Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.10.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično oktobar 2017

13. oktobar 2017. godine
STEFAN OBRENOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 69/16 od 13. aprila 2017. godine okr. Stefan Obrenović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina.  

Okrivljeni Stefan Obrenović je oglašen krivim što je 25. oktobra 2013. godine u Beogradu, lišio života V.Ž, a osuđeni N.Ć, D.K. i M.J, prema kojima je postupak okončan, učestvovali u grupi ljudi koja je zajedničkim delovanjem lišila života V.Ž. na taj način što su se prethodno u obližnjem parku okrivljeni S.O, M.J. i D.K. verbalno sukobili sa navijačima FK „Partizan“ među kojima je bio i oštećeni, kojom prilikom je okrivljeni Stefan Obrenović u ruci držao nož, nakon čega navijači „Partizana“ napuštaju park, a okrivljeni Obrenović sa J.K. vozilom kojim je upravljao D.K, odlaze do N.Ć. koga su prethodno pozvali a zatim sva četvorica obilaze ulice u kraju kako bi pronašli navijače „Partizana“ a kada su ugledali oštećenog V.Ž. koji je bio u društvu sa M.T, zaustavljaju vozilo, izlaze iz istog i uz psovke trče ka njima, kojom prilikom je okrivljeni Stefan Obrenović u ruci držao nož a D.K. pumpu za vazduh, pa oštećeni V.Ž. i svedok M.T. beže niz stepenice ka okretnici autobusa, a zatim niz ulicu, gde okrivljeni Stefan Obrenović sustiže oštećenog V.Ž. i zamahom ruke u kojoj je držao nož nanosi mu ubodinu u predelu leđa, nakon čega je oštećeni prednjim stranom glave i udova pao na tlo, nakon čega je okrivljeni Stefan Obrenović još jednom zamahnuo rukom u kojoj je držao nož, ali se oštećeni podmetanjem ruke i hvatanjem za nož kojim je napadnut odbranio od napada i pritom zadobio sekotinu, a dok je bio na tlu M.Ć, D.K. i M.J. ga nogama i rukama udaraju u predelu tela i nanose mu povrede, nakon čega je kod oštećenog odmah nastupila smrt, nakon čega su pobegli sa lica mesta. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 11. septembra 2017. godine doneo presudu Kž1 935/17 kojom je  preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je okrivljenom Stefanu Obrenoviću u kaznu zatvora u trajanju od 12 godina na koju je osuđen prvostepenom presudom uračunao i vreme provedeno u ekstradiconom pritvoru počev od 08. do 19.februra 2016. godine i vreme provedeno u pritvoru od 19. februara 2016. godine pa nadalje. U preostalom nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog cenio njegov raniji život, da je relativno mlad, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, tj. da se dao u bekstvo, pa je pravilno dajući navedenim okolnostima adekvatan značaj, okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina.

 

13. oktobar 2017. godine
DANIJEL KIŠMARTON

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 3/14 od 16. maja 2016. godine okr. Danijel Kišmarton je oslobođen od optužbe da je u vremenskom periodu od 20. decembra 2010. godine do 3. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, te je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Takođe, prvostepepenom presudom okr. Danijel Kišmarton je obavezan da opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva isplati 1.196.850,oo dinara, dok se u preostalom delu opština Alibunar upućuje na parnicu, a na parnicu je, takođe, za ostvarivanje svog imovinsko – pravnog zahteva upućen i Komesarijat za izbeglice. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, punomoćnik oštećene opštine Alibunar i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 31. maja 2017. godine doneo je presudu Kž1 1197/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja, u vremenskom periodu od 1. do 5. oktobra 2010. godine, krivičnog dela produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Takođe, presudom Aelacionog suda okr. Danijel Kišmarton je obavezan da oštećenoj opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva za naknadu štete isplati iznos od 1.353.848,20 dinara, dok je u preostalom delu oštećena opština Alibunar za ostvarivanje imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 1. do 5. oktobra 2010. godine, u Alibunaru, kao službeno lice – predsednik opštine Alibunar iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja pribavio sebi i drugim fizičkim i pravnim licima imovinsku korist, na taj način što je:

  • u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine organizovao i naložio trošenje iznosa od 5.600.000,oo dinara koje je Komesarijat za izbeglice RS uplatio na poseban podračun opštine Alibunar po dva osnova i to: za nabavku građevinskog materijala namenjenog poboljšanju života interno raseljenih lica i za pomoć porodicama izbeglih i interno raseljenih lica u ekonomskom osnaživanju i osamostaljivanju, tako što je postupajući protivno Rešenju o isplati jednokratne pomoći Komesarijata, naložio da se iznos od 99.800,oo dinara od navedene sume podeli na ime naknade za rad članovima Komisije za pomoć izbeglim i interno raseljenim licima i to po 28.600,oo dinara sebi, D.J i I.P, 10.000,oo dinara – B.V, a po 2.000,oo dinara S.C. i I. R. iako na tu nadoknadu, prema rešenjima o dodeli pomoći nisu imali pravo, dok je iznos od 5.500.000,oo dinara 16. avgusta 2011. godine avansno uplatio na račun TR „K“ iz Vladimirovaca, pre nego što je formalno bio sproveden postupak odabira lica koja ispunjavaju uslove za pomoć i pre nego što je sačinjena lista korisnika i njihove potrebe, kao i pre nego što su doneta rešenja o dodeli pomoći, dok je javni konkurs za podnošenja prijava još uvek bio u toku, a istovremeno organizovao i naložio fiktivno sprovođenje postupka javnih nabavki, u kojima je kao najpovoljnija prihvaćena ponuda TR „K“ iz Vladimirovaca, a nakon uplate novca na račun TR „Komerc“ organizovao i naložio trošenje novca davanjem usmenih i pismenih uputstava sada osuđenom V.S. koji je ta uputstva prenosio svom ocu, sada osuđenom D.R, a ovaj ih realizovao sačinjavanjem fiktivne dokumentacije i naloga za prenos sredstava, pa je deo od uplaćenog novca – iznos od 1.892.369,oo dinara upotrebljen za nabavku materijala koji je stvarno podeljen izbeglim i raseljenim licima, dok su sada osuđeni D.S. i V.S, sledeći njegove naloge i uputstva, organizovali da se iznos od 1.833.806,oo dinara podeli na način na koji je naložio okrivljeni, odnosno da se uplati u svrhe koje je on odredio i licima koja ne ispunjavaju uslove za dodelu pomoći, pribavivši na taj način imovinsku korist i to sebi u ukupnom iznosu od 953.806,oo dinara, što uz ranije pomenutih 28.600,oo dinara za rad u Komisiji čini ukupan iznos od 982.406,oo dinara imovinske koristi koje je pribavio sebi, zatim iznos od 240.000,oo dinara da se prebaci Udruženju srpsko – japanskog prijateljstva „Novi dan“, po 190.000,oo dinara V.S. i srodniku okrivljenog – S.K, 180.000,oo dinara G. N. i 80.000,oo dinara Z.V, koja lica nisu imala status izbeglih niti raseljenih lica, što uz ranije navedene iznose imovinske koristi koja je pribavljena članovima Komisije ukupno čini iznos od 1.933.606,oo dinara pribavljene imovinske koristi, koliki iznos je i šteta pričinjena Komesarijatu za izbeglice, dok je iznos od 1.774.025,oo dinara ostao neutrošen i kasnije vraćen na račun opštine Alibunar,
     
  • u vremenskom periodu od 1. decembra 2010. godine do 1. oktobra 2011. godine, u Alibunaru i Vladimirovcu, iskorišćavanjem službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 214.444,oo dinara, tako što je u ime opštine Alibunar organizovao izvođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji poslovnog prostora u Vladimirovcu na lokalu „Centar 2“ bez prethodno sprovedenog postupka javnih nabavki i pribavljanja projektno  tehničke dokumentacije i odobrenja za izgradnju, kao i bez zaključenog ugovora sa izvođačem radova, pa je tokom izvođenja radova pre nego što je lokal bio spreman za izdavanje, od V.S. na ime rezervacije za budući zakup tog lokala primio iznos od 100,oo evra, a zatim po 200,oo evra za svaki naredni mesec sve do 1. oktobra 2011. godine bez zaključenja pismenog ugovora o zakupu sa V.,S. kao vlasnikom TR „K“ pribavivši na taj način sebi imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.100,oo evra,
     
  • prilikom realizacije ugovora o poveravanju poslova uklanjanja snega i leda sa kolovoza i javnih parkirališta na teritoriji oštine Alibunar sa preduzećem „O“ iz Vršca, koji ugovor je potpisao u ime Opštine, sačinio i potpisao program rada zimske službe kao prilog uz ugovor kojim je prekoračenjem granice svojih službenih ovlašćenja predvideo  da se tom preduzeću, pored radnog angažovanja, isplaćuje i tzv. stanje pripravnosti za vreme kada nije radno angažovan, pa je u periodu od 20. decembra 2010. godine do 1. aprila 2011. godine potpisivao naloge po osnovu kojih je iz budžeta Opštine ovom preduzeću na ime pripravnosti i radova koji nisu izvedeni isplaćen iznos od 1.353.848,20 dinara, čime je preduzeću „O“ iz Vršca pribavio imovinsku korist u navedenom iznosu a u istom iznosu pričinio štetu budžetu opštine Alibunar.
U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, se navodi da je odlučujući o vrsti i visini kazne koju će izreći okrivljenom Apelacioni sud na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegovu porodičnost, njegovo narušeno zdravstveno stanje i činjenicu da u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio osuđivan, dok mu je za otežavajuću okolnost uzeo to što je pri izvršenju krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da je vrši na stručan, pošten i odgovoran način, grubo zloupotrebljavao između ostalog i na račun najugroženije kategorije stanovništva na koji način je prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva. Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud je okrivljenom za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za koje ga je oglasio krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom), koja je po nalaženju Apelacionog suda srazmerna težini i društvenoj opasnosti učinjenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branioci okrivljenog. 
 
TREĆESTEPENA ODLUKA
 
Apelacioni sud u Beogradu, kao sud trećeg stepena, je nakon održane sednice veća, dana 15.septembra 2017. godine doneo rešenje Kž3 16/17 kojim je ukunio drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje nalazeći da se osnovano žalbom branioca okrivljenog ukazuje da je prilikom donošenja drugostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka jer u istoj nema razloga o odlučnim činjenicama. 

 

13. oktobar 2017. godine
DEJAN MARTINOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu K. br. 140/16 od 21. marta 2017. godine okr. Dejan Martinović je zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dejan Martinović je oglašen krivim što je:

  • 28. januara 2016. godine, u svom ugostiteljskom objektu u Mladenovcu, silom prinudio oštećenog S. I. da na štetu svoje imovine potpiše priznanicu o dugu od 300.000,00 dinara u nameri da pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist na taj način što je od oštećenog koji mu je ukazao da mu nešto curi iz auta zahtevao da mu nadoknadi štetu koju nije pričinio i koja nije ni nastala tada tako što mu je udario dva šamara, u čemu ga je dalje sprečio svedok B.S, a što je kod oštećenog stvorilo strah i na taj način ga prisilio da potpiše priznanicu o priznanju duga na iznos od 300.000,00 dinara u prisustvu svedoka M.M. i Ž.Ž. iako mu je oštećeni rekao da on to nije učinio, te je na ime obezbeđenja isplate navodnog duga od oštećenog zadržao dva putnička vozila sa ključevima kao i ugovor o nepokretnosti,
     
  • 30. januara 2016. godine, u selu Koraćica, teško telesno povredio i zdravlje narušio tako teško da je usled toga doveden u opasnost život i trajna unakaženost S.I, na taj način što je po dolasku u kuću svedoka Z.Ž. pozvao oštećenog da izađe i porazgovaraju o navodnom dugu koji oštećeni ima prema njemu, nakon što mu se obratio rečima „Vodi računa kome se poveravaš, mogu da lete glave“ uzeo flašu u kojoj je bilo oko 200 mll lako zapaljive tečnosti, benzina, odvio čep, poprskao po telu oštećenog, a potom izvadio upaljač iz pantalona i zapalio oštećenog, usled čega je oštećeni zadobio teške telesne povrede drugog mešovitog i trećeg stepena u predelu vrata, trupa i udova koji su zahvatili 30% telesne površine i s obzirom na karakter zadobijenih povreda, opekotina, usled kojih ožiljaka je kod oštećenog došlo do unakaženja. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njihov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 7. septembra 2017. godine doneo je presudu Kž1 772/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je okrivljenog Dejana Martinovćia zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, dok je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u delu kojim je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 1. KZ.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu u kome je okrivljen oglašen krivim, prvostepeni sud je pravilno ceneći dokaze kako pojedinačno tako i u međusobnoj vezi zaključio da se u radnjama okrivljenog stiču svi kako subjektivni tako i objektivni elementi krivičnog dela teška telesna povreda za koje delo ga je i pravilno oglasio krivim. Međutim, prema stavu Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom ukazuje da je efektivna kazna zatvora u trajanju od 8 godina koja je okrivljenom utvrđena zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda pogrešno odmerena budući da prvostepeni sud nije cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog i to ne samo njegove porodične prilike, dok je sa druge strane značaj dat samo otežavajućoj okolnosti, odnosno njegovom ranijem životu, a što je rezultiralo prestrogo odmerenom sankcijom tj. kaznom zatvora u zakonom maksimalnoj dužini. Naime, osnovano je izjavljenim žalbama ukazano Apelacionom sudu da je prvostepeni sud propustio da kao olakšavajuću okolnost ceni činjenicu da je okrivljeni nakon zapaljenja oštećenog istog gasio golim rukama, te da je i tom prilikom sam zadobio povrede u vidu opekotina, pa je Apelacioni sud ponovo ceneći utvrđenu otežavajuću okolnost i olakšavajuće okolnosti zaključio da će se u konkretnom slučaju svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija ostvariti osudom okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina.

U ukidajućem delu, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano je izjavljenim žalbama ukazano na činjenicu da je u presudi u ovom delu izostala pravilna ocena kontradiktornih dokaza zbog čega je prvostepena presuda u tom delu morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

6. oktobar 2017. godine
GORDAN VUKMIROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 35/16 od 20. maja 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. KZ (od čega okr. Marijanović i Đorđević u pomaganju) okr. Gordan Vukmirović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju 2 godine i 3 meseca, te mu je oduzeta imovinska korist u iznosu od 6.269.712,15 dinara, okr. Vlatko Medić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 1 meseca, te mu je oduzeta imovinska korist u iznosu od 1.097.342,75 dinara, okr. Jasmina Marjanović i Nevena Đorđević su osuđene na kazne kućnog zatvora uz primenu mere elektronskog nadzora u trajanju od po 6 meseci. Oštećeno privredno društvo „O“ a.d. u stečaju iz Smederevske Palanke, oštećeni predstavnici malih akcionara, predstavnik Republičkog državnog pravobranilaštva su za ostvarivanje svog imovnsko - pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Gordan Vukmirović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 1. septembra 2003. do 31. decembra 2005. godine, u Smederevskoj Palanci, kao odgovorno lice – direktor oštećenog društvenog preduzeća trikotaža „Olga Milošević“ sa sedištem u Smederevskoj Palanci i to u vremenu od 1. septembra 2003. godine do 8. oktobra 2004. godine, a u vremenu od 8. oktobra 2004. do 31.decembra 2005. godine, kao direktor i jedan od suvlasnika oštećenog preduzeća „O“ a.d, a nakon privatizacije oštećenog društvenog preduzeća „Olga Milošević“, iskorišavanjem svog položaja i ovlašćenja, i prekoračenjem granica svojih ovlašćenja pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist koja prelazi 1.500.000,oo dinara, a u čemu mu je u toku 2005. godine pomogla okrivljena Jasmina Marjanović.

Okrivljeni Vlatko Medić je oglašen krivim što je u vremenu od decembra 2003. do 31. decembra 2005. godine, u Smederevskoj Palanci, najpre kao faktički odgovorno lice – organizator proizvodnje u oštećenom društvenom preduzeću „Olga Milošević“ iz Smederevske Palanke i to od decembra 2003. godine do 17. novembra 2004. godine, a potom od 17. novembra 2004. godine do 31. decembra 2005. godine kao odgovorno lice – zamenik diretkora u oštećenom privrednom društvu „O“ a.d, iskorišćavnjem svog položaja i ovlašćenja i prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, pribavio sebi imovnisku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a u čemu mu je u toku 2005.godine pomogla okrivljena Nevena Đurđević.

Takođe, prvostepenom presudom okrivljena Živka Jovanović je oslobođena od optužbe da je u toku 2005.godine, u Smederevskoj Palanci, učinila krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234. stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu, branioci okrivljenih i punomoćnik oštećenog privrednog društva.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 30. juna 2017. godine doneo presudu Kž1 1318/16 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

6. oktobar 2017. godine
MILjAN ČOLOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 424/16 od 22. maja 2016. godine okr. Miljan Čolović je zbog izvršenja 25. decembra 2014. godine krivičnog dela silovanja iz člana 178, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je oslobođen od optužbe da je 2. novembra 2014. godine izvršio jedno krivično delo silovanja u pokušaju iz člana 178, stav 1. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, doneo 12. septembra 2017. godine presudu Kž1 906/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom pravilno cenio sve okolnosti koje su od značaja za visinu kazne, pa je tako od olakšavajućih okolnosti cenio da se radi o relativno mladoj osobi, a takođe je imao u vidu zdravstveno stanje okrivljenog, kao i njegov raniji život u vreme izvršenja krivičnog dela, pa je pravilno postupio kada je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, te je ista nužna, ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.

U odnosu na oslobađajući deo prvostepene presude, Apelacioni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da nije dokazano da je okrivljeni u vreme, na mestu i na način kako mu je to optužnim aktom stavljeno na teret izvršio krivično delo silovanje u pokušaju, te je pravilno postupio kada ga je oslobodio od optužbe.


 

6. oktobar 2017. godine
NIKOLA STANIŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 29/16 od 28. oktobra 2016. godine okr. Nikola Stanišić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 19 godina (u koju kaznu su mu uračunate ranije izrečene kazne pravnosnažnim presudama). Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Nikola Stanišić je oglašen krivim što je 20. februara 2012. godine, u porodičnoj kući u Beogradu, lišio života više lica, tako što je u sobi u prizemlju kuće prisustvovao slavlju na kome je njegov rođak S.S. slavio rođenje unuka i nakon verbalnog sukoba sa rođakom S.S. stupio u fizički sukob tako što je udario S.S. rukom u predelu lica, nakon čega je došlo do međusobnog udaranja između S.S. i okrivljenog, pa su sinovi S.S., P.S. i N.S, izgurali okrivljenog iz kuće, te je napolju došlo ponovo do tuče S.S. i okrivljenog, pa su P.S. i Sr.S. uveli S.S. u kuću, nakon čega se okrivljeni ponovo vratio u kuću, pa su ga N.S. i Sr.S. ponovo izvodili iz kuće, a okrivljeni udario pesnicom u glavu suprugu S.S, usled čega je ona zadobila krvni podliv gornjeg kapka levog oka i prelom baze nosne kosti bez dislokacije, pa je u hodniku ponovo došlo do tuče između S.S. i okrivljenog, nakon čega je okrivljeni izašao napolje iz stana na spratu porodične kuće gde je živeo, uzeo kuhinjski nož, pa se ponovo vratio u prizemlje i u hodniku iz stojećeg položaja ubo ovim nožem P.S, nakon čega je okrivljeni u guranju i rvanju sa N.S. oboren na pod, pa prilikom pada istim nožem ubo S.S. te se udaljio, a usled zadobijenih povreda je kod obojice povređenih P.S. i S.S. došlo do iskrvarenja sa smrtnim ishodom.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 20. septembra 2017. godine doneo presudu Kž1 655/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o izrečenoj kazni, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud imao u vidu sve okolnosti koji utiču na vrstu, izbor i visinu kazne, pa je okrivljenom kao olakšavajuće okolnosti cenio porodične prilike, da je mlad čovek i da je krivično delo izvršio u svojoj 23 godini života, teške životne prilike u kojima je odrastao, da je veoma rano ostao bez oca, da ga je majka napustila u ranom detinjstvu, kao i loše odnose sa rođakom sada pok. S.S. kojima je i rođak morao doprineti, aktivno učešće u sukobu obojice sada pokojnih i da je izrazio kajanje i žaljenje zbog učinjenog krivičnog dela, kao i da se sam prijavio nakon učinjenog dela, a kao otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog cenio njegovu upornost prilikom izvršenja krivičnog dela, kao i raniji život. Dajući adekvatan značaj pravilno utvrđenim okolnostima koje na vrstu i visinu kazne imaju uticaja, prvostepeni sud je i po oceni Apelacionog suda okrivljenom za izvršeno krivično delo teško ubistvo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina kao adekvatnu stepenu društvene opasnosti kako okrivljenog kao učinioca, tako i stepenu opasnosti učinjenog krivičnog dela, kojom kaznom će se i po oceni Apelacionog suda u dovoljnoj meri uticati na okrivljenog da ne vrši krivična dela, odnosno postići svrha kazne.


 

 

 

 

detaljnije

1.09.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično septembar 2017

29. septembar 2017. godine
DANIJEL VUJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 916/13 od 31. januara 2017. godine okr. Danijel Vujić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, dok je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, te mu je izrečena jedinstvena kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Danijel Vujić je oglašen krivim što je:

  • 19. juna 2013. godine, u stanu u Beogradu, lišio života oštećenog D.V, na taj način što je po prethodnom dogovoru pozivom sa svog broja mobilnog telefona na oglašeni mobilni telefon oštećenog, došao kod oštećenog u stan radi seksualnih usluga i nakon verbalnog sukoba, zbog pokušaja okrivljenog da oštećenog prevari oko plaćanja tih usluga novčanicom od jednog umesto od 100,oo dolara, došlo je i do fizičkog sukoba kojom prilikom je okrivljeni nožem koji je doneo sa sobom u stan oštećenog sakrivenog u novinama i koji je zajedno sa novinama spustio na stočić, uzeo taj nož i oštećenom zadao, najpre, tri ubodine u predelu prednje strane grudnog koša usled kojih je oštećeni pao na leđa na pod sobe, nakon čega je okrivljeni nastavio da ga ubada, usled kojih povreda je, a usled gubitka velike količine krvi, nastala smrt oštećenog i
  • 20. juna 2013. godine, u restoranu u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog G.B, na taj način što je nakon večere pozvao oštećenog koji ga je usluživao da mu navodno plati račun, pa kada je oštećeni prišao, okrivljeni je iznenada sa stola dograbio nož iz kompleta za ručavanje i oštećenom zadao tešku i po život opasnu telesnu povredu, nakon čega je okrivljeni pobegao sa lica mesta, a oštećeni je prevezen u Urgentni centar u Beogradu, gde mu je ukazana medicinska pomoć. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. septembra 2017. godine doneo je presudu Kž1 569/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danijela Vujića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, dok je prvostepena presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u delu kojom je okr. Danijel Vujić oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ. Takođe, prema okrivljenom je produžen pritvor do naredn odluke prvostepenog suda.

 

29. septembar 2017. godine
SAŠA PAUNOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. 6/15 od 12. septembra 2016. godine, između ostalog, ostavljena je na snazi pravnosnažna presuda Okružnog suda u Smederevu K. 8/04 od 27. decembra 2004. godine kojom je okr. Saša Paunović oglašen krivim za krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja iz člana 348, stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok je stavljena van snage navedena presuda u delu u kome je okr. Saša Paunović oglašen krivim za krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju iz člana 114, stav 1, tačka 9. KZ, a okr. Zoran Stanimirović oglašen krivim za krivično delo teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 9. KZ i nedozvoljeno držanje i nošenje oružja iz člana 348, stav 2. KZ, te su okr. Saša Paunović i Zoran Stanimirović oslobođeni od optužbe da su izvršili navedena krivična dela.

Opružnicom je okr. Saši Paunoviću stavljeno na teret da je 9. februara 2001. godine podstrekao okr. Zorana Stanimirovića da liši života više lica iz koristoljublja, što je okr. Stanimirović i učinio, na taj način što je okr. Paunović nezadovoljan svojim materijalnim položajem i tretmanom u kući, odlučio da angažuje lice koje će za novčanu nadoknadu da liši života njegove roditelje, a da bi on stekao znatnu imovinu sa kojom može slobodno da raspolaže, te je krajem januara 2001. godine ovu svoju odluku saopštio okr. Stanimiroviću sa kojim je prethodno već ugovorio da mu ovaj od trećeg lica „utera dug“ od 12.000,oo DEM, a od tog iznosa zadrži polovinu kao svoju naknadu, te je okr. Stanimirović predstavio okr. Paunoviću da će da mu pronađe nepoznatog izvršioca, a nakon toga mu je saopštio da je pronašao neposrednog izvršioca i da on za taj „posao“ traži 30.000,oo DEM, a što je okr. Paunović prihvatio, pa je okr. Stanimiroviću isplatio 500,oo DEM i obećao mu isplatu obećanih 30.000,oo DEM, koje će da mu isplati po izvršenom ubistvu iako je okr. Stanimirović odlučio da on sam liši života roditelje okr. Paunovića i celu ugovorenu nadoknadu zadrži za sebe, da bi okr. Paunović u cilju realizacije dogovora predao okr. Stanimiroviću automatsku pušku radi izvršenja ubistva, a koja je bila vlasništvo njegovog oca, da bi zatim obojica putničkim vozilom otišli do pred granicu sa Mađarskom i kao mesto izvršenja odredili put, te je okr. Paunović telefonom od svojih roditelja tražio, a kako bi ih naveo na to mesto, da na ovaj put skrenu u dolasku iz Austrije za Ralju 8. februara 2001. godine da bi navodno od njegovog poznanika tu preuzeli deo za automobil što su ovi i učinili, a na ugovorenom mestu ih je sačekao okr. Stanimirović i saopštio im da deo za vozilo nije obezbedio te do relaizacije ubistva nije došlo iz nepoznatih razloga, a najverovatnije zbog toga što je u vozilu oštećenih na mestu suvozača bila i njihova ćerka, da bi okr. Paunović nakon ponovnog prethodnog dogovora sa okr. Stanimirovićem, svoje roditelje 9. februara 2001. godine, sa rođendanskog slavlja, koje se održavalo u porodičnoj kući u Ralji, uputio u Odeljenje unutrašnjih poslova u Grockoj, predstavljajući im da su tamo pozvani i da ih čeka komandir OUP – a radi informativnog razgovora u vezi sa ranije podnetom prekršajnom prijavom od strane pok. Slobodana, te su se oni uputili iz kuće u Ralji prema Grockoj svojim putničkim vozilom, te kada su automobilom stupili na obilaznicu oko Smedereva u Radincu, a gde je bio sakriven okr. Stanimirović i čekao ih, da bi u pravcu njihovog vozila ispalio 27 projektila iz automatske puške od kojih su 10 projektila pogodili Slobodana Paunovića i pri tom mu razorili po život važne moždane centre koji su uzazvali njegovu smrt, dok su Slavicu Paunović pogodila 2 projektila, te je usled iskrvarenja nastupila njena smrt, da bi okr. Stanimirović odmah nakon toga pobegao sa mesta izvršenja, a automatsku pušku sakrio. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 29. juna 2017. godine doneo presudu Kž1 1455/16 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Pančevu i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je pravilno prvostepeni sud, u delu u kome je pravnosnažna presuda Okružnog suda u Smederevu K. 8/04 od 27. decembra 2004. godine stavljena van snage, imao u vidu da je rešenjem od 24. avgusta 2015. godine kao nezakonit dokaz izdvojen zapisnik o ispitivanju okr. Stanimirovića od 13, 14. i 19. februara 2001. godine, zatim da su pretresanje stana koje je izvršeno 19. februara 2001. godine i sa tog pretresanja prikupljen dokaz jedna čaura, potvrda o oduzimanju te čaure i veštačenje te čaure u ovom predmetu ocenjeni kao nezakoniti dokazi, a kako je komunikacija mobilnim telefonom između okrivljenih ocenjena kao dokaz koji se tumači u korist okrivljenog, onda je pravilan zaključak prvostepenog suda da javni tužilac nije pruižio nijedan dokaz za činjenice iz optužnice da je okr. Stanimirović izvršilac krivičnog dela teško ubistvo, pa je zaključak prvostepenog suda jasan i nedvosmislen, da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, jer nema nijednog dokaza koji okr. Stanimirovića povezuje sa krivičnim delom teško ubistvo koje mu se stavlja na teret.

Imajući u vidu sve napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud presudu Okružnog suda u Smederevu K. 8/04 od 27. decembra 2004. godine, u delu u kome su okr. Stanimirović i Paunović oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo stavio van snage i za to krivično delo ih oslobodio od optužbe.

Takođe, u vezi sa optužbom za krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, s obzirom na to da za okr. Stanimirovića javni tužilac nije dokazao činjenice, pravilno je prvostepeni sud ovog okrivljenog za navedeno krivično delo oslobodio od optužbe. 


 

22. septembar 2017. godine
BIDAIM KRASNIĆI I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 521/14 od 1. februara 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 4. KZ okr. Bidaim Krasnići je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, okr. Emran Bejzak je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 16 godina i Nemanja Nikolić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, te je od okrivljenih oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od svakog okrivljenog po 22.743,oo dinara.

Okrivljeni Bidaim Krasnići, Emran Bejzak i Nemanja Nikolić su oglašeni krivim što su u noći između 4. i 5. januara 2014. godine, u kući u Mladenovcu, lišili života oštećenog D.L. pri izvršenju krivičnog dela razbojništva, a sve u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, na taj način što su, po prethodnom dogovoru, najpre nekoliko dana nadgledali kuću oštećenog da bi sa sigurnošću utvrdili kada je oštećeni kod kuće, znajući da je invalid, da bi nakon toga u inkriminisano vreme, došli do kuće oštećenog, koju su obili na taj način što su šrafcigerom razbili prozor na kuhinji, kroz koji su sva trojica potom ušla u kuću, da bi nakon toga okr. Krasnići započeo premetačinu u prostorijama koje su bliže ulazu u kuću i pazio da neko ne naiđe, dok su se okr. Bejzak i Nikolić odmah uputili u spavaću sobu oštećenog kojeg su zatekli u krevetu i od kog su najpre zahtevali da im preda zlatan nakit koji je imao na sebi i da im otkrije mesto na kojem drži preostalo zlato i novac, a kada je oštećeni to odbio, prema njumu su primenili silu na taj način što su mu zajedničkim delovanjem, bežičnim telefonom zadali tri udarca istovremeno zahtevajući da im oštećeni preda zlatan nakit koji je nosio na sebi i kaže gde je sakriven preostali nakit i novac, a kada je oštećeni počeo da to odbija pružajući verbalni otpor, vičući i dozivajući u pomoć, oštećenom preko lica stavili jastuk, koji su snažno pritiskali u trajanju od oko jednog minuta, što je usled nedostatka kiseonika u srčanom mišiću dovelo do pogoršanja aterosklerotičnog oboljenja srca, usled čega je oštećeni preminuo, da bi nakon toga sa njega skinuli zlatan nakit koji je nosio i nastavili premetačinu po kući, iz koje su oduzeli gotov novac u dinarima i evrima u neutvrđenom iznosu, više zlatnih lančića sa privescima i prstenje, ukupne težine 38,81 gram i jedan mobilni telefon sa karticom, da bi u nastavku delovanja po napuštanju kuće oštećenog, od S.K. preuzeli vozilo kojim su došli do Beograda, gde su na klupi ostavili predmetni mobilni telefon, nakon čega su zajedno sa T.M. otišli do TC „Ušće“, gde su u zlatarama prodali oduzeto zlato, nakon čega su okrivljeni ovako pribavljen novac i gotov novac koji su oduzeli iz kuće oštećenog, međusobno podelili na tri jednaka dela. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njihovi branioci. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 12. septembra 2017. godine doneo je presudu Kž1 665/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 4. KZ okr. Bidaima Krasnićija osudio na kaznu zatvora u trajanju od 17 godina, okr. Emrana Bejzaka osudio na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina i okr. Nemanju Nikolića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovano se u žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu ističe da je prvostepeni sud, odlučujući o krivičnoj sankciji, prenaglasio i predimenzirao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih, dok sa druge strane nije adekvatno cenio otežavajuće okolnosti koje je našao, kao i da su izrečene kazne neadekvatne i nesrazmerne vrsti i težini izvršenog krivičnog dela, jačini povrede zaštićenog dobra, te okolnostima konkretnog događaja zbog čega je prvostepena presuda u tom delu preinačena. 


 

22. septembar 2017. godine
DRAGIŠA BLANUŠA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 731/15 od 20. marta 2017. godine okr. Dragiša Blanuša je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242, stav 2. KZ i krivično delo otmica iz člana 64, stav 4. KZ, te je prema njemu odbijena optužba da je izvršio krivično delo neovlašćeno fotografisanje iz člana 71, stav 2. KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242, stav 1. KZ, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Optužnicom oštećenog kao tužioca sada pok. Slobodana Miloševića za koga je gonjenje preuzela supruga Mirjana Marković, okr. Dragiši Blanuši je stavljeno na teret da je kao službeno lice, upravnik Okružnog zatvora u Beogradu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja,:

  • u periodu od 1. aprila do 28. juna 2001. godine, zajedno sa NN licima, pribavio sebi korist, između ostalig i imovinsku, i oštećenom Slobodanu Miloševiću naneo štetu i teže povredio njegova prava, kao službeno lice u vršenju službe učinio, dozvolio i organizovao neovlašćeno fotografisanje oštećenog Slobodana Miloševića bez njegovog pristanka i pri tom osetno zadro u njegov lični život i omogućio trećim licima da se sa načinjenim fotografijama upoznaju i fotografije pritvorenika Slobodana Miloševića načinjene tokom njegovog boravka u pritvoru, kao i fotografije Slobodana Miloševića iz šetnji zatvorskim dvorištem, fotografije knjiga koje je Milošević čitao u pritvoru, fotografije izvođenja Miloševića iz zgrade pritvora, fotografije ćelije u kojoj je boravio i fotografije snimljene na stranama knjige „Čuvao sam Miloševića“, a zatim zadržao dokumenta namenjena za službene spise i to fotografije iz službene dokumentacije, službene podatke koji se odnose na evidencioni karton, otiske prstiju i ostala dokumenta, pismena namenjena sudskim spisima i omogućio njihovo objavljivanje na stranama knjige i odrganizovao snimanje i beleženje poverljivih razgovora između advokata i oštećenog Slobodana Miloševića, kao i između oštećenog i članova njegove porodice i prijatelja i omogućio da se sadržaj tih razgovora objavi u knjizi „Čuvao sam Miloševića“ čiji je okrivljeni autor i koji je prodao u za sada neutvrđenom broju primeraka, te da je okrivljeni 28. juna 2001. godine u Beogradu, kao upravnik Okružnog zatvora u Beogradu, silom odveo oštećenog iz zgrade Okružnog zatvora u Beogradu sa namerom da ga ne pusti na slobodu i prinudi ga da trpi, zbog čega su nastupile teške posledice po oštećenog, tako što je zajedno za sada nepoznatim radnicima Okružnog zatvora u Beogradu, bez saglasnosti postupajućeg istražnog sudije Gorana Čavline i predsednika Okružnog suda u Beogradu Vide Petrović Škero, silom odveo iz zgrade Okružnog zatvora u Beogradu oštećenog Slobodana Miloševića koji se nalazio u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu od 1. aprila 2001. godine a koji je isticao 1. jula 2001. godine, a zatim ga službenim vozilom odveo do heliodroma na Banjici i predao ga nasilno za sada nepoznatom licu, nakon čega je opet nasilno oštećeni Slobodan Milošević ubačen u helihopter državne bezbednosti Republike Srbije kojim helihopterom je odvezen na aerodrom u Tuzli gde je predat američkim vojnim predstavnicima koji su ga avionom holandske države prevezli u Hag i predali u zatvor Ševeningen, suprotno Ustavu SRJ, Ustavu RS, Zakonu o krivičnom postupku, odluci Saveznog Ustavnog suda Jugoslavije od 28. juna 2001. godine i međunarodnim aktima, usled čega su za oštećenog Slobodana Miloševića nastupile teške posledice višemesečnog lišavanja slobode;
  • u periodu od 1.aprila do 28. juna 2001. godine, u Beogradu, zajedno sa N.N.licima, dozvolio i organizovao nedozvoljeno fotografisanje Slobodana Miloševića bez njegovog pristanka i pritom osetno zadro u njegov lični život i omogućio trećim licima da se sa načinjenim fotografijama upoznaju, a koje fotografije je objavio u svojoj knjizi „Čuvao sam Miloševića“, te da je okrivljeni 28. juna 2001. godine u istom svojstvu naneo štetu i teže povredio prava oštećenog tako što je u Beogradu kao upravnik Okružnog zatvora u Beogradu, silom odveo ošćtećenog iz zgrade Okružnog zatvora u Beogradu, sa nemerom da ga ne pusti na slobodu i prinudi ga da trpi, zbog čega su nastupile teške posledice po oštećenog, tako što je zajedno sa za sada nepoznatim radnicima Okružnog zatvora u Beogradu, bez saglasnosti postupajućeg istražnog sudije Gorana Čavline i predsednika Okružnog suda u Beogradu Vide Petrović Škero, silom odveo iz zgrade Okružnog zatvora u Beogradu oštećenog Slobodana Miloševića koji se nalazio u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu od 1. aprila 2001. godine a koji je isticao 1. jula 2001. godine, a zatim ga službenim vozilom odveo do heliodroma na Banjici i predao ga nasilno za sada nepoznatom licu, nakon čega je opet nasilno oštećeni Slobodan Milošević ubačen u helihopter državne bezbednosti Republike Srbije kojim helihopterom je odvezen na aerodrom u Tuzli gde je predat američkim vojnim predstavnicima koji su ga avionom holandske države prevezli u Hag i predali u zatvor Ševeningen suprotno Ustavu SRJ, Ustavu RS, Zakonu o krivičnom postupku, odluci Saveznog Ustavnog suda Jugoslavije od 28. juna 2001. godine i međunarodnim aktima, usled čega su za oštećenog Slobodana Miloševića nastupile teške posledice višemesečnog lišavanja slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Punomoćnik oštećene.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 19. septembra 2017. godine doneo je rešenje Kž1 752/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom punomoćnika oštećene kao tužioca prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, s obzirom da je izreka presude nerazumljiva. Naime, nerazumljivost izreke prvostepene presude ogleda se u tome da je stavom dva izreke ožalbene presude, kojim je u odnosu na krivično delo neovlašćeno fotografisanje i zloupotreba službenog položaja, odbijena optužba zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, naveden isti činjenični opis koji je naveden i u stavu prvom izreke, kojim je okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja i krivično delo otmice. U konkretnom slučaju, ako je optužba odbijena ili je oslobođen od optužbe, izreka presude sadrži opis dela za koji je optužen, odnosno u odbijajuću i u oslobađajuću presudu opis dela se unosi da bi se moglo utvrditi koje je delo bilo predmet postupka, što znači da se jedan isti činjenični opis ne može sadržati i u oslobađajućem i u odbijajućem delu presude, jer od činjeničnog opisa zavisi primena zakonskog osnova po kojem je okrivljeni oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena, te se ne mogu na identičan činjenični opis mogu primeniti različiti zakonski osnovni donošenja presude.

Imajući u vidu učinjenu povredu krivičnog postupka, prvostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen sudu na ponovno suđenje, pri čemu se Apelacioni sud nije upustio u razmatranje ostalih navoda u izjavljenoj žalbi, a s obzirom na razloge ukidanja prvostepene presude. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu krivičnog postupka na koju je ovim rešenjem ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.


 

1. septembar 2017. godine
PREDRAG STEFANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 37/16 od 28. aprila 2017. godine okr. Predrag Stefanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje oružja iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina i 6 meseci, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja puške. Pravni sledbenici sada pok. Ž.J. su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Predrag Stefanović je oglašen krivim što je 1. septembra 2015. godine, u selu Udovice, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne bitno, lišio života Ž.J, iz koristoljublja, na taj način što je nakon kraće svađe i prepirke vezano za novčani dug koji je okrivljeni imao prema oštećenom, u nameri da izbegne plaćanje duga, izašao iz prostorije u kojoj su prethodno sedeli i otišao u letlju kuhinju koja se nalazi iza leđa oštećenog, i kroz prozor na kome nije bilo staklo, iz karabina, koji je od ranije bio u prostoriji letnje kuhinje, sa kratke razdaljine od oko jednog metra, ispalio u leđa oštećenog jedan hitac iz karabina, dok je sada pok. Ž.J. bio okrenut leđima, nanevši mu pritom povredu, od kog hica je oštećeni pao na pod i preminuo na licu mesta, da bi potom okrivljeni telo pok. Ž.J. stavio na traktorsku prikolicu, uvio u plastičnu mušemu i traktorom odvezao u mesto Orešac, gde je beživotno telo oštećenog bacio u napušteni bunar dubine oko 20 metara, za koji je znao da se tamo nalazi i preko tela oštećenog bacio više papirnih džakova sa cementom, kao i nekoliko džakova negašenog kreča, a sve u cilju da prikrije telo oštećenog u bunaru, a zatim po povratku kući u cilju prikrivanja tragova, oprao krv sa betona na kome je ležao oštećeni, a čauru iz karabina, zajedno sa krvavom garderobom bacio na smetlište i spalio, a cev karabina iz kojeg je pucao namazao uljem za oružje i karabin sakrio, dok je potom u cilju prikrivanja ostalih tragova, putničko vozilo, vlasništvo oštećenog, kojim je ubijeni i došao na lice mesta, odvezao i sakrio u svoj voćnjak u selu Vučak, a kasnije u toku noći, vozilo odvezao u atar sela Dubona gde je u jednoj od njiva vozilo zapalio i nakon toga pozvao telefonom M.M. koji je svojim vozilom došao u selu Dubona i okrivljenog prevezao do njegove porodične kuće u selu Udovice.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu, branilac okrivljenog i punomoćnik oštećenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 12. jula 2017. godine doneo je rešenje Kž1 742/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okrivljenom je produžen pritvor.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom branioca okrivljenog ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka. Naime, tokom postupka nije bilo sporno da je okrivljeni lišio života sada pok. Ž.J. na način opisan u optužnici, međutim, za sada se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni izvršio krivično delo ubistvo iz koristoljublja. 
 
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, postupaći po primedbama iz rešenja Apelacionog suda, ponovo ceniti sve izvedene dokaze, pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, posebno psihički status okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela kao i objektivne okolnosti, nakon čega će biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku za koju će dati jasne i ubedljive razloge.

 

 

 

detaljnije

23.08.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično avgust 2017

23. avgust 2017. godine
ATILA ALAĆAN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Po3 74/11 od 17. juna 2016. godine okr. Atili Alaćanu je zbog izvršenja krivičnog dela pribavljanje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka iz člana 304a, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 3 godine, te mu je oduzet jedan računar, jedan hard disk i jedan USB. Takođe, prvostepenom presudom okr. Atila Alaćan je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo pravljenje i unošenje računarskih virusa u produženom trajanju iz člana 300, stav 2. KZ i krivično delo pranje novca u produženom trajanju iz člana 231, stav 3. KZ, te je oslobođen od optužbe da je, zajedno sa okr. Z.Š, izvršio krivično delo računarska prevara u produženom trajanju iz člana 301, stav 3. KZ, dok je okr. Z.Š. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo računarska prevara pomaganjem iz člana 301, stav 1. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Atili Alaćanu je, između ostalog, stavljeno na teret da je u periodu od 4. juna 2010. godine do 10. marta 2011. godine, u Subotici:

  • držao i koristio imovinu sa znanjem u trenutku prijema da ta imovina potiče od krivičnih dela, a koju je sam pribavio izvršenjem krivičnih dela pravljenje, pribavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka, pravljenje i unošenje računarskih virusa i računarska prevara,  
  • u nameri da sebi pribavi veću protivpravnu imovinsku korist, u čemu mu je pomogao okr. Z.Š, unosili netačne podatke, prikrivali i lažno prikazivali podatke i time uticali na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka,  

u nameri da sebi pribave veću protivpravnu imovinsku korist, u čemu mu je pomogao okr. Z.Š, unosili netačne podatke, prikrivali i lažno prikazivali podatke i time uticali na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka, čime je okr. Atila Alaćan sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 85.504,34 USD, i time pričinio štetu preduzeću „P“. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog Atile Alaćana.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. juna 2017. godine presudu Kž1 Po3 25/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja odbio optužbu prema okr. Atilu Alaćanu za izvršenje krivičnog dela pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka iz člana 304a, stav 1. KZ i krivičnog dela pravljenje i unošenje računarskih virusa u produženom trajanju iz člana 300, stav 2. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Atili Alaćanu je, između ostalog, stavljeno na teret da je u periodu od 4. juna 2010. godine do 10. marta 2011. godine, u Subotici:

  • pribavio, posedovao i upotrebio zlonameran računarski program radi izvršenja krivičnih dela pravljenje i unošenje računarskih virusa i računarska prevara i
  • uneo zlonameran računarski program radi izvršenja krivičnih dela „Butterfly flooder v 1.11“ u računare većeg broja njemu nepoznatih lica i drugih korisnika međunarodne računarske mreže „internet“ i time tim licima prouzrokovao štetu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na oslobađajući deo prvostepene presude, pravilno je prvostepeni sud, usled nedostatka dokaza, okr. Atilu Alaćana i Z. Š. oslobodio od optužbe za dela koja su im optužnim aktom stavljena na teret. 


 

23. avgust 2017. godine
NEMANjA ILIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 472/16 od 27. januara 2017. godine okr. Nemanja Ilić je zbog izvršenja krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Nemanja Ilić je oglašen krivim što je 8. decembra 2014. godine, u Beogradu, lišio života M. D, tako što je ispalio projektil iz pištolja za vreme smene u kojoj je bio angažovan u timu zajedno sa M. D. radi zadatka, i za vreme dok su čekali poziv za izvršenje zadatka u prostoru kasarne „Vasa Čarapić“, nepropisno rukujući označenim pištoljem, tako što je rasklopio pištolj da bi ga očistio od nečistoća koje se nakupe od tkanine prilikom nošenja, pa kada je navukao navlaku pištolja u zadnji položaj, izvršio radnju kontrolnog okidanja, kada je pištolj opalio, a u kom momentu se u stojećem položaju nalazio u odnosu na njega sada pok. M.D, koji je sedeo u fotelji dijagonalno od njega, pri čemu je bio svestan da nepravilnim i nepropisnim rukovanjem vatrenim oružjem može doći do smrtne posledice, imajući u vidu da je prošao posebnu obuku za službu u ovoj vojnoj jedinici, ali je olako držao da do smrtne posledice neće doći, pa je takvim svojim radnjama naneo oštećenom M.D povredu koja se završila smrtnim ishodom. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 6. jula 2017. godine doneo presudu Kž1 352/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je nakon sprovedenog dokaznog postupka pravilno utvrdio da okrivljeni ne bi preduzeo radnje koje su dovele do smrti oštećenog da je znao da će tim radnjama izazvati smrt oštećenog. Ovo i kada se ceni činjenica da je sa pokojnim bio u dobrim odnosima, da su se družili i privatno, jer je okrivljeni više puta bio gost u kući oštećenog, a nijedan svedok, pa ni okrivljeni, nisu potvrdili da je neposredno pre događaja bilo bilo kakve svađe ili sukoba između njih, te da nije postojao nikakav motiv na strani okrivljenog da liši života oštećenog. Stoga, pravilno je prvostepeni sud našao da se u radnjama okrivljenog nisu stekli elementi krivičnog dela ubistvo, kako mu je to optužnicom stavljeno na teret, već elementi krivičnog dela nehatno lišenje života.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o vrsti i visini krivične sakcije koju će izreći okrivljenom, od olakšavajućih okolnosti cenio držanje okrivljenog nakon izvršenog krivičnog dela, činjenicu da se izvinio porodici preminulog, da okrivljeni nije osuđivan i da je porodičan čovek. Prvostepeni sud je imajući u vidu navedene okolnosti, okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci sa uverenjem da se izrečenom krivičnom sankcijom može u potpunosti ostvariti svrha krivičnih sankcija. Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je svim napred navedenim okolnostima dao odgovarajući značaj, a kako se u žalbi Javnog tužioca ne navodi nijedna nova okolnost koja bi eventualno bila od uticaja na strožije kažnjavanje, to je žalbeni predlog Javnog tužioca da se okrivljeni osudi na kaznu zatvora u dužem trajanju, ocenjen kao neosnovan. 


 

23. avgust 2017. godine
DRAGAN TIRNANIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 89/16 od 6. aprila 2017. godine okr. Dragan Tirnanić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Dragan Tirnanić je oglašen krivim što je 20. avgusta 1996. godine, u mestu Bosanski Lužani, opština Derventa, u šumi koja se nalazi u lugu na oko 500 metara od porodične kuće u kojoj je živela oštećena G.Đ. sa porodicom, u stanju smanjene uračunljivosti, na podmukao način lišio života oštećenu, tako što je tri dana pre kritičnog događaja došlo do verbalnog konflikta između njega i oštećene zbog protivljenja oštećene u odnosu na vanbračnu vezu okrivljenog i njene kćerke M.I, nakon čega je okrivljeni kritičnog dana došao u Bosanske Lužane, do kuće u kojoj je oštećena živela i objasnio joj da mu treba pomoć oko automobila koji je ostao u kvaru na magistralnom putu Derventa – Prnjavor i time oštećenu doveo u zabludu, istovremeno joj objašnjavajući da ponese hidrauličnu dizalicu, pa je oštećena tu dizalicu uzela i krenula sa okrivljenim, pa kada su došli u deo koji predstavlja šumu, kroz koju vodi staza do izlaska na magistralni put, okrivljeni je jednim aktivnim udarcem u levi slepoočni predeo  hidrauličnom dizalicom naneo povrede oštećenoj usled čega je nastupila smrt, potom je vučenjem za noge odvukao do skrivenijeg mesta, gde je leš oštećene prekrio lišćem, dizalicu sakrio neposredno u blizini i udaljio se u nepoznatom pravcu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. jula 2017. godine doneo je rešenje Kž 524/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka koje se ogledaju u tome da prvostepeni sud u pogledu odlučnih činjenica koje su predmet dokazivanja nije dao jasne i neprotivrečne razloge. Takođe se osnovano ukazuje da je prvostepena presuda zasnovana i na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, budući da prvostepeni sud, prilikom donošenja presude, određene činjenice koje su predmet dokazivanja nije pravilno ni potpuno utvrdio. 


 

23. avgust 2017. godine
DRAGAN SUPUROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 6/10 od 13. aprila 2016. godine okr. Dragan Supurović i S.P. su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 3. maja 2017. godine doneo presudu Kž1 1465/16 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na okr. S.P, dok je prvostepena presuda preinačena u delu koji se odnosi na okr. Dragana Supurovića i isti okrivljeni je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu (Napomena: protiv dela presude koja se odnosi na okr. Supurovića dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljeni Dragan Supurović je oglašen krivim što je 22. septembra 1994. godine, u bašti kafića u Beogradu, lišio života I.P. i pri tome je doveo u opasnost živote više lica, jer je nakon ulaska u kafić prišao stolu za kojim je sedeo I.P, na udaljenosti većoj od jednog metra i iz pištolja ispalio više hitaca u pravcu I.P. i pogodio ga u telo, kojom prilikom su mu nanete povrede od kojih je kod I.P. nastupila smrt, a ispaljenim hicima pogođeni su i gosti kafića oštećeni A.M. i M.N i zadobili lake telesne povrede, te su time njihovi život, kao i životi B.D. i D.M, koji su sedeli pored I.P. dovedeni u opasnost.

Po nalaženju Apelacionog suda u odnosu na deo optužbe koji se odnosi na okr. S.P. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da Javni tužilac nije dokazao da je na pok. I.P. pucao okr. S.P, dok u odnosu na deo optužbe koji se odnosi na okr. Supurovića prvostepeni sud je pogrešio kada je zaključio da nije dokazanao da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Pogrešan zaključak prvostepenog suda rezultat je pogrešne ocene izvedenih dokaza. Naime, Apelacioni sud, s obzirom na činjenično stanje utvrđeno tokom postupka, nalazi da su se u radnjama okr. Supurovića stekla sva bitna obeležja krivičnog dela ubistva jer je hicima iz pištolja lišio života pok. I.P. i tom prilikom doveo u opasnost živote lica, A.M. i N.M, koji su tom prilikom zadobili lake telesne povrede, kao i B.D. i D.M, koji su sedeli za stolom pored pok. I.P. Kako nije bilo okolnosti koje bi isključivale njegovu krivičnu odgovornost, jer njegova uračunljivost nije bila dovedena u sumnju niti su postojale okolnosti koje bi isključivale protivpravnost njegovog dela, to ga je sud oglasio krivim za učinjeno krivično delo.

Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen odgovornosti okrivljenog. Ceneći ostale okolnosti, kao otežavajuću okolnost je imao u vidu njegov raniji život, dok nije našao postojanje olakšavajućih okolnosti, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, pošto smatra da je ovakva kazna srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i krivičnoj odgovornosti okrivljenog, kao i da je dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenog u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela, a i radi postizanja generalne prevencije. 


 

22. avgust 2017. godine
VUKAŠIN CMILjANIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 491/15 od 21. marta 2016. godine okr. Vukašin Cmiljanić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 9. maja 2017. godine presudu Kž1 1135/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Vukašina Cmiljanića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina.

Okrivljeni Vukašin Cmiljanić je oglašen krivim što je 12. maja 2013. godine, u Beogradu, u kafe klubu na Adi Ciganliji, lišio života pok. T. R. tako što je, zajedno sa sada pok. Filipom Vilotijevićem, u odnosu na koga je postupak pravnosnažno okončan, došao na proslavu rođenja deteta svedoka A.A, gde je, odmah po dolasku, nakon što je pok. Filip Vilotijević počeo da se koška sa B.B, došao u fizički sukob sa gostima restorana, kojom prilikom je zadobio povrede po licu i došao u stanje povišenog emocionalnog uzbuđenja, nakon čega je, povlačeći se prema šanku, krećući se unazad, iz torbice, koju je nosio okačenu preko vrata, izvadio revolver iz koga je ispalio projektil u pravcu separea u kome je zajedno sa ostalim gostima sedela pok. T.R, koji ju je pogodio u predelu grudnog koša, usled čega je došlo do nastupalja smrti iste noći.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je u toku postupka utvrđeno da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obeležja krivičnog dela ubistvo budući da je okrivljeni bio svestan da u kafe klubu, na mestu gde je bio okupljen veći broj ljudi, pucanjem iz revolvera sa ispruženom rukom ispred sebe u visini manjoj od 1,5 metara može doći do lišenja života drugog lica koje se nalazi u pravcu uzdužne ose cevi pištolja, pa je ispaljivanjem projektila na taj način na to i pristao. U prilog ovakvom zaključku suda ide i činjenica da okrivlj eni nije pucao nekontrolisano i nasumice (u vis ili u pod), već u pravcu separea, gde su sedeli ljudi i pokojna oštećena. Takođe iz celokupnog ponašanja okrivljenog kritičnom prilikom (naoružan i nepozvan dolazi na proslavu rođenja deteta, na kojoj je bio prisutan i svedok sa kojim je prethodno bio u sukobu), i to u kafić gde je na proslavi bio veći broj ljudi, pri čemu ispaljuje projektil prema separeu, gde su sedeli ljudi, iz čega proizlazi i njegovo nepoštovanje i bezobzirnost prema životima ljudi, što takođe ukazuje da je okrivljeni delo za koje je oglašen krivim, izvršio sa eventualnim umišljajem, a ne svesnim nehatom.

Prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije, Apelacioni sud je imao u vidu od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog da je u vreme izvršenja dela bio mlađe punoletno lice, da je izrazio iskreno kajanje i žaljenje zbog događaja u kome je život izgubila mlada devojka, kao i njegov raniji život, dok otežavajuće okolnosti u odnosu na okrivljenog sud nije našao, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, nalazeći da je takva kazna nužna mera krivičnopravne zaštite, srazmerna stepenu krivice okrivljenog, težini izvršenog krivičnog dela i nastupelim posledicama, kao i da će se ovako izrečenom kaznom prema okrivljenom ostvariti kako opšta svrha izricanja krivičnih sankcija, tako i svrha kažnjavanja i uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši ovakva i slična krivična dela, kao i na druge da ne čine krivična dela. 


 

21. avgust 2017. godine
STANKO RISTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 4448/11 od 17. maja 2016. godine odbijena je optužba prema okr. Stanku Ristiću, Ljiljani Vasković, Borislavu Ivanoviću, Predragu Ristiću, Saši Badnjaru, Ratku Vučetiću, Tatjani Janjušević Vasković, Bojanu Vaskoviću, Marku Lugonji i Blagoju Govedarici da su izvršili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 204, stav 2. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Saše Badnjara i Borislava Ivanovića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 21. aprila 2017. godine doneo presudu Kž1 1321/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Marka Lugonju oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 3. KZ i izrekao mu uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 1 godine. Takođe, preinačena je prvostepena presuda i od optužbe su oslobođeni okr. Stanko Ristić, Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović, Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Tatjana Vasković Janjušević, Bojan Vasković i Blagoje Govedarica.

Okrivljeni Marko Lugonja, penzionisani general – potpukovnik vojske, je oglašen krivim što je u toku meseca septembra 2002. godine u Beogradu krio Ratka Mladića u svom stanu i obezbeđivao mu namirnice kao i druge stvari potrebne za život iako je znao da se Ratko Mladić nalazi na optužnici tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju zbog izvršenja petnaest krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, a za kojim je Okružni sud u Beogradu u maju 2002. godine izdao poternicu.

U odnosu na okr. Lugonju sud je našao da je okr. Lugonja izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela s obzirom na to da je i sam okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela, da je Mladića u svoj stan primio na nagovor generala Zdravka Tolimira, da se Mladić u njegovom stanu zadržao pet – šest dana, da je odluka da primi Mladića u svoj stan bila njegov izbor, a da mu je bila poznata činjenica da je pred MKSJ bila podignuta optužnica za Mladićem i raspisana poternica. Mladiću je pomogao jer je bio njegov komandant.

Optužnicom Drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu okr. Stanku Ristiću, Ljiljani Vasković, Borislavu Ivanoviću, Predragu Ristiću, Saši Badnjaru, Ratku Vučetiću, Tatjani Janjušević Vasković, Bojanu Vaskoviću i Blagoju Govedarici je stavljeno na teret da su u različitim vremenskim periodima od 2002. do 2006. godine pomagali Ratku Mladiću da ne bude otkriven, iako su znali da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju izdao naloge za njegovo hapšenje i izručenje zbog podignute optužnice kojom mu se stavlja na teret izvršenje krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava

U pogledu okrivljenih koji su oslobođeni od optužbe, a u odnosu na koje je prvostepenom presudom odbijena optužba zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, Apelacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, ali da tokom postupka Javni tužilac nije ponudio dovoljno jasne i uverljive dokaze kojima bi potkrepio svoju optužbu. 


 
detaljnije

4.07.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično jul 2017.

14. jul 2017. godine

MILOVAN RAONIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Po3 1/17 od 21. februara 2017. godine okr. Milovan Raonić je zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci.

Okrivljeni Milovan Raonić je oglašen krivim što je 5. decembra 2016. godine, u Sivcu, SO Kula, ugrozio sigurnost predsednika Vlade RS – Aleksandra Vučića, pretnjom da će napasti na život i telo njemu bliskog lica, na taj način što je na internet prezentaciji društvene mreže „Facebook” na zidu „Facebook” stranice htttp://www.facebook.com/kuririnfo/, kao jedan od komentara „uživo“ postavio preteću poruku da će napasti na život i telo lica bliskog predsedniku Vlade RS Aleksandru Vučiću, usled čega su mere obezbeđenja predsednika Vlade RS i članova njegove porodice podignute na najviši nivo. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo 15. juna 2017. godine presudu Kž1 Po3 6/17 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje kada je našao da je okrivljeni izvršio krivičnopravne radnje bliže opisane u izreci prvostepene presude. Naime, imajući u vidu, pre svega kontekst i sadržinu inkriminisane poruke, dakle, da se istom direktno dovodi u pitanje život i telo lica bliskog predsedniku Vlade RS, kao i činjenicu da je navedena poruka shvaćena vrlo ozbiljno, kako od strane pripadnika obezbeđenja predsednika Vlade, tako i od strane samog predsednika Vlade, usled čega su, odmah po saznanju za navedenu poruku, preduzete posebne mere obezbeđenja u odnosu na predsednika vlade i članove njegove porodice, njegovim podizanjem na najviši nivo, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tokom postupka sa potrebnim stepenom izvesnosti dokazano da je okrivljeni radnjama koje je preduzeo ugrozio sigurnost predsednika Vlade RS pretnjama da će napasti na život i telo njemu bliskog lica. 


 

12. jul 2017. godine

MILjAN PANTELIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 59/16 od 29. decembra 2016. godine okr. Miljan Pantelić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Smederevu.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 5. juna 2017. godine doneo presudu Kž1 211/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Miljana Pantelića  zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine (Napomena: protiv presude ovog suda dozvoljena je žalba u trećem stepenu.

Okrivljeni Miljan Pantelić je oglašen krivim zato što je novembra meseca 2011. godine posredovao u prodaji opojne droge na taj način da je povezao A.A. sa B.B. od koga je A.A. kasnije kupovao opojnu drogu „spid“ i „marihuanu“ i prodavao njemu poznatim licima, te novac od prodate droge A.A. u više navrata prodavao V.V. koji je ovaj novac odnosio i predavao B.B.

Po nalaženju Apelacionog suda iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna kako subjektivna tako i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, budući da je radnja posredovanja u prodaji, koju je okrivljeni preduzeo jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela za koje je optužen. 


 

12. jul 2017. godine

SAŠA KARAĐENOV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 525/15 od 18. novembra 2016. godine okr. Saša Karađenov je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 1 meseca (u koju kaznu mu je uračuna i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 2 meseci), te mu je oduzeto 10.506,64 grama opojne droge marihuane.

Okrivljeni Saša Karađenov je oglašen krivim što je 9. maja 2014. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu, i to delove biljke kanabis koja je u sebi sadržala THC u koncentraciji većoj od 0,3% ukupne mase 10.506,64 grama. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 20. juna 2017. godine doneo je presudu Kž1 556/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud cenio sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja, pa je okrivljenom od olakšavajućih okolnosti, između ostalog, cenio njegovo iskreno i potpuno kajanje izraženo i kroz priznanje izvršenja krivičnog dela u svim osnovnim elementima, činjenicu da je zasnovao vanbračnu zajednicu, njegovo opšte pogoršano zdravstveno stanje, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegov raniji život, kao i veliku količinu opojne droge koja je bila namenjena prodaji, ceneći pritom i njenu vrstu.

Povezujući navedene okolnosti sa težinom izvršenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog, uzimaju u obzir i sve okolnosti konkretnog slučaja, pravilno je prvostepeni sud okrivljenom utvrdio pojedinačnu kaznu zatvora za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u trajanju od 3 godine, a uzeo mu kao utvrđenu ranije pravnosnažnu kaznu zatvora u trajanju od 2 meseca, te okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 1 meseca. 


 

12. jul 2017. godine

DANIJEL KIŠMARTON

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 3/14 od 16. maja 2016. godine okr. Danijel Kišmarton je oslobođen od optužbe da je u vremenskom periodu od 20. decembra 2010. godine do 3. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, te je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Takođe, prvostepepenom presudom okr. Danijel Kišmarton je obavezan da opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva isplati 1.196.850,oo dinara, dok se u preostalom delu opština Alibunar upućuje na parnicu, a na parnicu je, takođe, za ostvarivanje svog imovinsko – pravnog zahteva upućen i Komesarijat za izbeglice. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Pančevu, punomoćnik oštećene opštine Alibunar i branioci okrivljenog. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 31. maja 2017. godine doneo je presudu Kž1 1197/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja, u vremenskom periodu od 1. do 5. oktobra 2010. godine, krivičnog dela produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Takođe, presudom Aelacionog suda okr. Danijel Kišmarton je obavezan da oštećenoj opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva za naknadu štete isplati iznos od 1.353.848,20 dinara, dok je u preostalom delu oštećena opština Alibunar za ostvarivanje imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 1. do 5. oktobra 2010. godine, u Alibunaru, kao službeno lice – predsednik opštine Alibunar iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja pribavio sebi i drugim fizičkim i pravnim licima imovinsku korist, na taj način što je:

  • u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine organizovao i naložio trošenje iznosa od 5.600.000,oo dinara koje je Komesarijat za izbeglice RS uplatio na poseban podračun opštine Alibunar po dva osnova i to: za nabavku građevinskog materijala namenjenog poboljšanju života interno raseljenih lica i za pomoć porodicama izbeglih i interno raseljenih lica u ekonomskom osnaživanju i osamostaljivanju, tako što je postupajući protivno Rešenju o isplati jednokratne pomoći Komesarijata, naložio da se iznos od 99.800,oo dinara od navedene sume podeli na ime naknade za rad članovima Komisije za pomoć izbeglim i interno raseljenim licima i to po 28.600,oo dinara sebi, D.J i I.P, 10.000,oo dinara – B.V, a po 2.000,oo dinara S.C. i I. R. iako na tu nadoknadu, prema rešenjima o dodeli pomoći nisu imali pravo, dok je iznos od 5.500.000,oo dinara 16. avgusta 2011. godine avansno uplatio na račun TR „K“ iz Vladimirovaca, pre nego što je formalno bio sproveden postupak odabira lica koja ispunjavaju uslove za pomoć i pre nego što je sačinjena lista korisnika i njihove potrebe, kao i pre nego što su doneta rešenja o dodeli pomoći, dok je javni konkurs za podnošenja prijava još uvek bio u toku, a istovremeno organizovao i naložio fiktivno sprovođenje postupka javnih nabavki, u kojima je kao najpovoljnija prihvaćena ponuda TR „K“ iz Vladimirovaca, a nakon uplate novca na račun TR „Komerc“ organizovao i naložio trošenje novca davanjem usmenih i pismenih uputstava sada osuđenom V.S. koji je ta uputstva prenosio svom ocu, sada osuđenom D.R, a ovaj ih realizovao sačinjavanjem fiktivne dokumentacije i naloga za prenos sredstava, pa je deo od uplaćenog novca – iznos od 1.892.369,oo dinara upotrebljen za nabavku materijala koji je stvarno podeljen izbeglim i raseljenim licima, dok su sada osuđeni D.S. i V.S, sledeći njegove naloge i uputstva, organizovali da se iznos od 1.833.806,oo dinara podeli na način na koji je naložio okrivljeni, odnosno da se uplati u svrhe koje je on odredio i licima koja ne ispunjavaju uslove za dodelu pomoći, pribavivši na taj način imovinsku korist i to sebi u ukupnom iznosu od 953.806,oo dinara, što uz ranije pomenutih 28.600,oo dinara za rad u Komisiji čini ukupan iznos od 982.406,oo dinara imovinske koristi koje je pribavio sebi, zatim iznos od 240.000,oo dinara da se prebaci Udruženju srpsko – japanskog prijateljstva „Novi dan“, po 190.000,oo dinara V.S. i srodniku okrivljenog – S.K, 180.000,oo dinara G. N. i 80.000,oo dinara Z.V, koja lica nisu imala status izbeglih niti raseljenih lica, što uz ranije navedene iznose imovinske koristi koja je pribavljena članovima Komisije ukupno čini iznos od 1.933.606,oo dinara pribavljene imovinske koristi, koliki iznos je i šteta pričinjena Komesarijatu za izbeglice, dok je iznos od 1.774.025,oo dinara ostao neutrošen i kasnije vraćen na račun opštine Alibunar,
     
  • u vremenskom periodu od 1. decembra 2010. godine do 1. oktobra 2011. godine, u Alibunaru i Vladimirovcu, iskorišćavanjem službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 214.444,oo dinara, tako što je u ime opštine Alibunar organizovao izvođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji poslovnog prostora u Vladimirovcu na lokalu „Centar 2“ bez prethodno sprovedenog postupka javnih nabavki i pribavljanja projektno  tehničke dokumentacije i odobrenja za izgradnju, kao i bez zaključenog ugovora sa izvođačem radova, pa je tokom izvođenja radova pre nego što je lokal bio spreman za izdavanje, od V.S. na ime rezervacije za budući zakup tog lokala primio iznos od 100,oo evra, a zatim po 200,oo evra za svaki naredni mesec sve do 1. oktobra 2011. godine bez zaključenja pismenog ugovora o zakupu sa V.,S. kao vlasnikom TR „K“ pribavivši na taj način sebi imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.100,oo evra,
     
  • prilikom realizacije ugovora o poveravanju poslova uklanjanja snega i leda sa kolovoza i javnih parkirališta na teritoriji oštine Alibunar sa preduzećem „O“ iz Vršca, koji ugovor je potpisao u ime Opštine, sačinio i potpisao program rada zimske službe kao prilog uz ugovor kojim je prekoračenjem granice svojih službenih ovlašćenja predvideo  da se tom preduzeću, pored radnog angažovanja, isplaćuje i tzv. stanje pripravnosti za vreme kada nije radno angažovan, pa je u periodu od 20. decembra 2010. godine do 1. aprila 2011. godine potpisivao naloge po osnovu kojih je iz budžeta Opštine ovom preduzeću na ime pripravnosti i radova koji nisu izvedeni isplaćen iznos od 1.353.848,20 dinara, čime je preduzeću „O“ iz Vršca pribavio imovinsku korist u navedenom iznosu a u istom iznosu pričinio štetu budžetu opštine Alibunar.

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, se navodi da je odlučujući o vrsti i visini kazne koju će izreći okrivljenom Apelacioni sud na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegovu porodičnost, njegovo narušeno zdravstveno stanje i činjenicu da u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio osuđivan, dok mu je za otežavajuću okolnost uzeo to što je pri izvršenju krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da je vrši na stručan, pošten i odgovoran način, grubo zloupotrebljavao između ostalog i na račun najugroženije kategorije stanovništva na koji način je prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva. Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud je okrivljenom za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za koje ga je oglasio krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom), koja je po nalaženju Apelacionog suda srazmerna težini i društvenoj opasnosti učinjenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 


 

4. jul 2017. godine

SRĐAN KAČAVENDA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 617/12 od 18. juna 2013. godine okr. Srđan Kačavenda je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci, dok je prema njemu odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ. Takođe, prvostepenom presudom okr. Boško Raca, Andrija Zarić i Vladan Kontić su oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo otmice iz člana 134, stav 1. u vezi sa stavom 1. i 30. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Srđan Kačavenda i njegov branilac. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 8. jula 2016. godine presudu Kž1 1204/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmice iz člana 134, stav 1. KZ okr. Srđana Kačavendu osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, okr. Boška Raca osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, okr. Andriju Zarića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci i okr. Vladana Kontića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci.

Okrivljeni Srđan Kačavenda, Boško Raca, Andrija Zarić i Vladan Kontić su oglašeni krivim što su 29. maja 2005. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru silom odveli u vikendicu okr. Kačavende u Bariču i zadržali oštećenog A.A. u nameri da za okr. Kačavendu iznude imovinsku korist, tako što je okr. Kačavenda pozvao na mobilni telefon oštećenog, rekao mu da dođe po njega svojim kolima, pa kada je oštećeni na ugovoreno mesto došao, na mestu događaja su ga sačekali okr. Kačavenda i Zarić, nakon čega je okr. Kačavenda stavio do znanja oštećenom da mu je poznato da se udvarao njegovoj supruzi i napadao je, o čemu mu je kao dokaz pustio i snimak tog razgovora sa diktafona, pa kada je oštećeni to počeo da negira, okr. Kačavenda je izvadio pištolj, koji je prethodno neovlašćeno nabavio, povukao oroz i uperio ga oštećenom u glavu, dok ga je drugom rukom stezao za vrat, da bi mu zatim pištolj uperio u predeo stomaka, zapretivši mu da će mu prosuti creva, nakon čega je okr. Kontić uzeo ključeve od džipa oštećenog, seo na mesto vozača, dok je okr. Raca seo na mesto suvozača, za koje vreme je okr. Kačavenda oštećenom zavrnuo ruku i ugurao ga pozadi i seo do njega, da bi tako oštećenog odvezli u vikendicu okr. Kačavende, dok je za vreme tog puta okr. Zarić sa svojim vozilom išao ispred njih kako bi ih obavestio o eventualnom nailasku policije, pa su po dolasku u Barič okr. Kačavenda i Kontić ugurali oštećenog unutra, dok su okr. Raca i Zarić ostali napolju osmatrajući da neko ne naiđe, nakon čega su u vikendici okr. Kačavenda i Kontić fizički nasrnuli na oštećenog, na koji način su mu naneli više lakih telesnih povreda, nakon čega mu je okr. Kontić saoštio da treba da im da 400.000,oo evra da bi mu oprostili što je spopadao suprugu okr. Kačavende, da bi zatim pošto im je rekao da on taj novac nema, okr. Kačavenda od njega oduzeo ključeve džipa, a kasnije u Beogradu iz garaže oštećenog i motor, kao i ugovor o stanu oštećenog.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sakciji u odnosu na okr. Srđana Kačavendu, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da na njegovoj strani postoje olakšavajuće okolnosti koje se tiču njegovih porodičnih prilika, da se oštećeni nije pridružio njegovom krivičnom gonjenju, da se sa oštećenim, u međuvremenu izmirio i uspostavio prijateljske odnose, zatim protek vremena od izvršenog krivičnog dela, kao i činjenicu da je oštećeni svojim nekorektnim postupanjem u velikoj meri doprineo nastanku kritičnog događaja, dok mu je za otežavajuću okolnost uzeo njegov život nakon izvršenog krivičnog dela.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okr. Vladana Kontića, Boška Race i Andrije Zarića.

TREĆESTEPENA ODLUKA
 

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 21. juna 2017. godine doneo presudu Kž3 9/17 kojom je preinačio drugostepenu presudu, u pogledu načina izvršenja krivične sankcije, tako što je okr. Bošku Racu i Andriji Zariću, za krivično delo otmica, u saizvršilaštvu, za koje su drugostepenom presudom oglašeni krivim i osuđeni, i to Boško Raca na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, a okr. Andrija Zarić na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, odredio da će se navedene kazne izvršiti na taj način što okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, uz primenu mera elektronskog nadzora. U preostalom, nepreinačenom, delu drugostepena presuda je potvrđena.


 

4. jul 2017. godine

MILOJKA ZEKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 990/14 od 1. jula 2016. godine okr. Milojka Zeković je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 254, stav 2. KZ RS osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok je okr. Mirjana Đurišić oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita pomaganjem iz člana 254, stav 2. KZ RS.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. okr. Mirjani Đurišić je stavljeno na teret da je pomogla okr. Zeković kao službenom licu – sudiji Trgovinskog suda u Beogradu, da od R.D, DP „Rubin“, zahteva i primi obećanje poklona za sebe, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morala izvršiti. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Milojka Zeković i njeni branioci. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 6. juna 2017. godine presudu Kž1 129/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Milojku Zeković oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 254, stav 2. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milojki Zeković je stavljeno na teret da je kao službeno lice – sudija Trgovinskog suda u Beogradu, od R.D, DP „Rubin“ iz Kruševca, zahtevala i primila obećanje poklona za sebe, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morala izvršiti, tako što je koristeći se poznanstvom sa Aleksandrom Jakšićem – punomoćnikom preduzeća „Rubin“ preko istog predočila svedoku R.D. da kao predsednik veća u predmetu koji se vodi po tužbi preduzeća „K“ protiv preduzeća „Rubin“ hoće doneti presudu povoljnu po „Rubin“ pod uslovom da joj se isplati iznos od 80.000,oo evra, te je i u telefonskom razgovoru sa R.D. dana 21. juna 2004. godine R.D. se saglasio a ista potvrdila napred navedeno, vezano da je potrebno da se održi novo ročište, saslušaju novi svedoci, da će nakon toga biti doneta presuda u korist preduzeća „Rubin“, te da se da traženi novac radi kupovine stana, te potvrdila susret sa svedokom R.D. na dan 24. juna 2004. godine na Zlatiboru, kojom prilikom su potom na Zlatiboru razgovarali i dogovarali sadržinu sudske odluke, razgovarali o datumima isplate tražene sume novca, nakon čega je okr. Zeković nastavila sa telefonskim i neposrednim kontaktima sa svedokom R.D, te se u Beogradu u više navrata susrela radi preciziranja sadržaja odluke u sporu i načinima predaje novca, tako da je po uputsvu i predlogu okr. Zeković svedok R.D. 5. jula 2004. godine došao u advokatsku kancelariju Bojana Jankovića, u koju ga je uputila i gde mu je okr. Zeković ostavila radnu verziju presude kojom se delimično usvaja tužbeni zahtev tužioca „K“, a koju je, nakon upoznavanja sa njenom sadržinom, svedok R.D. istu odmah zvao i u telefonskom kontaktu okr. Zeković predočio da će on novac dati jedino ako se donese presuda kojom se tužbeni zahtev odbija u celosti, nakon čega je dogovoren susret okrivljene i svedoka R.D. 6. jula 2004. godine u stanu koji koristi Aleksandar Jakšić, gde je okrivljena tada donela i predala R.D. radnu verziju presude kojom se tužbeni zahtev odbija u celosti, nakon čega su se dogovorili o načinu isplate dogovorene sume novca, kao i da će 7. jula 2004. godine svedok R.D. preko punomoćnika advokata u pisarnici Trgovinskog suda u Beogradu moći da preuzme presudu potpisanu i overenu pečatom, nakon čega je 7. jula 2004. godine u kafeu u Beogradu svedok R.D. u prospektu za letovanje doneo iznos od 10.000,oo evra, na ime prvog anuiteta ugovorene cene za odluku predsednika veća okr. Zeković kojim je u potpunosti odbija tužbeni zahtev preduzeća „K“ i isti predao Aleksandru Jakšiću.

Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na okr. Milojku Zeković, dokazi snimljeni telefonski i drugi razgovori i snimci o optičkom snimanju lica su nezakonito pribavljeni, svedok R.D. je do činjenica o kojima je svedočio takođe došao na nezakonit način, a uz to je njegov iskaz o bitnim činjenicama nedosledan, neobjektivan, jer je svoje ponašanje usklađivao prema sugestijama i dogovoru sa policijom, pa u sve nabrojane nezakonitosti i smesu nezakonitih uloga koje je imao u toku prikupljanja dokaza, na ovakvim dokazima se ne može zasnivati sudska odluka. Kod tako postojećeg stanja stvari, kako nema dokaza da je okr. Zeković izvršila krivično delo za koje je optužena, uz činjenicu da je tokom čitavog postupka poricala izvršenje dela, Apelacioni sud ju je oslobodio usled nedostatka dokaza.

Na osnovu iznetih razloga, Apelacioni sud je ocenio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu, u kojoj se iznosi suprotno stanovište, a to je da dokazi na kojima je prvostepeni sud zasnovao osuđujući deo presude, to jest u odnosu na okr. Zeković dokazuju da je okr. Đurišić izvršila krivično delo primanje mita u pomaganju. S tim u vezi, pravilno je prvostepeni sud oslobodio od optužbe okr. Đurišić usled nedostatka dokaza. Osim toga, kako je Apelacioni sud oslobodio od optužbe okr. Zeković i kako pomaganje, kao oblik saučesništva, ima akcesornu prirodu u odnosu na izvršenje krivičnog dela to je odbijena kao neosnovana žalba tužioca. 


 

detaljnije

2.06.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično jun 2017.

23. jun 2017. godine

DRAGAN ŽIVANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Po3 br. 39/16 od 2. februara 2017. godine okr. Dragan Živanović je zbog izvršenja krivičnog dela iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu iz člana 185B, stav 2. KZ u vezi sa članom 180, stav 1. KZ i krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: laptop računara, USB fleša i mobilnog telefona sa pretplatničkom karticom. Takođe, izrečena mu je mera zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su školske zgrade, školska dvorišta, vrtići, igrališta, dečije manifestacije i sl, kao i obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova prema programu koji će mu biti određen od strane organizacione jedinice Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležne za tretman i alternativne sankcije, a koje mere će se sprovoditi prema okrivljenom nakon izdržane kazne zatvora.

Okrivljeni Dragan Živanović je oglašen krivim što je:

  • u vremenskom periodu od 4. do 10. avgusta 2016. godine, u Beogradu, u nameri da izvrši obljubu sa detetom, koristeći računarsku mrežu i komunikacijom drugim tehničkim sredstvom – mobilnim telefonom, dogovorio sastanak sa maloletnom oštećenom A.A. i pojavio se na dogovorenom mestu radi sastanka i
  • dana 10. avgusta 2016. godine, u Beogradu, posedovao 606 slika pornografske sadržine nastalih iskorišćavanjem maloletnih lica od kojih je 103 slike čuvao u laptop računaru, a ostale slike čuvao u USB memoriji, a što je pronađeno od strane policijskih službenika prilikom pretresa stana u kome okrivljeni stanuje.

Takođe, prema okr. Draganu Živanoviću je odbijena optužba da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Draganu Živanoviću je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 4. do 8. avgusta 2016. godine, u Beogradu, pokušao da iskoristi dete A.A, rođenu 2004. godine, za proizvodnju slika pornografske sadržine. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 25. maja 2017. godine doneo je presudu Kž1 Po3 3/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu. 


 

23. jun 2017. godine

VOJIN KORAĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 600/15 od 12. decembra 2016. godine okr. Vojin Korać je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja prdmeta i to jedne staklene bočice sa 10 ml tečnosti, jedna tableta „Ksalol“ i 74,08 grama smeše kofeina, paracetamola i heroina i oduzeta je imovinaks korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to 32.410,oo dinara. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 18. maja 2017. godine presudu Kž1 183/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Vojina Koraća zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da po oceni Apelacionog suda, optužba da je okrivljeni držao drogu u svrhu prodaje nije potvrđena nijednim dokazom, već se zasniva na pretpostavci, te kako nije bilo kupaca, niti telefonske komunikacije koja bi ukazivala na prodaju opojne droge, sredstava koja služe za razmeravanje i pakovanje prdmetne opojne droge, nema dokaza na osnovu kojih bi se na nesumnjiv način utvrdilo da je, pored toga što je okrivljeni predmetnu drogu neovlašćeno držao za sopstvenu upotrebu, umišljaj okrivljenog bio usmeren i na neovlašćeno držanje predmetne droge radi prodaje. Iz napred navedenih razloga prvostepena presuda je preinačena, te je okrivljeni oglašen krivim  zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga.


 

19. jun 2017. godine

NIKOLA KANGRGA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 183/11 od 12. januara 2017. godine okr. Nikola Kangrga i Slobodan Đoković su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ, dok je okr. Edo Bulat oslobođen od optužbe da je izvršio jedno produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 9. decembra 2004. godine do 18. septembra 2006. godine, u Mladenovcu, kao odgovorna lica, okr. Nikola Kangrga i Slobodan Đoković, u svojstvu direktora preduzeća „Kobest“ i okr. Edo Bulat, vlasnik preduzeća „Kapitan S – produkt“, po prethodnom dogovoru, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja, pribavili protivpravnu imovinsku korist preduzeću „Kapitan S – produkt“ u iznosu od 7.068.039,oo dinara, a za isti iznos naneli štetu preduzeću „Kobest“, na taj način što je u periodu od 29. decembra 2004. godine do 2. marta 2005. godine, po nalogu okr. Nikole Kangrge isporučena roba iz proizvodnog programa preduzeća „Kobest“ kupcu – preduzeću „Kapitan S – produkt“, o čemu su ispostavljene tri fakture sa odobrenim rabatom od 25% na ovaj iznos, nakon čega je okr. Kangrga, znajući da su od strane preduzeća „Kapitan S – produkt“ usluge nisu izvršene dao usmeni nalog da se izvrši knjiženje i ispostavljanje fakture ovog preduzeća o navodno izvršenim uslugama zakupa panoa u iznosu od 2.035.500,oo dinara, da bi u periodu od 7. septembra 2005. godine do 18. septembra 2006. godine okr. Slobodan Đoković kao direktor dao usmeni nalog da se izvrši knjiženje faktura ovog preduzeća koje se odnose na usluge ispitivanja tržišta ispostavljen 1. i 12. aprila 2006. godine u ukupnom iznosu od 5.032.539,oo dinara i da se na osnovu istih umanji obaveza preduzeća „Kapitan S – produkt“, prema preduzeću „Kobest“ što je i učinjeno. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 8. juna 2017. godine doneo je presudu Kž1 513/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud polazeći od toga da se po Zakoniku o krivičnom postupku presuda može samo zasnivati na činjenicama u čiju je izvesnost sud uveren, kao i da u slučaju sumnje u pogledu činjenica od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela, sud u presudi rešava u korist okrivljenog, prvostepeni sud, usled nedostatka dokaza o odlučnim činjenicama, okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivična dela za koja se terete. 


 

19. jun 2017. godine

PETAR DAMJANAC

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 423/14 od 20. decembra 2016. godine okr. Petar Damjanac je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. Kz i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 3. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: pištolja, lovačke puške i metaka.

Okrivljeni Petar Damjanac je oglašen krivim što je 20. oktobra 2013. godine, ispred kioska brze hrane u Beogradu, teško telesno povredio oštećenog D.N, tako da je usled toga doveden u opasnost njegov život, na taj način što je ispred kioska, gde je konzumirao pivo, nakon razmenjenih nekoliko rečenica sa oštećenim prišao oštećenom koji je stajao ispred šaltera kioska, okrenut leđima prema okrivljenom, prebacio mu levu ruku preko ramena, a zatim mu nožem koji je držao u desnoj ruci, jednim potezom, naneo povredu koja se kvalifikuje kao teška telesna povreda, a kojom povredom je bio doveden u opasnost život oštećenog.

Takođe, okr. Petar Damjanac je oglašen krivim i što je 25. oktobra 2013. godine, u stanu u Beogradu, neovlašćeno držao veću količini oružja i municije, kao i oružje čije držanje građanima nije dozvoljeno. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 7. juna 2017. godine doneo je presudu Kž1 497/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Petra Damjanca zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se radi o starijoj osobi, porodičnom čoveku, njegov raniji život, kao i da se pred sudom držao korektno, imajući u vidu i da oštećeni prema okrivljenom nije istakao imovinsko – pravni zahtev, a da povreda koja je naneta oštećenom nije ostavila trajne posledice po njegovo zdravlje, dok otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog nije našao, pravilno nalazeći da iznetim olakšavajućim okolnostima treba dati karakter naročito olakšavajućih koje opravdavaju primenu instituta ublažavanja kazne. Međutim, Apelacioni sud nalazi da se osnovano u žalbi javnog tužioca ističe da se kaznom izrečenom od strane prvostepenog suda ne može ostvariti svrha kažnjavanja, pa je, imajući u vidu težinu izvršenog krivičnog dela, stepen krivice okrivljenog, kao i okolnosti pod kojima su krivična dela izvršena, Apelacioni sud okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci nalazeći da je ovako izrečena krivična sankcija nužna za postizanje opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija, kao i svrhe kažnjavanja. 


 

16. jun 2017. godine

SAŠA BEOČANIN

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 329/12 od 24. oktobra 2016. godine okr. Saša Beočanin je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Saša Beočanin je oglašen krivim što je 19. jula 2011. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa tako ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život ljudi, na taj način što je upravljao putničkim vozilom na putu pod dejstvom od oko 2,26 promila alkohola u krvi, krećući se levom saobraćajnom trakom kolovoza Bulevara despota Stefana iz pravca Pančevačkog mosta ka Ulici vojvode Dobrnjca, te dolaskom na predmetnu raskrsnicu vršio skretanje vozilom ulevo u trenutku kada se motocikl kojim je upravljao oštećeni sada pok. O.T, koji se kretao iz suprotnog smera kroz pomenutu raskrsnicu bez promene pravca, a da prethodno nije propustio navedeni motocikl koji mu je dolazio iz suprotnog smera na raskrsnici zadržavajući pravac kretanja, te je prednjom desnom stranom putničkog motornog vozila udario u prednji točak motocikla, usled kog udarca su vozač oštećeni sada pok. O.T. i oštećena L.S. pali na kolovoz, usled koga pada i zadobijenih povreda je kod oštećenog O.T. nastupila smrt na licu mesta, a oštećena L.S. je zadobila tešku telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 10. maja 2017. godine doneo je presudu Kž1 209/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom imao u vidu sve okolnosti koji su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena i da je istima dao adekvatan značaj. Naime, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, prvostepeni sud je cenio njegove lične i porodične prilike, njegovu životnu dob, kao i raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je, pored toga što je kod jednog lica nastupila smrt usled povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi, jedno lice zadobilo i tešku telesnu povredu. Imajući u vidu navedene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, pravilno je prvostepeni sud okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, nalazeći da će se, imajući u vidu težinu i posledice izvršenog krivičnog dela, stepen krivice okrivljenog i stepen povrede zaštićenog društvenog dobra kaznom zatvora u trajanju u navedenom trajanju u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

16. jun 2017. godine

LUKA CEROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 961/13 od 10. marta 2017. godine okr. Luka Cerović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 3. KZ u sticaju sa krivičnim delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Luki Ceroviću je stavljeno na teret da je 19. marta 2012. godine, u parku u Beogradu, pokušao da liši žvota oštećenog A.R. i pri tome doveo u opasnost život oštećenog S.A, pri čemu je novlašćeno nosio pištolj, na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave sa oštećenim kome se i predstavio kao Luka Cerović izvadio iz pojasa pištolj, repetirao ga u pravcu oštećenog A.R., ispalio najmanje 4 projektila koja su pogodila oštećenog A.R. pri čemu je doveo u opasnost oštećenog S.A. koji je stajao neposredno pored oštećenog A.R. i naspram okrivljenog, a koji su pogodili oštećenog A.R. u predelu stomata, desne noge, desne i lieve šake, nanevši mu tom prilikom tešku telesnu povredu opasnu po život, pri čemu je doveo u opasnost i život oštećenog S. A, nakon čega se trčećim korakom udaljio sa lica mesta. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 25. maja 2017. godine doneo je presudu Kž1 487/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud cenio sve izvedene dokaze i na osnovu takve ocene osnovano zaključio da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret.


 

9. jun 2017. godine

ŽELjKO KUDRIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 585/14 od 17. oktobra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ i po jednog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ okr. Željko Kudrić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, okr. Ljubomir Kudrić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i okr. Vladimir Kudrić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, te je prema okrivljenima izrečena mera oduzimanja predmeta: i to pištolja, revolvera i metaka. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Željko Kudrić i njegov branilac, kao i branilac okr. Ljubomira Kudrića i Vladimira Kudrića.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 23. maja 2017. godine presudu Kž1 236/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu  i zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i po jednog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošese i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ okr. Željka Kudrića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, a okr. Vladimira Kudrića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošese i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ okr. Ljubomira Kudrića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Željko i Vladimir Kudrić su oglašeni krivim što su 18. aprila 2010. godine, u Ugrinovcima, lišili života sada pok. Z.Š, na taj način što je okr. Željko Kudrić prethodno pozvao oštećenog da dođe u kafić „A“, da bi navodno „rešili“ događaj od prethodne večeri, pa kada je oštećeni sa svojim prijateljima A.G. i Đ.S. došao do bašte kafića i ulazeći u baštu pitao prisutne „Ko me traži?“, okr. Željko Kudrić je odmah ustao od stola za kojim je sedeo i iz pojasa izvadio pištolj, koji je neovlašćeno nosio, i ispalio projektil u pravcu gornjeg dela tela oštećenog, koji je nakon zadobijene povrede ostao u klečećem – poluklečećem položaju, nakon čega je okr. Vladimir Kudrić, koji je sedeo za drugim stolom sa okr. Ljubomirom Kudrićem, ustao i izvadio pištolj, koji je neovlašćeno nosio, i ispalio dva projektila u predelu tela oštećenog, a istovremeno je okr. Ljubomir Kudrić iz revolvera, koji je neovlašćeno nosio, pucao u pravcu A.G. i Đ. S. koji su se nalazili u neposrednoj blizini oštećenog, koji su nakon ispaljenih projektila počeli da beže iz bašte kafića, a istovremeno je okr. Željko Kudrić dohvatio sa zemlje pištolj koji je prethodno ispao oštećenom i u njega ispalio dva projektila, nakon čega ga je bacio, dok su se oštećeni i A.G. i Đ. S. povlačili okr. Željko Kudrić je trčao sa druge strane kafića i pucao u oštećenog, a kada je oštećeni stao zbog nemogućnosti da dalje beži usled zadobijenih povreda, do njega je stigao i prišao mu sa pištoljem u ruci iz koga je u predelu glave ispalio projektil u oštećenog, nakon čega je oštećeni pao na zemlju, a usled zadobijenih povreda je preminuo na licu mesta, a A.G. i Đ. S. su uspeli da pobegnu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da se prema oceni Apelacionog suda ne izvodi nesumnjiv zaključak da su okrivljeni upravo sada pok. Z.Š. smatrali odgovornim za povređivanje okr. Vladimira Kudrića prethodnog dana, te da njihove radnje kritičnog dana, na javnom mestu, u kafiću, a prethodno govorenje okr. Željka Kudrića svedocima sa kojima je i sedeo u kafiću da želi da razjasni događaj od prethodne večeri kada je povređen njegov sin Vladimir, te da je u kafić pozvao i A.D, kao i da su njegovi sinovi Ljubomir i Vladimir sedeli za drugim stolom sa svojim društvom, ne ukazuje na sabrano, planirano i hladnokrvno ubistvo. S obzirom na iznete okolnosti, prema oceni Apelacionog suda, postupci okrivljenih ne pojavljuju se kao očigledno bezobzirni.

Dalje, prema oceni Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom ovog krivičnog postupka ne može se nesumnjivo utvrditi postojanje prethodnog dogovora okrivljenih da se Z.Š. liši života, a naročito ne iz bezobzirne osvete. Imajući u vidu navedeno, a dokazima izvedenim tokom ovog krivičnog postupka je nesumnjivo utvrđeno da je kritičnom prilikom okr. Željko Kudrić u Z.Š ispalio pet projektila, a okr. Vladimir Kudrić dva projektila u predelu tela oštećenog, usled kojih zadobijenih povreda je oštećeni preminuo na licu mesta, okr. Željko i Vladimir Kudrić su izvršili krivično delo ubistvo.

U odnosu na okr. Ljubomira Kudrića, prema oceni Apelacionog suda, dokazima izvedenim tokom ovog krivičnog postupka se ne može izvesti zaključak da je ovaj okrivljeni svojom radnjom učestvovao u ubistvu Z.Š, niti to proizlazi iz činjeničnog opisa navedenog u izreci prvostepene presude.

Tokom krivičnog postupka okrivljeni nisu osporavali da za oružje koje su nosili nisu imali odobrenje nadležnog državnog organa, čime su izvršili svako od njih po jedni krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošese i promet oružja i eksplozivnih materija. 


 

9. jun 2017. godine

DRADOMIR POČUČA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. Po3 18/16 od 14. decembra 2016. godine okr. Radomir Počuča je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 2. KZ. Oštećene su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućene na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Radomiru Počuči je stavljeno na teret da je 25. marta 2014. godine, u Beogradu, ugrozio sigurnost više lica – Stanislave Zajović – predsednice udrUženja „Žene u crnom“ i dve aktivistkinje tog Udruženja, i drugih osoba koje su nameravale da učestvuju u akciji obeležavanja 15 godina od zločina nad građanima Srbije i albanskim civilima na Kosovu, koja je zakazana za 26. mart 2014. godine u Beogradu, pretnjom da će napasti na život i telo tih lica, na taj način što je na društvenoj mreži „facebook“ na svom korisničkom profilu, preko svog ličnog računara postavio link sa vešću da organizacija „Žene u crnom“ obeležava 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, uz koji je postavio poruku sledeće sadržine: „Mislim da ovo ne bi trebalo da se održi...“, Gospodo huligani, Delije, Grobari, Radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a veliki ste rodoljubi – udružite se i podelite....“ zbog kojeg su članice udruženja „Žene u crnom“ osetile strah za svoju bezbednost.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 13. aprila 2017. godine doneo je presudu Kž1 Po3 2/17 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da radnje za koje se tereti okrivljeni predstavljaju njegovo mišeljenje, s obzirom na to da počinje rečju „mislim“, ali da napisani status u sebi ne sadrži jasnu i nedvosmislenu pretnju da će okrivljeni lica koja se navode bez poimeničnog navođenja nego kao pripadnici navijačkih grupa napasti na život i telo oštećenih, a što je bitno obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti. S tim u vezi i Apelacioni sud prihvata kao ispravan stav da pretnja kojom okrivljeni najavljuje i stavlja u izgled oštećenima da će napasti i ugroziti njihov život ili telo nije sadržana u dispozitivu optužnog predloga, već isti samo sadrži mišljenje okrivljenog vezano za aktivnosti organizacije „Žene u crnom“, ali ne i izjava da će okrivljeni ili lica koja se navode kao pripadnici navijačkih grpa oštećenima takvo što i naneti. S obzirom na sve navedeno, logičan je i nedvosmislen zaključak prvostepenog suda, koji u potpunosti prihvata i Apelacioni sud, a to je da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti. 


 

2. jun 2017. godine

DARKO LILIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 9311/10 od 4. oktobra 2016. godine okr. Darko Lilić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prinuda u pokušaju iz člana 135, stav 2. KZ. Oštećeni A.A. i B.B, te okr. Mihailo Radanović su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Mihailo Radanović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208, stav 3. KZ. Okrivljeni Darko Lilić je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom nekadašnjeg Četvrog opštinskog javnog tužioca u Beogradu, a koju optužnicu je preuzeo da zastupa Treći javni tužilac u Beogradu, okr. Mihailu Radanoviću je stavljeno na teret da je februara meseca 2007. godine, u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog Darka Lilića i time ga naveo da na štetu svoje imovine nešto učini, a potom ga u više navrata lažnim prikazivanjem činjenica održavao u toj zabludi, na taj način što je na par dana pre 16. februara 2007. godine zatražio od oštećenog novac na zajam u iznosu od 12.000,oo evra, prikazujući oštećenom da mu je taj novac potreban za plaćanje troškova oko zaposlenja, s uveravanjem da će taj novac vratiti najkasnije do 1. juna 2007. godine, kako bi ga u istinitost svojih reči uverio predložio je oštećenom zaključenje i overu ugovora o zajmu, na šta je oštećeni pristao, pa su tako 26. februara 2007. godine njih dvojica zaključili i overili taj ugovor u sudu, a nakon overe tog ugovora oštećeni je dao novac okrivljenom, koji je pak na ime prijema tog novca izdao oštećenom priznanicu, međutim u ugovorenom roku okrivljeni nije novac vratio oštećenom, a u telefonskim razgovorima koji su usledili nakon isteka ugovorenog roka – nakon 1. juna 2007. godine oštećenom je obećavao da će mu novac vratiti za dan – dva, da bi nakon takvih više razgovora prestao da se odaziva na telefonske pozive oštećenog, pribavivši na ovaj način sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 12.000,oo evra. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Treći osnovni javni tužilac u Beogradu, oštećeni kao tužilac Darko Lilić i njegov punomoćnik.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 11. maja 2017. godine doneo je presudu Kž1 155/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu u odnosu na okr. Darka Lilića i prema istom, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, odbio optužbu za krivično delo prinuda u pokušaju iz člana 135, stav 2. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Optužnicom nekadašnjeg Četvrog opštinskog javnog tužioca u Beogradu, a koju optužnicu je preuzeo da zastupa Treći javni tužilac u Beogradu, okr. Darku Liliću je stavljeno na teret da je počev od neutvrđenog datuma januara meseca 2007. godine do sredine marta 2007. godine, u Beogradu, pokušao pretnjom ubistvom da prinudi oštećene Mihaila Radanovića, te A.A. i B.B. da mu predaju novac u iznosu od 100.000,oo evra, na taj način što je u više navrata pozivao oštećene telefonom, preteći da će ih pobiti ukoliko mu ne predaju novac u navedenom iznosu, a koji je srodnik okrivljenog u više navrata davala oštećenoj A.A. na ime pozajmice, te je najzad 11. marta 2007. godine, zajedno sa dva NN lica došao u stan gde su bili oštećeni, te lupajući pištoljem na ulazna vrata oštećenih pretio da će ih pobiti, ukoliko mu ne predaju traženi novac, što oštećeni ipak nisu učinili.

Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na okr. Mihaila Radanovića, pravilno je prvostepeni sud našao da nema dokaza da je isti okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnim aktom oštećenog kao tužioca stavljeno na teret. 


 

2. jun 2017. godine

BOJAN ČANTRIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 460/13 od 6. oktobra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ okr. Bojan Čantrić, Aleksandar Čantrić i Z. F. su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu.

Okrivljeni Bojan Čantrić, Aleksandar Čantrić i Z.F. su oglašeni krivim što su 17. juna 2012. godine, između 04 – 04:30 časova, na Adi Huji, učestvovali u tuči u kojoj je oštećeni N. V. zadobio teške telesne povrede od kojih je nastupila smrt.

Takođe, prvostepenom presudom okr. N. Ć. je oslobođen od optužbe da je 17. juna 2012. godine, na Adi Huji, izvršio krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Bojana Čantrića, Aleksandra Čantrića i Z.F.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 9. maja 2017. godine doneo je rešenje Kž1 351/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

U obrazloženju presude se, između ostalog, navodi da se osnovano žalbama branilaca okrivljenih prvostepena presuda pobija zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka navodima da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena budući da je i po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud izrekom prvostepene presude utvrdio i opisao postojanje potpuno novog sukoba između M.M. i okr. Aleksandra Čantrića, te potom Aleksandra Čantrića i N.N, koji nije obuhvaćen optužnim aktom, dok optužni akt i ne sadrži bilo kakav opis kokretnih radnji i postupanja okr. Bojana i Aleksandra Čantrića, koje bi predstavljalje opis tuče u krivičnopravnom smislu, već samo konstataciju da je došlo do „opšte tuče“ u kojoj je sada pok. N.V. zadobio tešeke telesne povrede.

Odlučnu činjenicu za postojanje elemenata ovog krivičnog dela predstavlja momenat povređivanja oštećenog, koji nije jasno opredeljen niti se iz ožalbene presude može na pouzdan način utvrditi ko se od okrivljenih i gde nalazio u tom momentu, te ko je sve učestvovao u toj tuči, te su osnovani navodi branilaca okrivljenih da su razlozi presude protivrečni izreci.

Imajući u vidu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog ppostupka ne može se, po nalaženju Apelacionog suda, prihvatiti ni da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, niti ispitati pravilnost primene krivičnog zakonika, te je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

2. jun 2017. godine

NEBOJŠA IVANKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu okr. Nebojša Ivanković je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, te je okrivljeni obavezan da plati na ime imovinko – pravnog zahteva oštećenima iznos od 1.300,oo evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i 17.000,oo dinara, dok su za ostatatak imovinsko – pravnog zahteva oštećeni upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Nebojša Ivanković je oglašen krivim što je 28. aprila 2014. godine, u Beogradu, u stanju povišene emocionalne napetosti, tako da je njegova uračunljivost bila smanjena do bitnog, ali ne i bitno, iz koristoljublja lišio života svog poznanika, oštećenog M.Z, tako što je došao do zgrade u kojoj je stanovao oštećeni, i mobilnim telefonom pozvao oštećenog da mu otključa ulazna vrata i da ga pusti u stan, a nakon što mu je oštećeni otključao vrata i pustio ga u stan, okrivljeni je, nakon verbalne rasprave oko novca koji je okrivljeni dugovao A.A, prišao oštećenom dok je oštećeni sedeo na krevetu u dnevnoj sobi i s leđa ga više puta pesnicom i nekim tvrdim predmetom udario u predelu glave, usled čega je oštećeni izgubio svest i pao okrivljenom u krilo, nakon čega ga je okrivljeni stezao i pritiskao u predelu vrata, usled čega je oštećeni preminuo usled ugušenja, nakon čega je okrivljeni od oštećenog oduzeo mobilni telefon i novčanik oštećenog sa dokumentima i novcem, a zatim iz ormara u spavaćoj sobi oduzeo 1.000,oo evra i 17.000,oo dinara i sa kompjuterskog stola uzeo svežanj ključeva od strana, nakon čega je izašao iz stana, zaključao ulazna vrata i udaljio se sa lica mesta, a delom oduzetog novca platio dugove, dok je mobilni telefon prodao servisu za iznos od 300,oo evra. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. maja 2017. godine doneo je presudu Kž1 260/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je isti u vreme izvršenja krivičnog dela bio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, da je izrazio kajanje i njegov raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je okrivljeni zapravo zloupotrebio poverenje oštećenog. Kada se imaju na umu olakšavajuće i otežavajuće okolnosti sud je pravilno odmerio kaznu u trajanju od 30 godina, s obzirom na težinu krivičnog dela, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, ali i na visinu zaprećene kazne, a o čemu je sud dao argumentovane razloge. I po oceni Apelacionog suda, navedena kazna je adekvatna, te će se istom uticati kako na okrivljenog, tako i na druge da ubuduće ne vrše ovakva ili slična krivična dela. 


 

 

detaljnije

11.05.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično maj 2017.

25. maj 2017. godine

ZORAN LALOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 144/14 od 30. novembra 2016. godine okr. Zoran Lalović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 10. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina.

Okrivljeni Zoran Lalović je oglašen krivim što je 18. novembra 2013. godine, u stanu u Beogradu, lišio života člana svoje porodice, D.L, koju je prethodno zlostavljao, tako što je nakon smrti člana svoje porodice R, počeo da je tuče i nanosi psihičke i fizičke patnje pok. D.L, rođenoj 1935. godine, usled čega je oštećena više puta bežala u Novu Pazovu, ostajala tamo 2010, 2011. i do jula 2012. godine, da bi nakon povratka oštećene u Beograd, koristeći starost oštećene i njeno loše zdravstveno stanje, nastavio da je permanentno tuče, najverovatnije stisnutom pesnicom, na oko dve nedelje od smrti, nanevši joj povredu po grudnom košu u vidu preloma VII i VIII desnog rebra, na oko pet do deset dana pre smrti naneo povrede – šest krvnih podliva na nogama, te kritičnom prilikom 18. novembra 2013. godine prstima stiskao za vrat oštećenu nanevši joj krvne podlive u predelu vrata, pesnicom zadao najmanje petnaest udaraca po nogama, veliki broj udaraca po rukama i deset udaraca po glavi i licu, usled čega je došlo do nastajanja teške telesne povrede opasne po život, te smrtnog ishoda. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branioci okrivljenog. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 19. aprila 2017. godine doneo je presudu Kž1 299/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Zorana Lalovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 10. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreiačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je prilikom odmeravanja kazne cenio sve okolnosti koje utiču na vrstu i visinu kazne – od olakšavajućih okolnosti njegov dosadašnji život i loše zdravstveno stanje, a od otežavajućih okolnosti dug vremenski period u kome je pre lišenja života oštećenu, koja je usled bolesti bila zavisna od njegove nege, fizički zlostavljao i upornost koju je u tom periodu ispoljio nanevši joj veliki broj fizičkih povreda. Međutim, osnovano se žalbom branioica okrivljenog ukazuje da sama činjenica zlostavljanja predstava biće krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 10. KZ, te da ove okolnosti ne mogu u isto vreme predstavljati i otežavajuću okolnost, a koje bi opravdavale izricanje kazne okrivljenom u trajanju od 30 godina, Uvažajući razloge žalbe branioca okrivljenog u tom delu, Apelacioni sud je prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o izrečenoj kazni okrivljenom i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, koja po oceni Apelacionog suda odgovara ne samo objektivnoj težini krivičnog dela, već i svim ostalim okolnostima koje je prvostepeni sud cenio i istovremeno predstavlja nužnu i dovoljnu meru za ostvarenje svrhe kažnjavanja. 


 

25. maj 2017. godine

VLADIMIR JOVANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 692/16 od 22. novembra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela iznuda, u saizvršilaštvu, iz člana 214, stav 1. KZ i krivičnog dela protivpravno lišenje slobode, u saizvršilaštvu, iz člana 132, stav 1. KZ okr. Vladimir Jovanović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, okr. Aleksandar Grahovac je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i okr. Nenad Milošević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. Takođe, okrivljeni su obavezani da oštećenoj B.Đ. isplate novčani iznos od 710,oo evra u dinarskoj protivvrednosti, dok je oštećena u pogledu nematerijalne štete upućena na parnični postupak. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Treći osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 20. aprila 2017. godine doneo je presudu Kž1 272/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja krivičnog dela iznude, u saizvršilaštvu, iz člana 214, stav 1. KZ okr. Vladimira Jovanovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, okr. Aleksandra Grahovca osduio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci i okr. Nenada Miloševića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Takođe, okrivljeni su obavezani da oštećenoj B.Đ. isplate novčani iznos od 710,oo evra u dinarskoj protivvrednosti. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Vladimir Jovanović, Aleksandar Grahovac i Nenad Milošević su oglašeni krivim što su 30. juna 2014. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, silom prinudili oštećenu B.Đ. da nešto učini na štetu svoje imovine, tako što su kritičnom prilikom došli do stana u kojem živi oštećena, ušli u stan, kojom prilikom je okr. Jovanović uhvatio rukama za vrat oštećenu, počeo da je steže govoreći: „Znaš li ko sam ja“, potom je bacio na krevet, udarao kolenom i govorio: „Gde su pare“, dok su okr. Grahovac i Milošević preturali po stvarima i kada je oštećena pokazala gde se nalazi novčanik, okr. Grahovac je otvorio fioku, pronašao novčanik i videvši da se u njemu nalazi 3.000,oo – 4.000,oo dinara isti bacio, nakon toga našao drugi novčanik u kome se nalazilo 710,oo evra, pokazao navedeni novac i rekao: „Pogledaj ima sedam „glava“, a žali se da nema para“, potom stavio novac u džep od pantalona, nakon čega je okr. Grahovac uzeo pasoš oštećene, a okr. Jovanović oštećenoj povišenim glasom rekao „Polazi sa nama u kafić“, pa su se svi zajedno uputili do vozila kojim je upravljao okr. Jovanović, gde je okr. Milošević  sedeo na mestu suvozača, a okr. Grahovac iza mesta vozača, zajedno sa oštećenom B.Đ, te je okr. Jovanović tokom puta telefonirao i nekome rekao „Ne brini, našli smo je“, te se obratio oštećenoj rečima: „Hoćeš u zatvor ili da se kurvaš?“, „Znaš ti ljudi rade za mene“, „Biraj zemlju, Bugarska ili Rumunija“, a kada su došli u kafić svedoka S.J, okr. Jovanović je prisilio oštećenu da potpiše izjavu da je iz kafića uzela novac u iznosu od 86.000,oo dinara i pazar u iznosu od 12.000,oo dinara, za koje vreme je udarao, nakon čega su okr. Grahovac i Milošević sa svedokom M.Č. oštećenu vozilom vratili kući.

Po nalaženju Apelacionog suda tokom postupka je nesumnjivo dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo iznude, odnosno da su primenom sile prinudili oštećenu da nešto učini na štetu svoje imovine, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Apelacioni sud nije prihvatio kvalifikaciju javnog tužioca, koji se odnosi na krivično dleo protivpravno lišenje slobode, budući da su radnje koje je tužilac kvalifikovao kao ovo krivično delo konzumirane bitnim elementom krivičnog dela iznude – primenjenom silom, te je u tom delu usvojio žalbe branilaca okrivljenih. 


 

19. maj 2017. godine

NIKOLA MIJAILOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K. br. 1019/16 od 24. oktobra 2016. godine okr. Nikoli Mijailoviću je zbog izvršenja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a, stav 3. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u traajnju od 8 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine, te mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 150.000,oo dinara.

Okrivljeni Nikola Mijailović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od maja meseca do 15. juna 2016. godine, u Beogradu, na kompleksu Ade Ciganlije, kao investitor i odgovorno lice preduzeća „N“ sa sedištem u Beogradu, suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji, gradio objekat bez građevinske dozvole investirajući radove u vezi sa izgradnjom „Akva parka“ u Beogradu, na Adi Ciganliji, i to raščišćavanje terena, na taj način što je sa JP „Ada Ciganlija“ zaključio ugovor o zakupu 22. aprila 2016. godine i Aneks ugovora o zakupu od 12. maja 2016. godine, a kojim ugovorima se okrivljenom od strane JP „Ada Ciganlija“ ustupa u viđenom stanju lokacija površine ne veće od 4000 m2 radi obavljanja delatnosti organizovanja sportkog, rekreativnog i pratećeg ugostiteljskog sadržaja – vodeni tobogan sa pratećim sadržajima na rok od 10 godina, na osnovu kog ugovora je okrivljeni ušao u posed navedene parcele i investirao izvođenje građevisnkih radova bez prethodno pribavljene građevinske dozvole da bi pošto je Sekretarijat za inspekcijske poslove grada Beograda dana 15. juna 2016. godine doneo rešenje kojim se okrivljenom naređuje da ukloni navedene izgrađene objekte bez građevinske dozvole i rešenje kojim se naređuje zatvaranje gradilišta u Beogradu, na Adi Ciganliji, a čiji je investitor okrivljeni i koje rešenje o zatvaranju gradilišta je izvršeno 16. juna 2016. godine stavljanjem službenog znaka „zatvoreno gradilište“ i pribijanjem kopije rešenja na vidnom mestu te postavljanjem posebne trake za obeležavanje zatvorenog gradilišta, daljim investiranjem nastavio započetu gradnju.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branioci okrivljenog. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 29. marta 2017. godine doneo je rešenje Kž1 139/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se u izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog navodi da prvostepeni sud nije u obrazloženju presude dao jasne i nesumnjive razloge zbog čega je našao da je okr. Mijailović investitor radova, kako mu se to stavlja na teret, u smislu člana 2, stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom je propisano da je investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola, pa ostaje nejasno da li se građenje na spornoj parceli vrši za potrebe okrivljenog odnosno  preduzeća „N“ ili za potrebe JP „Ada Ciganlija“. Iz ugovora o zakupu sa okrivljenim i Aneksa ugovora proizlazi da JP „Ada Ciganlija“ ustupa u viđenom stanju 4000 m2 okrivljenom, na rok od 10 godina. Sledom iznetog okrivljeni građenjem navedenog objekta dobija pravo korišćenja i obavezu plaćanja zakupa na rok od 10 godina a JP „Ada Ciganlija“ kao zakupodavac nakon isteka navedenog roka ulazi u posed, što implicira da sporni objekti kada se izgrade bi bili sve vreme u vlasništvu JP „Ada Ciganlija“. Kod takvog stanja stvari ostaje nejasno na osnovu čega prvostepeni sud zaključuje da je orkivljeni investitor radova na spornom objektu, odnosno da se gradi za njegove potrebe. Zaključak da je okrivljeni investitor prvostepeni sud ne može temeljiti samo na nesporno utvrđenoj činjenici da je okrivljeni finansijer radova.

Takođe, osnovano se u žalbi branilaca okrivljenog ukazuje da prvostepeni sud ne daje razloge zbog čega ne prihvata odbranu okrivljenog, vezano za „nastavak građevinskih radova na spornoj lokaciji“ kako to prvostepeni sud nalazi, a nakon donošenja rešenja o zatvaranju gradilišta od strane inspekcije 15. juna 2016. godine. Naime, okrivljeni u svojoj odbrani tvrdi da se u konkretnom slučaju radi o preduzetim radovima kojima bi se sprečilo propadanje i zaštita opreme koja je već bila delimično postavljena i koja je bila skupa, dakle radi se o tzv. konzerviranju. Ovo tim pre što to prizlazi i iz iskaza svedoka građevinskog inženjera G.S, a kojem prvostepeni sud poklanja veru u potpunosti.

Imajući u vidu napred navedeno prvostepena presuda je morala biti ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 


 

19. maj 2017. godine

NENAD ĆIRIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 640/16 od 22. decembra 2016. godine okr. Nenad Ćirić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ.

Optužnicom Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Ćiriću je stavljeno na teret da je 10. jula 2016. godine, na Novom Beogradu, na gornjem šetalištu uz vodu, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, na taj način što je nosio za pojasom vatreno oružje – pištolj sa metkom u cevi pištolja i pet metaka u okviru pištolja, sa jednim okvirom, koji je nakon što je primećen od strane policijskih službenika Interventnog tima IJ „92“ počeo da se trčećim korakom udaljava sa lica mesta, nakon čega su mu izdali naredbu „Stoj policija“ na koju se oglušio, pa je izvadio predmetni pištolj, desnom rukom iz predela pojasa i držeći pištolj u desnoj ruci, utrčao na splav „T“, prošao kroz centralni deo splava i prilikom izlaska u levi deo bašte navedenog splava desnom rukom predmetni pištolj odbacio u reku Sava, koji je od strane policijskih službenika ronilačkog tima Žandarmerije pronađen, a za koji nije imao ovlašćenje nadležnog organa za nošenje pružja i municije. 

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Treći osnovni javni tužilac u Beogradu. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 4. maja 2017. godine doneo je rešenje Kž1 427/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, kada se ukazuje da presuda nema razloga o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Imajući u vidu napred navedeno, prvostepena presuda je morala biti ukinuta i spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 


 

15. maj 2017. godine

KIMANI KARY FRRIEND

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu okr. Kimani Kary Frriend je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Kimani Kary Frriend je oglašen krivim što je 3. novembra 2012. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima postupao suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako što je upravljao putničkim motornim vozilom brzinom koja je bila najmanje 55 km/č sa 1,31 promila alkohola u krvi, te je vozilom došao do raskrsnice kada je na semaforu bilo upaljeno žuto trepćuće svetlo i gde se nalazi saobraćajni znak „Stop“, te se vozilom nije zaustavio, već je nastavio kretanje i prilikom izlaska iz raskrsnice, a prilazeći pešačkom prelazu, nije prilagodio brzinu vozila tako da u svakoj situaciji može bezbedno da zaustavi vozilo ispred istog, niti je obratio pažnju na pešaka N.D. koja se nalazila na kolovozu i prelazila ulicu u neposrednoj blizini pešačkog prelaza dolazeći vozilu okrivljenog sa leve strane, te je prednjom levom ugaonom stranom vozila udario oštećenu, od kog udarca je ista nabačena na haubu i vetrobransko staklo vozila, a kojim je okrivljeni upravljao, potom i odbačena unapred te je telom udarila u zadnju desnu ugaonu stranu drugog vozila koje je bilo parkirano, a potom je pala na kolovoz parkinga, kojom prilikom je kod oštećene došlo do povreda usled kojih je nastupila smrt.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 1553/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni, i okr.   Kimani Kary Frriend zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 7 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od značaja za njeno odmeravanje, ali istima nije dao odgovarajući značaja kad je okrivljenog za izvršeno krivično delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Tako, uzimajući kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog da je porodičan čovek, njegov raniji život i da je pokazao iskreno žaljenje i kajanje zbog događaja koji se desio, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, Apelacioni sud nalazi da kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 7 meseci je srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i ličnosti okrivljenog kao učinioca i kao takva je neophodna i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

11. maj 2017. godine

MILjEN LALIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Smederevu K. br. 789/15 od 31. oktobra 2016. godine okr. Miljen Lalić je zbog izvršenja krivičnog dea teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od 5 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miljen Lalić je oglašen krivim što se 26. juna 2015. godine, u Bavaništu, kao učesnik u saobraćaju na putevima iz nehata nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljao teretnim vozilom sa pridodatim priključnim vozilom - prikolicom, krećući se putem iz pravca Kovina prema Bavaništu – pa pri ulasku u oštru krivinu udesno na samom ulazu u Bavanište vozilom upravljao nedozvoljenom brzinom od oko 50 km/č, jer se na oko 150 m pre krivine na tabli sa saobraćajnim znakom „krivina nadesno“ nalazi pridodat znak o ograničenju brzine do 40 km/č i natpisom „opasnost“, pa je usle takve brzine koja je veća od dozvoljene i one kojom bi vozilo moglo da prođe krivinu bez proklizavanja, u uslovima mokrog i neravnog kolovoza, uprkos preduzetom usporavanju – u samoj krivini vozilom proklizao i prešao u susednu saobraćajnu traku u momentu kada mu je iz suprotnog smera nailazilo vozilo kojim je upravljao pok. V.I. krećući se iz pravca Bavaništa ka Kovinu, pa je prednjim levim ugaonim delom svog vozila udario u prednji bočni levi deo vozila oštećenog u kome se nalazila četvoročlana porodica V.I, koje od siline udara biva odbačeno unazad i udesno i rotira oko svoje uzdužne ose i zaustavlja se na krovu, usled čega je oštećeni sada pok. V.I. kao vozač zadobio višestruke teške telesne povrede zbog kojih je kod oštećenog nastupila smrt na licu mesta, dok su putnici u vozilu, njegova ćerka sada pok. L.I, stara šest meseci, pretrpela prelome kostiju lobanje i oštećenja za život važnih moždanih centara, usled kojih je preminula istog dana u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, a njegova supruga, sada pok. oštećena J.I. povrede usled kojih je preminula 30. juna 2015. godine na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, dok je putnik u vozilu, oštećena U.I, njihovo starije dete staro četiri godine, zadobilo lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Osnovni javni tužilac u smederevu i branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 6. aprila 2017. godine rešenje Kž1 218/17 kojim je ukinuo, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka,  prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je prvostepeni sud propustio da omogući odbrani kao i stručnom saradniku angažovanom od strane odbrane, da prilikom saslušanja sudskog veštaka postavljaju pitanja vezano za nalaz i mišljenje koji je dat od strane sudskog veštaka. U prilog tome da je prvostepeni sud trebalo da dozvoli da se sudski veštak ispita u prisustvu stručnog savetnika ide činjenica da on, kao stručno lice, za razliku od stranaka u postupku raspolaže stručnim znanjem, te omogućava samim tim "stručnu raspravnost" o predmetu veštačenja, doprinoseći na taj način kvalitetu nalaza i mišljenja i oceni tog dokaza u skladu sa slobodnim sudijskim uverenjem.

Pored toga, iz spisa predmeta se ne može zaključiti iz kojih razloga nije izvršen tehnički pregled teretnog vozila i prikolice. Po oceni Apelacionog suda, činjenica da vozilo nije bilo u voznom stanju, imajući na umu činjenicu da u najvećem broju slučajeva vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi usled oštećenja ne budu u voznom stanju, ne isključuje mogućnost tehničkog pregleda.

Imajući na umu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka te da o činjenicama koje su predmet dokazivanja nije dao jasne i argumentovane razloge, a na šta se žalbom branioca osnovanao ukazuje, Apelacioni sud je žalbu branioca usvojio, te prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će, u zavisnosti od učinjenih primedbi stručnog savetnika, odlučiti da li je neophodno odrediti novo veštačenje od strane sudskih veštaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Istovremeno, u ponovnom postupku prvostepeni sud će proveriti gde se nalazi vozilo, kao i priključno vozilo, izvršiti proveru da li je moguće obaviti tehnički pregled vozila, te eventualno pribavljajući i druge dokaze biti u prilici da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.


 

 

detaljnije

5.04.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2017.

28. april 2017. godine
IVANA ĐUROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K br. 44/16 od 30. januara 2017. godine, okrivljena Ivana Đurović je zbog izvršenja produženog krivičnog dela pronevera iz člana 364 stav 3.KZ, osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te obavezana da oštećenoj „Gradskoj biblioteci“ iz Pančeva isplati iznos od 20.595.502,82 dinara.

Okrivljena Ivana Đurović je oglašena krivom što je u vremenskom periodu od 13. januara 2006. godine do 30. decembra 2014. godine, u Pančevu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojila novac koji joj je bio poveren u radu, tako što je u svojstvu zaposlenog šefa računovodstva u ustanovi „Gradska biblioteka“ u Pančevu, u PP OPJ obrascima prikazivala manji broj zaposlenih u biblioteci u odnosu na stvarni broj i u skladu sa umanjenim brojem zaposlenih stvarala obavezu poreza na zarade znatno niže od stvarne obaveze poreza na zaradu, te obavezu koju je prikazivala na obrascima i uplaćivala Ministarstvu finansija, a razliku u odnosu na stvarnu obavezu poreza uplaćivala sa budžetskog računa „Gradske biblioteke“ na svoje tekuće račune kojom prilikom je PP OPJ obrasce prepravljala izbeljivanjem u delovima gde je prikazan broj zaposlenih u biblioteci i gde su prikazani iznosi poreza na zaradu, te ručno upisivala broj zaposlenih i novčane iznose poreske obaveze, zatim je tokom 2012., 2013. i 2014. godine sredstva uplaćena biblioteci iz budžeta Grada na ime finansiranja penala koje je „Gradska biblioteka“ trebalo da uplaćuje Fondu za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom, umesto na račun Fonda prenela na svoje tekuće račune, a u 2014. godini, novčana sredstva koja su „Gradskoj biblioteci“ uplaćena na ime sufinansiranja projekta „Umetnička zbirka gradske biblioteke Pančevo: štampanje publikacije“ nalogom za prenos sredstava sa budžetskog računa biblioteke uplatila na svoj račun, na koji način je neosnovano sa budžetskog računa biblioteke na svoje račune prenela novčana sredstva u iznosu od 20.335.965,06 dinara, dok je sa računa prihoda „Gradske biblioteke“ uplatila na svoje tekuće račune novčana sredstva u iznosu od 259.537,76 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branilac okrivljene. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu,  nakon održane sednice veća dana  30. marta 2017. godine doneo je presudu Kž1 251/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, i to u pogledu pravne kvalifikacije, odluke o krivičnoj sankciji i imovinsko -  pravnom zahtevu i to tako što je Apelacioni sud radnje okrivljene Ivane Đurović, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234 stav 3. KZ i osudio je na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te od okrivljene oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 20.595.502,82 dinara. Oštećena „Gradska biblioteka Pančevo“ je upućena na parnični postupak radi ostvarenja imovinsko pravnog zahteva. U ostalom nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacinog suda osnovano se žalbom branioca okrivljene ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio Krivični zakon kada je našao da su se u radnjama okrivljene stekli elementi krivičnog dela pronevere. Ovo stoga jer je za krivično delo pronevere potrebno da su sredstva učiniocu poverena po jednom osnovu a da ih on zatim protivpravno prisvaja. Kako okrivljena, koja je kod oštećenog bila zaposlena na mestu računovođe, nije bila ovlašćena da raspolaže sa novcem računa „Gradske biblioteke“ u smislu da nije mogla da donosi odluke, kada i kome će biti plaćeno, već je to bilo u nadležnosti direktora ustanove i drugih organa, to je pogrešan zaključan prvostepenog suda da je reč o sredstvima koja su joj bila poverena. Drugim rečima okrivljenoj novčana sredstva „Gradske biblioteke“ nisu bila prethodno poverena, već je ista iskorišćavanjem granica svojih ovlašćenja, prikazujući manji broj zaposlenih u biblioteci i stvarajući obavezu poreza na zarade u znatno nižem iznosu od stvarne, omogućavala da nezakonito stvorena razlika bude uplaćivanjna na njene privatne tekuće račune. Dakle, okrivljena je na opisan način iskorišćavanjem svog položaja nezakonito pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist čime su se stekli svi subjektivni i objektivni obeležkji bića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica.

Prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenoj, Apelacioni sud je našao da se osnovano žalbom branioca okrivljene ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno cenio okolnosti od uticaja na visinu krivične sankcije na strani okrivljene, kada ju je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te je Apelacioni sud imao u vidu sve okonlosti koje su od uticaja na vrstu i visinu krivične sankcije, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene cenio njen raniji život, kao i da je priznala izvršenje dela, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je okrivljena značajno ugrozila zaštićeno dobro, a što proizilazi da je svojim činjenjem ustanovi u kojoj je radila dovela u položaj poreskog dužnika, kao i visinu pribavljene imovinske koritsi. Naime, novac kojim je trebalo da bude plaćen porez na zarade je ostao neplaćen, čime je dovedeno u pitanje funkcionisanje ustanove što  je za posledicu imalo da Grad Pančevo iz budžeta izdvoji 27.000.00,00 dinara i plati poreski dug. Imajući u vidu i vremenski period od 8 godina u kome je činila delo, a koje otežavajuće okolnosti svakako prevazilaze način izvršenja krivičnog dela, to je Apelacioni sud okrivljenu Ivanu Đurić osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina nalazeći da je ista neophodna i dovoljna za izvršenje svrhe kažnjavanja. 


 

28. april 2017. godine
GORDAN ČOLOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  1053/11 od 26. jula 2016. godine okr. Gordan Čolović je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Okrivljeni Gordan Čolović je oglašen krivim što je 26. februara 2010. godine prenosio radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu tako što je u Briselu dogovorio i predao okrivljenom D.M, prema kome je krivični postupak pravnosnažno okončan, jedan paketić u kome se nalazilo 198,41 grama smeše kokaina, fenacetina i manitola, da ga iz Brisela doveze do benzinske pumpe na Novosadskom putu, što je on i učinio 27. februara 2010. godine, te predao ovaj paketić okrivljenom N.V, prema kome je takođe krivični postupak pravnosnažno okončan, koga je okr. Čolović poslao na pomenutu benzinsku pumpu da donese 700,oo evra i preuzme paketić droge, što je ovaj i učinio, te dao D.M. čast za uslugu, jedan paketić od 0,52 grama smeše kokaina, fenacetina i manitola.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 23. marta 2017. godine rešenje Kž1 147/17 kojim je ukinuo, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka,  prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

21. april 2017. godine
JASMINA CVETKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 969/14 od 4. oktobra 2016. godine okr. Jasmina Cvetković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljena Jasmina Cvetković je oglašena krivom što je 16. oktobra 2014. godine, u Beogradu, pri čemu su joj sposobnosti shvatanja značaja dela i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene do stepena bitno ali ne i bitno, lišila života oštećenog pok. M.T, sa kojim je bila u intimnoj vezi, na taj način što je nakon svađe ispred zgrade nogom šutnula oštećenog dva puta u predelu butine nakon čega je oštećeni ušao u zgradu i otišao do stana pa je okrivljena sa oštećenim ušla u stan, gde su nastavili da se svađaju, pa je okrivljena nožem osam puta ubola oštećenog po telu nanevši mu teške telesne povrede opasne po život od kojih je oštećeni na licu mesta preminuo.  

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljene.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. marta 2017. godine presudu Kž1 91/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 


 

21. april 2017. godine
MILjAN ĐURAŠINOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 755/16 od 28. decembra 2016. godine okr. Miljan Đurašinović je zbog izvršenja 23. februara 2016. godine krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 7 meseci, te je od okrivljenog oduzet pištolj sa 12 komada metaka. Prema okrivljenom je produžen pritvor koji može trajati do upućivanja istog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

Takođe, prema okr. Miljanu Đurašinoviću je odbijena optužba da je 23. februara 2016. godine izvršio još jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Prvi osnovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 21. marta 2017. godine doneo je presudu Kž1 290/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, i okr. Miljana Đurašinovića zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je u delu kojim je prema okrivljenom odbijena optužba da je izvršio još jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ prvostepena presuda, zbog bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. Pritvor je produžen prema okrivljenom do dalje odluke suda. 


 

13. april 2017. godine
DANIJEL KIŠMARTON I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 18/15 od 21. juna 2016. godine okr. Danijel Kišmarton je zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ i, u saizvršilaštvu, produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Živko Adrijan zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. Takođe, od okr. Danijela Kišmartona je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 13.500,oo evra, te su on i okr. Živko Adrijan obavezani da solidarno isplate iznos od 5.156.136,44 dinara, koliko iznosi imovinska šteta pričinjena budžetu Republike Srbije.

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je u svojstvu službenog lica, kao predsednik opštine Alibunar i organ ovlašćen za donošenje i potpisivanje odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Alibunar:

  • u vremenskom periodu od oktobra meseca 2009. godine do 4. oktobra 2011. godine, u Alibunaru i Pančevu, u više navrata neposredno zahtevao i primio poklon za sebe da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti i
     
  • u vremenskom periodu od oktobra meseca 2009. godine do 15. jula 2011. godine, u Alibunaru, zajedno sa okr. Živkom Adrijanom, kao predsednikom Komisije za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Alibunar, iskorišćavanjem svojih službenih položaja, sa više radnji izvršenja koje predstavljaju celinu zbog istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije i jedinstva mesta, pribavili drugome imovinsku korist u ukupnom iznosu većem od 1.500.000,oo dinara.
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branioci okrivljenih.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 10. marta 2017. godine presudu Kž1 1402/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu imovinsko-pravnog zahteva, i to tako što je Republiku Srbiju uputio na parnični postupka radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva, a u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi, od okr. Danijela Kišmartona, u korist budžeta Republike Srbije, oduezo imovinsku korist u iznosu od 8.500,oo evra. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o imovinsko – pravnom zahtevu, podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov za presuđenje u tom delu, te je odlučeno da se oštećena Republika Srbija – Ministarstvo finansija i Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upute na parnični postupak.


 

13. april 2017. godine
L.R.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 93/16 od 16. januara 2017. godine okr. L.R. je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni L.R. je oglašen krivim što se 22. septembra 2015. godine, u Vlaškom Dolu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj, da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljao putničkim vozilom u stanju potpune alkoholisanosti sa 3,16 promila alkohola u krvi, usled kog dejstva alkohola je bio nesposoban da bezbedno upravlja putničkim vozilom, postupivši suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, državnim putem, iz pravca Smederevske Palanke ka Smederevu, nedozvoljenom brzinom od 77km/č, u naseljenom mestu gde je brzina ograničena na 50 km/č i pri tom se nije kretao desnom stranom kolovoza u smeru kretanja, već je za kretanje koristio  levu stranu kolovoza usled čega je prilikom izlaska iz krivine u desno, na levoj strani kolovoza, prednjim delom vozila udario u prednji deo putničkog vozila kojim je upravljao Z.I, a koje vozilo se kretalo iz pravca Smedereva ka Smederevskoj Palanci, brzinom od 45 km/č, usled kog kontakta je to vozilo odbačeno sa puta na travnatu površinu sa desne strane kolovoza, gledano iz pravca Smedereva gde je udarilo u radnu mašinu, a zatim se odbilo i zaustavilo na travnatoj površini, usled čega je vozač tog putničkog vozila zadobio povrede od kojih je preminuo.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Smederevu, oštećeni i branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. aprila 2017. godine doneo je presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. L.R, zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je žalba oštećenih odbačena kao nedozvoljena. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, te je tako od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da isti do sada nije osuđivan, da se pred sudom korektno držao, te da je otac tri maloletna deteta, kao i da je nezaposlen, dok otežavajućih okolnosti nije našao. Međutim, utvrđenim olakšavajućim okolnostima prvostepeni sud je, prema oceni Apelacionog suda, dao preveliki značaj, u odnosu na težinu krivičnog dela, što se osnovano ukazuje žalbom javnog tužioca, pa je s toga, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno i stepen krivice okrivljenog, istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, nalazeći da je kazna u navedenom trajanju nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.
 

 

10. april 2017. godine
DENIS PAVLOV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 39/14 od 13. aprila 2016. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, dva krivična dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ okr. Denis Pavlov je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci, okr. Negomir Urošević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 4 meseci, a okr. Dušan Davidović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 2 meseca, dok je okr. Dejan Mihailović zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Denis Pavlov, Negomir Urošević i Dušan Davidović su oglašeni krivim što su 25. jula 2013. godine, u Beogradu, ispred splava „S“, kao radnici obezbeđenja, ispred splava, fizički nasrnuli i udarili rukama i nogama po glavi i telu oštećenog Fedora Frimermana, pa kada je oštećeni od udaraca pao, nastavili su da ga šutiraju, udaraju po glavi i telu i da ga gaze po grudima, nanoseći oštećenom tešku telesnu povredu opasnu po život, od kojih je preminuo na licu mesta.

Takođe, okr. Denis Pavlov, Dejan Mihajlović, Negomir Urošević i Dušan Davidović su oglašeni krivim što su 25. jula 2013. godine, u Beogradu, ispred spava „S“, nakon izlaska sa splava, oštećene M.M, a okr. Pavlov, Urošević i Mihailović oštećenog N.G. fizički napali, udarali ih rukama i nogama kao sredstvom podobnim da telo teško povredi po glavi i telu, usled čega je oštećeni M.M. zadobio tešku telesnu povredu, a N.G. laku telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Denis Pavlov, Dejan Mihailović i njihovi branioci, kao i branioci okr. Dušana Davidovića i Negomira Uroševića.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 16. marta 2017. godine rešenje Kž1 116/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom tužioca ukazuje da su nejasni razlozi na osnovu kojih je prvostepeni sud izveo zaključak da su okrivljeni, kada je u pitanju krivično delo izvršeno na štetu pok. Fedora Frimermana,  koje je tužilac optužio kao krivično delo teško ubistvo izvršeno sa direktnim umišljajem prekvalifikovao zaključivši da je reč o krivičnom delu teška telesna povreda kvalifikovana smrću u pogledu koje su okrivljeni postupali sa svesnim nehatom, ali je propustio da razmotri eventualno postojanje eventualnog umišljaja na strani okrivljenih u odnosu na lišenje života sada pok. Fedora Frimermana. O mogućem postojanju ovog oblika krivice prvosteneni sud nije dao nikakve razloge iako su upravo eventualni umišljaj i svesni nehat i u teoriji i u praksi oblici krivice koje je nejteže razgraničiti i u pogledu čijeg postojanja se redovno pojavljuje dilema u ovakvim slučajevima pa tako i u pogledu smrtne posledice sada pok. Fedora Frimermana.

Takođe, po nalaženju Apelacionog suda, se osnovano žalbom tužioca ukazuje da je nejasno kako je prvostepeni sud u konkretnom slučaju zaključio da ne postoji bezobzirno nasilničko ponašanje na strani okrivljenih i to na osnovu okolnosti da okrivljeni u odnosu na sada pokojnog nisu primenjivali nikakva druga sredstva niti načine drugačije prema M.M. i N.G, koristeći ruke, noge i svoju fizičku snagu i veštinu, te da za ove krajnje teške posledice po Fedora Frimermana nije bilo nekog posebnog povoda ni motiva. Dakle, imajući na umu brutalnost koju su okrivljeni primenili kritičnom prilikom prema oštećenima, te ravnodušnost prema zaštićenom dobru u ovom konkretnom slučaju koja se ogleda u činjenici da su okrivljeni tukli oštećene koji nisu pružali otpor, koji su u nekim trenucima bili i bez svesti, te imajući takođe na umu i činjenicu da se navedeni događaj dešavao na otvorenom prostoru gde je bilo i prolaznika i lica koja su izlazili sa splava, ostaje nejasno kako prvostepeni sud zaključuje da u konkretnom slučaju okrivljeni nisu postupali bezobzirno i nasilnički, te da nisu takvim ponašanjem ugrožavali spokojstvo građana, a posebno teže remetili javni red i mir.

Apelacioni sud je našao i da se osnovano izjavljenim žalbama okrivljenih i njihovih branilaca ukazuje da su razlozi presude u jednom delu protivrečni izreci budući da je prvostepeni sud okr. Pavlova, Uroševića i Davidovića oglasio krivim da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teška telesna povreda, a da pritom u činjeničnom opisu nije naveo povredu odnosno prelom leve glačice na potiljačnoj kosti koju navodi u obrazloženju pobijane presude.
 

 

6. april 2017. godine
NENAD GRUJOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 933/14 od 22. marta 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. KZ okr. Nenad Grujović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 4.003.000,oo dinara, dok su okr. Vladimir Stanić i Branislav Andrić oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 4. KZ, te je okr. Branislav Andrić oslobođen od optužbe da je izvršio i krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 3. KZ. Takođe, prema okr. Nenadu Grujoviću, Vladimiru Staniću i Branislavu Andriću je odbijena optužba da su 16. decembra 2005. godine izvršili krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ i krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 356, stav 1, tačka 5. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Nenad Grujović je oglašen krivim što je 24. marta 2006. godine, u Beogradu, zajedno sa NN izvršiocem, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećenih D.M. i V.B, oduzeo vreću sa novcem namenjenu za isplatu penzija u iznosu od 4.003.000,oo dinara u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, na taj način što je zajedno sa NN izvršiocem došao na lice mesta vozilom, pa kada su ranici obezbeđenja oštećeni D. M. i V.B, koji su vršili transport novca, izašli iz vozila i krenuli prema stepeništu koje vodi do ulaza u poštu, okr. Grujović i NN izvršilac, koji su njihov dolazak čekali u neposrednoj blizini, krenuli ka njima i to tako što je jedan stao na vrh stepeništa sa vatrenim oružjem koje je usmerio u pravcu oštećenih koji su se u tom trenutku nalazili na stepeništu, a drugi trčeći prilazi oštećenima sa leđa držeći u ruci vatreno oružje, te ispaljuje jedan projektil, nakon čega je radnik obezbeđenja R.T, dotrčavši do podnožja stepeništa, ispalio projektil iz službenog pištolja, kada između njih dvojice dolazi do razmene vatre, pa je jedan od projektila pogodio oštećenog V.B. u predelu glave, usled koje povrede je preminuo istog dana, dok je oštećeni D.M. sam legao na plato iznad stepeništa, nakon čega su okr. Grujović i NN učinilac uzeli vreće sa novcem i trčeći krenuli da se udaljavaju sa lica mesta, te je R.T. krenuvši za njima ispalio više projektila iz službenog pištolja u njihovom pravcu i jedan od projektila pogađa okr. Grujovića, a potom on i NN učinilac beže sa lica mesta, te jedan od njih uzvraća paljbu prema R.T, kada ponovo jedan od projektila koji je ispalio R.T. pogađa okr. Grujovića,  nakon čega su okr. Grujović i NN učinilac ušli u vozilo, te se sa oduzetim novcem udaljili sa lica mesta.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Vladimiru Staniću i Branislavu Andriću je stavljeno na teret da su 24. marta 2006. godine, u Beogradu, prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništva lišili životom radnika obezbeđenja PTT pošiljke V.B. i tom prilikom oduzeli vreću sa novcem namenjenim za isplatu penzija u iznosu od 4.003.000,oo dinara u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Grujović i branioci okr. Nenada Grujovića.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. februara 2017. godine presudu Kž1 1418/16 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 

 

5. april 2017. godine
MILAN KRASIĆ I DR.

 

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 626/14 od 10. juna 2016. godine okr. Milan Krasić, Marko Isaković i Vladimir Maljković su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114, stav 1. tačka 3. KZ. Predstavnik porodice oštećenih je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 29. marta 2017. godine doneo je presudu Kž1 1390/16 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Marka Isakovića i Vladimira Maljkovića, a preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Milana Krasića i istog, zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Prema okr. Milanu Krasiću je rešenjem Apelacionog suda određen pritvor. Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Milana Krasića, a nakon svestrane analize svih izvedenih dokaza tokom prvostepenog krivičnog postupka, te nakon ocene izvedenih dokaza na pretresu pred ovim sudom, Apelacioni sud je našao da je nesumnjivo dokazano da je okr. Krasić, a po prethodnom dogovoru sa NN licima sa umišljajem lišio života Ivana Perovića  i doveo u opasnost život oštećenog Đ.S.

Apelacioni sud je utvrdio šta je prethodilo kritičnom događaju  od 22. oktobra 2011. godine, činjenicu da je okr. Krasić bio jedan od vođa navijačke grupe „Alkatraz“, a pok. Ivan Perović bio pripadnik navijačke grupe „Zabranjeni“. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da je pok. Perović zajedno sa oštećenim Đ.S. i još dvojicom mladića videvši pripadnike navijačke grupe „Alkatraz“ na splavu „B“ iz straha krenuli da se vraćaju kući. Na raskrsnici kod Fontane približio im se automobil marke „Audi“ u kojem se nalazilo najmanje četvoro lica od kojih je, a što je nesumnjivo utvrđeno jedan bio okr. Milan Krasić, koji je sedeo na mestu suvozača i obratio se oštećenima, nakon čega su on i NN lice koje se nalazilo iza njega otvorili vatru iz pištolja i tom prilikom lišili života Ivana Perovića i telesno povredili Đ.S. i time doveli u opasnost živote više lica, budući da su se u neposrednoj blizini nalazila još dva lica, čime je izzvršio krivično delo teško ubistvo.

Okrivljeni Marko Isaković je pravnosnažno oslobođen optužbe da se nalazio na mestu iza okr. Krasića i pucao na oštećene, kao i okr. Vladimir Maljković kojem je bilo stavljeno na teret da je upravljao vozilo marke „Audi“ jer, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud nije bilo nesumnjivih dokaza koji bi potvrđivali navode optužnice.
 

 

detaljnije

3.03.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2017.

31. mart 2017. godine 
DRAGOLjUB MILOŠEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 704/15 od 8. novembra 2016. godine okr. Dragoljub Milošević je zbog izvršenja, u periodu od 18. januara 2007. godine do 18. januara 2014. godine, produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. marta 2017. godine presudu Kž1 50/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 

31. mart 2017. godine 
DENIS PARAĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 837/14 od 14. juna 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214, stav 3. KZ okr. Denis Parać je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Dane Dopuđa osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Okrivljeni Denis Parać i Dane Dopuđa su oglašeni krivim što su 28. aprila 2014. godine, u restoranu u Beogradu, pokušali da prinude oštećenog A.A. da im na štetu svoje imovine da iznos od 70.000,oo evra, pa su, a nakon prodaje jahte od strane oštećenog, a na ime i u korist B.B, grčkom kupcu za iznos od 183.000,oo evra, dana 20. avgusta 2014. godine doputovali u Beograd i oko 22,30 časova ispred ulaza u zgradu gde oštećeni ima stan zajedno prišli oštećenom, kada je okr. Parać više puta udario oštećenog otvorenom šakom u predelu glave, pri čemu je kod sebe imao nož, da bi okr. Dopuđa, u strahu da ne naiđe neko od prolaznika, predložio da idu u stan kod oštećenog, gde su od njega zahtevali da pozove B.B, da bi potom 22. avgusta 2014. godine oštećeni pozvao B.B, koji je kod njega došao u stan gde su već čekali okrivljeni i to okr. Dopuđa u stanu, dok je okr. Parać čekao ispred stana, koji je potom B.B. uvukao u stan zahtevajući novac od prodaje jahte, pri čemu je okr. Parać sve vreme pretio A.A. i B.B, a okr. Dopuđa verbalno podržavao pretnje okr. Paraća na taj način što su okrivljeni zajedno tražili novac od prodaje jahte iz kog razloga je oštećeni, u strahu za svoj život i pristao i preuzeo na sebe da će spremiti 70.000,oo evra, pa su 26/27. avgust 2014. godine okrivljeni pozvali više puta A.A. na njegov broj telefona i u razgovorima se raspitivali da li je oštećeni spremio novac, da bi 28. avgusta 2014. godine u pre podnevnim časovima A.A. pozvao okr. Dopuđu, rekao da je spremio deo novca u iznosu od 30.000,oo dolara i rekao da će ih čekati u bašti restorana i istog dana okrivljeni su došli na dgovoreno mesto, seli za sto zajedno sa oštećenim gde je okr. Parać od oštećenog preuzeo koverat sa novcem gde su se nalazile novčanice od po 100,oo dolara, u ubeđenju da se radi o dgovorenoj sumi, pa nakon što je pregledao sadržaj, stavio koverat u torbu koju je imao sa sobom, kada su i lišeni slobode od strane policijskih službenika PU za grad Beograd, kada je od njih i oduzet koverat u kojem su se nalazile novčanice koje su prethodno bile popiane.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. februara 2017. godine rešenje Kž1 1438/16 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbama branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi, a s tim u vezi razlozi presude su protivrečni izreci, dok su istovremeno razlozi koji su dati u presudi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a što je za posledicu imalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
 

28. mart 2017. godine 
ALEKSANDAR IVICA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K. br. 399/16 od 26. septembra 2016. godine okr. Aleksandar Ivica je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. i 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti lekara specijaliste opšte hirurgije u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 23. februara 2017. godine doneo je presudu Kž1 1529/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Aleksandra Ivicu oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. i 1. KZ, dok je žalba Osnovnog javnog tužioca u Pančevu odbačena kao nedozvoljena imajući u vidu da je Apelacioni javni tužilac obavestio sud da odustaje od žalbe. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Pančevu okr. Aleksandru Ivici je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 10. do 15. marta 2006. godine, u Opštoj bolnici u Pančevu, kao lekar specijalista opšte hirurgije, pri pružanju lekarske pomoći očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, usled čega je nastupila smrt jednog lica, tako što je postupajući prema pacijentkinji, sada pok. A.A, koju je primio na odeljenje Opšte bolnice Pančevo gde je bio zaposlen u svojstvu specijaliste opšte hirurgije, dana 10. marta 2006. godine, pri pružanju pomoći ovoj pacijentkinji, koja se žalila na jake bolove u predelu trbuha i povišenu temperaturu, a nakon obavljenog kliničkog pregleda i dijagnostičkih postupaka neadekvatno lečio, te je nakon utvrđenog činjeničnog stanja kod pacijentkinje propustio da utvrdi razloge jakih bolova u predelu stomaka pacijentkinje, mada su postojali medicinski pokazatelji zapaljenskog procesa u trbuhu, već je primenio prema pacijentkinji neadekvatnu terapiju kojim postupkom je zamaskirao kliničku sliku zapaljenskog procesa u trbušnoj duplji  akutno zapaljenje crvuljka, i time načinio ključni stručni propust, te otežao postavljanje adekvatne dijagnoze u daljem toku lečenja pacijentkinje u OB Pančevo, da bi 12. marta 2006. godine, kao ordinirajući lekar pokojnoj oštećenoj, i kao dežurni lekar na odeljenju hirurgije, nakon pregleda pacijentkinje, u jutarnjim časovima, kojoj se zdravstveno stanje nije poboljšavalo, ukinuo antibiotsku terapiju koja joj je bila prepisana bez da je naložio dalje analize u cilju postavljanja prave dijagnoze i utvrđivanja uzroka njenog stanja, usled čega je u večernjim časovima došlo do porasta telesne temperature kod pacijentkinje i pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, kada je okrivljeni nastavio dežurstvo do 13. marta 2006. godine, bez obilaska pacijentkinje i vršenja kliničkog pregleda iste, da bi 13. marta 2006. godine, prilikom predaje smene, referisao, kao ordinirajući lekar, na jutarnjem sastanku lekara, da bi trebalo da se utvrdi da li su kod pacijentkinje tegobe ginekološkog karaktera, s obzirom na to da se ista porodila pre dva i po meseca carskim rezom, nakon čega 14. marta 2006. godine, pošto je ginekološkim pregledom utvrđeno da tegobe kod pacijentkinje nisu ginekološkog porekla, uz konstataciju ginekologa da je trbuh kod pacijentkinje „lako osetljiv na dublju palpaciju u predelu crvuljka“, okrivljeni ne postavlja sumnju u akutno zapaljenje crvuljka (slepog creva) i ne vrši hirurški pregled kako bi proverio da li je došlo do promene u kliničkom nalazu na trbušnim organima, pa je 15. marta 2006. godine pacijentkinju, nakon CT snimka toraksa i abdomena, usled pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, uputio u Urgentni centar – Odeljenje vaskularne hirurgije, pa je tako A.A. u teškom opštem stanju primljena u Urgentni centar, gde je postavljena sumnja na akutni apendicitis sa defansom prednjeg trbušnog zida, usled čega je 16. marta 2006. godine u Urgentnom centru operisana, a po otvaranju abdomena utvrđena je perforacija i gangrena slepog creva, sa trbuhom prepunim gnojnog sadržaja i sa znacima upale trbušne maramice, da bi nakon toga 20. marta 2006. godine nastupila smrt pacijentkinje A.A, uzrokovana komplikacijama ARDS – om i promenama na organima nastalim usled šoka, što je posledica difuznog zapaljenja trbušnice zbog provale gangrenoznog zapaljenog crvuljka, što je u direktnoj uzročno – posledičnoj vezi sa sa neadekvatnim lečenjem pacijentkinje na odeljenju hirurgije OB Pančevo.  

Po nalaženju Apelacionog suda, nema dovoljno dokaza da je okr. Aleksandar Ivica kao lekar specijalista opšte hirurgije pri pružanju lekarske pomoći uopšte očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijentkinje, odnosno da je smrt pacijentkinje u direktnoj uzročno – posledičnoj vezi sa neadekvatnim lečenjem pacijentkinje od strane okrivljenog, zato što nije blagovremeno prepoznao akutno zapaljenje crvuljka kod pacijentkinje i nije preduzeo adekvatne mere lečenja oboljenja.

Naime, kod činjenice da iz svih nalaza sudskih veštaka proizlazi da se radi o atipičnom zapaljenju crvuljka, u kom slučaju je otežano dati dijagnozu, da je okrivljeni izvršio prilikom prijema pacijentkinje sve analize, da je okrivljeni odredio terapiju, da je bio dežuran samo prilikom prijema 10. marta 2006. godine i u nedelju 12. marta 2006. godine, a da su ostalim danima u lečenju oštećene postupali i ostali hirurzi Opšte bolnice Pančevo, nema dokaza da je okrivljeni očigledno nesavesno postupao. Ovome treba dodati i činjenicu, koja proizlazi iz nalaza i mišljenja Medicinskog fakulteta u Nišu, da je pacijentkinja primljena na Odeljenje hirurgije UK KC Srbije u Beogradu 15. marta 2006. godine, a da je hirurška intervencija obavljena 16. marta 2006. godine, na oko dvanaest i po sati posle prijema pacijentkinje, da su za to vreme obavljeni dodatni pregledi i analize. Dakle, kod ovakvog stanja stvari ne može se govoriti o ključnom propustu lekara koji je primio pacijentkinju 10. marta 2006. godine, odnosno nije utvrđeno da su njegove radnje posledica očigledno nesavesnog postupanja, a što je dovelo do smrti oštećene.

 

23. mart 2017. godine 
BRANKO GLEDOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 12/16 od 4. oktobra 2016. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. KZ okr. Branko Gledović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u pomaganju okr. Milan Filipović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, a okr. Aleksandar Miličević na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Takođe, prema okr. Branku Gledoviću je izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 3 godine i to tako da ne može da se bavi pozivom profesora – predavača u bilo kojoj školi na teritoriji Republike Srbije, te je od ostog oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 1.410,oo evra.

Okrivljeni Branko Gledović je oglašen krivim što je u više navrata i to tokom septembra meseca 2008, 2010. i 2011. godine kao službeno lice, u svojstvu saradnika u nastavi Visoke poslovne škole strukovnih studija u Valjevu, na predmetu „Kvantitativne metode“, zahtevao  posredno preko okr. Milana Filipovića, studenta Visoke poslovne škole strukovnih stduija u Valjevu i okr. Aleksandra Miličevića, koji su mu pomogli da izvrši krivično delo, stvarajući mu uslove da primi novčanu korist, kako bi okr. Gledović u okviru svog službenog ovlašćenja izvršio službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti – lažno prikazivanje činjenice okr. Jovašević, profesoru na predmetu „Kvantitativne metode“, da je kao saradnik u nastavi na navedenom predmetu izvršio prethodnu proveru znanja studenata, iako je znao da to nije učinio, kako bi im ona svojim potpisom u indeksu i zapisniku overila polaganje ispita.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Valjevu, okr. Branko Gledović i njegov branilac, kao i branilac okr. Milana Filipovića i Aleksandra Miličevića.  
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 1. februara 2017. godine doneo je presudu Kž1 1645/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. KZ okr. Branka Gledovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u pomaganju okr. Milana Filipovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a okr. Aleksandra Miličevića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnim sankcijama, pravilno je prvostepeni sud na strani sve trojice okrivljenih utvrdio sve olakšavajuće kao i otežavajuće okolnosti. Međutim, prvostepeni sud je dao neadekvatan značaj olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenih. Naime, pored činjenice da su sva trojica okrivljenih relativno mladi ljudi, kojim okolnostima prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj, te kako je propustio da ceni i protek vremena od izvršenja dela – oko 7 godina, to je Apelacioni sud, u delu odluke o krivičnim sankcijama, preinačio prvostepenu presudu, pri čemu je okr. Filipoviću i Miličeviću ublažio kazne ispod zakonskog minimuma, nalazeći da se napred navedene olakšavajuće okolnostima, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, pokazuju naročito olakšavajućim, nalazeći da će se ovakvim kaznama, u odnosu na svu trojicu okrivljenih postići svrha kažnjavanja. 

 

23. mart 2017. godine 
DEJAN SIMEUNOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 66/12 od 27. juna 2014. godine okr. Dejan Simeunović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ jer nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani. Radi zaštite opšte bezbednosti izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja sa jednim metkom u ceni i okvirom sa četiri metka. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Pančevu.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA
 
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 18. oktobra 2016. godine doneo je presudu Kž1 1287/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dejana Simeunovića, zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja sa jednim metkom u cevi i okvirom od četiri metka. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Dejan Simeunović je oglašen krivim što je 15. novembra 2008. godine, u Pančevu, obavljajući dužnost radnika fizičkog obezbeđenja kafića „Š“ u Pančevu, lišio života na mah oštećenog I.B, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled afekta straha visokog intenziteta sa suženjem svesti, što je dovelo okrivljenog uz stanje jake razdraženosti bez krivice okrivljenog do čega je svojim napadom doveo oštećeni, tako što je ispred kafića „Š“, a nakon što je oštećeni po prethodnom napuštanju kafića zbog neprimerenog ponašanja, prišao radnicima obezbeđenja ovog kafića među kojima je bio i okrivljeni i zapretio da će dići lokal u vazduh i sve ih pobiti, nakon čega su oštećeni i njegovo društvo najpre otišli do svog automobila, a zatim su se vratili do ispred ulaza u kafić, gde su drugovi oštećenog P.Đ i A.N najpre oborili oštećenog na pod sprečavajući ga da uđe u sukob sa obezbeđenjem kafića ali je oštećeni ustao i kada je bio udaljen tri metra od okrivljenog iza leđa iz pojasa izvukao pištolj, repetirao ga i na taj način ubacio metak u cev, držeći ga u ruci najpre pored desne noge u kom momentu mu je okrivljeni rekao „šta ćeš sa tim“, nakon čega je oštećeni i dalje držeći pištolj u desnoj ruci, uperio isti prema okrivljenom i D.M, koji su stajali jedan pored drugog ispred kafića u visini njihovih stomaka dok se iza njih nalazilo desetak gostiju kafića i uputio pretnju okrivljenom rečima „hoćeš i tebi da pokažem“, te je u momentu kada je svedok D.M. rekao oštećenom „hajde da vidimo kakav si frajer“ oštećeni skrenuo pogled prema ovom svedoku, okrivljeni je skočio prema oštećenom svojom levom rukom uhvatio oštećenog za desnu ruku u kojoj je držao pištolj i desnom rukom da uhvatio za grudi te započeo da ga gura unazad do raskrnice gde je bila velika čistina, nalazeći se u stanju afekta i straha visokog intenziteta sa suženjem svesti, što je okrivljenog bez njegove krivice dovelo u stanje jake razdraženosti, pa je u jednom trenutku okrivljeni oteo pištolj oštećenom, a zatim, kad se pištolj nalazio kod okrivljenog, dok je oštećeni bio u polusavijenom položaju prema napred, iz blizine opalio metak u zadnji deo temenog predela glave oštećenog koji je tom prilikom zadobio teške telesne povrede, od čijih posledica je preminuo 17. novembra 2008. godine.

Po nalaženju Apelacionog suda radnja okrivljenog koja je usledila odmah nakon napada oštećenog, koju radnju je okrivljeni preduzeo u vreme trajanja jake razdraženosti u koju je doveden bez svoje krivice, napadom od strane sada pok. I.B predstavlja elemente krivičnog dela ubistvo na mah.

Prilikom donošenja odluke sud je imao u vidu i navode sadržane u završnoj reči branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o nužnoj odbrani, pa je našao da nema uslova za primenu ovog instituta jer je tokom postupka utvrđeno da je prilikom otimanja oko pištolja okrivljeni od oštećenog uzeo isti, od kog trenutka se više nije moglo smatrati da postoji napad, te ukoliko nema napada to nema ni nužne odbrane kao ni eventualno njenog prekoračenja.

Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je okrivljeni mlada osoba, porodične prilike, dosadašnji život, kao i da je svojim iskrenim držanjem pred sudom omogućio da se postupak brzo i efikasno reši, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije našao. Ceneći sve napred navedene okolnosti, društvenu opasnost krivičnog dela i okrivljenog kao učinioca, sud je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, nalazeći da će se navedenom kaznom u potpunosti postići svrha kažnjavanja, te da će se na okrivljenog dovoljno uticati da ubuduće ne vrši krivična dela, čime bi se u potpunosti ostvarila svrha kako generalne tako i specijalne prevencije.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branioci okrivljenih.
 
TREĆESTEPENA ODLUKA

Veće Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu je 3. marta 2017. godine donelo rešenje Kž3 1/17 kojim je ukinulo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu osnovano se žalbama branilaca okr. Dejana Simeunovića osporava drugostepena presuda i ukazuje da je ista doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer sud u istoj presudi nije dao jasne i nesumnjive razloge, zbog čega je našao da je okrivljeni lišio života na mah oštećenog, a na način opisan u izreci ožalbene presude.


21. mart 2017. godine 
ZLATKO BAT

PRVOSTEPENA ODLUKA
 
Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 60/16 od 30. decembra 2016. godine okr. Zlatko Bat je zbog izvršenja produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Smederevu i branilac okrivljenog. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA
 
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 16. marta 2017. godine presudu Kž1 164/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Zlatka Bata zbog izvršenja  produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, osnovano se izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca u Smederevu osporava prvostepena presuda u delu odluke o kazni i to kada se ukazuje da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o kazni dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima koje je našao i cenio na strani okr. Zlatka Bata koje se ogledaju u njegovom ranijem životu, te činjenici da se korektno držao pred sudom. Takođe se osnovano u izjavljenoj žalbi javnog tužioca ukazuje, da načinu izvršenja krivičnog dela te okolnosti, da je okrivljeni prema oštećenoj u dužem vremenskom periodu preduzimao radnje izvršenja krivičnog dela za koja je oglašen krivim, te da je svojim postupanjem zloupotrebio okolnost da je oštećena dolazila u njegovu kuću, što je sve u odnosu na oštećenu ostavilo nesagledive posledice naročito imajući u vidu njen adolescentski period u kojem je doživela tešku traumu, prvostepeni sud nije cenio na adekvatan način. Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud je okr. Zlatka Bata osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, ceneći stepen zaštićenog dobra te stepen krivice okrivljenog, i nalazeći da će se ovako izrečenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.
 

10. mart 2017. godine
MILjAN RANKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 46/16 od 5. decembra 2016. godine okr. Miljan Ranković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti.

Okrivljeni Miljan Ranković je oglašen krivim što je 8. novembra 2015. godine, u selu kod Mladenovca u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio života M.R. sa kojom je živeo u zajedničkom domaćinstvu, i to na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave sa oštećenom, uzeo nož sa kojim joj je zadao dve ubodine na prednjoj strani grudnog koša, nakon čega je oštećenu okrenuo potrbuške i potom joj zadao dve ubodine u predelu leve polovine leđa, usled kojih povreda je oštećena preminula, nakon čega je u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela, okrivljeni telo oštećene i krevet na kome je ležala, polio benzinom iz flaše i iste zapalio šibicom, na koji način je izazvao požar, nakon čega je izašao iz kuće i otrčao do druge kuće, da bi ga pozvao da mu pomogne da ugasi požar u kući. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 6. marta 2017. godine presudu Kž1 151/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Miljana Rankovića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom branioca okrivljenog ukazuje da prvostepeni sud nije cenio sve okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne. Naime, pored pravilno utvrđenih olakšavajućih okolnosti koje se tiču činjenice njegovog ranijeg života, da je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, da je izrazio kajanje, činjenicu da je par dana ranije izbugio oca, kao i otežavajućih okolnosti koje se tiču odnosa okrivljenog i žrtve, naime, da je života lišio svog bliskog srodnika, bez ikakvog povoda, kao i da je nakon izvršenog krivičnog dela podmetnuo požar, nastojeći da prikrije izvršeno krivično delo, prvostepeni sud nije cenio mladost okrivljenog, koji je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 23 godine, a koja okolnost uz sve napred utvrđene okolnosti, kao i okolnost da je okrivljenom zbog činjenice da je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjenje uračunljivosti izrečena mera bezbednosti, vodi zaključku da će se kaznom zatvora u trajanju od 8 godina u odnosu na okrivljenog ostvariti svrha kažnjavanja, a posebno uticati na okrivljenog da ubuduće ne čini krivična dela. 


7. mart 2017. godine 
VUK BAJRUŠEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 267/13 od 5. aprila 2016. okr. Vuk Bajrušević je zbog izvršenja krivičnog dela prinuda u pokušaju iz člana 135, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Okrivljeni Vuk Bajrušević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od maja meseca 2009. godine do maja meseca 2010. godine, na teritoriji grada Beograda, pretnjom ubistvom i teškom telesnom povredom pokušao da prinudi oštećenog A.A da nešto učini, odnosno da mu isplati novac za koji je smatrao da mu pripada, pa je tako od oštećenog A.A. zahtevao da mu isplati iznos od 850.000,oo evra, te kada mu je oštećeni rekao da mu ništa ne duguje, okrivljeni je oštećenom upućivao pretnje, usled kojih je kod oštećenog  stvoren strah za sebe  i za članove svoj porodice. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 13. februara 2017. godine doneo je presudu Kž1 928/16 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve okolnosti od značaja za odmeravanje kazne i utvrđenim okolnostima dao adekvatan značaj. Tako je na strani okrivljenog Vuka Bajruševića uzeo u obzir lične i porodične prilike, raniji život, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, dok otežavajućih okolnosti u odnosu na okrivljenog nije našao. Stoga, žalbeni navodi javnog tužioca da je prvostepeni sud preveliki značaj dao olakšavajućim okolnostima, a da nije utvrdio otežavajuće okolnosti, a za koje je bilo mesta, te da nije bilo mesta izricanju kazne kao u prvostepenoj presudi, po oceni Apelacionog suda, nisu od uticaja na drugačiju odluku suda u smislu odabira vrste i visine krivične sankcije. 


3. mart 2017. godine 
DALIBOR STANOJIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 57/16 od 10. novembra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ okr. Dalibor Stanojić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, dok je okr. Anđelka Crnjin osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. 
 
Okrivljeni Dalibor Stanojić i Anđelka Crnjin su oglašeni krivim što su 4. februara 2016. godine, u stanu u Smederevskoj Palanci, u stanju smanjene uračunljivosti do granice bitnog, preduzeli radnju lišenja života na podmukao način B.B, na taj način što su se najpre posvađali oko stanovanja sa sada pok. B.B, koji je želeo da ih izbaci iz stana, a oni su odlagali odlazak, pa je okr. Stanojić u prisustvu okr. Crnjin, više puta udario pesnicama sada pok. B.B. u predelu glave, a kada je oštećeni pao na pod više puta ga je šutirao nogama u predelu glave, nakon čega je uzeo stolicu kojom je oštećenog udario u leđa a zatim u predelu glave i ramena od kojih udaraca se oštećeni onesvestio, a zatim ga je kaloriferom udario dva puta u predelu glave i došao do oštećenog koji je ležao na podu bez svesti i iz džepa farmerica mu uzeo novac u iznosu od 100,oo švajcarskih franaka nakon čega je sa upaljačem koji mu je dala okr. Crnjin, koja je sve vreme bila prisutna i posmatrala šta se dešava, saglašavajući se sa svim radnjama okr. Dalibora, zapalio pokrivač odakle se požar proširio na ceo stan zahvativši i sada pok. B.B, kojom prilikom je isti zadobio opekotine, koje povrede su u vreme nanošenja i skupa procenjeno predstavljale tešku i po život opasnu telesnu povredu usled kojih povreda je isti preminuo 8. marta 2016. godine, a okrivljeni su nakon izlaska iz stana zaključali ulazna vrata i otišli do parkinga preko puta zgrade oštećenog gde je okr. Stanojić sa sebe skinuo krvave farmerice, janku i patike i bacio u kontejner, nakon čega su otišli za Novi Bečej gde ih je policija pronašla. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. februara 2017. godine rešenje Kž1 1683/16 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Daliboru Stanojiću i Anđelki Crnjin produžen je pritvor. 
 

 

 

detaljnije

1.02.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2017.

 

24. februar 2017. godine
LjUBOMIR TRIFUNOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1157/11 od 17. decembra 2015. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ okr. Ljubomir Trifunović i Jovan Jeremić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 7 godina, te je prema istima izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to noža i jednog „boksera“, dok je okr. Aleksandar Radović zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni Jovan Jeremić i njegov branilac, kao i branioci okr. Ljubomira Trifunovića i Aleksandra Radovića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 20. decembra 2016. godine presudu Kž1 786/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja tri krivična dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ (od čega jedno u saizvršilaštvu) okr. Ljubomira Trifunovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je zbog izvršenja tri krivična dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ (od čega jedno u saizvršilaštvu) i jednog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 121, stav 2. KZ okr. Jovana Jeremića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 5 godina. Okrivljenog Aleksandra Radovića, zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, Apelacioni sud je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Okrivljeni Ljubomir Trifunović i Jovan Jeremić su oglašeni krivim što su 20. avgusta 2011. godine, u Beogradu, za vreme održavanja manifestacije „Beograd Beer Fest“, u stanju smanjene uračunljivosti, naneli, u saizvršilaštvu, tešku telesnu povredu oštećenima F.K, a zatim okr. Trifunović naneo tešku telesnu povredu oštećenom K. D., dok je oštećenom M. Đ. naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, a okr. Jeremić naneo oštećenom D. T. tešku telesnu povredu, zatim oštećenom P.D. tešku telesnu povredu opasnu po život i oštećenom Ž. V. laku telesnu povredu, a okr. Aleksandar Radović učestvovao u tuči u kojoj je drugom nanesena teška telesna povreda.  
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se, u pogledu pravne kvalifikacije u odnosu na okr. Trifunovića i Jeremića, između ostalog, navodi da se kritični događaj može posmatrati i vrednovati jedino prema pojedinačno izvršenim radnjama i pored toga što jeste došlo do povređivanja više lica od strane ova dva okrivljena, međutim same karakteristike sredstva koje su okrivljeni upotrebili ne dopušta da se njihovo sveukupno ponašanje sagleda kao zajednički umišljaj za lišenje života više lica. Pri tom je Apelacioni sud imao u vidu da niko od okrivljenih nije nikada pre sreo niti znao ijednog od oštećenih. Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud je izvršio izmenu pravne kvalifikacije, te je našao da su se u radnjama okrivljenih stekli elementi bića krivičnog dela teška telesna povreda, odnosno kod okr. Jeremića i krivičnog dela laka telesna povreda. 

 

1.februar 2017. godine
IGOR UTVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K br. 742/16 od 26. oktobra 2016. godine okrivljeni Igor Utvić je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206 stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci. 
 
Okrivljeni Igor Utvić je oglašen krivim što je 14. septembra 2015. godine u Beogradu, na štetu privrednog društva  „Š.“ pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećene A.A, pokušao da oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist. 
 
Takođe, prvostepenom presudom odbijena je optužba prema okrivljenom Igoru Utviću da je 05. oktobra 2015. godine, u Beogradu, na štetu privrednog društva „Š.“ učinio krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 1 KZ. 
 
Oštećeno privredno društvo je radi ostvarivanja svog imovinsko pravnog zahteva upućeno na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac .

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 19.  januara 2017. godine presudu Kž1 1651/16 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

1.februar 2017. godine
DEJAN STANISAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  328/16 od 06. oktobra 2016. godine, orkviljeni Dejan Stanisavljević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. 
 
Okrivljeni Dejan Stanisavljević je oglašen krivim što je  21. januara 2014. godine u Beogradu, ispred svoje kuće, pokušao da liši života oštećenog B.S, na taj način što je prilikom izlaska iz kuće, oštećenog koji se kretao ispred njega i bio okrenut leđima, ubo nožem dva puta nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je napustio lice mesta, a oštećeni prevezen u KBC „Zemun“ radi  hiruške intervencije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. decembra 2016. godine presudu Kž1 1560/16, kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

1.februar 2017. godine
SLOBODAN JOKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 302/14 od 15. jula 2016. godine okr. Slobodan Joković je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u pokušaju, iz člana 114, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svjih imovinsko – pravnih poslova upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Slobodan Joković je oglašen krivim što je 27. oktobra 2013. godine, u restoranu u Beogradu, pokušao da liši života više lica, pa je i lišio života oštećenog N.B. i pokušao da liši života oštećenog D.Č., na taj način što je 26.oktobra 2013. godine u bašti restorana, gde je inače bio zaposlen kao noćni čuvar, sedeo u društvu u kome su bili i oštećeni sada pokojni N.B. i oštećeni D.Č, te su u toku tog dana uz ručak konzumirali i alkohol, da bi nakon izvesnog vremena, u večernjim časovima došlo do verbalnog konflikta između okrivljenog, sa jedne strane, i oštećenog, sada pokojnog N.B, sa druge strane, pa je okrivljeni ustao od stola za kojim je prethodno sedeo i pošao u pravcu glavnog ulaza u restoran pozivajući N.B. da pođe sa njim da mu nešto objasni, te je oštećeni N.B. ustao i krenuo u njegovom pravcu, a za njim je krenuo i oštećeni D.Č, kao i prisutni svedoci koji su sprečili da ne dođe i do tuče između njih dvojice, nakon čega su se ponovo svi vratili za sto za kojim su prethodno sedeli, ali je nakon par minuta oštećeni D.Č. izrevoltiran prehodnim događajem ustao, tražio od vlasnika restorana da plati račun, nakon čega je zajedno sa oštećenim N.B. napustio restoran, za koje vreme je S.A. pokušao da smiri okrivljenog koji je bio vidno uznemiren, ponavljajući da neće niko njemu da psuje majku i dete, iz kog razloga je Z.A. odveo u prostiriju koje se nalaze na spratu restorana, gde se okrivljeni zadržao kraće vreme, nakon čega je ponovo sišao u baštu restorana i dalje izrevoltiran prethodnim događajima i besan, nogom šutnuo motocikl koji je vlasništvo D.Č., te nakon što ga je nogom oborio, vratio se ka restoranu, a potom je ponovo došao do motora i nožem koji je imao kod sebe isekao sedište motocikla i isti oštetio, pa kada je Z.A. video šta je okrivljeni uradio ponovo ga je poslao u prostorije koje se nalaze na spratu restorana kako bi se pribrao i smirio, za koje vreme su oštećeni otišli do kafića, gde su se zadržali neko vreme da bi se nakon ponoći dana 27. oktobra 2013. godine sa još lica vratili u restoran gde je sa radom počeo klub koji se nalazi u sastavu restorana gde su seli za sto, zabavljali se i veselili, dok je okrivljeni za to vreme stajao u blizini šanka, pa je iskoristio trenutak kada je oštećeni N.B. otišao do toaleta, prišao mu i nožem sečiva naneo povrede od kojih je isti preminuo na licu mesta, nakon čega je okrivljeni prišao stolu za kojim je sedeo oštećeni D.Č, prišao mu s leđa i istim nožem kojim je prethodno ubo N.B, ubo oštećenog D.Č. nanevši mu povredu koje su u momentu nanošenja predstavljale tešku i po život opasnu povredu nakon čega je napustio lice mesta i bio nedostupan državnim organima Republike Srbije sve do 29. oktobra 2013. godine kada je lišen slobode. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  21. decembra 2016. godine presudu Kž1 1527/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okrivljenog Slobodana Jokovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Po naloženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno cenio sve okolnosti koji utiču da kazna bude manja ili veća, ali istima nije dao odgovarajući značaj kad je okrivljenog osudio na kaznu zatvora od 30 godina. Tako, uzimajući kao olakšavajuće okolnosti njegov raniji život, godine života i porodične prilike, kao otežavajuće okolnosti pod kojima je delo učinjeno, kao i njegovo držanje nakon učinjenog dela i stav prema istom, Apelacioni sud nalazi da sa aspekta specijalnte i generalne prevencije bi bilo opravdano okrivljenom izreći blažu kaznu od one koju mu je izrekao prvostepeni sud, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio tako što je istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da je ista srazmerna težini učinjenog dela i ličnosti okrivljenog i da je kao takva nužna i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.   

 

 

 

detaljnije

2.01.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2017.

 

20. januar 2017. godine
MATIJA BAŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 308/12 od 7. jula 2016. godine okr. Matija Bašić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Matija Bašić je oglašen krivim što je 8. oktobra 2011. godine, u stanu, sa J. K, koja je povodom istog događaja pravnosnažno osuđena presudom Vrhovnog suda Republike Hrvatske od 24. septembra 2015. godine, po prethodnom dogovoru i planu, a sve u cilju nesmetanog nastavka njihove emotivne veze, lišio života na svirep i podmukao način, njenog supruga, na taj način što je znajući da isti spava, saglasno prethodnom dogovoru i planu zajedno sa njom došao do ulaznih vrata stana, da bi u stan najpre ušla J. K, koja je nakon što se uverila da njen suprug spava, u stan pozvala okr. Bašića koji je za to vreme stajao ispred ulaznih vrata stana, da bi isti po ulasku u stan u predsoblju skinuo patike i pomazio psa da ne bi lajao, nakon čega su ušli u dnevni boravak u kojem je na trosedu spavao B.K, da bi potom J.K. preko lica oštećenog prvo stavila maramu, a preko marame jastuk, koji mu je pritiskala preko lica dok je okrivljeni rukama i nogom oštećenog pritisnuo uz ležaj kako bi sprečio njegovo ustajanje i otpor, usled čega se oštećeni probudio i počeo da se brani pokušavajući pri tome da ustane i da se odbrani, nakon čega ga je okrivljeni drškom noža na rasklapanje udario po glavi, nakon čega mu je zajedno sa J.K. naneo ukupno 33 povrede, koja svaka za sebe predstavlja tešku i po život opasnu telesnu povredu, koje su usled iskrvarenja prouzrokovale smrt oštećenog, da bi nakon toga u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela iscenirali provalu u stan, na taj način što je okrivljeni snagom tela razvalio ulazna vrata stana sa spoljne strane, a potom je putničkim vozilom napustio teritoriju Republike Hrvatske. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. novembra 2016. rešenje Kž1 1273/16 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Matiji Bašiću produžena je mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor. 
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da se osnovano žalbom branioca ističe da prvostepeni sud nije omogućio odbrani da uz prisustvo stručnog savetnika ispita sudkse veštake i da im neposredno postavlja pitanja. Postupajući na navedeni način, prvostepeni sud je uskratio pravo odbrani da vodi delotvornu raspravu o nalazu i mišljenju sudskih veštaka, što bi po oceni Apelacionog suda, bilo neophodno upravo radi boljeg razjašnjenja činjeničnog stanja vezano za psihološki profil okrivljenog. Takođe, Apelacioni sud nalazi da se osnovano u žalbi ukazuje na to da je prvostepeni sud propuštajući da sasluša J.K i omogući odbrani da joj neposredno postavlja pitanja, propustio i da potpuno utvrdi činjenično stanje. Imajući u vidu nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Apelacioni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 

 

13. januar 2017. godine
ALEKSANDAR PAJOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 15/15 od 14. marta 2016. godine okr. Aleksandar Pajović je oslobođen od optužbe da je u nužnoj odbrani izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 11. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okr. Aleksandru Pajoviću je stavljeno na teret da je 12. oktobra 2007. godine, u kafiću u Beogradu – Borči, u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem afekta straha visokog intenziteta i sa suženjem svesti, pri čemu su sposobnosti okrivljenog da shvati značaj svoga dela, kao i njegove mogućnosti da upravlja svojim postupcima bile bitno smanjene, postupajući u nužnoj odbrani, odbijajući od svog dobra istovremeni protivpravni napad pokušao da liši života oštećenog A.A. na taj način što, kada su u kafić ušli oštećeni A.A. i njegov brat BB. i prišli okrivljenom, oštećeni A.A. mu je prislonio pištolj na glavu, a brat oštećenog B.B. ga je udario pištoljem po glavi, nakon čega ga je i oštećeni udarao, okrivljeni je iz pištolja koji je prethodno poneo sa sobom, ispalio tri projektila u oštećenog A.A. i tako mu naneo tešku telesnu povredu opasnu po život. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo 8. decembra 2016. godine presudu Kž1 1421/16 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno, na osnovu činjeničnog stanja, zaključio da okrivljeni u konkretnom slučaju nije imao drugu mogućnost da od svog dobra odbije istovremeni protivpravni napad, te da je u cilju otklanjanja istovremenog protivpravnog napada upravo primenio neophodno potrebnu odbranu. Ovo s toga što je okrivljeni bio ozbiljno napadnut od strane dva lica kako je to nesporno utvrđeno, te kako mu je oštećeni A.A. prislonio pištolj na glavu i kako su ga udarali oštećeni i svedok B.B, do te mere da je prema nalazu veštaka medicinske struke moglo doći do delimičnog nesećanja, a prema iskazu svedoka V.V. okrivljeni je bio unakažen, te kako je kritičnom prilikom i svedok B.B. kod sebe imao pištolj i život okrivljenog je očigledno bio ugrožen, a za postojanje oružja kod napadača je okrivljeni znao jer je to i video, te kako je dozivao u pomoć a niko mu nije pomogao, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da je okrivljeni u takvoj situaciji kada mu je život bio ozbiljno ugrožen postupao u nužnoj odbrani jer je preduzimao radnje koje su neophodno potrebne da od svog dobra odbije istovremeni protivpravni napad oštećenog A.A. i svedoka B.B. Pritom prvostepeni sud je pravilno prilikom zauzimanja ovakvog stava, imao na umu da je u konkretnom slučaju, okrivljeni bio u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem afekta straha visokog intenziteta i sa suženjem svesti, pri čemu je kod sebe imao pištolj iz koga je pucao u pravcu oštećenog. Ceneći sve napred izneto prvostepeni sud pravilno zaključuje da e okrivljeni u konkretnom slučaju postupao u nužnoj odbrani, te da delo za koje je optužen nije krivično delo, pa je pravilno okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo za koje je optužen.


 

10. januar 2017. godine
RADOVAN MILOSAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 90/14 od 25. decembra 2015. godine okr. Radovan Milosavljević je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 13. novembra 2013. godine, u Beogradu - Zemunu, pri izvršenju krivičnog dela razbojničke krađe lišio života oštećenu sada pok. D.R tako što je došao kod nje kao poznanice u kuću i zatražio joj novčanu pozajmicu u iznosu od 100,oo evra, pa kada mu je oštećena, pravdajući se da nema više, dala samo jednu novčanicu od 20,oo evra koju je izvadila iz sveske sa stola u dnevnoj sobi, okrivljeni je od nje zatražio još novca ali je oštećena odbila da mu da novac govoreći mu da nema više, zbog čega su počeli da se svađaju pa ju je okrivljeni tada odgurnuo i ona je pala i privremeno izgubila svest, nakon čega je okrivljeni, misleći da je oštećena mrtva, otvorio svesku iz koje je oštećena prethodno izvadila novac i u njoj našao još jednu novčanicu od 20,oo evra koju je oduzeo, a zatim je pregledao fioke i ormane u drugim dvema sobama u kući u nameri da pronađe i oduzme još novca i njegovim prisvajanjem pribavi sebi nemalu protivpravnu imovinsku korist, pa kada je oštećena u međuvremenu došla svesti i zatekla ga na delu krađe, počela je da viče i da ga napada a okrivljeni je u nameri da ukradenu stvar zadrži upotrebio silu protiv oštećene i lišio je života, nakon čega je okrivljeni njeno telo podigao sa poda na krevet i pokrio ga ćebetom, doveo u red pomereni tepih i stočić u dnevnoj sobi i napustio kuću oštećene odnevši sa sobom oduzeti novac. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 21. decembra 2016. godine, doneo je presudu Kž1 1481/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Radovana Milosavljevića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 4. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je olakšavajućim okolnostima koje je cenio na strani okrivljenog dao prenaglašeni značaj, dok otežavajućim okolnostima nije dao dovoljan značaj. S toga je Apelacioni sud uzeo u obzir sve te okolnosti, ali i činjenicu da je okrivljeni nakon izvršenog krivičnog dela pokušao da prikrije tragove tako što je oštećenu stavio u krevet, prekrio je ćebetom, vratio tepih i stočić u dnevnoj sobi u prvobitno stanje, složio papuče oštećene ispred kreveta i nastavio sa svojim uobičajenim aktivnostima, pa s obzirom na ovakvo držanje okrivljenoh posle učinjenog krivičnog dela, te posebnu upornost i bezobzirnost koju je ispoljio prilikom izvršenja krivičnog dela, jer je odgurnuo oštećenu usled čega je ona pala i izgubila svest, pa je misleći da je već mrtva nastavio sa traženjem novca po kući, ne pokušavajući da pomogne oštećenoj i ne razmišljajući o tome da odustane od izvršenja krivičnog dela, te kada se oštećena osvestila i usprotivila mu se, istu ponovo fizički napao i lišio je života sa posebnom agresivnošću, tako što je oštećenu zadavio rukama, usled čega je ista zadobila višestruke prelome rebara, što predstavlja preteranu i bezrazložnu surovost prema oštećenoj starici od 78 godina, to je Apelacioni sud preinačio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da će se samo ovakvom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.


 

10. januar 2017. godine
PRVOSLAV DAVINIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 682/13 od 3. marta 2016. godine okr. Prvoslav Davinić je oslobođen od optužbe da je izvršio tri krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, od čega jedno u saizvršilaštvo, dok je okr. Milun Kokanović oslobođen od optužbe da je izvršio jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioc u Beogradu okr. Prvoslavu Daviniću je stavljeno na teret da je kao službeno lice – ministar odbrane DZ SCG, iskorišćavanjem svog službenog položaja,:

  • dana 22. jula 2005. godine, u Beogradu, preduzeću „J“ iz Podgorice pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.617.686,oo USD, a državi Republici Srbiji naneo imovinsku štetu u tom iznosu, tako što je u postupku prodaje viškova streljačkog naoružanja Vojske SCG, iako su u postupku pismenog nadmetanja a potom i neposredne pogodbe, preduzeće „M“ iz Beograda i „MS“ iz Kragujevca ponudili znatno povoljnije cene što je i konstatovano u komisijskom izveštaju od 10. marta 2005. godine da se sa tim preduzećima zaključe ugovori, bez ikakvog opravdanog razloga i protivno stvarnom interesu zemlje, Vrhovnom savetu odbrane DZ SCG podneo pismeni predlog od 29. marta 2005. godine da se odobri prodaja preko preduzeća „J“ iz Podgorice koje je ponudilo cene manje za oko 28% u odnosu na navedene konkurente sa najpovoljnijim ponudama, obrazlažući takav predlog navodno najširim interesima državne zajednice, spremnošću preduzeća „J“ da odmah uplati avans od 30%  koji bi „bio veliki podsticaj našoj namenskoj industriji „navodno najavom kupca iz SAD – a za koga je „J“ kupovao naoružanje, dodatnih porudžbina našoj namenskoj industriji kao i stavom  preduzeća „M“ da „neće praviti smetnje da se izvoz predmetnih sredstava EVO dodeli preduzeću „J“, nenavodeći pritom da je takav stav vlasnik preduzeća „M“, nakon više anonimnih telefonskih pretnji, dao pod isključivim uslovom da „J“ plati iste cene koje je on ponudio, pa ne ja osnovu zaključka sa sednice VSO od 30. marta 2005. godine prvobitna odluka VP od 10. marta 2005. godine, izmenjena novom odlukom od 7. aprila 2005. godine da se ugovor zaključi sa preduzećem „J“, nakon čega je zaključen ugovor sa tim preduzećem 22. jula 2005. godine o komisionom izvozu za ukupnu cenu od 5.252.500,oo USD, koja je manja za ukupno 1.616.686,oo USD u odnosu na cene koje su ponudili navedeni komisijski prvobitno izabrani ponuđači.
  • dana 26. jula 2005. godine Republici Crnoj Gori pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.528.477,50 USD, a Republici Srbiji naneo imovinsku štetu u istom iznosu, tako što je postupivši protivno Ustavnoj povelji DZ SCG, te zaključcima Vlade RS, aktom od 26. jula 2005. godine dao saglasnot da se devizna sredstva od 1.528.477,50 USD, koja je preduzeću „J“ iz Podgorice 10. maja 2005. godine uplatila na poseban račun Ministarstva finansija RCG, prihvate kao uplaćeni avans od 30% po komisionom ugovoru o izvozu naoružanja od 22. jula 2005. godine, te odobrio da na osnovu te saglasnosti, Uprava za snabdevanje Ministarstva odbrane pristupi realizaciji tog ugovora, iako je znao da je svo predmetno naoružanje, kao imovina DZ SCG koja se nalazi isključivo na teritoriji RS, po teritorijalnom principu imovina Srbije, te da se stoga sva novčana sredstva ostvarena prodajom tog naoružanja moraju uplatiti na poseban predračun u okviru konsolidovanog računa trezora RS kod Narodne banke Srbije,
  • tokom maja i juna 2005. godine, zajedno sa okr. Milunom Kokanovićem kao službenim licem – pomoćnikom ministra odbrane DZ SCG za materijalne resurse, iskorišćavanjem svog službenog položaja, general majoru Lj.J, pribavili imovinsku korist od 26.628,34 evra, a Ministarstvo odbrane DZ SCG naneli imovinsku štetu u tom iznosu, tako što su, nakon što je Lj.J, kao kupac, posredstvom komisionara preduzeća „J“ iz Podgorice sa preduzećem „P“ iz Beograda kao prodavcem, zaključio ugovor od 18. aprila 2005. godine u kupoprodaji dvosobnog stana u Podgorici za cenu od 69.335,04 evra, okr. Davinić, iako je znao: da su navedeni ugovori zaključeni u privatnoj režiji Lj.J, bez ikakvog učešća nadležnih organa MO DZ SCG, da se prema važećem Pravilniku o načinu, kriterijumima i merilima za davanje stanova u zakup i dodeljivanja stambenih zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u MO i VSCG ne mogu dodeliti dve ili više stambenih jedinica iz Vojnog stambenog fonda, da Lj.J. već koristi dvosoban stan iz Vojnog stambenog fonda u Podgorici, kao zakupac na neodređeno vreme, te da je Odeljenje za stambene poslove MO SCG prihvatilo Lj.J. zahtev za dodelu pripadajućeg četvoroiposobnog stana uz uslov da u vojni stambeni fond vrati pomenuti stan u Podgorici – mimo utvrđene rang liste i bez odgovarajuće odluke Odeljenja za stambene poslove MO SCG o dodeli stana, doneo rešenje od 4. maja 2005. godine kojim je retroaktivno odobrio „da se za potrebe konačnog rešavanja stambenog pitanja Lj.J. posredstvom preduzeća „J“ iz Podgorice, pribave kupovinom na navedeni dvoiposoban stan u Beogradu i dvosoban stan u Podgorici koje je Lj.J. već kupio, te da se u svrhu realizacije rešenja računovodstveni centar MO kupoprodajne cene tih stanova uplati preduzeću „J“, nakon čega je okr. Milun Kokanović, koji je takođe znao za sve prethodne navedene činjenice doneo rešenje od 6. juna 2005. godine kojim je bez osnova smanjio plan Uprave za snabdevanje MO za iznos od 261.628,34 evra, a za isti iznos uvećao plan uprave za infrasktrukturu MO, naznačivši da je taj iznos namenjen za potrebe Vojno građevinskog centra Podgorica, čime je faktički odlučio da se pomenuti stanovi u svojini Lj.J. plate budžetskim sredstvima Uprave za snabdevanje MO, iako se on u Odeljenju za stambene poslove MO i dalje evidentira kao lice sa neadekvatno rešenom stambenom potrebom, kome pripada pravo na dodelu četvoiposobnog stana u zakup na neodređeno vreme. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 5. decembra 2016. godine rešenje Kž1 1071/16 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Višeg javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer u pogledu odlučnih činjenica nisu dati jasni razlozi, pa se zaključak prvostepenog suda da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete za sada ne može prihvatiti. Imajući u vidu napred navedeno prvostepena presuda je ukinuta i dat je nalog prvostepenom sudu da u ponovnom postupku ponovo izvede sve predložene dokaze, sasluša u svojstvu svedoka pomenute članove Visokog saveta odbrane – Filipa Vujanovića, Svetozara Marovića i Borisa Tadića, te da svestranom ocenom izvedenih dokaza, posebno imajući u vidu njihov kvalitet i dajući karakter odlučnih činjenicama onim činjenicama koje se odnose na postupanje okrivljenih opisano u dispozitivu optužnice, pravilno utvrdi činjenično stanje.


 

9. januar 2017. godine
BOJAN VASILEV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 854/14 od 4. marta 2016. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. KZ  okr. Bojan Vasilev je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, okr. Željko Aćimović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je okr. Slobodan Ivanović zbog izvršenja  navedenog krivičnog dela i krivičnog dela teške krađe iz člana 204, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, a zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ okr. Saša Stanojlović i Milan Đurđević su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 30.000,oo dinara, dok su okr. Miloš Tamindžić i Aleksandar Cerović osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu i 7 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 30.000,oo dinara. Takođe, prvostepenom presudom okr. Vasilev, Ivanović i Aćimović su obavezani da oštećenoj banci „V“ na ime imovinsko – pravnog zahteva solidarno plate iznos od 7.180.000,oo dinara;
  •  zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo pomaganjem iz člana 206, stav 2. KZ, okr. Dejan Grujić i Darko Janković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 2 meseca, okr. Saša Stojilović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 5 meseci, dok su okr. Radoman Bulatović i Dalibor Grujić zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela teške krađe iz člana 204, stav 1. KZ osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci;
  • okr. Dalibor Krstić je zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. KZ je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca;
  • zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 2. KZ okr. Igor Gomirac je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 8 meseci;

Okrivljeni Bojan Vasilev, Slobodan Ivanović i Željko Aćimović su oglašeni krivim što su 12. jula 2010. godine, u selu Draževac, GO Obrenovac, na putu za Vranić, upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život D.V. i I.K, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli novac u ukupnom iznosu od 7.180.000,oo dinara, vlasništvo oštećene banke „V“ i službeni pištolj, vlasništvo firme „S“, u nameri da prisvajanjem gore navedenog novca pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, u kojem izvršenju krivičnog dela su im pomogli okr. Dalibor Grujić, Dejan Grujić, Radoman Bulatović, Saša Stojilović i Darko Janković.

Okrivljeni Dalibor Krstić je oglašen krivim što je 11. oktobra 2010. godine, nakon što su u Lazarevcu, okr. Aleksandar Cerović, H. N, Radoman Bulatović i Dalibor Gruji, u grupu, a po prethodnom dogovoru, pretnjom da će neposredno napoasti na život A.A. oduzeli na štetu vlasnika zlatare „A“ zlatan i srebrni nakit u vrednosti od oko 120.000,oo evra, u nameri da prisvajanjem gore navedenih pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, nakon kojeg izvršenja krivičnog dela je okr. Dalibor Krstić pružio pomoć učinicima krivičnog dela prikrivajući sredstva kojima je delo učinjeno, kao i oduzeti nakit – srebro.

Okrivljeni Igor Gomirac, Radoman Bulatović, Dalibor Grujić i Slobodan Ivanović su oglašeni krivim što su 23. septembra 2010. godine, u selu Radljevo, SO Ub, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli od oštećenog A.I. traktor, proizveden 1989. godine, u nameri da prisvajanjem gore navedenog traktora pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Okrivljeni Saša Stanojlović, Milan Đurđević, Miloš Tamindžić i Aleksandar Cerović su oglašeni krivim što su:

- dana 24. aprila 2008. godine, u Beogradu – Ostružnica, pretnjom da će napasti neposredno na život J.I. i Z.A, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli novac u ukupnom iznosu od 899.370,oo dinara na štetu JP PTT Srbije, u nameri da prisvajanjem tog novca pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

- u vremenskom periodu od 23. do 24. aprila 2008. godine, u Beogradu, SO Obrenovac, na parking prostoru, bez pristanka ovlašćenog lica – vlasnika A.P, koristili tuđe motorno vozilo, a po prethodnom dogovoru.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Predrag Batas i Dragan Lazarević su oslobođeni od optužbe da su 12. jula 2010. godine, u selu Draževac, GO Obrenovac, izvršili krivično delo razbojništvo iz čklana 206, stav 2. KZ, dok je prema okr. Bojanu Vasilevu, Bojanu Ivanoviću, Daliboru Grujiću, Dejanu Grujiću, Radomanu Bulatoviću, Igoru Gomircu, Daliboru Krstiću, Vitomiru Jakšiću i Aleksandtu Ceroviću odbijena optužba da su u periodu od avgusta meseca do 9. oktobra 2010. godine izvršili svako ponaoson po tri krivična dela dogovor za izvršenje krivičnog dela iz člana 345. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, branioci okr. Bojana Vasileva, Slobodana Ivanovića, Radomana Bulatovića, Dalibora Grujića, Željka Aćimovića, Aleksandra Cerovića, Dalibora Krstića, Dejana Grujića, Saše Stojilovića, Miloša Tamindžića, Darka Jankovića, Saše Stanojlovića i Milana Đurđevića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 28. oktobra 2016. godine doneo je presudu Kž1 833/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnim sankcijama u odnosu na okr. Bojana Vasileva, Radomana Bulatovića i Dalibora Grujića tako što je zadržavši im kao pravilno utvrđene kazne na koje su osuđeni prvostepenom presudom uzeo kao utvrđene kazne izrečene pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 166/14 od 3. oktobra 2014. godine u istom postupku, te je okrivljene osudio na jedinstvene kazne zatvora i to: okr. Bojana Vasileva  na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci, okr. Radomana Bulatovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci, a okr. Dalibora Grujića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 


 

 

 

detaljnije

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)