Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.04.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2017.

21. april 2017. godine
JASMINA CVETKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 969/14 od 4. oktobra 2016. godine okr. Jasmina Cvetković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljena Jasmina Cvetković je oglašena krivom što je 16. oktobra 2014. godine, u Beogradu, pri čemu su joj sposobnosti shvatanja značaja dela i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene do stepena bitno ali ne i bitno, lišila života oštećenog pok. M.T, sa kojim je bila u intimnoj vezi, na taj način što je nakon svađe ispred zgrade nogom šutnula oštećenog dva puta u predelu butine nakon čega je oštećeni ušao u zgradu i otišao do stana pa je okrivljena sa oštećenim ušla u stan, gde su nastavili da se svađaju, pa je okrivljena nožem osam puta ubola oštećenog po telu nanevši mu teške telesne povrede opasne po život od kojih je oštećeni na licu mesta preminuo.  

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljene.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. marta 2017. godine presudu Kž1 91/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 


 

21. april 2017. godine
MILjAN ĐURAŠINOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 755/16 od 28. decembra 2016. godine okr. Miljan Đurašinović je zbog izvršenja 23. februara 2016. godine krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 7 meseci, te je od okrivljenog oduzet pištolj sa 12 komada metaka. Prema okrivljenom je produžen pritvor koji može trajati do upućivanja istog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

Takođe, prema okr. Miljanu Đurašinoviću je odbijena optužba da je 23. februara 2016. godine izvršio još jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Prvi osnovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 21. marta 2017. godine doneo je presudu Kž1 290/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, i okr. Miljana Đurašinovića zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je u delu kojim je prema okrivljenom odbijena optužba da je izvršio još jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194, stav 3. KZ prvostepena presuda, zbog bitne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. Pritvor je produžen prema okrivljenom do dalje odluke suda. 


 

13. april 2017. godine
DANIJEL KIŠMARTON I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 18/15 od 21. juna 2016. godine okr. Danijel Kišmarton je zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ i, u saizvršilaštvu, produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Živko Adrijan zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. Takođe, od okr. Danijela Kišmartona je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 13.500,oo evra, te su on i okr. Živko Adrijan obavezani da solidarno isplate iznos od 5.156.136,44 dinara, koliko iznosi imovinska šteta pričinjena budžetu Republike Srbije.

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je u svojstvu službenog lica, kao predsednik opštine Alibunar i organ ovlašćen za donošenje i potpisivanje odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Alibunar:

  • u vremenskom periodu od oktobra meseca 2009. godine do 4. oktobra 2011. godine, u Alibunaru i Pančevu, u više navrata neposredno zahtevao i primio poklon za sebe da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti i
     
  • u vremenskom periodu od oktobra meseca 2009. godine do 15. jula 2011. godine, u Alibunaru, zajedno sa okr. Živkom Adrijanom, kao predsednikom Komisije za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Alibunar, iskorišćavanjem svojih službenih položaja, sa više radnji izvršenja koje predstavljaju celinu zbog istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije i jedinstva mesta, pribavili drugome imovinsku korist u ukupnom iznosu većem od 1.500.000,oo dinara.
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branioci okrivljenih.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 10. marta 2017. godine presudu Kž1 1402/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu imovinsko-pravnog zahteva, i to tako što je Republiku Srbiju uputio na parnični postupka radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva, a u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi, od okr. Danijela Kišmartona, u korist budžeta Republike Srbije, oduezo imovinsku korist u iznosu od 8.500,oo evra. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o imovinsko – pravnom zahtevu, podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov za presuđenje u tom delu, te je odlučeno da se oštećena Republika Srbija – Ministarstvo finansija i Ministartsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upute na parnični postupak.


 

13. april 2017. godine
L.R.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 93/16 od 16. januara 2017. godine okr. L.R. je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni L.R. je oglašen krivim što se 22. septembra 2015. godine, u Vlaškom Dolu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj, da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljao putničkim vozilom u stanju potpune alkoholisanosti sa 3,16 promila alkohola u krvi, usled kog dejstva alkohola je bio nesposoban da bezbedno upravlja putničkim vozilom, postupivši suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, državnim putem, iz pravca Smederevske Palanke ka Smederevu, nedozvoljenom brzinom od 77km/č, u naseljenom mestu gde je brzina ograničena na 50 km/č i pri tom se nije kretao desnom stranom kolovoza u smeru kretanja, već je za kretanje koristio  levu stranu kolovoza usled čega je prilikom izlaska iz krivine u desno, na levoj strani kolovoza, prednjim delom vozila udario u prednji deo putničkog vozila kojim je upravljao Z.I, a koje vozilo se kretalo iz pravca Smedereva ka Smederevskoj Palanci, brzinom od 45 km/č, usled kog kontakta je to vozilo odbačeno sa puta na travnatu površinu sa desne strane kolovoza, gledano iz pravca Smedereva gde je udarilo u radnu mašinu, a zatim se odbilo i zaustavilo na travnatoj površini, usled čega je vozač tog putničkog vozila zadobio povrede od kojih je preminuo.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Smederevu, oštećeni i branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. aprila 2017. godine doneo je presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. L.R, zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je žalba oštećenih odbačena kao nedozvoljena. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, te je tako od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da isti do sada nije osuđivan, da se pred sudom korektno držao, te da je otac tri maloletna deteta, kao i da je nezaposlen, dok otežavajućih okolnosti nije našao. Međutim, utvrđenim olakšavajućim okolnostima prvostepeni sud je, prema oceni Apelacionog suda, dao preveliki značaj, u odnosu na težinu krivičnog dela, što se osnovano ukazuje žalbom javnog tužioca, pa je s toga, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno i stepen krivice okrivljenog, istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, nalazeći da je kazna u navedenom trajanju nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.
 

 

10. april 2017. godine
DENIS PAVLOV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 39/14 od 13. aprila 2016. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, dva krivična dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ okr. Denis Pavlov je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci, okr. Negomir Urošević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 4 meseci, a okr. Dušan Davidović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 2 meseca, dok je okr. Dejan Mihailović zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Denis Pavlov, Negomir Urošević i Dušan Davidović su oglašeni krivim što su 25. jula 2013. godine, u Beogradu, ispred splava „S“, kao radnici obezbeđenja, ispred splava, fizički nasrnuli i udarili rukama i nogama po glavi i telu oštećenog Fedora Frimermana, pa kada je oštećeni od udaraca pao, nastavili su da ga šutiraju, udaraju po glavi i telu i da ga gaze po grudima, nanoseći oštećenom tešku telesnu povredu opasnu po život, od kojih je preminuo na licu mesta.

Takođe, okr. Denis Pavlov, Dejan Mihajlović, Negomir Urošević i Dušan Davidović su oglašeni krivim što su 25. jula 2013. godine, u Beogradu, ispred spava „S“, nakon izlaska sa splava, oštećene M.M, a okr. Pavlov, Urošević i Mihailović oštećenog N.G. fizički napali, udarali ih rukama i nogama kao sredstvom podobnim da telo teško povredi po glavi i telu, usled čega je oštećeni M.M. zadobio tešku telesnu povredu, a N.G. laku telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Denis Pavlov, Dejan Mihailović i njihovi branioci, kao i branioci okr. Dušana Davidovića i Negomira Uroševića.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 16. marta 2017. godine rešenje Kž1 116/17 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom tužioca ukazuje da su nejasni razlozi na osnovu kojih je prvostepeni sud izveo zaključak da su okrivljeni, kada je u pitanju krivično delo izvršeno na štetu pok. Fedora Frimermana,  koje je tužilac optužio kao krivično delo teško ubistvo izvršeno sa direktnim umišljajem prekvalifikovao zaključivši da je reč o krivičnom delu teška telesna povreda kvalifikovana smrću u pogledu koje su okrivljeni postupali sa svesnim nehatom, ali je propustio da razmotri eventualno postojanje eventualnog umišljaja na strani okrivljenih u odnosu na lišenje života sada pok. Fedora Frimermana. O mogućem postojanju ovog oblika krivice prvosteneni sud nije dao nikakve razloge iako su upravo eventualni umišljaj i svesni nehat i u teoriji i u praksi oblici krivice koje je nejteže razgraničiti i u pogledu čijeg postojanja se redovno pojavljuje dilema u ovakvim slučajevima pa tako i u pogledu smrtne posledice sada pok. Fedora Frimermana.

Takođe, po nalaženju Apelacionog suda, se osnovano žalbom tužioca ukazuje da je nejasno kako je prvostepeni sud u konkretnom slučaju zaključio da ne postoji bezobzirno nasilničko ponašanje na strani okrivljenih i to na osnovu okolnosti da okrivljeni u odnosu na sada pokojnog nisu primenjivali nikakva druga sredstva niti načine drugačije prema M.M. i N.G, koristeći ruke, noge i svoju fizičku snagu i veštinu, te da za ove krajnje teške posledice po Fedora Frimermana nije bilo nekog posebnog povoda ni motiva. Dakle, imajući na umu brutalnost koju su okrivljeni primenili kritičnom prilikom prema oštećenima, te ravnodušnost prema zaštićenom dobru u ovom konkretnom slučaju koja se ogleda u činjenici da su okrivljeni tukli oštećene koji nisu pružali otpor, koji su u nekim trenucima bili i bez svesti, te imajući takođe na umu i činjenicu da se navedeni događaj dešavao na otvorenom prostoru gde je bilo i prolaznika i lica koja su izlazili sa splava, ostaje nejasno kako prvostepeni sud zaključuje da u konkretnom slučaju okrivljeni nisu postupali bezobzirno i nasilnički, te da nisu takvim ponašanjem ugrožavali spokojstvo građana, a posebno teže remetili javni red i mir.

Apelacioni sud je našao i da se osnovano izjavljenim žalbama okrivljenih i njihovih branilaca ukazuje da su razlozi presude u jednom delu protivrečni izreci budući da je prvostepeni sud okr. Pavlova, Uroševića i Davidovića oglasio krivim da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teška telesna povreda, a da pritom u činjeničnom opisu nije naveo povredu odnosno prelom leve glačice na potiljačnoj kosti koju navodi u obrazloženju pobijane presude.
 

 

6. april 2017. godine
NENAD GRUJOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 933/14 od 22. marta 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. KZ okr. Nenad Grujović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 4.003.000,oo dinara, dok su okr. Vladimir Stanić i Branislav Andrić oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 4. KZ, te je okr. Branislav Andrić oslobođen od optužbe da je izvršio i krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 3. KZ. Takođe, prema okr. Nenadu Grujoviću, Vladimiru Staniću i Branislavu Andriću je odbijena optužba da su 16. decembra 2005. godine izvršili krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ i krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 356, stav 1, tačka 5. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Nenad Grujović je oglašen krivim što je 24. marta 2006. godine, u Beogradu, zajedno sa NN izvršiocem, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećenih D.M. i V.B, oduzeo vreću sa novcem namenjenu za isplatu penzija u iznosu od 4.003.000,oo dinara u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, na taj način što je zajedno sa NN izvršiocem došao na lice mesta vozilom, pa kada su ranici obezbeđenja oštećeni D. M. i V.B, koji su vršili transport novca, izašli iz vozila i krenuli prema stepeništu koje vodi do ulaza u poštu, okr. Grujović i NN izvršilac, koji su njihov dolazak čekali u neposrednoj blizini, krenuli ka njima i to tako što je jedan stao na vrh stepeništa sa vatrenim oružjem koje je usmerio u pravcu oštećenih koji su se u tom trenutku nalazili na stepeništu, a drugi trčeći prilazi oštećenima sa leđa držeći u ruci vatreno oružje, te ispaljuje jedan projektil, nakon čega je radnik obezbeđenja R.T, dotrčavši do podnožja stepeništa, ispalio projektil iz službenog pištolja, kada između njih dvojice dolazi do razmene vatre, pa je jedan od projektila pogodio oštećenog V.B. u predelu glave, usled koje povrede je preminuo istog dana, dok je oštećeni D.M. sam legao na plato iznad stepeništa, nakon čega su okr. Grujović i NN učinilac uzeli vreće sa novcem i trčeći krenuli da se udaljavaju sa lica mesta, te je R.T. krenuvši za njima ispalio više projektila iz službenog pištolja u njihovom pravcu i jedan od projektila pogađa okr. Grujovića, a potom on i NN učinilac beže sa lica mesta, te jedan od njih uzvraća paljbu prema R.T, kada ponovo jedan od projektila koji je ispalio R.T. pogađa okr. Grujovića,  nakon čega su okr. Grujović i NN učinilac ušli u vozilo, te se sa oduzetim novcem udaljili sa lica mesta.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Vladimiru Staniću i Branislavu Andriću je stavljeno na teret da su 24. marta 2006. godine, u Beogradu, prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništva lišili životom radnika obezbeđenja PTT pošiljke V.B. i tom prilikom oduzeli vreću sa novcem namenjenim za isplatu penzija u iznosu od 4.003.000,oo dinara u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Grujović i branioci okr. Nenada Grujovića.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. februara 2017. godine presudu Kž1 1418/16 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 

 

5. april 2017. godine
MILAN KRASIĆ I DR.

 

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 626/14 od 10. juna 2016. godine okr. Milan Krasić, Marko Isaković i Vladimir Maljković su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114, stav 1. tačka 3. KZ. Predstavnik porodice oštećenih je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 29. marta 2017. godine doneo je presudu Kž1 1390/16 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Marka Isakovića i Vladimira Maljkovića, a preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Milana Krasića i istog, zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Prema okr. Milanu Krasiću je rešenjem Apelacionog suda određen pritvor. Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Milana Krasića, a nakon svestrane analize svih izvedenih dokaza tokom prvostepenog krivičnog postupka, te nakon ocene izvedenih dokaza na pretresu pred ovim sudom, Apelacioni sud je našao da je nesumnjivo dokazano da je okr. Krasić, a po prethodnom dogovoru sa NN licima sa umišljajem lišio života Ivana Perovića  i doveo u opasnost život oštećenog Đ.S.

Apelacioni sud je utvrdio šta je prethodilo kritičnom događaju  od 22. oktobra 2011. godine, činjenicu da je okr. Krasić bio jedan od vođa navijačke grupe „Alkatraz“, a pok. Ivan Perović bio pripadnik navijačke grupe „Zabranjeni“. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da je pok. Perović zajedno sa oštećenim Đ.S. i još dvojicom mladića videvši pripadnike navijačke grupe „Alkatraz“ na splavu „B“ iz straha krenuli da se vraćaju kući. Na raskrsnici kod Fontane približio im se automobil marke „Audi“ u kojem se nalazilo najmanje četvoro lica od kojih je, a što je nesumnjivo utvrđeno jedan bio okr. Milan Krasić, koji je sedeo na mestu suvozača i obratio se oštećenima, nakon čega su on i NN lice koje se nalazilo iza njega otvorili vatru iz pištolja i tom prilikom lišili života Ivana Perovića i telesno povredili Đ.S. i time doveli u opasnost živote više lica, budući da su se u neposrednoj blizini nalazila još dva lica, čime je izzvršio krivično delo teško ubistvo.

Okrivljeni Marko Isaković je pravnosnažno oslobođen optužbe da se nalazio na mestu iza okr. Krasića i pucao na oštećene, kao i okr. Vladimir Maljković kojem je bilo stavljeno na teret da je upravljao vozilo marke „Audi“ jer, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud nije bilo nesumnjivih dokaza koji bi potvrđivali navode optužnice.
 

 

detaljnije

3.03.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2017.

31. mart 2017. godine 
DRAGOLjUB MILOŠEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 704/15 od 8. novembra 2016. godine okr. Dragoljub Milošević je zbog izvršenja, u periodu od 18. januara 2007. godine do 18. januara 2014. godine, produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. marta 2017. godine presudu Kž1 50/17 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 

31. mart 2017. godine 
DENIS PARAĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 837/14 od 14. juna 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214, stav 3. KZ okr. Denis Parać je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Dane Dopuđa osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Okrivljeni Denis Parać i Dane Dopuđa su oglašeni krivim što su 28. aprila 2014. godine, u restoranu u Beogradu, pokušali da prinude oštećenog A.A. da im na štetu svoje imovine da iznos od 70.000,oo evra, pa su, a nakon prodaje jahte od strane oštećenog, a na ime i u korist B.B, grčkom kupcu za iznos od 183.000,oo evra, dana 20. avgusta 2014. godine doputovali u Beograd i oko 22,30 časova ispred ulaza u zgradu gde oštećeni ima stan zajedno prišli oštećenom, kada je okr. Parać više puta udario oštećenog otvorenom šakom u predelu glave, pri čemu je kod sebe imao nož, da bi okr. Dopuđa, u strahu da ne naiđe neko od prolaznika, predložio da idu u stan kod oštećenog, gde su od njega zahtevali da pozove B.B, da bi potom 22. avgusta 2014. godine oštećeni pozvao B.B, koji je kod njega došao u stan gde su već čekali okrivljeni i to okr. Dopuđa u stanu, dok je okr. Parać čekao ispred stana, koji je potom B.B. uvukao u stan zahtevajući novac od prodaje jahte, pri čemu je okr. Parać sve vreme pretio A.A. i B.B, a okr. Dopuđa verbalno podržavao pretnje okr. Paraća na taj način što su okrivljeni zajedno tražili novac od prodaje jahte iz kog razloga je oštećeni, u strahu za svoj život i pristao i preuzeo na sebe da će spremiti 70.000,oo evra, pa su 26/27. avgust 2014. godine okrivljeni pozvali više puta A.A. na njegov broj telefona i u razgovorima se raspitivali da li je oštećeni spremio novac, da bi 28. avgusta 2014. godine u pre podnevnim časovima A.A. pozvao okr. Dopuđu, rekao da je spremio deo novca u iznosu od 30.000,oo dolara i rekao da će ih čekati u bašti restorana i istog dana okrivljeni su došli na dgovoreno mesto, seli za sto zajedno sa oštećenim gde je okr. Parać od oštećenog preuzeo koverat sa novcem gde su se nalazile novčanice od po 100,oo dolara, u ubeđenju da se radi o dgovorenoj sumi, pa nakon što je pregledao sadržaj, stavio koverat u torbu koju je imao sa sobom, kada su i lišeni slobode od strane policijskih službenika PU za grad Beograd, kada je od njih i oduzet koverat u kojem su se nalazile novčanice koje su prethodno bile popiane.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. februara 2017. godine rešenje Kž1 1438/16 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbama branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi, a s tim u vezi razlozi presude su protivrečni izreci, dok su istovremeno razlozi koji su dati u presudi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a što je za posledicu imalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
 

28. mart 2017. godine 
ALEKSANDAR IVICA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K. br. 399/16 od 26. septembra 2016. godine okr. Aleksandar Ivica je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. i 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti lekara specijaliste opšte hirurgije u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branilac okrivljenog.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 23. februara 2017. godine doneo je presudu Kž1 1529/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Aleksandra Ivicu oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. i 1. KZ, dok je žalba Osnovnog javnog tužioca u Pančevu odbačena kao nedozvoljena imajući u vidu da je Apelacioni javni tužilac obavestio sud da odustaje od žalbe. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Pančevu okr. Aleksandru Ivici je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 10. do 15. marta 2006. godine, u Opštoj bolnici u Pančevu, kao lekar specijalista opšte hirurgije, pri pružanju lekarske pomoći očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, usled čega je nastupila smrt jednog lica, tako što je postupajući prema pacijentkinji, sada pok. A.A, koju je primio na odeljenje Opšte bolnice Pančevo gde je bio zaposlen u svojstvu specijaliste opšte hirurgije, dana 10. marta 2006. godine, pri pružanju pomoći ovoj pacijentkinji, koja se žalila na jake bolove u predelu trbuha i povišenu temperaturu, a nakon obavljenog kliničkog pregleda i dijagnostičkih postupaka neadekvatno lečio, te je nakon utvrđenog činjeničnog stanja kod pacijentkinje propustio da utvrdi razloge jakih bolova u predelu stomaka pacijentkinje, mada su postojali medicinski pokazatelji zapaljenskog procesa u trbuhu, već je primenio prema pacijentkinji neadekvatnu terapiju kojim postupkom je zamaskirao kliničku sliku zapaljenskog procesa u trbušnoj duplji  akutno zapaljenje crvuljka, i time načinio ključni stručni propust, te otežao postavljanje adekvatne dijagnoze u daljem toku lečenja pacijentkinje u OB Pančevo, da bi 12. marta 2006. godine, kao ordinirajući lekar pokojnoj oštećenoj, i kao dežurni lekar na odeljenju hirurgije, nakon pregleda pacijentkinje, u jutarnjim časovima, kojoj se zdravstveno stanje nije poboljšavalo, ukinuo antibiotsku terapiju koja joj je bila prepisana bez da je naložio dalje analize u cilju postavljanja prave dijagnoze i utvrđivanja uzroka njenog stanja, usled čega je u večernjim časovima došlo do porasta telesne temperature kod pacijentkinje i pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, kada je okrivljeni nastavio dežurstvo do 13. marta 2006. godine, bez obilaska pacijentkinje i vršenja kliničkog pregleda iste, da bi 13. marta 2006. godine, prilikom predaje smene, referisao, kao ordinirajući lekar, na jutarnjem sastanku lekara, da bi trebalo da se utvrdi da li su kod pacijentkinje tegobe ginekološkog karaktera, s obzirom na to da se ista porodila pre dva i po meseca carskim rezom, nakon čega 14. marta 2006. godine, pošto je ginekološkim pregledom utvrđeno da tegobe kod pacijentkinje nisu ginekološkog porekla, uz konstataciju ginekologa da je trbuh kod pacijentkinje „lako osetljiv na dublju palpaciju u predelu crvuljka“, okrivljeni ne postavlja sumnju u akutno zapaljenje crvuljka (slepog creva) i ne vrši hirurški pregled kako bi proverio da li je došlo do promene u kliničkom nalazu na trbušnim organima, pa je 15. marta 2006. godine pacijentkinju, nakon CT snimka toraksa i abdomena, usled pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, uputio u Urgentni centar – Odeljenje vaskularne hirurgije, pa je tako A.A. u teškom opštem stanju primljena u Urgentni centar, gde je postavljena sumnja na akutni apendicitis sa defansom prednjeg trbušnog zida, usled čega je 16. marta 2006. godine u Urgentnom centru operisana, a po otvaranju abdomena utvrđena je perforacija i gangrena slepog creva, sa trbuhom prepunim gnojnog sadržaja i sa znacima upale trbušne maramice, da bi nakon toga 20. marta 2006. godine nastupila smrt pacijentkinje A.A, uzrokovana komplikacijama ARDS – om i promenama na organima nastalim usled šoka, što je posledica difuznog zapaljenja trbušnice zbog provale gangrenoznog zapaljenog crvuljka, što je u direktnoj uzročno – posledičnoj vezi sa sa neadekvatnim lečenjem pacijentkinje na odeljenju hirurgije OB Pančevo.  

Po nalaženju Apelacionog suda, nema dovoljno dokaza da je okr. Aleksandar Ivica kao lekar specijalista opšte hirurgije pri pružanju lekarske pomoći uopšte očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijentkinje, odnosno da je smrt pacijentkinje u direktnoj uzročno – posledičnoj vezi sa neadekvatnim lečenjem pacijentkinje od strane okrivljenog, zato što nije blagovremeno prepoznao akutno zapaljenje crvuljka kod pacijentkinje i nije preduzeo adekvatne mere lečenja oboljenja.

Naime, kod činjenice da iz svih nalaza sudskih veštaka proizlazi da se radi o atipičnom zapaljenju crvuljka, u kom slučaju je otežano dati dijagnozu, da je okrivljeni izvršio prilikom prijema pacijentkinje sve analize, da je okrivljeni odredio terapiju, da je bio dežuran samo prilikom prijema 10. marta 2006. godine i u nedelju 12. marta 2006. godine, a da su ostalim danima u lečenju oštećene postupali i ostali hirurzi Opšte bolnice Pančevo, nema dokaza da je okrivljeni očigledno nesavesno postupao. Ovome treba dodati i činjenicu, koja proizlazi iz nalaza i mišljenja Medicinskog fakulteta u Nišu, da je pacijentkinja primljena na Odeljenje hirurgije UK KC Srbije u Beogradu 15. marta 2006. godine, a da je hirurška intervencija obavljena 16. marta 2006. godine, na oko dvanaest i po sati posle prijema pacijentkinje, da su za to vreme obavljeni dodatni pregledi i analize. Dakle, kod ovakvog stanja stvari ne može se govoriti o ključnom propustu lekara koji je primio pacijentkinju 10. marta 2006. godine, odnosno nije utvrđeno da su njegove radnje posledica očigledno nesavesnog postupanja, a što je dovelo do smrti oštećene.

 

23. mart 2017. godine 
BRANKO GLEDOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 12/16 od 4. oktobra 2016. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. KZ okr. Branko Gledović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u pomaganju okr. Milan Filipović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, a okr. Aleksandar Miličević na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Takođe, prema okr. Branku Gledoviću je izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 3 godine i to tako da ne može da se bavi pozivom profesora – predavača u bilo kojoj školi na teritoriji Republike Srbije, te je od ostog oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 1.410,oo evra.

Okrivljeni Branko Gledović je oglašen krivim što je u više navrata i to tokom septembra meseca 2008, 2010. i 2011. godine kao službeno lice, u svojstvu saradnika u nastavi Visoke poslovne škole strukovnih studija u Valjevu, na predmetu „Kvantitativne metode“, zahtevao  posredno preko okr. Milana Filipovića, studenta Visoke poslovne škole strukovnih stduija u Valjevu i okr. Aleksandra Miličevića, koji su mu pomogli da izvrši krivično delo, stvarajući mu uslove da primi novčanu korist, kako bi okr. Gledović u okviru svog službenog ovlašćenja izvršio službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti – lažno prikazivanje činjenice okr. Jovašević, profesoru na predmetu „Kvantitativne metode“, da je kao saradnik u nastavi na navedenom predmetu izvršio prethodnu proveru znanja studenata, iako je znao da to nije učinio, kako bi im ona svojim potpisom u indeksu i zapisniku overila polaganje ispita.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Valjevu, okr. Branko Gledović i njegov branilac, kao i branilac okr. Milana Filipovića i Aleksandra Miličevića.  
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 1. februara 2017. godine doneo je presudu Kž1 1645/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. KZ okr. Branka Gledovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u pomaganju okr. Milana Filipovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a okr. Aleksandra Miličevića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnim sankcijama, pravilno je prvostepeni sud na strani sve trojice okrivljenih utvrdio sve olakšavajuće kao i otežavajuće okolnosti. Međutim, prvostepeni sud je dao neadekvatan značaj olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenih. Naime, pored činjenice da su sva trojica okrivljenih relativno mladi ljudi, kojim okolnostima prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj, te kako je propustio da ceni i protek vremena od izvršenja dela – oko 7 godina, to je Apelacioni sud, u delu odluke o krivičnim sankcijama, preinačio prvostepenu presudu, pri čemu je okr. Filipoviću i Miličeviću ublažio kazne ispod zakonskog minimuma, nalazeći da se napred navedene olakšavajuće okolnostima, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, pokazuju naročito olakšavajućim, nalazeći da će se ovakvim kaznama, u odnosu na svu trojicu okrivljenih postići svrha kažnjavanja. 

 

23. mart 2017. godine 
DEJAN SIMEUNOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 66/12 od 27. juna 2014. godine okr. Dejan Simeunović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ jer nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani. Radi zaštite opšte bezbednosti izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja sa jednim metkom u ceni i okvirom sa četiri metka. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Pančevu.
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA
 
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 18. oktobra 2016. godine doneo je presudu Kž1 1287/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dejana Simeunovića, zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja sa jednim metkom u cevi i okvirom od četiri metka. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Dejan Simeunović je oglašen krivim što je 15. novembra 2008. godine, u Pančevu, obavljajući dužnost radnika fizičkog obezbeđenja kafića „Š“ u Pančevu, lišio života na mah oštećenog I.B, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled afekta straha visokog intenziteta sa suženjem svesti, što je dovelo okrivljenog uz stanje jake razdraženosti bez krivice okrivljenog do čega je svojim napadom doveo oštećeni, tako što je ispred kafića „Š“, a nakon što je oštećeni po prethodnom napuštanju kafića zbog neprimerenog ponašanja, prišao radnicima obezbeđenja ovog kafića među kojima je bio i okrivljeni i zapretio da će dići lokal u vazduh i sve ih pobiti, nakon čega su oštećeni i njegovo društvo najpre otišli do svog automobila, a zatim su se vratili do ispred ulaza u kafić, gde su drugovi oštećenog P.Đ i A.N najpre oborili oštećenog na pod sprečavajući ga da uđe u sukob sa obezbeđenjem kafića ali je oštećeni ustao i kada je bio udaljen tri metra od okrivljenog iza leđa iz pojasa izvukao pištolj, repetirao ga i na taj način ubacio metak u cev, držeći ga u ruci najpre pored desne noge u kom momentu mu je okrivljeni rekao „šta ćeš sa tim“, nakon čega je oštećeni i dalje držeći pištolj u desnoj ruci, uperio isti prema okrivljenom i D.M, koji su stajali jedan pored drugog ispred kafića u visini njihovih stomaka dok se iza njih nalazilo desetak gostiju kafića i uputio pretnju okrivljenom rečima „hoćeš i tebi da pokažem“, te je u momentu kada je svedok D.M. rekao oštećenom „hajde da vidimo kakav si frajer“ oštećeni skrenuo pogled prema ovom svedoku, okrivljeni je skočio prema oštećenom svojom levom rukom uhvatio oštećenog za desnu ruku u kojoj je držao pištolj i desnom rukom da uhvatio za grudi te započeo da ga gura unazad do raskrnice gde je bila velika čistina, nalazeći se u stanju afekta i straha visokog intenziteta sa suženjem svesti, što je okrivljenog bez njegove krivice dovelo u stanje jake razdraženosti, pa je u jednom trenutku okrivljeni oteo pištolj oštećenom, a zatim, kad se pištolj nalazio kod okrivljenog, dok je oštećeni bio u polusavijenom položaju prema napred, iz blizine opalio metak u zadnji deo temenog predela glave oštećenog koji je tom prilikom zadobio teške telesne povrede, od čijih posledica je preminuo 17. novembra 2008. godine.

Po nalaženju Apelacionog suda radnja okrivljenog koja je usledila odmah nakon napada oštećenog, koju radnju je okrivljeni preduzeo u vreme trajanja jake razdraženosti u koju je doveden bez svoje krivice, napadom od strane sada pok. I.B predstavlja elemente krivičnog dela ubistvo na mah.

Prilikom donošenja odluke sud je imao u vidu i navode sadržane u završnoj reči branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o nužnoj odbrani, pa je našao da nema uslova za primenu ovog instituta jer je tokom postupka utvrđeno da je prilikom otimanja oko pištolja okrivljeni od oštećenog uzeo isti, od kog trenutka se više nije moglo smatrati da postoji napad, te ukoliko nema napada to nema ni nužne odbrane kao ni eventualno njenog prekoračenja.

Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je okrivljeni mlada osoba, porodične prilike, dosadašnji život, kao i da je svojim iskrenim držanjem pred sudom omogućio da se postupak brzo i efikasno reši, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije našao. Ceneći sve napred navedene okolnosti, društvenu opasnost krivičnog dela i okrivljenog kao učinioca, sud je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, nalazeći da će se navedenom kaznom u potpunosti postići svrha kažnjavanja, te da će se na okrivljenog dovoljno uticati da ubuduće ne vrši krivična dela, čime bi se u potpunosti ostvarila svrha kako generalne tako i specijalne prevencije.

PODNOSIOCI ŽALBE
 
Branioci okrivljenih.
 
TREĆESTEPENA ODLUKA

Veće Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu je 3. marta 2017. godine donelo rešenje Kž3 1/17 kojim je ukinulo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu osnovano se žalbama branilaca okr. Dejana Simeunovića osporava drugostepena presuda i ukazuje da je ista doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer sud u istoj presudi nije dao jasne i nesumnjive razloge, zbog čega je našao da je okrivljeni lišio života na mah oštećenog, a na način opisan u izreci ožalbene presude.


21. mart 2017. godine 
ZLATKO BAT

PRVOSTEPENA ODLUKA
 
Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 60/16 od 30. decembra 2016. godine okr. Zlatko Bat je zbog izvršenja produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Viši javni tužilac u Smederevu i branilac okrivljenog. 
 
DRUGOSTEPENA ODLUKA
 
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 16. marta 2017. godine presudu Kž1 164/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Zlatka Bata zbog izvršenja  produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, osnovano se izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca u Smederevu osporava prvostepena presuda u delu odluke o kazni i to kada se ukazuje da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o kazni dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima koje je našao i cenio na strani okr. Zlatka Bata koje se ogledaju u njegovom ranijem životu, te činjenici da se korektno držao pred sudom. Takođe se osnovano u izjavljenoj žalbi javnog tužioca ukazuje, da načinu izvršenja krivičnog dela te okolnosti, da je okrivljeni prema oštećenoj u dužem vremenskom periodu preduzimao radnje izvršenja krivičnog dela za koja je oglašen krivim, te da je svojim postupanjem zloupotrebio okolnost da je oštećena dolazila u njegovu kuću, što je sve u odnosu na oštećenu ostavilo nesagledive posledice naročito imajući u vidu njen adolescentski period u kojem je doživela tešku traumu, prvostepeni sud nije cenio na adekvatan način. Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud je okr. Zlatka Bata osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, ceneći stepen zaštićenog dobra te stepen krivice okrivljenog, i nalazeći da će se ovako izrečenom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.
 

10. mart 2017. godine
MILjAN RANKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 46/16 od 5. decembra 2016. godine okr. Miljan Ranković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti.

Okrivljeni Miljan Ranković je oglašen krivim što je 8. novembra 2015. godine, u selu kod Mladenovca u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio života M.R. sa kojom je živeo u zajedničkom domaćinstvu, i to na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave sa oštećenom, uzeo nož sa kojim joj je zadao dve ubodine na prednjoj strani grudnog koša, nakon čega je oštećenu okrenuo potrbuške i potom joj zadao dve ubodine u predelu leve polovine leđa, usled kojih povreda je oštećena preminula, nakon čega je u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela, okrivljeni telo oštećene i krevet na kome je ležala, polio benzinom iz flaše i iste zapalio šibicom, na koji način je izazvao požar, nakon čega je izašao iz kuće i otrčao do druge kuće, da bi ga pozvao da mu pomogne da ugasi požar u kući. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 6. marta 2017. godine presudu Kž1 151/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Miljana Rankovića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom branioca okrivljenog ukazuje da prvostepeni sud nije cenio sve okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne. Naime, pored pravilno utvrđenih olakšavajućih okolnosti koje se tiču činjenice njegovog ranijeg života, da je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, da je izrazio kajanje, činjenicu da je par dana ranije izbugio oca, kao i otežavajućih okolnosti koje se tiču odnosa okrivljenog i žrtve, naime, da je života lišio svog bliskog srodnika, bez ikakvog povoda, kao i da je nakon izvršenog krivičnog dela podmetnuo požar, nastojeći da prikrije izvršeno krivično delo, prvostepeni sud nije cenio mladost okrivljenog, koji je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 23 godine, a koja okolnost uz sve napred utvrđene okolnosti, kao i okolnost da je okrivljenom zbog činjenice da je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjenje uračunljivosti izrečena mera bezbednosti, vodi zaključku da će se kaznom zatvora u trajanju od 8 godina u odnosu na okrivljenog ostvariti svrha kažnjavanja, a posebno uticati na okrivljenog da ubuduće ne čini krivična dela. 


7. mart 2017. godine 
VUK BAJRUŠEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 267/13 od 5. aprila 2016. okr. Vuk Bajrušević je zbog izvršenja krivičnog dela prinuda u pokušaju iz člana 135, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Okrivljeni Vuk Bajrušević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od maja meseca 2009. godine do maja meseca 2010. godine, na teritoriji grada Beograda, pretnjom ubistvom i teškom telesnom povredom pokušao da prinudi oštećenog A.A da nešto učini, odnosno da mu isplati novac za koji je smatrao da mu pripada, pa je tako od oštećenog A.A. zahtevao da mu isplati iznos od 850.000,oo evra, te kada mu je oštećeni rekao da mu ništa ne duguje, okrivljeni je oštećenom upućivao pretnje, usled kojih je kod oštećenog  stvoren strah za sebe  i za članove svoj porodice. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 13. februara 2017. godine doneo je presudu Kž1 928/16 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve okolnosti od značaja za odmeravanje kazne i utvrđenim okolnostima dao adekvatan značaj. Tako je na strani okrivljenog Vuka Bajruševića uzeo u obzir lične i porodične prilike, raniji život, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, dok otežavajućih okolnosti u odnosu na okrivljenog nije našao. Stoga, žalbeni navodi javnog tužioca da je prvostepeni sud preveliki značaj dao olakšavajućim okolnostima, a da nije utvrdio otežavajuće okolnosti, a za koje je bilo mesta, te da nije bilo mesta izricanju kazne kao u prvostepenoj presudi, po oceni Apelacionog suda, nisu od uticaja na drugačiju odluku suda u smislu odabira vrste i visine krivične sankcije. 


3. mart 2017. godine 
DALIBOR STANOJIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 57/16 od 10. novembra 2016. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ okr. Dalibor Stanojić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, dok je okr. Anđelka Crnjin osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. 
 
Okrivljeni Dalibor Stanojić i Anđelka Crnjin su oglašeni krivim što su 4. februara 2016. godine, u stanu u Smederevskoj Palanci, u stanju smanjene uračunljivosti do granice bitnog, preduzeli radnju lišenja života na podmukao način B.B, na taj način što su se najpre posvađali oko stanovanja sa sada pok. B.B, koji je želeo da ih izbaci iz stana, a oni su odlagali odlazak, pa je okr. Stanojić u prisustvu okr. Crnjin, više puta udario pesnicama sada pok. B.B. u predelu glave, a kada je oštećeni pao na pod više puta ga je šutirao nogama u predelu glave, nakon čega je uzeo stolicu kojom je oštećenog udario u leđa a zatim u predelu glave i ramena od kojih udaraca se oštećeni onesvestio, a zatim ga je kaloriferom udario dva puta u predelu glave i došao do oštećenog koji je ležao na podu bez svesti i iz džepa farmerica mu uzeo novac u iznosu od 100,oo švajcarskih franaka nakon čega je sa upaljačem koji mu je dala okr. Crnjin, koja je sve vreme bila prisutna i posmatrala šta se dešava, saglašavajući se sa svim radnjama okr. Dalibora, zapalio pokrivač odakle se požar proširio na ceo stan zahvativši i sada pok. B.B, kojom prilikom je isti zadobio opekotine, koje povrede su u vreme nanošenja i skupa procenjeno predstavljale tešku i po život opasnu telesnu povredu usled kojih povreda je isti preminuo 8. marta 2016. godine, a okrivljeni su nakon izlaska iz stana zaključali ulazna vrata i otišli do parkinga preko puta zgrade oštećenog gde je okr. Stanojić sa sebe skinuo krvave farmerice, janku i patike i bacio u kontejner, nakon čega su otišli za Novi Bečej gde ih je policija pronašla. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. februara 2017. godine rešenje Kž1 1683/16 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Daliboru Stanojiću i Anđelki Crnjin produžen je pritvor. 
 

 

 

detaljnije

1.02.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2017.

 

24. februar 2017. godine
LjUBOMIR TRIFUNOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1157/11 od 17. decembra 2015. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ okr. Ljubomir Trifunović i Jovan Jeremić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 7 godina, te je prema istima izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to noža i jednog „boksera“, dok je okr. Aleksandar Radović zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni Jovan Jeremić i njegov branilac, kao i branioci okr. Ljubomira Trifunovića i Aleksandra Radovića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 20. decembra 2016. godine presudu Kž1 786/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja tri krivična dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ (od čega jedno u saizvršilaštvu) okr. Ljubomira Trifunovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je zbog izvršenja tri krivična dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ (od čega jedno u saizvršilaštvu) i jednog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 121, stav 2. KZ okr. Jovana Jeremića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 5 godina. Okrivljenog Aleksandra Radovića, zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, Apelacioni sud je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Okrivljeni Ljubomir Trifunović i Jovan Jeremić su oglašeni krivim što su 20. avgusta 2011. godine, u Beogradu, za vreme održavanja manifestacije „Beograd Beer Fest“, u stanju smanjene uračunljivosti, naneli, u saizvršilaštvu, tešku telesnu povredu oštećenima F.K, a zatim okr. Trifunović naneo tešku telesnu povredu oštećenom K. D., dok je oštećenom M. Đ. naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, a okr. Jeremić naneo oštećenom D. T. tešku telesnu povredu, zatim oštećenom P.D. tešku telesnu povredu opasnu po život i oštećenom Ž. V. laku telesnu povredu, a okr. Aleksandar Radović učestvovao u tuči u kojoj je drugom nanesena teška telesna povreda.  
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se, u pogledu pravne kvalifikacije u odnosu na okr. Trifunovića i Jeremića, između ostalog, navodi da se kritični događaj može posmatrati i vrednovati jedino prema pojedinačno izvršenim radnjama i pored toga što jeste došlo do povređivanja više lica od strane ova dva okrivljena, međutim same karakteristike sredstva koje su okrivljeni upotrebili ne dopušta da se njihovo sveukupno ponašanje sagleda kao zajednički umišljaj za lišenje života više lica. Pri tom je Apelacioni sud imao u vidu da niko od okrivljenih nije nikada pre sreo niti znao ijednog od oštećenih. Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud je izvršio izmenu pravne kvalifikacije, te je našao da su se u radnjama okrivljenih stekli elementi bića krivičnog dela teška telesna povreda, odnosno kod okr. Jeremića i krivičnog dela laka telesna povreda. 

 

1.februar 2017. godine
IGOR UTVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K br. 742/16 od 26. oktobra 2016. godine okrivljeni Igor Utvić je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206 stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci. 
 
Okrivljeni Igor Utvić je oglašen krivim što je 14. septembra 2015. godine u Beogradu, na štetu privrednog društva  „Š.“ pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećene A.A, pokušao da oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist. 
 
Takođe, prvostepenom presudom odbijena je optužba prema okrivljenom Igoru Utviću da je 05. oktobra 2015. godine, u Beogradu, na štetu privrednog društva „Š.“ učinio krivično delo razbojništvo iz člana 206 stav 1 KZ. 
 
Oštećeno privredno društvo je radi ostvarivanja svog imovinsko pravnog zahteva upućeno na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac .

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 19.  januara 2017. godine presudu Kž1 1651/16 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

1.februar 2017. godine
DEJAN STANISAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  328/16 od 06. oktobra 2016. godine, orkviljeni Dejan Stanisavljević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. 
 
Okrivljeni Dejan Stanisavljević je oglašen krivim što je  21. januara 2014. godine u Beogradu, ispred svoje kuće, pokušao da liši života oštećenog B.S, na taj način što je prilikom izlaska iz kuće, oštećenog koji se kretao ispred njega i bio okrenut leđima, ubo nožem dva puta nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je napustio lice mesta, a oštećeni prevezen u KBC „Zemun“ radi  hiruške intervencije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. decembra 2016. godine presudu Kž1 1560/16, kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

1.februar 2017. godine
SLOBODAN JOKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 302/14 od 15. jula 2016. godine okr. Slobodan Joković je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u pokušaju, iz člana 114, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svjih imovinsko – pravnih poslova upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Slobodan Joković je oglašen krivim što je 27. oktobra 2013. godine, u restoranu u Beogradu, pokušao da liši života više lica, pa je i lišio života oštećenog N.B. i pokušao da liši života oštećenog D.Č., na taj način što je 26.oktobra 2013. godine u bašti restorana, gde je inače bio zaposlen kao noćni čuvar, sedeo u društvu u kome su bili i oštećeni sada pokojni N.B. i oštećeni D.Č, te su u toku tog dana uz ručak konzumirali i alkohol, da bi nakon izvesnog vremena, u večernjim časovima došlo do verbalnog konflikta između okrivljenog, sa jedne strane, i oštećenog, sada pokojnog N.B, sa druge strane, pa je okrivljeni ustao od stola za kojim je prethodno sedeo i pošao u pravcu glavnog ulaza u restoran pozivajući N.B. da pođe sa njim da mu nešto objasni, te je oštećeni N.B. ustao i krenuo u njegovom pravcu, a za njim je krenuo i oštećeni D.Č, kao i prisutni svedoci koji su sprečili da ne dođe i do tuče između njih dvojice, nakon čega su se ponovo svi vratili za sto za kojim su prethodno sedeli, ali je nakon par minuta oštećeni D.Č. izrevoltiran prehodnim događajem ustao, tražio od vlasnika restorana da plati račun, nakon čega je zajedno sa oštećenim N.B. napustio restoran, za koje vreme je S.A. pokušao da smiri okrivljenog koji je bio vidno uznemiren, ponavljajući da neće niko njemu da psuje majku i dete, iz kog razloga je Z.A. odveo u prostiriju koje se nalaze na spratu restorana, gde se okrivljeni zadržao kraće vreme, nakon čega je ponovo sišao u baštu restorana i dalje izrevoltiran prethodnim događajima i besan, nogom šutnuo motocikl koji je vlasništvo D.Č., te nakon što ga je nogom oborio, vratio se ka restoranu, a potom je ponovo došao do motora i nožem koji je imao kod sebe isekao sedište motocikla i isti oštetio, pa kada je Z.A. video šta je okrivljeni uradio ponovo ga je poslao u prostorije koje se nalaze na spratu restorana kako bi se pribrao i smirio, za koje vreme su oštećeni otišli do kafića, gde su se zadržali neko vreme da bi se nakon ponoći dana 27. oktobra 2013. godine sa još lica vratili u restoran gde je sa radom počeo klub koji se nalazi u sastavu restorana gde su seli za sto, zabavljali se i veselili, dok je okrivljeni za to vreme stajao u blizini šanka, pa je iskoristio trenutak kada je oštećeni N.B. otišao do toaleta, prišao mu i nožem sečiva naneo povrede od kojih je isti preminuo na licu mesta, nakon čega je okrivljeni prišao stolu za kojim je sedeo oštećeni D.Č, prišao mu s leđa i istim nožem kojim je prethodno ubo N.B, ubo oštećenog D.Č. nanevši mu povredu koje su u momentu nanošenja predstavljale tešku i po život opasnu povredu nakon čega je napustio lice mesta i bio nedostupan državnim organima Republike Srbije sve do 29. oktobra 2013. godine kada je lišen slobode. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  21. decembra 2016. godine presudu Kž1 1527/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okrivljenog Slobodana Jokovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Po naloženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno cenio sve okolnosti koji utiču da kazna bude manja ili veća, ali istima nije dao odgovarajući značaj kad je okrivljenog osudio na kaznu zatvora od 30 godina. Tako, uzimajući kao olakšavajuće okolnosti njegov raniji život, godine života i porodične prilike, kao otežavajuće okolnosti pod kojima je delo učinjeno, kao i njegovo držanje nakon učinjenog dela i stav prema istom, Apelacioni sud nalazi da sa aspekta specijalnte i generalne prevencije bi bilo opravdano okrivljenom izreći blažu kaznu od one koju mu je izrekao prvostepeni sud, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio tako što je istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da je ista srazmerna težini učinjenog dela i ličnosti okrivljenog i da je kao takva nužna i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.   

 

 

 

detaljnije

2.01.2017.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2017.

 

20. januar 2017. godine
MATIJA BAŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 308/12 od 7. jula 2016. godine okr. Matija Bašić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Matija Bašić je oglašen krivim što je 8. oktobra 2011. godine, u stanu, sa J. K, koja je povodom istog događaja pravnosnažno osuđena presudom Vrhovnog suda Republike Hrvatske od 24. septembra 2015. godine, po prethodnom dogovoru i planu, a sve u cilju nesmetanog nastavka njihove emotivne veze, lišio života na svirep i podmukao način, njenog supruga, na taj način što je znajući da isti spava, saglasno prethodnom dogovoru i planu zajedno sa njom došao do ulaznih vrata stana, da bi u stan najpre ušla J. K, koja je nakon što se uverila da njen suprug spava, u stan pozvala okr. Bašića koji je za to vreme stajao ispred ulaznih vrata stana, da bi isti po ulasku u stan u predsoblju skinuo patike i pomazio psa da ne bi lajao, nakon čega su ušli u dnevni boravak u kojem je na trosedu spavao B.K, da bi potom J.K. preko lica oštećenog prvo stavila maramu, a preko marame jastuk, koji mu je pritiskala preko lica dok je okrivljeni rukama i nogom oštećenog pritisnuo uz ležaj kako bi sprečio njegovo ustajanje i otpor, usled čega se oštećeni probudio i počeo da se brani pokušavajući pri tome da ustane i da se odbrani, nakon čega ga je okrivljeni drškom noža na rasklapanje udario po glavi, nakon čega mu je zajedno sa J.K. naneo ukupno 33 povrede, koja svaka za sebe predstavlja tešku i po život opasnu telesnu povredu, koje su usled iskrvarenja prouzrokovale smrt oštećenog, da bi nakon toga u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela iscenirali provalu u stan, na taj način što je okrivljeni snagom tela razvalio ulazna vrata stana sa spoljne strane, a potom je putničkim vozilom napustio teritoriju Republike Hrvatske. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. novembra 2016. rešenje Kž1 1273/16 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Matiji Bašiću produžena je mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor. 
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da se osnovano žalbom branioca ističe da prvostepeni sud nije omogućio odbrani da uz prisustvo stručnog savetnika ispita sudkse veštake i da im neposredno postavlja pitanja. Postupajući na navedeni način, prvostepeni sud je uskratio pravo odbrani da vodi delotvornu raspravu o nalazu i mišljenju sudskih veštaka, što bi po oceni Apelacionog suda, bilo neophodno upravo radi boljeg razjašnjenja činjeničnog stanja vezano za psihološki profil okrivljenog. Takođe, Apelacioni sud nalazi da se osnovano u žalbi ukazuje na to da je prvostepeni sud propuštajući da sasluša J.K i omogući odbrani da joj neposredno postavlja pitanja, propustio i da potpuno utvrdi činjenično stanje. Imajući u vidu nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Apelacioni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 

 

13. januar 2017. godine
ALEKSANDAR PAJOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 15/15 od 14. marta 2016. godine okr. Aleksandar Pajović je oslobođen od optužbe da je u nužnoj odbrani izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 11. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okr. Aleksandru Pajoviću je stavljeno na teret da je 12. oktobra 2007. godine, u kafiću u Beogradu – Borči, u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem afekta straha visokog intenziteta i sa suženjem svesti, pri čemu su sposobnosti okrivljenog da shvati značaj svoga dela, kao i njegove mogućnosti da upravlja svojim postupcima bile bitno smanjene, postupajući u nužnoj odbrani, odbijajući od svog dobra istovremeni protivpravni napad pokušao da liši života oštećenog A.A. na taj način što, kada su u kafić ušli oštećeni A.A. i njegov brat BB. i prišli okrivljenom, oštećeni A.A. mu je prislonio pištolj na glavu, a brat oštećenog B.B. ga je udario pištoljem po glavi, nakon čega ga je i oštećeni udarao, okrivljeni je iz pištolja koji je prethodno poneo sa sobom, ispalio tri projektila u oštećenog A.A. i tako mu naneo tešku telesnu povredu opasnu po život. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo 8. decembra 2016. godine presudu Kž1 1421/16 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno, na osnovu činjeničnog stanja, zaključio da okrivljeni u konkretnom slučaju nije imao drugu mogućnost da od svog dobra odbije istovremeni protivpravni napad, te da je u cilju otklanjanja istovremenog protivpravnog napada upravo primenio neophodno potrebnu odbranu. Ovo s toga što je okrivljeni bio ozbiljno napadnut od strane dva lica kako je to nesporno utvrđeno, te kako mu je oštećeni A.A. prislonio pištolj na glavu i kako su ga udarali oštećeni i svedok B.B, do te mere da je prema nalazu veštaka medicinske struke moglo doći do delimičnog nesećanja, a prema iskazu svedoka V.V. okrivljeni je bio unakažen, te kako je kritičnom prilikom i svedok B.B. kod sebe imao pištolj i život okrivljenog je očigledno bio ugrožen, a za postojanje oružja kod napadača je okrivljeni znao jer je to i video, te kako je dozivao u pomoć a niko mu nije pomogao, to je prvostepeni sud pravilno zaključio da je okrivljeni u takvoj situaciji kada mu je život bio ozbiljno ugrožen postupao u nužnoj odbrani jer je preduzimao radnje koje su neophodno potrebne da od svog dobra odbije istovremeni protivpravni napad oštećenog A.A. i svedoka B.B. Pritom prvostepeni sud je pravilno prilikom zauzimanja ovakvog stava, imao na umu da je u konkretnom slučaju, okrivljeni bio u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem afekta straha visokog intenziteta i sa suženjem svesti, pri čemu je kod sebe imao pištolj iz koga je pucao u pravcu oštećenog. Ceneći sve napred izneto prvostepeni sud pravilno zaključuje da e okrivljeni u konkretnom slučaju postupao u nužnoj odbrani, te da delo za koje je optužen nije krivično delo, pa je pravilno okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo za koje je optužen.


 

10. januar 2017. godine
RADOVAN MILOSAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 90/14 od 25. decembra 2015. godine okr. Radovan Milosavljević je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 13. novembra 2013. godine, u Beogradu - Zemunu, pri izvršenju krivičnog dela razbojničke krađe lišio života oštećenu sada pok. D.R tako što je došao kod nje kao poznanice u kuću i zatražio joj novčanu pozajmicu u iznosu od 100,oo evra, pa kada mu je oštećena, pravdajući se da nema više, dala samo jednu novčanicu od 20,oo evra koju je izvadila iz sveske sa stola u dnevnoj sobi, okrivljeni je od nje zatražio još novca ali je oštećena odbila da mu da novac govoreći mu da nema više, zbog čega su počeli da se svađaju pa ju je okrivljeni tada odgurnuo i ona je pala i privremeno izgubila svest, nakon čega je okrivljeni, misleći da je oštećena mrtva, otvorio svesku iz koje je oštećena prethodno izvadila novac i u njoj našao još jednu novčanicu od 20,oo evra koju je oduzeo, a zatim je pregledao fioke i ormane u drugim dvema sobama u kući u nameri da pronađe i oduzme još novca i njegovim prisvajanjem pribavi sebi nemalu protivpravnu imovinsku korist, pa kada je oštećena u međuvremenu došla svesti i zatekla ga na delu krađe, počela je da viče i da ga napada a okrivljeni je u nameri da ukradenu stvar zadrži upotrebio silu protiv oštećene i lišio je života, nakon čega je okrivljeni njeno telo podigao sa poda na krevet i pokrio ga ćebetom, doveo u red pomereni tepih i stočić u dnevnoj sobi i napustio kuću oštećene odnevši sa sobom oduzeti novac. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 21. decembra 2016. godine, doneo je presudu Kž1 1481/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Radovana Milosavljevića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 4. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je olakšavajućim okolnostima koje je cenio na strani okrivljenog dao prenaglašeni značaj, dok otežavajućim okolnostima nije dao dovoljan značaj. S toga je Apelacioni sud uzeo u obzir sve te okolnosti, ali i činjenicu da je okrivljeni nakon izvršenog krivičnog dela pokušao da prikrije tragove tako što je oštećenu stavio u krevet, prekrio je ćebetom, vratio tepih i stočić u dnevnoj sobi u prvobitno stanje, složio papuče oštećene ispred kreveta i nastavio sa svojim uobičajenim aktivnostima, pa s obzirom na ovakvo držanje okrivljenoh posle učinjenog krivičnog dela, te posebnu upornost i bezobzirnost koju je ispoljio prilikom izvršenja krivičnog dela, jer je odgurnuo oštećenu usled čega je ona pala i izgubila svest, pa je misleći da je već mrtva nastavio sa traženjem novca po kući, ne pokušavajući da pomogne oštećenoj i ne razmišljajući o tome da odustane od izvršenja krivičnog dela, te kada se oštećena osvestila i usprotivila mu se, istu ponovo fizički napao i lišio je života sa posebnom agresivnošću, tako što je oštećenu zadavio rukama, usled čega je ista zadobila višestruke prelome rebara, što predstavlja preteranu i bezrazložnu surovost prema oštećenoj starici od 78 godina, to je Apelacioni sud preinačio u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, nalazeći da će se samo ovakvom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.


 

10. januar 2017. godine
PRVOSLAV DAVINIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 682/13 od 3. marta 2016. godine okr. Prvoslav Davinić je oslobođen od optužbe da je izvršio tri krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, od čega jedno u saizvršilaštvo, dok je okr. Milun Kokanović oslobođen od optužbe da je izvršio jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioc u Beogradu okr. Prvoslavu Daviniću je stavljeno na teret da je kao službeno lice – ministar odbrane DZ SCG, iskorišćavanjem svog službenog položaja,:

  • dana 22. jula 2005. godine, u Beogradu, preduzeću „J“ iz Podgorice pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.617.686,oo USD, a državi Republici Srbiji naneo imovinsku štetu u tom iznosu, tako što je u postupku prodaje viškova streljačkog naoružanja Vojske SCG, iako su u postupku pismenog nadmetanja a potom i neposredne pogodbe, preduzeće „M“ iz Beograda i „MS“ iz Kragujevca ponudili znatno povoljnije cene što je i konstatovano u komisijskom izveštaju od 10. marta 2005. godine da se sa tim preduzećima zaključe ugovori, bez ikakvog opravdanog razloga i protivno stvarnom interesu zemlje, Vrhovnom savetu odbrane DZ SCG podneo pismeni predlog od 29. marta 2005. godine da se odobri prodaja preko preduzeća „J“ iz Podgorice koje je ponudilo cene manje za oko 28% u odnosu na navedene konkurente sa najpovoljnijim ponudama, obrazlažući takav predlog navodno najširim interesima državne zajednice, spremnošću preduzeća „J“ da odmah uplati avans od 30%  koji bi „bio veliki podsticaj našoj namenskoj industriji „navodno najavom kupca iz SAD – a za koga je „J“ kupovao naoružanje, dodatnih porudžbina našoj namenskoj industriji kao i stavom  preduzeća „M“ da „neće praviti smetnje da se izvoz predmetnih sredstava EVO dodeli preduzeću „J“, nenavodeći pritom da je takav stav vlasnik preduzeća „M“, nakon više anonimnih telefonskih pretnji, dao pod isključivim uslovom da „J“ plati iste cene koje je on ponudio, pa ne ja osnovu zaključka sa sednice VSO od 30. marta 2005. godine prvobitna odluka VP od 10. marta 2005. godine, izmenjena novom odlukom od 7. aprila 2005. godine da se ugovor zaključi sa preduzećem „J“, nakon čega je zaključen ugovor sa tim preduzećem 22. jula 2005. godine o komisionom izvozu za ukupnu cenu od 5.252.500,oo USD, koja je manja za ukupno 1.616.686,oo USD u odnosu na cene koje su ponudili navedeni komisijski prvobitno izabrani ponuđači.
  • dana 26. jula 2005. godine Republici Crnoj Gori pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.528.477,50 USD, a Republici Srbiji naneo imovinsku štetu u istom iznosu, tako što je postupivši protivno Ustavnoj povelji DZ SCG, te zaključcima Vlade RS, aktom od 26. jula 2005. godine dao saglasnot da se devizna sredstva od 1.528.477,50 USD, koja je preduzeću „J“ iz Podgorice 10. maja 2005. godine uplatila na poseban račun Ministarstva finansija RCG, prihvate kao uplaćeni avans od 30% po komisionom ugovoru o izvozu naoružanja od 22. jula 2005. godine, te odobrio da na osnovu te saglasnosti, Uprava za snabdevanje Ministarstva odbrane pristupi realizaciji tog ugovora, iako je znao da je svo predmetno naoružanje, kao imovina DZ SCG koja se nalazi isključivo na teritoriji RS, po teritorijalnom principu imovina Srbije, te da se stoga sva novčana sredstva ostvarena prodajom tog naoružanja moraju uplatiti na poseban predračun u okviru konsolidovanog računa trezora RS kod Narodne banke Srbije,
  • tokom maja i juna 2005. godine, zajedno sa okr. Milunom Kokanovićem kao službenim licem – pomoćnikom ministra odbrane DZ SCG za materijalne resurse, iskorišćavanjem svog službenog položaja, general majoru Lj.J, pribavili imovinsku korist od 26.628,34 evra, a Ministarstvo odbrane DZ SCG naneli imovinsku štetu u tom iznosu, tako što su, nakon što je Lj.J, kao kupac, posredstvom komisionara preduzeća „J“ iz Podgorice sa preduzećem „P“ iz Beograda kao prodavcem, zaključio ugovor od 18. aprila 2005. godine u kupoprodaji dvosobnog stana u Podgorici za cenu od 69.335,04 evra, okr. Davinić, iako je znao: da su navedeni ugovori zaključeni u privatnoj režiji Lj.J, bez ikakvog učešća nadležnih organa MO DZ SCG, da se prema važećem Pravilniku o načinu, kriterijumima i merilima za davanje stanova u zakup i dodeljivanja stambenih zajmova za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih u MO i VSCG ne mogu dodeliti dve ili više stambenih jedinica iz Vojnog stambenog fonda, da Lj.J. već koristi dvosoban stan iz Vojnog stambenog fonda u Podgorici, kao zakupac na neodređeno vreme, te da je Odeljenje za stambene poslove MO SCG prihvatilo Lj.J. zahtev za dodelu pripadajućeg četvoroiposobnog stana uz uslov da u vojni stambeni fond vrati pomenuti stan u Podgorici – mimo utvrđene rang liste i bez odgovarajuće odluke Odeljenja za stambene poslove MO SCG o dodeli stana, doneo rešenje od 4. maja 2005. godine kojim je retroaktivno odobrio „da se za potrebe konačnog rešavanja stambenog pitanja Lj.J. posredstvom preduzeća „J“ iz Podgorice, pribave kupovinom na navedeni dvoiposoban stan u Beogradu i dvosoban stan u Podgorici koje je Lj.J. već kupio, te da se u svrhu realizacije rešenja računovodstveni centar MO kupoprodajne cene tih stanova uplati preduzeću „J“, nakon čega je okr. Milun Kokanović, koji je takođe znao za sve prethodne navedene činjenice doneo rešenje od 6. juna 2005. godine kojim je bez osnova smanjio plan Uprave za snabdevanje MO za iznos od 261.628,34 evra, a za isti iznos uvećao plan uprave za infrasktrukturu MO, naznačivši da je taj iznos namenjen za potrebe Vojno građevinskog centra Podgorica, čime je faktički odlučio da se pomenuti stanovi u svojini Lj.J. plate budžetskim sredstvima Uprave za snabdevanje MO, iako se on u Odeljenju za stambene poslove MO i dalje evidentira kao lice sa neadekvatno rešenom stambenom potrebom, kome pripada pravo na dodelu četvoiposobnog stana u zakup na neodređeno vreme. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 5. decembra 2016. godine rešenje Kž1 1071/16 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Višeg javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer u pogledu odlučnih činjenica nisu dati jasni razlozi, pa se zaključak prvostepenog suda da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete za sada ne može prihvatiti. Imajući u vidu napred navedeno prvostepena presuda je ukinuta i dat je nalog prvostepenom sudu da u ponovnom postupku ponovo izvede sve predložene dokaze, sasluša u svojstvu svedoka pomenute članove Visokog saveta odbrane – Filipa Vujanovića, Svetozara Marovića i Borisa Tadića, te da svestranom ocenom izvedenih dokaza, posebno imajući u vidu njihov kvalitet i dajući karakter odlučnih činjenicama onim činjenicama koje se odnose na postupanje okrivljenih opisano u dispozitivu optužnice, pravilno utvrdi činjenično stanje.


 

9. januar 2017. godine
BOJAN VASILEV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 854/14 od 4. marta 2016. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. KZ  okr. Bojan Vasilev je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, okr. Željko Aćimović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je okr. Slobodan Ivanović zbog izvršenja  navedenog krivičnog dela i krivičnog dela teške krađe iz člana 204, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, a zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ okr. Saša Stanojlović i Milan Đurđević su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 30.000,oo dinara, dok su okr. Miloš Tamindžić i Aleksandar Cerović osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu i 7 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 30.000,oo dinara. Takođe, prvostepenom presudom okr. Vasilev, Ivanović i Aćimović su obavezani da oštećenoj banci „V“ na ime imovinsko – pravnog zahteva solidarno plate iznos od 7.180.000,oo dinara;
  •  zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo pomaganjem iz člana 206, stav 2. KZ, okr. Dejan Grujić i Darko Janković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 2 meseca, okr. Saša Stojilović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 5 meseci, dok su okr. Radoman Bulatović i Dalibor Grujić zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela teške krađe iz člana 204, stav 1. KZ osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci;
  • okr. Dalibor Krstić je zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. KZ je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca;
  • zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 2. KZ okr. Igor Gomirac je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 8 meseci;

Okrivljeni Bojan Vasilev, Slobodan Ivanović i Željko Aćimović su oglašeni krivim što su 12. jula 2010. godine, u selu Draževac, GO Obrenovac, na putu za Vranić, upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život D.V. i I.K, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli novac u ukupnom iznosu od 7.180.000,oo dinara, vlasništvo oštećene banke „V“ i službeni pištolj, vlasništvo firme „S“, u nameri da prisvajanjem gore navedenog novca pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, u kojem izvršenju krivičnog dela su im pomogli okr. Dalibor Grujić, Dejan Grujić, Radoman Bulatović, Saša Stojilović i Darko Janković.

Okrivljeni Dalibor Krstić je oglašen krivim što je 11. oktobra 2010. godine, nakon što su u Lazarevcu, okr. Aleksandar Cerović, H. N, Radoman Bulatović i Dalibor Gruji, u grupu, a po prethodnom dogovoru, pretnjom da će neposredno napoasti na život A.A. oduzeli na štetu vlasnika zlatare „A“ zlatan i srebrni nakit u vrednosti od oko 120.000,oo evra, u nameri da prisvajanjem gore navedenih pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, nakon kojeg izvršenja krivičnog dela je okr. Dalibor Krstić pružio pomoć učinicima krivičnog dela prikrivajući sredstva kojima je delo učinjeno, kao i oduzeti nakit – srebro.

Okrivljeni Igor Gomirac, Radoman Bulatović, Dalibor Grujić i Slobodan Ivanović su oglašeni krivim što su 23. septembra 2010. godine, u selu Radljevo, SO Ub, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli od oštećenog A.I. traktor, proizveden 1989. godine, u nameri da prisvajanjem gore navedenog traktora pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Okrivljeni Saša Stanojlović, Milan Đurđević, Miloš Tamindžić i Aleksandar Cerović su oglašeni krivim što su:

- dana 24. aprila 2008. godine, u Beogradu – Ostružnica, pretnjom da će napasti neposredno na život J.I. i Z.A, u grupi, a po prethodnom dogovoru, oduzeli novac u ukupnom iznosu od 899.370,oo dinara na štetu JP PTT Srbije, u nameri da prisvajanjem tog novca pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

- u vremenskom periodu od 23. do 24. aprila 2008. godine, u Beogradu, SO Obrenovac, na parking prostoru, bez pristanka ovlašćenog lica – vlasnika A.P, koristili tuđe motorno vozilo, a po prethodnom dogovoru.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Predrag Batas i Dragan Lazarević su oslobođeni od optužbe da su 12. jula 2010. godine, u selu Draževac, GO Obrenovac, izvršili krivično delo razbojništvo iz čklana 206, stav 2. KZ, dok je prema okr. Bojanu Vasilevu, Bojanu Ivanoviću, Daliboru Grujiću, Dejanu Grujiću, Radomanu Bulatoviću, Igoru Gomircu, Daliboru Krstiću, Vitomiru Jakšiću i Aleksandtu Ceroviću odbijena optužba da su u periodu od avgusta meseca do 9. oktobra 2010. godine izvršili svako ponaoson po tri krivična dela dogovor za izvršenje krivičnog dela iz člana 345. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, branioci okr. Bojana Vasileva, Slobodana Ivanovića, Radomana Bulatovića, Dalibora Grujića, Željka Aćimovića, Aleksandra Cerovića, Dalibora Krstića, Dejana Grujića, Saše Stojilovića, Miloša Tamindžića, Darka Jankovića, Saše Stanojlovića i Milana Đurđevića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 28. oktobra 2016. godine doneo je presudu Kž1 833/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnim sankcijama u odnosu na okr. Bojana Vasileva, Radomana Bulatovića i Dalibora Grujića tako što je zadržavši im kao pravilno utvrđene kazne na koje su osuđeni prvostepenom presudom uzeo kao utvrđene kazne izrečene pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 166/14 od 3. oktobra 2014. godine u istom postupku, te je okrivljene osudio na jedinstvene kazne zatvora i to: okr. Bojana Vasileva  na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci, okr. Radomana Bulatovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci, a okr. Dalibora Grujića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 


 

 

 

detaljnije

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)