne Teodore, propustio da shvati kao ozbiljan znak bolesti i potrebom za daljom opservacijom oštećene, već je nakon obavljenog fizikalnog preglada zaključio da nema potrebe za hospitalizaciju maloletne Teodore, i istu je uz prepisanu terapiju u vidu oralne rehidracije otpustio na kućno lečenje, te je potom zbog ovakvog postupanja okrivljenog u ranim jutarnjim časovima 1. oktobra 2009. godine došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja maloletne oštećene, koja je odmah ponovo od strane  svojih roditelja dovezena na dečije odeljenje ZC „Valjevo“ i potom je nakon neuspele reanimacije istog dana preminula.

Po nalaženju Apelacionog suda, imajući u vidu činjenicu da je klinička slika kod pokojne maloletne Teodore Jovanović bila atipična tako da lekar specijalista pedijatar nije mogao u datom trenutku da posumnja da se radi o retkom oboljenju, urođenoj anomaliji creva zbog koje je došlo do smrtnog ishoda, te da je i uradio laboratorijske analize prilikom prvog pregleda, povišeni broj leukocita nije specifičan znak za ovu vrstu oboljenja, tim pre što je i pre letalnog ishoda broj leukocita bio u granicama referentnih vrednosti, zatim je prilikom pregleda oštećene dominatna simptomatologija nije bila izraziti bol u trbuhu, povraćanje zelenog ili krvavog sadržaja, pojava krvi u stolici, što bi karakterisalo akutni voluvus, zbog koga je nastupila smrt oštećene, već je suprotno tome, kliničkim pregledom oštećene utvrđeno da tokom pregleda trbuh nije bio napet i bolno osetljiv što bi moglo ukazivati da se radi o akutnom hiruškom oboljenju abdomena, to je nađeno da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni pri pružanju lekarske pomoći maloletnoj oštećenoj očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja kod oštećene, a nakon toga i smrt, ali je olako držao da takva posledica neće nastupiti ili da će istu moći sprečiti. 

Polazeći od obeležja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret odnosno činjenice da je tokom postupka neophodno da se utvrdi da li je lekar u konkretnom slučaju postupao u skladu sa pravilima medicinske nauke i medicinske struke ili se pak njegova delatnost može označiti kao očigledno nesavesna u smislu ove inkriminacije, to kod napred iznetog, a kako je ostala sumnja u pogledu činjenice da je okrivljeni kritičnom prilikom očigledno nesavesno postupao imajući u vidu nalaze i mišljenja veštaka Medinskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu koji su naveli da u njegovom postupanju nije bilo propusta, da je iz obdukcionog zapisnika utvrđeno da je osnovni uzrok smrti kompletan volvulus tankih creva praćen masivnim intraluminalnim krvarenjem, što je posledica retke urođene anomalije malrotacije creva, da je smrtni ishod nastao kao primarna posledica veoma teške i asimptomatske anomalije, to je Apelacioni sud, u nedostatku dokaza, okrivljenog oslbodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi.


 

12. april 2019. godine
STANISLAV JOVANOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 732/12 od 30. decembra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47, stav 1. KZ RS (od čega okr. Vuksanović u pomaganju) okr. Stanislav Jovanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, dok je okr. Srđan Vuksanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Oštećena se radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućuje na parnicu.

Okrivljeni Stanislav Jovanović je oglašen krivim što je 25. avgusta 2000. godine, u Beogradu, lišio života Vladimira Sretenovića u čemu mu je pomogao okr. Srđan Vuksanović tako što su ovi okrivljeni nakon saznanja da se u Solunskoj ulici nalazi oštećeni, koga su tražili, jer je okr. Jovanoviću i Vasiljeviću dugovao novac, došli do navedene ulice, gde je nakon telefonskog razgovora došao i okr. Vasiljević, i nakon što su ugledali oštećenog, koji je videvši ih počeo da beži, potrčali su za njim, pri čemu su okrivljeni u rukama držali pištolje, te su oštećenog ubzro sustigli, tako što je prvo okr. Vuksanović sustigao oštećenog i udario ga pištoljem u predelu glave od kog udarca se oštećeni našao u nekom od pognutih položaja tela, na koji način je oštećenom onemogućeno dalje bekstvo kada je pritrčao i okr. Vasiljević i šutnuo ga, nakon čega je oštećenom prišao okr. Jovanović i prislonivši usta cevi pištolja ispalio projektil u glavu oštećenog nanevši mu smrtonosnu povredu usled kojeg je nastupila smrt oštećenog.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Dejan Vasiljević je oslobođen od optužbe da je izvršio 25. avgusta 2000. godine, u Beogradu, krivično delo ubistvo u pomaganju iz člana 113. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Stanislav Jovanović i njegovi branioci, kao i branioci okr. Srđana Vuksanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 14. marta 2019. godine doneo je presudu Kž1 1140/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, kada je u pitanju okr. Dejan Vasiljević, pravilno je prvostepeni sud našao da je okr. Vasiljević neposredno pre događaja došao na Dorćol do Solunske ulice gde se nalazio pok. Sretenović, a nakon što mu je okr. Jovanović saopštiio u njihovom telefonskom razgovoru da se Sretenović tu nalazi s obzirom na to da mu je oštećeni dugovao novac koji je izbegavao da mu vrati. Tom prilikom, okr. Vasiljević sa sobom nije poneo nikakvo oružje već je zajedno sa okr. Jovanovićem i Vasiljevićem potrčao za pokojnim oštećenim, koji je ugledavši ih, odmah počeo da beži. Okrivljeni Vuksanović je tom prilikom prvi sustigao oštećenog, udario ga pištoljem po glavi od kog udarca se pokojni oštećeni našao u nekom od pognutih položaja tela, te dok se oštećeni nalazi u tom položaju okr. Vasiljević ga je šutnuo nogom i preskočio, u kom delu se okr. Jovanović u svojoj odbrani izjašnjavao, s tim što je sud imao u vidu da okr. Vasiljević nije negirao da je imao kontakt sa oštećenim, osim što je naveo da je kontakt bio rukom s tim što nije mogao precizno da se izjasni.

Dakle, iz svih dokaza izvedenih tokom postupka, sud je tokom postupka nesumnjivo utvrdio da je oštećenom onemogućeno dalje bekstvo već nakon preduzete radnje okr. Vuksanovića, jer se on nakon udarca pištoljem u levi zaušni predeo, našao na zemlji, nakon čega ga nogom udara okr. Vasiljević, pa saglasno tome, nije dokazano da je on svojom radnjom onemogućio bekstvo oštećenom, odnosno na taj način stvorio uslove okr. Jovanoviću da izvrši krivično delo. Stoga je pravilno prvostepeni sud našao da nema dokaza ni da je umišljaj okr. Vasiljevića bio usmeren da pomogne okr. Jovanoviću na lišenje života pok. Sretenovića imajući u vidu da je okr. Vasiljević došao na lice mesta odvojeno od okr. Jovanovića i Vuksanovića, s tim što sa sobom nije poneo nikakvo oružje podobno da nekog liše slobode, dok iz odbrane okr. Jovanovića, koji je opisao njihov telefonski razgovor, proizlazi da okr. Vasiljević nije žurio da se sretne sa oštećenim već je u istom razgovoru rekao da ide kući da ruča predlažući okr. Jovanoviću da on svrati kod njega pa da idu zajedno. Imajući u vidu napred navedeno pravilno je prvostepeni sud našao da tokom postupka nije dokazano da je okr. Vasiljević izvršio krivično delo ubistvo u pomaganju.


 

12. april 2019. godine
NENAD ĆIRIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 371/17 od 9. novembra 2018. godine okr. Nenad Ćirić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, te je oduzet pištolj i 6 metaka.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Ćiriću je stavljeno na teret da je 10. jula 2016. godine na šetalištu na Novom Beogradu, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, na taj način što je nosio za pojasom jedan pištolj sa 6 metaka, koji je, nakon što je primećen od strane policijskih službenika interventnog tima IJ “92“ , počeo da se trčećim korakom udaljava sa lica mesta, nokon čega su mu izdali naredbu „Stoj policija“ na koju se oglušio, pa je izvadio predmetni pištolj, i držeći pištolj u desnoj ruci utrčao na splav, prošao kroz centralni deo splava i prilikom izlaska u levi deo bašte desnom rukom predmetni pištolj odbacio u reku Savu koja je od strane policijskih službenika ronilačkog tima Žandarmerije pronađen, a za koje nije imao ovlašćenje nadležnog organa za nošenje oružja i municije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. aprila 2019. godine presudu Kž1 143/19 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, pravilno je prvostepeni sud oslobodio od optužbe okrivljenog nalazeći da nakon sprovedenog krivičnog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Naime, prvostepeni sud je prihvatio odbranu okrivljenog koju je dao tokom postupka, u kojoj je dosledno u dva navrata objašnjavao na koji se način kritičnog dana odvijao događaj i njegov susret sa pripadnicima interventne brigade. Prvostepeni sud analizirajući izjave ispitanih svedoka o tome da je okrivljeni kritičnom prilikom kod sebe imao pištolj koji je nađen od strane ronilačke jedinice žandarmerije na rečnom dnu u okolini splava, iste nije prihvatio, nalazeći da su iskazi pre svega u suprotnosti sa odbranom okrivljenog i svedočenju M.T, a pri tome takvi iskazi nisu potkrepljeni ni nalazom i mišljenjem DNK Centra za genetiku, niti sa iskazom sudskog veštaka koji je ispitan na glavnom pretresu. Naime, iz obavljenog veštačenja je utvrđeno da se ni jedan parcijalni ili utvrđeni DNK profil iz bioloških tragova sa tri dostavljena brisa ne poklapa, niti sadrži utvrđeni DNK profil utvrđenog nespornog uzorka okrivljenog, već su pronađeni DNK profili NN. lica koji potiču sa sva tri dostavljena brisa. Istovremeno prvostepeni sud je cenio i da su iskazi ispitanih svedoka ponaosob, nejasni i neubedljivi, protivurečni sami za sebe i u međusobnoj nesaglasnosti u pogledu bitnih detalja kritičnog događaja i detalja iz njihovih opisanih opažanja.

Imajući u vidu jasne argumentovane razloge prvostepenog suda, a da Javni tužilac u podnetoj žalbi ne navodi ni jednu činjenicu koja nije bila cenjena u toku postupka, već na drugačiji način vrši ocenu izvedenih dokaza Apelacioni sud je žalbu odbio kao neosnovanu.


 

 

detaljnije

8.03.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2019

26. mart 2019. godine
ŽIVKA KNEŽEVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  25/18 od 27. juna 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242, stav 3. KZ (od čega okr. Knežević u produženom trajanju, a okr. Marković podstrekavanjem) okr. Živka Knežević je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok su okr. Mirjana Marković i Miloš Lončar osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu. Oštećeni „DIPOS“ je upućen na parnicu radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu počev od 9. maja do 24. novembra 2000. godine, u Beogradu, i to okr. Živka Knežević kao službeno lice, generalni sekretar Vlade Republike Srbije, član komisije za stambena pitanja Vlade RS i član Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“, okr. Miloš Lončar kao službeno lice, kao direktor preduzeća „DIPOS“, zajedno sa okr. Danilom Pantovićem koji je službeno lice, predsednik Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“,  i protiv koga je postupak razdvojen, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavili imovinsku korist i to okr. Živka Knežević za Ilonu Pešić u iznosu od 2.169.165,45 dinara, na šta ju je podstrekla okr. Mirjana Marković, za Ljiljanu Ilić u iznosu od 1.414.474,45 dinara, i u dogovoru okr. Živke Knežević, Miloša Lončara, sa okr. Danilom Pantovićem, Morini Kohanu u iznosu od 3.390.643,23 dinara, tako što su:

okr. Živka Knežević i Miloš Lončar, po prethodnom dogovoru, zajedno sa okr. Danilom Pantovićem, pribavili imovinsku korist Kohanu Morini, sinu Bratislave Morine – savezne ministarke za izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomoć, u iznosu od 3.390.643,23 dinara, tako što je okr. Knežević sačinila dopis 9. maja 2000. godine kojim Komisija za stambena pitanja Vlade RS donosi odluku da se preduzeću „DIPOS“ ustupi pravo jednokratnog davanja stana u Beogradu, površine 87,38 m2, čija vrednost 3.639.377,oo dinara koje je vlasništvo Republike Srbije, potpisujući predsednika stambene komisije profesora dr Branislava Ivkovića, pa je 14. jula 2000. godine na sednici Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“ doneta odluka sa potpisom Danilo Pantović predsednik Upravnog odbora, da se Kohanu Morini da u zakup na neodređeno vreme navedeni stan, iako za to nije postojao pravni osnov jer je Kohan Morina u to vreme bio radnik „Telekoma“, a 17. jula 2000. godine okr. Miloš Lončar je kao direktor potpisao rešenje kojim se taj stan daje u zakup na neodređeno vreme Kohanu Morini, pa je na osnovu tog rešenja omogućeno Kohanu Morini da stan 14. avgusta 2000. godine otkupi za iznos od 248.733,77 dinara, čime su Kohanu Morini pribavili imovinsku korist u navedenoj vrednosti, a na štetu Republike Srbije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 6. marta 2019. godine rešenje Kž1 1106/18 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka budući da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna datim razlozima, dok u presudi nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega je i činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pri čemu je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti.

Najpre, u obrazloženju prvostepene presude, sud navodi da je optužnica u ovom krivičnom predmetu više puta menjana (da je dolazilo do objedinjavanja i razdvajanja postupka), da je poslednji put precizirana 24. oktobra 2017. godine, pri čemu po ovoj optužnici (kako to iz spisa predmeta proizlazi) tužilac menja period izvršenja krivičnog dela za sve okrivljene, te menja vrednost pribavljene imovisnke koristi za Ilonu Pešić, Ljiljanu Ilić i Kohana Morinu. U vezi sa tim, ispitujući ožalbenu presudu u pogledu žalbenih navoda da su takvim izmenama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je sud prekoračio optužbu i izmenivši činjenični opis na štetu svih okrivljenih, produživši vreme izvršenja, Apelacioni sud nalazi da su ovi žalbeni navodi osnovani, jer pre svega iz spisa predmeta se pouzdano ne može utvrditi da su okrivljeni i njihovi branioci u skladu sa zakonom upoznati za izvršenim izmenama, da su se o tome izjašnjavali, niti sud daje ikakve razloge u obrazloženju presude na koje radnje i na kojeg od okrivljenog se odnosi datum 24. novembar 2000. godine, kao poslednji datum izvršenja dela svih okrivljenih, a što je značajno za pravilnu primenu zakona.

Takođe, po oceni Apelacionog suda, pogrešno je prvostepeni sud zaključio da je u konkretnom slučaju zakon koji je važio u vreme izvršenja dela najblaži za učinioce, zbog čega je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti, a što predstavlja povredu krivičnog zakona zbog kojih je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Stoga su i razlozi prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela okrivljenih suprotni izreci presude.

Apelacioni sud dalje, između ostalog, nalazi da su osnovani i žalbeni navodi branioca okr. Mirjane Marković kojima se prvostepena presuda osporava zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka ukazivanjem da je nejasno zašto prostepeni sud za radnje koje su optužnicom od 2. decembra 2002. godine okr. Marković stavljeni na teret da je izvršila od 1. do 21. septembra 2000. godine nije primenio institut zastarelosti krivičnog gonjenja budući da je tužilaštvo za navedene radnje izvršilo prekvalifikaciju optužnice nakon proteka roka od 10 godina, dakle nakon nastupanja zastarelosti za radnje izvršene u tom periodu. Takođe, Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom okr. Marković ukazuje da je iz izreke prvostepene presude ostalo najasno da li je i na koji način okr. Marković postupala sa direktnim umišljajem, odnosno koje su to činjenice i okolnosti koje ukazuju da je umišljaj okr. Marković obuhvatao svest da će kod okr. Knežević stvoriti ili učvrstiti odluku da se predmetni stan da najpre na korišćenje kao zakupcu na neodređeno vreme Iloni Pešić, zatim da se izvrši adaptacija stana o trošku države i da se na kraju dozvoli otkup stana, o čemu ni u obrazloženju prvostepene presude nisu dati razlozi.

U ponovnom postupku Apelacioni sud je naložio prvostepenom sudu da otkloni povrede na koje mu je ukazano, tj. da na glavnom pretresu izvede sve potrebne i neophodne dokaze iz kojih će na nesumnjiv način utvrditi sve odlučne činjenice i pravilno ih oceniti, kada će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koje će dati jasne i dovoljno argumentovane razloge. 


 

15. mart 2019. godine
PETAR BAJIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 59/18 od 18. oktobra 2018. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 3.KZ (od čega okr. Željko Čakarević pomaganjem) okr. Petar Bajić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine (u koju mu je uračunata ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci), okr. Željko Čakarević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, dok je okr. Denisu Krajncu izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom provere od 3 godine.

Okrivljeni Petar Bajić i Denis Krajnc su oglašeni krivim što su 12. aprila 2009. godine, u Beogradu, zajedno, po prethodnom dogovoru, na naročito drzak način, oduzeli vozilo marke „Audi A6“, od oštećenog S.S, u nameri da sebi pribave nemalu protivpravnu imovinsku korist, u čemu im je pomogao okr. Željko Čakarević, unapred obećanim prikrivanjem predmetnog vozila, na taj način što su okr. Bajić i Krajnc čekali oštećenog da izađe iz zgrade, kome su, kada je krenuo ka vozilu, prišli sa leđa, pa ga je okr. Krajnc oborio na zemlju i držao, dok mu je okr. Bajić zalepio traku preko usta, pa kada je oštećeni pokušao da se otrgne i pobegne okr. Bajić ga je uhvatio rukama oko tela, zatim mu zadao nekoliko udaraca po glavi i telu, ugurao ga u gepek vozila kojim su se odvezli do Avale, gde su oštećenog pustili iz prtljažnika, a okr. Krajnc mu vezao ruke i noge plastičnim vezicama, nakon čega su okrivljeni vozilom otišli u Čačak, gde ih je čekao okr. Čakarević sa kojim su se par dana ranije dogovorili da će mu doterati vozilo kako bi ga on pripazio i našao kupca za istog, predali mu ključeve i saobraćajnu dozvolu, nakon čega su se okr. Bajić i Krajnc vratili u Beograd a navedeno vozilo ostalo u posedu okr. Čakarevića 20 dana, za koje vreme je on vozilo nudio na prodaju i povremeno koristio za vožnju, te je i zaustavljen od strane policijskih službenika, kojom prilikom mu je i predmetno vozilo oduzeto.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog Željko Čakarevića i Petra Bajića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. februara 2019. godine presudu Kž1 1359/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Petra Bajića, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti uzeo u obzir činjenicu da se isti pred sudom držao korektno, da je priznao izvršenje krivičnog dela, da je ispoljio osećaj krivice i kajanja, kao i da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, dok otežavajućih okolnosti na njegovoj strani prvostepeni sud pravilno nije našao, ali je uzeo i u obzir i njegov život nakon izvršenja krivičnog dela, pa je okrivljenog pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

U odnosu na okr. Željka Čakarevića, prilikom odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog imao u vidu činjenicu da se isti pred sudom držao korektno, da se radi o mladoj osobi, kao i da je od izvršenja krivičnog dela protekao vremenski period od 9 godina, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog prvostepeni sud pravilno nije našao, pa je imajući u vidu njegov život nakon izvršenja ovog krivičnog dela okrivljenom ublažio kaznu ispod zakonskog minimuma i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

Apelacioni sud nalazi da će se ovako izrečenim kaznama zatvora okrivljenima u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
DANIJEL KIŠMARTON

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 3/14 od 16. maja 2016. godine okr. Danijel Kišmarton je oslobođen od optužbe da je u vremenskom periodu od 20. decembra 2010. godine do 3. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, te je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Takođe, prvostepepenom presudom okr. Danijel Kišmarton je obavezan da opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva isplati 1.196.850,oo dinara, dok se u preostalom delu opština Alibunar upućuje na parnicu, a na parnicu je, takođe, za ostvarivanje svog imovinsko – pravnog zahteva upućen i Komesarijat za izbeglice. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, punomoćnik oštećene opštine Alibunar i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 2. jula 2018. godine doneo je presudu Kž1 1135/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja, u vremenskom periodu od 1. do 5. oktobra 2010. godine, krivičnog dela produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Takođe, presudom Apelacionog suda okr. Danijel Kišmarton je obavezan da oštećenoj opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva za naknadu štete isplati iznos od 1.353.848,20 dinara, dok je u preostalom delu oštećena opština Alibunar za ostvarivanje imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, se navodi da je odlučujući o vrsti i visini kazne koju će izreći okrivljenom Apelacioni sud na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegovu porodičnost, njegovo narušeno zdravstveno stanje i činjenicu da u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio osuđivan, dok mu je za otežavajuću okolnost uzeo to što je pri izvršenju krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da je vrši na stručan, pošten i odgovoran način, grubo zloupotrebljavao između ostalog i na račun najugroženije kategorije stanovništva na koji način je prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva. Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud je okrivljenom za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za koje ga je oglasio krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom), koja je po nalaženju Apelacionog suda srazmerna težini i društvenoj opasnosti učinjenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 8. februara 2019. godine doneo presudu Kž3 25/18 kojom je preinačio drugostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju 5 godina i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Oštećena opština Alibunar je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnični postupak. U preostalom, nepreinačenom, delu drugostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je:

Prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, porodične prilike, da je svojim držanjem tokom postupka doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, da je narušenog zdravlja, dok je od otežavajućih okolnosti uzeo u obzir činjenicu da je prilikom izvršenja krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da vrši na stručan, pošten i odgovoran način, zloupotrebio na račun najuugroženije kategorije stanovništva, te je svojim radnjama prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu, upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima, neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva.

Imajući u vidu sve napred navedene okolnosti, te činjenicu da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio jednu od krivično-pravnih radnji koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a koje je ovaj sud u izreci izostavio, to je Apelacioni sud, kao sud trećeg stepena, okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci nalazeći da će se ovako izrečenom kaznom u dovoljnoj meri uticati na okrivljenog da više ne vrši ovakva ili slična krivična dela, u kom smislu će se ispuniti i opšta svrha kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
ALEKSANDAR JOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 194/17 od 6. septembra 2018. godine okr. Aleksandar Jović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to prepravljene skraćene lovačke puške i 11 patrona za lovačku pušku. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovisnko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Aleksandar Jović je oglašen krivim što je 8. decembra 2016. godine, u restoranu u Beogradu, lišio života oštećenog Zorana Todorovića, na taj način što je putničkim vozilom došao do restorana, znajući da je Zoran Todorović u njemu, izašao iz vozila i ušao u restoran, noseći sa sobom prepravljenu – skraćenu lovački pušku, prišao stolu  za kojim su sedeli oštećeni Zoran Todorović i Ž.S. i obratio se oštećenom rečima „Zašto si me uvalio u ovo“ i iz puške ispalio dva patrona u oštećenog, nakon čega je izašao ispred restorana gde je u pušku stavio dve nove patrone i potom se vratio u restoran i pored šanka, ka oštećenom, koji mu je povređen dolazio u susret i pao na stepenik ponovo ispalio u oštećenog jedan patron i tom prilikom mu je naneo teške i po život opasne telesne povrede, a koja povreda je u vreme nanošenja predstavljala apsolutno smrtnu povredu, nakon čega se sa puškom udaljio sa lica mesta i vozilom odvezao u svoj stan.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 4. februara 2019. godine presudu Kž1 1226/18 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno, prilikom odmeravanja kazne, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio porodične prilike i njegov raniji život, da je priznao izvršenje kriivčnog dela, kao i da je izrazio iskreno žaljenje i kajanje zbog učinjenog krivičnog dela, dok je od otežavajućih okolnosti cenio upornost u izvršenju krivičnih dela odnosno istrajnost da krivično delo izvrši do kraja, da je isto izvršio na javnom mestu, pri čemu je imao u vidu okolnosti pod kojima je isto učinjeno, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog i da je ista nužna ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
VELjKO BELIVUK I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 357/17 od 11. maja 2018. godine okr. Veljko Belivuk, Marko Miljković i Mirko Kojić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i Mirku Kojiću je stavljeno na teret da su u periodu od neutvrđenog dana oktobra meseca 2016. godine do 30. januara 2017. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru i zajedno, pomogli NN izvršiocu, stavljanjem na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela i stvaranja uslova za izvršenje istog, da 30. januara 2017. godine u Beogradu liši života sada pok. Vlastimira Miloševića, na taj način što su okr. Miljković i Kojić po prethodnom dogovoru sa još jednim NN licem uz posredovanje M.T, od svedoka D.M. kupili jedno putničko motorno vozilo marke „Mazda 626“ bez registarskih oznaka koje su zatim na neutvrđen način prevezli do Beograda i isto čuvali na neutvrđenom mestu do 29. januara 2017. godine, kada je u dogovoru sa navedenim okrivljenima, okr. Belivuk sa vozila marke „Škoda Oktavia“, otuđio obe registarske tablice, koje je zatim postavio na vozilo marke „Mazda 626“, a koje vozilo su zatim NN saizvršioci pre izvršenja krivičnog dela dovezli i parkirali, gde su NN saizvršioci u kolima čekali NN izvršioca, da bi zatim po ostvarenom dogovoru, NN izvršilac ušao u ulaz stambene zgrade gde je stanovao pok. Vlastimir Milošević, čekajući ga da se ovaj od spolja vrati u svoj stan koji se nalazi u navedenoj stambenoj zgradi, nakon čega je, pošto se pok. Milošević pojavio na ulaznim vratima zgrade iz automatskog oružja na kome je bio postavljen prigušivač na pok. Miloševića ispalio deset projektila od kojih su sedam projektila pogodila pok. Miloševića, nanoseći mu time tešku i po život opasnu telesnu povredu, da bi zatim pok. Milošević počeo da trči, bežeći preko kolovoza, nakon čega je po prelasku ulice, zbog naglog i velikog gubitka krvi malaksao i pao na trotoar pokraj tramvajskih šina, da bi mu zatim NN izvršilac iz neposredne blizine ispalio u glavu još šest projektila, nanoseći mu time smrtonosnu telesnu povredu, nakon čega se NN izvršilac trčećim korakom udaljio do putničkog motornog vozila koje su prethodno nabavili i ukradenim registarskim oznakama obeležili okrivljeni, čekali NN saizvršioci, te su se zatim zajedno udaljili sa lica mesta, odlazeći do Danteove ulice gde su 31. januara 2017. godine zapalili putničko vozilo kojim je NN izvršilac pobegao sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20. februara 2019. godine presudu Kž1 1230/18 kojom je potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, obrazloženje prvostepene presude sadrži potpune, jasne i nedvosmislene razloge u pogledu zaključka da su okrivljeni na način kako je to opisano u optužnom aktu izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, te da su okrivljeni delovali zajedno.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi, da nijedan dokaz ne potvrđuje da je okr. Belivuk imao bilo kakve veze sa kupovinom vozila marke „Mazda“ niti da je imao saznanja o radnjama koje su preduzimali okr. Kojić i Miljković, kao i da je postojao prethodni dogovor između njega i dvojice okrivljenog da se to vozilo kupi. Takođe, ne postoji dokaz koji potvrđuje da su okr. Miljković i Kojić imali saznanja da će okr. Belivuk učestvovati u skidanju registarskih oznaka sa vozila marke „Škoda“ i stavljanju tih oznaka na vozilo marke „Mazda“, niti je izveden bilo koji dokaz da se okr. Kojić i Belivuk poznaju, kao i da su Miljković i Kojić vozilo marke „Mazda“ čuvali na neutvrđenom mestu od oktobra meseca 2016. godine do 29. januara 2017. godine, a takođe nije izveden bilo koji dokaz o eventualnom kontaktu ove dvojice okrivljenih sa okr. Belivukom.

Takođe, Apelacioni sud nalazi i da su nejasni žalbeni navodi kojima se ukazuje da okr. Belivuk „lično obeleživši vozilo marke „Mazda“ ukradenim tablicama, budi rečeno, svakako izvršio krivično delo falsifikovanja isprave“ imajući u vidu da zakonska obeležja ovog krivičnog dela nisu opisana u izreci optužnice.


 

 

detaljnije

1.02.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2019

22. februar 2019. godine
STANOJE GLIŠIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 1246/10 od 10.novembra 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ okr. Stanoje Glišić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Okrivljeni Stanoje Glišić je oglašen krivim što je 21. maja 2007. godine, u prostorijama Specijalne bolnice za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, u Beogradu, u svojstvu lekara anesteziologa, pri pružanju lekarske pomoći – operacije katarakte na levom oku, očigledno nesavesno postupao sa aspekta dobre medicinske prakse, lekarske etike i pravila medicinske struke i nauke i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja parcijenta trogodišnjeg deteta, oštećene Anje Grahovac, usled čega je 4. juna 2007. godine nastupila smrt oštećene, na taj način što je, kada je došlo do usporavanja rada srca, slabljenja i gubitka pulsa na periferiji i lice pacijenta promenilo boju i usne postale plavičaste i nakon što je došlo do promene pritiska na balonu za ventilaciju, usled smetnji prohodnosti tubusa, što je uticalao na smanjeni protok kiseonika, a na plućima su se čuli tonovi koji su ukazivali na prisustvo sekreta, prekinuo operaciju u 9,05 časova, ali i pored toga što je usporen rad srca (bradikardija) trajao do 9,20 časova, umesto odmah, u trenutku prekida operaciju tubus promenio tek nakon 20 minuta, za koje vreme pacijent nije imao dovoljno vazduha i nije dao atropin sulfat na način koji bi u kraćem vremenskom periodu od perioda koji može naškoditi pacijentu uspostavio normalan srčani rad, pa je tako u toku operacije došlo do poremećaja snabdevanja mozga pacijenta sa kiseonikom i tako što, iako je opšte stanje pacijenta bivalo sve teže nije hitno pristupio intenzivnom lečenju i upućivanju oštećene u zdravstvenu ustanovu u kojoj bi joj mogla biti ukazana kompletna medicinska pomoć, a znao je da u okviru Specijalne bolnice „Perfekta“ takva kompletna medicinska pomoć ne može biti pružena, a posebno što je dete zauzimala decebricioni položaj i imalo decebricione pokrete koji su već tada ukazivali na teško oštećenje mozga i na primenu kompletne antiedimatozne terapije i mehaničke potpore respiratorom, pri čemu je na klinici „Perfekta“ dete imalo mehaničku potporu kroz manuelnu ventilaciju pluća što je zahtevalo da se sve vreme bude uz pacijenta i sprečavalo vršenje drugih radnji neophodnih za pružanje pomoći, ali i pored svega toga dete se tek nakon proteka više od 4 sata od vremena završetka oftamološke intervencije sa „Klinike Perfekta“ prebacuje na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, pa je tek u 14,00 časova dete bez svesti primljeno na Institut, te mu je tek tada obezbeđena mehanička ventilatorna potpora kao i neurološki pregled, EEG, ordinirana je kompletna antidedematiozona terapija zbog prisustva edema mozga i sve druge neophodne mere da bi se pomoglo pacijentu u navedenom stanju, te je tako usled navedenog, kao posledica oštećenja moždanog tkiva koje je izazvano hipoksijom do koje je došlo tokom hiruške intervencije u specijalnoj bolnici „Klinika Perfekta“ došlo do višestruke disfunkcije organa, nakon čega je nastupila smrt.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Dejan Milutinović, Božidar Ilić i Milan Vasiljević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa člnom 251. KZ (od čega okr Vasiljević pomaganjem). Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Dejanu Milutinoviću, Božidaru Iliću i Milanu Vasiljeviću je stavljeno na teret da su 21. maja 2007. godine, u prostorijama Specijalne bolnice za plastičnu i restruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, u Beogradu, i to okr. Ilić u svojstvu šefa operacionog tima i lekara oftamologa u specijalističkoj ordinaciji oftamologije „Ilić“ koja je 15. septembra 2003. godine zaključila ugovor o poslovnoj saradnji sa „Klinikom Perfekta“, okr. Milutinović u svojstvu lekara i vlasnika Specijalne bolnice za plastičnu i restruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, pri pružanju lekarske pomoći – operacije katarakte na levom oku, primenili očigledno nepodobno sredstvo i očigledno nepodoban način lečenja i uopšte nesavesno postupali, sa aspekta dobre medicinske prakse, lekarske etike i pravila medicinske struke i nauke i time prouzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta trogodišnjeg deteta oštećene Anje Grahovac, usled čega je 4. juna 2007. godine nastupila smrt oštećene, u čemu im je pomogao okr. Milan Vasiljević koji je neutvrđenog dana krajem maja 2007. godine, a nakon izvršene operacije, na poziv okr. Milutinovića, napravio lažne javne isprave u nameri da se takve isprave upotrebe kao prave, tako što je sačinio zapisnik o navodno izvršenoj kontroli i ispravnosti aparata za anesteziju dana 4. maja 2007. godine, iako nije imao ovlašćenje za servisiranje i kontrolu navedenog dana nije izvršio. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Stanoje Glišić i njegovi branioci. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 29. januara 2019. godine presudu Kž1 970/18 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu i ukinuo prvostepenu presudu u osuđujućem delu, te u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu u kojem je prvostepena presuda potvrđena, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da nema dovoljno dokaza kojima bi se nesumnjivo  moglo utvrditi da su okr. Milutinović, Ilić  i Vasiljević izvršili po jedno krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi, od čega okr. Vasiljević pomaganjem, sve na način kako je to tužilaštvo okrivljenima stavilo na teret, zbog čega je prvostepeni sud pravilno ove okrivljene oslobodio od optužbe. Naime, pravilno je prvostepeni sud našao da okr. Milutinović nije učestvovao na samoj operaciji, te da time nije ni pružao lekarsku pomoć maloletnoj pokojnoj Anji Grahovac, kao i da lekar i suvlasnik predmetne klinike ne može odgovarati za krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi jer je zakonom jasno predviđeno ko može odgovarati za ovo delo, preciznije može odgovarati lice za koje se utvrdi da je primenilo očigledno nepodobno sredstvo i očigledno nepodoban način lečenja i da je uopšte očigledno nesavesno postupalo pri pružanju lekarske pomoći, što u konkretnom slučaju nije dokazaano, jer pre svega nije dokazano da je okr. Milutinović kritičnog dana učestvovao u operaciji, te da je bilo kojom svojom radnjom pružao lekarsku pomoć maloletnoj oštećenoj, s obzirom na to da ista niti tog dana, niti bilo kad ranije, nije bila njegov pacijent. Takođe, prvostepeni sud izvodi pravilan zaključak i u pogledu nepostojanja dokaza za optužbu protiv okr. Ilića nalazeći da ni on nije predmetnog dana pružao lekarsku pomoć odnosno vršio oftamološku operaciju niti da je asistirao pri izvođenju iste zbog čega isti ne može biti odgovoran za pogoršano zdravstveno stanje niti smrt maloletne Anje Grahovac. Ni opis nečinjenja okr. Milutinovića i Ilića – da nisu reagovali i uputili dete odmah na Institut, po pravilnom zaključku prvostepenog suda, ne može im se staviti na teret, s obzirom na to da okr. Milutinović nije ni učestvovao na predmetnoj operaciji, a da okr. Ilić kao oftamolog ne može da se meša u posao anesteziologa jer to nije njegova specijalnost. Dalje, pravilno prvostepeni sud nalazi da okr. Vasiljević ne može odgovarati za pomaganje u izvršenju krivičnog dela koje nije dokazano. Takođe, pravilno je zaključio prvostepeni sud da nema dokaza ni za to da je okr. Vasiljević pomagao u izvršenju krivičnog dela okr. Glišiću nalazeći da u tom delu Tužilaštvo uopšte ne daje opis radnji okrivljenih, te nema dokaza da je bilo obećanja okr. Vasiljevića okr. Glišiću da će prikriti krivično delo.

U delu u kome je prvostepena presuda ukinuta Apelacioni sud nalazi da u tom delu prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredba krivičnog postupka s obzirom na to da su razlozi koji su dati u istoj nejasni i međusobno protivrečni, te da nisu utvrđene odlučne činjenice od kojih zavisi pravna kvalifikacija krivičnog dela. Pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje ostale su neutvrđene i nedovoljno razjašnjenje tako da je presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, zbog čega se za sada ne mogu prihvatiti ni činjenični niti pravni zaključci prvostepenog suda, tako da je ukidanje prvostepene presude u osuđujućem delu bilo nužno. Prostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postupku otkloni bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnsoti da pravilno i u potpunosti utvrdi činjenično stanje, pa će prvenstveno na jasan i pouzdan način utvrditi uzročno-posledičnu vezu između radnji okr. Glišića i nastupele posledice, pri čemu će dati jasne i argumentovane razloge po pitanju „očigledno nesavesnog postupanja“ od strane ovog okrivljenog kritičnom prilikom, te će nakon svestrane analize svih izvedenih dokaza doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.


 

22. februar 2019. godine
ZORAN STEVANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  256/17 od 20. aprila 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. KZ okr. Zoran Stevanović i Vladan Baštovanović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, dok su okr. Dragan Maksimović i Darko Mijailović osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i 6 meseci. Takođe okrivljeni su obavezani da oštećenom D.J. solidarno, na ime imovinsko – pravnog zahteva isplate iznos od 14.100,oo evra, 8.000,oo CHF, 220,oo dolara i 80.000,oo dinara, dok je oštećeni za preostali iznos imovinsko - pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Zoran Stevanović, Vladan Baštovanović, Dragan Maksimović i Darko Mijailović su oglašeni krivim što su 31. januara 2004. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru, upotrebom sile nad oštećenim D.J, od istog oduzeli novac u iznosu od 14.100,oo evra, 8.000,oo CHF, 220,oo dolara i 80.000,oo dinara, kao i lična dokumenta, u nameri da time pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je okr. Maksimović koji je poznavao oštećenog s obzirom na to da je njegov otac poslovno sarađivao sa oštećenim, ukazao okr. Mijailoviću koji je ukazao okr. Aleksiću (prema kome je postupak razdvojen) gde oštećeni stanuje, da se bavi trgovinom fotomaterijala i da u svom stanu ima veću količinu novca koji drži u torbi, da je stariji čovek i da bi u torbi trebalo da bude oko 25.000,oo evra, koje podatke o oštećenom je okr. Aleksiću preneo okr. Stevanović i Baštovanović, pa su okr. Stevanović,  Baštovanović i Aleksić došli vozilom da stana oštećenog, parkirali vozilo u blizini stana oštećenog, te je okr. Aleksić ostao u vozilu i osmatrao da neko ne naiđe, dok su okr. Stevanović i Baštovanović pozvonili na ulazna vrata stana oštećenog rekavši mu da su došli po filmove, nakon čega je oštećeni otvorio vrata, pa ga okr. Stevanović više puta drškom  od pištolja udario u predelu glave od kojih udaraca je oštećeni pao na stepenište kod ulaznih vrata, nakon čega mu je prišao okr. Baštovanović, i u njega uperio pištolj, za koje vreme je okr. Stevanović ušao u dnevnu sobu, uzeo torbu u kojoj se nalazio novac u napred navedenom iznosu, nakon čega su pobegli iz kuće i ušli u automobil u kojim ih je čekao okr. Aleksić, potom se odvezli u stan okr. Stevanovića u Loznici gde su novac podelili, nakon čega se okr. Aleksić našao sa okr. Mijailović i ispričao mu način na koji su uzeli novac od oštećenog i tom prilikom okr. Mijailoviću predao iznos od 2.000,oo evra od kojih je 900,oo evra okr. Mijailović predao okr. Maksimoviću, a 1.100,oo evra zadržao za sebe.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Zoran Stevanović i njegov branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. decembra 2018. godine rešenje Kž1 879/18 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

22. februar 2019. godine
MILOMIR PROTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 738/15 od 19. juna 2018. godine  zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 3. KZ okr. Milomir Protić i Slobodan Filipović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu. Oštećeni je upućen da svoj imovinsko - pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 2. jula 2015. godine, u prostorijama MUP - a Republike Srbije, Policijska uprava za grad Beograd, policijska stanica Stari Grad, okr. Protić kao službeno lice, policijski narednik raspoređen u Odseku za suzbijanje maloletničke delikvencije, i okr. Filipović kao službeno lice, policijski narednik raspoređen u Odseku za suzbijanje opšteg kriminaliteta u policijskoj stanici Stari Grad, posredno zahtevali i primili novac u iznosu od 900,oo evra i 5.000,oo evra od C.N, da u okrivu svojih službenih ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju bi morali izvršiti u vezi sa pokretanjem krivičnog postupka u čemu im je pomogla okr. Ivana Ranđelović Jovanović (koja je pravnosnažno osuđena za ovo krivično delo).

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Milomir Protić i njegov branilac, kao i branilac okr. Slobodana Filipovića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 21. januara 2019. godine doneo je presudu Kž1 1171/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Milomira Protića i Slobodana Filipovića za izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 3. KZ osudio na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine. U preostalom, nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno uzeo u obzir sve okolnosti koje su od uticaja da kazna bude veća ili manja pa je u odnosu na okrivljene od olakšavajućih okolnosti cenio njihove porodične prilike i raniji život, dok na njihovoj strani nije našao otežavajućih okolnosti. Međutim, po oceni Apelacionog suda, pravilno utvrđenim okolnostima na strani okrivljenih prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj zbog čega je Apelacioni sud, imajući u vidu težinu izvršenih krivičnih dela, činjenicu da se radi o policijskim službenicima u čijoj obavezi je poštovanje zakona a koji su u okviru svoje službe izvršili krivično delo, te imajući u vidu stepen krivice okrivljenih, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu povrede zaštićenog dobra, te okolnosti pod kojima je delo učinjeno, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljene osudio na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine nalazeći da će se ovako izrečenim krivičnim sankcijama dovoljno uticati na okrivljene da ubuduće ne vrše krivična dela i da će imati uticaj i na druge da ne vrše krivična dela, te će dobrineti jačanju morala i učvršćivanju obaveze poštovanja zakona.  


 

1 februar 2019. godine
ZORAN NASKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 562/16 od 4. juna 2018. godine okr. Zoran Nasković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u podstrekavanjau iz člana 113. KZ, te krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ i krivičnog dela nedovzoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava iz člana 348, tav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te je od okrivljenog oduzet pištolj sa mecima.

Okrivljeni Zoran Nasković je oglašen krivim što je u periodu od 20. maja do 27. juna 2016. godine, u Beogradu, podstrekavao S.Đ. na izvršenje krivičnog dela ubistvo, koje delo nije ni pokušano jer kod njega nije stvorio odluku – nameru da delo izvrši, tako što je u više navrata, u neposrednom razgovoru, nagovorao S.Đ. da liši života Ž.Č. vatrenim oružjem koje će nabaviti okrivljeni, iz vozila u pokretu, pucajući mu u glavu i grudi za šta će mu platiti 500,oo evra, a zatim je promenio plan tako što će Đ. pozvati na prevaru oštećenog da dođe kući kod njega i donese mu novac na zajam, gde bi ga okrivljeni i Đ. vezali i lišili ga života, oduzeli mu novac, i ukradenim vozilom njegovo telo odvezli i zakopali, pa je okrivljeni prethodno u cilju realizacije tog plana u noći između 19. i 20. juna 2016. godine, u Beogradu obio putničko motorno vozilo i isto koristio bez pristanka vlasnika, tako što je odvijačem polomio uložak brave vrata vozila, ušao u vozilo, polomio bravu volana u koji je zavukao odvijač, startovao ga i odvezao u blizini svoje kuće, odakle ga je 26. juna 2016. godine po njegovom nalogu S.Đ. prevezao i parkirao na ulici u blizini kuće okrivljenog, a takođe u istom cilju neovlašćeno nabavio i držao u svojoj kući pištolj sa mecima, nakon čega je 27. juna 2016. godine pozvao Đ. da dođe kod njega radi realizacije plana, a kada je isti došao intervenisala je policija i okrivljenog lišila slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 28. decembra 2018. godine doneo je presudu Kž1 959/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivčnoj sankciji – jedinstvenoj novčanoj kazni, i okr. Zoranu Naskoviću za krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava iz člana 348, stav 1. KZ, izrekao jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom delu  prvostepena presuda je potvvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno cenio od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog njegove porodične prilike i da oštećeni nisu istakli imovisnko-pravni zahtev te da se oštećeni Ž.Ć. nije pridružio krivičnom gonjenju protiv okrivljenog, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, a takođe je imao u vidu da krivično delo ubistvo za koje je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim nije pokušano i da nisu nastupile posledice kao i da je u ovom slučaju predviđena mogućnost blažeg kažnjavanja. Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da u odnosu na krivično delo ubistvo podstrekavanjem ima mesta primeni instituta ublažavanje kazne, te je pravilno postupio kada mu je za ovo krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok mu je za preostala dva krivična dela utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po 8 meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Po oceni Apelacionog suda kazna zatvora u navedenom trajanju je srazmerna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog i ista je nužna, ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.

Međutim, Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu pobija prvostepena presuda u delu koji se odnosi na jedinstvenu novčanu kaznu imajući u vidu da je prvostepeni sud okrivljenom izrekao jedinstvenu novčanu kaznu u inosu od 100.000,oo dinara, dakle ispod zbira pojedinačno novčanu utvrđenih kazni od po 60.000,oo dinara koje su okrivljenom uz kazne zatvora utvrđene kao sporedne kazne za krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava. Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je u tom delu prvostepenu presudu preinačio i izrekao jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara.


 

 

detaljnije

9.01.2019.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2019

16. januar 2019. godine
DEJAN VUČKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Br. 595/16 od 14. novembra  2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. u vezi sa članom 278, stav 3. KZ okr. Dejanu Vučkoviću, Draganu Marinkovu i Marku Novitoviću je izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine, te je okr. Milanu Tomasu izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine.  

Takođe, prvostepenom presudom okr. Đorđe Tomin, Nikola Kosanović i Filip Backović su oslobođeni od optužbe da su 21. februara 2008. godine ispred objekta ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. u vezi sa članom 278, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Dejana Vučkovića, Dragana Marinkova, Marka Novitovića i Milana Tomasa.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 17. decembra 2018. godine doneo presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dejana Vučkovića, Dragana Marinkova, Marka Novitovića i Milana Tomasa oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. u vezi sa članom 278, stav 3. KZ, dok je prvostepena presuda u delu kojim su okr. Đorđe Tomin, Nikola Kosanović i Filip Backović oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. KZ u vezi sa članom 278, stav 3. KZ potvrđena.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Dejanu Vučkoviću, Draganu Marinkovu, Marku Novitoviću i Milanu Tomasu je stavljeno na teret  da su 21. februara 2008. godine, u večernjim časovima, u Beogradu, ispred objekta ambasade Sjedinjenih Američkih Država, opšte opasnom radnjom i opšte opasnim sredstvom izazvali opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima, i drskim i bezobzirnim ponašanjem teže remetili javni red i mir, na taj način što su zajedno sa mal. A.A, u odnosu na koga je doneta pravnosnažna presuda, i sa okr. Mladenom Nebrigićem u odnosu na koga je postupak obustavljen, kao i sa više NN lica, za vreme održavanja i  po završetku javnog skupa pod nazivom “Kosovo je Srbija”, koji je bio ispred Narodne skupštine Republike Srbije, krenuli ulicom Kneza Miloša, te su dolaskom na navedenu adresu, gde je bio okupljen veći broj ljudi, svako ponaosob, bacali kamenice, a mal. A.A. je šipkom lupao po prozoru ambasade, dok su ostali saizvršioci različitim predmetima – kamenicama, letvama i drugim gađala zgradu ambasade SAD, te razbila prozore na istoj, kroz koje su potom upaljene baklje, koje su dovele do paljenja prostorija unutrašnjosti ambasade, kojom prilikom je usled ovih radnji i izazvanog požara, u prostorijama ambasade SAD, smrtno stradao Z.V, a potom su nastavili da se kreću ulicom Kneza Miloša, najpre do ambasade Republike Hrvatske, gde je takođe došlo da bacanja kamenica, baklji i drugih predmeta, na zgradu te ambasade, i nakon čega su sa istom namerom nastavili ka ambasadi Savezne Republike Nemačke i tako izazvali opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima.

Po nalaženju Apelacionog suda, u radnjama okrivljenih koje su bliže opisane u dispozitivu optužnice, ne može se utvrditi postojanje uzročne veze vezano za izazivanje opasnosti za život i telo ljudi ili imovinu većeg obima, kao ni nastupanje teže posledice u vidu smrti jednog lica, odnosno uzročno-posledična veza između radnji okrivljenih i nastupanja težih posledica. S obzirom na to da Tužilaštvo u vezi sa napred navedenim nije ponudilo dokaze, to se ne može prihvatiti stav da bacanje kamenica na zgradu ambasade može da izazove požar. Ovo posebno kada se ima u vidu da se okrivljenima dispozitivom optužnice stavlja na teret da su svaki ponaosob bacali kamenice, maloletni A.A, šipkom lupao po prozoru ambasade, dok su ostali saizvršioci- druga NN. lica različitim predmetima – kamenicama, letvama i drugim gađali zgradu ambasade. Dakle, dispozitivom optužnog akta okrivljenima nije stavljeno na teret da su bacali upaljene baklje na ambasadu, već da su to radila druga N.N. lica. Pri tome, tokom postupka od strane Tužilaštva nisu pruženi dokazi o tome da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali po prethodnom dogovoru kao saizvršioci, te da su zajedničkim radnjama sa mal. A.A. i drugim N.N. saizvršiocima izvršili ovo krivično delo, već naprotiv, stavljeno im je na teret da su svaki od okrivljenih, ponaosob, bacali kamenice.


 

9. januar 2019. godine
NENAD MILENKOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 169/15 od 9. marta 2018. godine okr. Nenad Milenković, Miša Marković, Dejan Miljković, Vladimir Garić, Radisav Dabetić, Petar Racković, Aleksandra Karanović i Helena Todorović oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ (od toga svi okrivljeni, sem okr. Milenkovića, da su delo izvršili u pomaganju).

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nenad Milenković je oslobođen od optužbe da je tokom 2011. i 2012. godine, u Beogradu, kao predsednik GO Novi Beograd, iskoristio svoj službeni položaj u nameri da preduzeću „A“ pribavi imovinsku korist, u vidu davanja na korišćenje bez ikakve naknade poslovnog objekta bioskopa „Fontana“ na Novom Beogradu sa pripadajućim poslovnim prostorom ukupne površine 565 m2, čiji je vlasnik grad Beograd, a nosilac prava korišćenja GO Novi Beograd koji je prethodno potpuno renoviran o trošku JP „Poslovni prostor“ i GO „Novi Beograd“, u čemu su mu pomogli okr. Miša Marković, kao direktor JP „Poslovni prostor“ Novi Beograd, Dejan Miljković, kao predsednik Upravnog odbora JP „Poslovni prostor“ Novi Beograd i Vladimir Garić, Radisav Dabetić, Petar Racković, Helena Todorović i Aleksandra Karanović, kao članovi Upravnog odbora JP „Poslovni prostor“ stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka da se navedeni poslovni prostor ustupi na korišćenje bez naknade preduzeću „A“ i time pribavili preduzeću „A“ imovinsku korist u iznosu od 38.826.768,24 dinara na ime tržišne vrednosti desotogodišnjeg zakupa.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 13. decembra 2018. godine presudu Kž1 978/18 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da utvrđujući kao sporne činjenice da li su okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret na način kako je to opisano u samoj optužnici, odnosno da li su preduzeću „A“ pribavili imovinsku korist u iznosu od 38.826.726,oo dinara kao i da li su uopšte celokupan postupak izuzimanja poslovnog prostora bioskopa „Fontana“ izvršili po zakonom predviđenoj proceduri, odnosno da li je predsednik opštine imao ovlašćenja da naloži Upravnom odboru JP „Poslovni prostor“ izuzimanje iz Fonda predmetnog objekta i da li on sam isti daje na korišćenje bez naknade, prvostepeni sud je izvršio pravilno tumačenje odredaba Statuta GO „Novi Beograd“ u kojoj je navedeno da je u nadležnosti Skupštine da donosi odluku o raspolaganju imovinom na koju ima pravo svojine ili upisano pravo korišćenja, uz saglasnost Direkcije za imovinu RS, kao i odredbu kojom je propisano da je nadležnost predsednika opštine da odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno zakup, kao i otkaz ugovora o davanju na korišćenje, odnosno u zakup i stavljanje hipoteke na nepokretnost koju koriste organi gradske opštine u skladu sa zakonom.

Rešavajući kao sporno pitanje izuzimanje predmetnog prostora prvostepeni sud je pravilno cenio odbrane okr. Milenkovića i Garića kao i iskaze svedoka, koji su bili saglasni u tome da je i ranije bila praksa da predsednik opštine izuzima određene objekte iz fonda „Poslovnog prostora“ i da ih daje drugim organizacijama na korišćenje, pa je izveo pravilan zaključak na osnovu tih odbrana i iskaza, kao i Statuta, da nije jasno određeno ko je nadležan za izuzimanje poslovnih prostora iz Fonda „Poslovnog prostora“, a da je jasno da je postojala praksa da to čini predsednik opštine, pri čemu niti jednom odredbom Statuta nije propisano isključiva nadležnost skupštine optšine ili veća, te je pravilno našao da ova okolnost mora ići u korist okr. Milenkovića.

Takođe, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da se celokupna saradnja između opštine Novi Beograd i preduzeća „A“ ne može posmatrati isključivo kao ugovor o zakupu, već da se radi o dvostrano obavezujućem ugovoru čiji je smisao ostvarivanje projekta iz oblasti kulturne delatnosti, da jedna i druga strana imaju određena prava i obaveze u cilju realizacije istog projekta, u kojoj situaciji se opština obavezala da ustupi prostor bioskopa „Fontana“ a preduzeće „A“ da realizuje programe iz oblasti filmske umetnosti i stvaralaštva. Iz napred navedenih razloga, a imajući u vidu odbranu okr. Milenkovića, koji je pojasnio da je želja bila podizanje kulturnog sadržaja i da lokalnoj samoupravi nije osnovna funkcija ostvarivanje profita i zarada, nego podizanje kvaliteta života građana, jasno je da ni na koji način nije načinjena šteta opštini, naročito ako se ima u vidu i to da se drugi zainteresovani partneri nisu odazvali na javni poziv, u kom inače nije bilo naznačeno da će ustupanje na korišćenje biti bez naknade ili sa naknadom.

Apelacioni sud nalazi, suprotno žalbenim navodima Javnog tužioca, da je prvostepeni sud pravilno našao da nije dokazano ni da su ostali okrivljeni glasajući za napred navedeni zaključak okr. Milenkovića pomogli istom u realizaciji svog plana i da su na taj način izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret.


 

9. januar 2019. godine
NENAD RADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 117/15 od 3. septembra 2018. godine okr. Nenad Radović je zbog izvršenja dva krivična dela otmice iz člana 134, stav 2. KZ, krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu zakznu zatvora u trajanju od 7 godina i novčanu kaznu u iznosu od 40.000,oo dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to lične karte i vozačke dozvole na ime T.G. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko pravnog-zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Nenad Radović je oglašen krivim što je:

Takođe, prvostepenom presudom odbijena je optužba prema okr. Nenadu Radoviću da je 16. decembra 2009. godine da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122, stav 2. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 27. decembra 2018. godine presudu Kž1 1153/18 kojom je odbio kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, pravostepeni sud je pravilno pri odlčivanju o vrsti i visini iste našao da na strani okrivljenog nije bilo olakšavajućih okolnosti a kao otežavajuće je cenio njegov raniji život, kao i upornost i bezobzirnost pri izvršenju krivičnih dela otmice, te je nakon utvrđivanja pojedinačnih kazni zatvora i novčane kazne okrivljenog pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i novčanu kaznu u iznosu od 40.000,oo dinara nalazeći da je ova kazna adekvatna težini i vrsti izvršenog dela, ličnosti okrivljenog kao učinioca i stepenu njegove krivice i krivično-pravne odgovornosti, te dovoljna i nužna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja i opšte svrhe izricanja krivičih sankcija.


 

9. januar 2019. godine
ZORAN TEŠIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 271/13 od 24. maja 2018. godine okr. Zoran Tešić, Dragan Ražnatović, Miloš Ristanović i Dragoslav Pejić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ, u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Zoranu Tešiću, Draganu Ražnatoviću, Milošu Ristanoviću i Dragoslavu Pejiću je stavljeno na teret da su 18. januara 2010. godine, na parking prostoru u Beogradu - Zemunu, pokušali da liše života više lica i to: N.S, P.J, T.T. i G.Đ, na taj način što su, po prethodnom dogovoru, došli vozilom do ulice gde je bilo parkirano putničko motorno vozilo, vlasništvo oštećenog G.Đ, izašli iz auta i postavili eksplozivnu napravu ispod vozila marke „Š“, pa se vratili u auto kojim su došli, sa namerom da eksplozivnu napravu aktiviraju pri ulasku oštećenih u  vozilo, što su i učinili neposredno pre ulaska oštećenih u vozilo, a koje vozilo se nalazilo na parkingu, u neposrednoj blizini stambenih kuća, pa su izazvali opasnost za život, telo i imovinu većeg obima, te nakon eksplozije naneli ošćtenom N.S. tešku telesnu povredu, a oštećenima P.J, T.T. i G.Đ. lakše telesne povrede nakon čega su se udaljili sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. decembra 2018. godine doneo je presudu Kž1 914/18 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud, analizom svih dokaza, a u prisustvu okolnosti da su okrivljeni od samog početka negirali izvršenje krivičnog dela koje im se optužnim aktom stavlja na teret, našao da u konkretnom slučaju nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca, za koji stav je, prvostepeni sud, u obrazloženju presude dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge.


 

 

detaljnije

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)