Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.04.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2014

17. april 2014. godine
DRAGAN JOVANOVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 30/10 od 10. aprila 2012. godine okr. Dragan Jovanović je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. KZ  osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 10.000.000,oo dinara, dok su zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja pomaganjem (od čega okr. Dušan Divac u produženom trajanju) iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 35. KZ okr. Dušan Divac osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,oo dinara, okr. Gojko Jevremović na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine i okr. Danijela Ivanović na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 10 meseci. Takođe, od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od okr. Dragana Jovanovića iznos od 8.105.185,oo dinara, a od okr. Dušana Divca iznos od 1.074.749,60 dinara.

Okrivljeni Goran Jovanović je oglašen krivim što je u toku 1997. i 1998. godine, kao odgovorno lice – direktor preduzeća „J“ sa sedištem u Smederevu, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja – obezbeđivao dokumentaciju sa neistinitom sadržinom (otpremnica, faktura i izjava) i nevršenjem svoje službene delatnosti – neobračunavanjem i neplaćanjem poreza na promet, posebnog poreza od 3% (tzv. porez na železnicu), naknade za korišćenje puteva i naknade za PIO, uskratio sredstva državi u ukupnom iznosu od 8.105.185,10 dinara, za koliko je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je vršio prodaju goriva na teritoriji Republike Srbije, odnosno prodaja je faktički izvršena radi krajnje potrošnje na teritoriji RS, a okrivljeni je obezbeđivao i u svom poslovanju koristio fiktivnu dokumentaciju u kojoj je evidentirao prodaju ovog goriva preko nepostojećih kupaca – preduzeća iz Crne Gore, a da bi izbegao plaćanje obaveza u vidu poreza na promet, posebnog poreza od 3% (tzv. porez na železnicu), naknade za puteve i naknade za PIO, koje nije ni obračunao ni platio, a takođe je deo prodatog goriva naplaćivao gotovinski, a primljene iznose novca nije prikazivao kao uplatu kroz poslovne knjige pa nije obračunao ni uplatio porez na promet po osnovu krajnje potrošnje a devize u ukupnom iznosu od 2.987.970,oo DEM koje je zaradio nelegalnim prometom goriva je uz pomoć okr. Gojka Jevremovića vratio u legalne novčane tokove i prikazao kao legalno stečene, a takođe je devize u iznosu od 1.300.000,oo DEM koje je zaradio nelegalnim prometom uz pomoć okr. Danijele Ivanović vratio u legalne novčane tokove i prikazao kao legalno stečene.

Okrivljeni Dušan Divac je oglašen krivim što je kao odgovorno lice – vlasnik i direktor preduzeća „K“ iz Beograda, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja – obezbeđivao dokumentaciju sa neistinitom sadržinom (otpremnica, faktura i izjava) i nevršenjem svoje službene dužnosti – neobračunavanjem i neplaćanjem poreza na promet, posebnog poreza od 3% (tzv. porez za železnicu), naknade za korišćenje puteva i naknade za PIO pomogao okr. Draganu Jovanoviću da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.919.544,55 dinara, a takođe je za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.074.749,60 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Dragan Jovanović, Dušan Divac, Gojko Jevremović i njihovi branioci, kao i branilac okr. Danijele Ivanović.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 25. decembra 2013. godine presudu Kž1 166/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je Apelacioni sud krivično pravne radnje okr. Dragana Jovanovića pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo  zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,oo dinara, dok je krivično pravne radnje ostalih okrivljenih pravno kvalifikovao kao krivično delo  zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem (od čega okr. Dušan Divac u produženom trajanju) iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 35. i 61. KZ, te okr. Dušana Divca osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,oo dinara, okr. Gojka Jevremovića na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 800.000,oo dinara i okr. Danijelu Ivanović na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 


11. april 2014. godine
SAŠA BURIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 789/12 od 7. juna 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela  neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Saša Burić, Boško Savić i Nenad Novaković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina i 2 meseca, dok je okr. Dragan Jojić zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u produženom trajanju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Takođe, prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to novca, digitalne vage, knjiga i dr.

Okrivljeni Saša Burić, Boško Savić, Nenad Novaković i Dragan Jojić su oglašeni krivim što su u periodu od septembra meseca 2011. godine do 19. aprila 2012. godine, u Beogradu, kao grupa, neovlašćeno proizvodili i prodavali supstance proglašene za opojnu drogu – metamfetamin,  dok je okr. Dragan Jojić oglašen krivim i zbog toga što je u periodu od početka 2011. godine do marta 2012. godine, u više navrata u Kuli, neovlašćeno proizvodio supstancu proglašenu za opojnu drogu – metamfetamin.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Saša Smiljanić, Đorđije Spasić , Violeta Jojić i Aleksandar Manojlov su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, u pomaganju, iz člana 246. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Novaković i Dragan Jojić i njegov branilac, kao i branioci okr. Saše Burića i Boška Savića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 20. marta 2014. godine doneo je rešenje Kž1 6948/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Draganu Jojiću, Bošku Saviću, Nenadu Novakoviću i Saši Buriću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka  jer je izreka protivrečna sama sebi, odnosno razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja su nejasni i u znatnoj meri protivurečni, tako da o tim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u toku postupka i samih tih isprava ili zapisnika, zbog čega nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, a što je vodilo njenom ukidanju u celini.
 


11. april 2014. godine
RADE VASOVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 73/10 od 12. marta 2012. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ okr. Zoran Munić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, okr. Vladimir Pavlović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, dok je okr. Rade Vasović zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u produženom trajanju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Takođe, u korist budžeta Republike Srbije oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to u iznosu od 1.386.538,18 dinara i 105.168,99 dinara.

Okrivljeni Rade Vasović i Zoran Munić su oglašeni krivim što su u martu mesecu 2005. godine, u Smederevu, u saizvršilaštvu, kao službena lica i to okr. Rade Vasović kao državni službenik u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, raspoređen na radnom mestu načelnika Odeljenja za okružnu područnu jedinicu za Podunavski okrug sa sedištem u Smederevu – tržišnog inspektora i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Zoran Munić kao državni službenik u navedenom Ministarstvu, raspoređen na radnom mestu tržišnog inspektora za kontrolu prometa roba i usluga u istom Odeljenju kao i okr. Vasović i član Komisije čiji je predsednik okr. Vasović, iskorišćavanjem službenog položaja i službenog ovlašćenja, koje se sastojalo u preduzimanju radnji koje su formalno bile u granicama njihovog ovlašćenja, ali su protivpravne u materijalnom smislu, jer su suprotne interesima i zadacima službe – prodajom oduzete robe u postupku neposredne pogodbe, a da prethodno nisu ni pokušali prodaju preko ovlašćenog skladištara, što je regulisano Pravilnom o postupanju sa oduzetom robom, i mimo kriterijuma za utvrđivanje cene koji su predviđeni istim Pravilnikom, zanemarili interese i ciljeve službe i zamenili ih interesima drugog lica i na taj način – prodajom po povlašćenoj ceni pribavili protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „L“ iz Beograda u iznosu od 1.386.538,18 dinara.

Okrivljeni Rade Vasović i Vladimir Pavlović su oglašeni krivim što su u maju mesecu 2006. godine, i Smederevu i Selevcu, u saizvršilaštvu, kao službena lica i to okr. Rade Vasović kao državni službenik u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, raspoređen na radnom mestu načelnika Odeljenja za okružnu područnu jedinicu za Podunavski okrug sa sedištem u Smederevu – tržišnog inspektora i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Vladimir Pavlović, državni službenik u navedenom Ministarstvu, raspoređen na radnom mestu tržišnog inspektora za kontrolu prometa robe i usluga u istom Odeljenju kao i okr. Vasović i član Komisije čiji je predsednik okr. Vasović, iskorišćavanjem službenog položaja i službenog ovlašćenja, koje se sastojalo u preduzimanju radnji koje su formalno bile u granicama njihovog ovlašćenja, ali su protivpravne u materijalnom smislu, jer su suprotne interesima i zadacima službe – prodajom oduzete robe, samo formalno preko ovlašćenog skladištara, a faktički u postupku neposredne pogodbe i mimo kriterijuma za utvrđivanje cene, koji su predviđeni Pravilnom o izmenama i dopunama Pravilnika o postupanju sa oduzetom robom, zanemarili interese i ciljeve službe i zamenili ih interesima drugog lica i na taj način – prodajom po povlašćenoj ceni pribavili protivpravnu imovinsku korist SZTR „Z“ iz Selevcau iznosu od  105.168,99 dinara.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Miomir Krstić i Aleksandar Pavlović su oslobođeni od optužbe da izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359, stav 4. z vezi sa stavom 3. i 1. KZ, podstrekavanjem.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, branioci okrivljenih i vlasnik privrednog društva „L“.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 20. novembra 2013. godine doneo je rešenje Kž1 6759/12 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka  jer presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, izreka je nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, a takođe su izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su navedeni su potpuni nejasni i u znatnoj meri protivrečni.
 


4. april 2014. godine
MILIVOJE BOJOVIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1956/10 od 31. januara 2012. godine okr. Milivoje Bojović je odlobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nepreduzimanje mera zaštite vojne jedinice iz člana 212, stav 5. u vezi sa stavom 1. i 1. OKZ u vezi sa članom 226, stav 1. OKZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milivoju Bojoviću je stavljeno na teret da je kao vojni starešina – komandant jedinice u Beogradu, za vreme ratnog stanja proglašenog 24. marta 1999. godine propustio da preduzme očigledno potrebne mere za čuvanje života i tela ljudi koji su mu povereni, tako što preko potčinjenih starešina nije kontrolisao izvršenje svog naređenja od 10. maja 1999. godine kojim je zabranio zadržavanje ljudstva u borbenim i neborbenim motornim vozilima za vreme znaka „vazdušna opasnost“ i naredio njihovo smeštanje u zaklone i skloništa na bezbednom udaljenju od borbenih sredstava, niti je posle obilaska protivpožarnog odeljenja preuzeo mere da se njegovi pripadnici iz kamiona pored kasarne gde su boravili, premeste na bezbedno mesto, usled čega je 20. maja 1999. godine, prilikom napada NATO snaga, toplodno i parčadno dejstvo jednog projektila izazvalo smrt sedmorice vojnika smeštenih na kamionima.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 28. oktobra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2759/12 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i povrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nije dokazano da je okr. Milivoje Bojović izvršio krivično delo nepreduzimanje mera zaštite vojne jedinice.


 

4. april 2014. godine
DAVOR PEŠIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 834/13 od 4. decembra 2013. godine okr. Davor Pešić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). Takođe, od okrivljenog je oduzeto 20.027,79 grama opojne droge marihuane i 177,11 grama opojne droge amfetaminsulfat, kao i elektronska vagica.

Okrivljeni Davor Pešić je oglašen krivim što je 2. februara 2012. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao i prenosio supstance koje su proglašene za opojne droge i to opojnu drogu marihuanu u ukupnoj količini od 20.027,79 grama i 177,11 grama opojne droge amfetaminsulfata.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 10. marta 2014. godine doneo je presudu Kž1 99/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

4. april 2014. godine
SINIŠA VUČINIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 2255/11 od 25. marta 2013. godine okr. Siniša Vučinić, Ratko Zečević, Saša Matić i Dejan Đikić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 1. u vezi sa članom 278, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 22. KZ RS. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Siniši Vičiniću, Ratku Zečeviću, Saši Matiću i Dejanu Đikiću je stavljeno na teret da su 31. marta 2001. godine, u krugu rezidencijalnog objekta „Mir“ u Beogradu, opšte opasnom radnjom – upotrebom vatrenog oružja na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost za život i telo ljudi, usled čega je nastupilo teško telesno povređivanje drugih lica, na taj način što su neovlašćeno nosili vatreno oružje i municiju čije nabavljanje, držanje i nošenje građanima uopšte nije dozvoljeno, kojom prilikom su ispalili više projektila iz vatrenog oružja u pravcu zadnjeg ulaza rezidencije predsednika SRJ – objekta „Mir“ prema Ulici Konavljanska bb, usled kog vatrenog dejstva je oštećeni policijski službenik A.A. zadobio teške telesne povrede, dok je oštećeni fotoreporter B.B. zadobio lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 3. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 4039/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu ukazuje na to da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i datim razlozima, a dati razlozi o odlučnim činjenicama su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.


 

4. april 2014. godine
BOJAN ZARUBICA I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 217/11 od 7. februara 2013. godine:

• okr. Bojan Zarubica je zbog izvršenja tri krivična dela silovanje iz člana 178. KZ, te trinaest krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ (od čega jedno u pokušaju) i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Takođe, okrivljeni je obavezan da oštećenoj A.A. po osnovu imovinsko . pravnog zahteva isplati iznos od 6.600,oo dinara, a oštećena B.B. je upućena na parnicu radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva.

• okr. Strahinja Živanović je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina;

• okr. Nemanja Krivokapić je zbog izvršenja pet krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina;

• okr. Marko Kostić je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci;

• okr. Stefan Marinković je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci. Takođe, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 0,15 grama opojne droge kanabis.

• okr. Igor Bocić je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ, te produženog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci;

• okr. Vladica Cvetković je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo pomaganjem iz člana 206, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine;

• okr. Marko Zarubica je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Prvostepenom presudom okr. Bojan Zarubica, Marko Zarubica, Nemanja Krivokapić i Vladica Cvetković su obavezani da oštećenom JP „PTT saobraćaja Srbija“ na osnovu imovinsko – pravnog zahteva solidarno isplate iznos od 311. 743,55 dinara. Bojan Zarubica i Igor Bocić su obavezani da oštećenom V.V. po osnovu imovinsko – pravnog zahteva solidarno isplate iznos od 431.243,oo dinara, a oštećenom privrednom društvu „P“ solidarno isplate iznos od 1.117.893,oo dinara. Oštećeni G.G. i D.D. su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stevan Krivokapić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Vladica Cvetković i njegov branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 20. decembra 2013. godine presudu Kž1 5231/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i to tako što je:

• okr. Strahinju Živanović zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina;

• okr. Nemanju Krivokapića zbog izvršenja pet krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina;

• okr. Marka Kostića je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci;

• okr. Igora Bocića je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca, dok je u delu u kome je navedeni okrivljen oglašen krivim zbog jednog produženog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje i

• okr. Marka Zarubicu je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci.  

U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 


 

4. april 2014. godine
JOVAN ČEKOVIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 617/10 od 28. januara 2013. godine okr. Jovan Čeković je oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Jovanu Čekoviću je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 16. avgusta 1999. godine do 6. novembra 2002. godine, kao odgovorno lice – generalni direktor preduzeća „Jugoimport SDPR“ Beograd, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, pribavio grčkom državljaninu A.A, vlasniku firme „K“ imovinsku korist u iznosu od 3.899.713,2 USD, što predstavlja 59,33 navodni osnivački udeo firme „K“ do koga se došlo tako što je okrivljeni bez odluke Upravnog odbora oštećenog preduzeća „Jugoimport SDPR“ i bez saglasnosti Savezne vlade kroz zaključen ugovor, a potom četiri aneksa ovog ugovora, promenio vlasničku strukturu sa 80,50% za „Jugoimport SDPR“ i 19,50% za „K“, na 40,77% za „Jugoimport SDPR“ a 59,33% za „K“, nakon toga neutvrđenog dana krajem 2001. godine kao odgovorno lice – generalni direktor preduzeća u nameri da prikrije navedene nezakonitosti svu dokumentaciju i hartiju od vrednosti vezano za poslovanje preduzeća „K“ predao A.A.

Takođe, optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Jovanu Čekoviću je stavljeno na teret i da je u vremenskom periodu od 30. septembra pa do 11. oktobra 2002. godine, kao odgovorno lice – generalni direktor preduzeća „Jugoimport SDPR“, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, bez pravnog osnova, izdao nalog B.B. da sa računa koje koristi predstavništvo „Jugoimport SDPR“ u Libiji prenese na račun firme „J“ iz Monrovije – Liberija ukupan iznos od 400.000,oo USD iako „Jugoimport SDPR“ nije imao nikakav poslovni odnos niti ugovorni ili dužničko – poverilački sa firmom „J“, na koji način je toj firmi, čiji je vlasnik A.A, pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 400.000,oo USD.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 1901/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i povrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nije dokazano da je okr. Jovan Čeković izvršio dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja.


 

4. april 2014. godine
R.G.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 81/13 od 13. decembra 2013. godine okr. R.G. je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana. Takođe, od okrivljenog je oduzeta opojna droga ukupne neto mase 1.311,13 grama, kao i obrani listovi i cvetovi u količini od 14,30 grama sirove mase, odnosno nakon sušenja 3,70 grama neto suve mase opojne droge marihuane.

Okrivljeni R. G. je oglašen krivim što je 4. septembra 2013. godine, u Pančevu, neovlašćeno proizvodio i rade prodaje držao na više mesta u pomoćnoj prostoriji i garaži svoje kuće ukupno 1.311,13 grama opojne droge marihuane, dok je na stepeništu međusprata u kući gajio jednu stabljiku ove opojne droge, sa koje su od strane policije obrani listovi i cvetovi u količini od 14,30 grama sirove mase, odnosno nakon sušenja 3,70 grama neto suve mase opojne droge marihuane, namenjene prodaji.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. marta 2014. godine doneo je presudu Kž1 77/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i povrdio prvostepenu presudu.


 

4. april 2014. godine
DANILO RAKOČEVIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 473/12 od 19. juna 2012. godine okr. Danilu Rakočeviću je zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 20, stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci s tim što je istovremeno utvrđeno da se navedena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 3. marta 2014. godine doneo je presudu Kž1 6865/12 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danila Rakočevića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20, stav 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Optužnicom okr. Danilu Rakočeviću je stavljeno na teret da je 8. aprila 2009. godine, oko 16,15 sati, na stadionu FK „Partizan“, za vreme održavanja sportske priredbe povećanog rizika, a pre početka fudbalske utakmice između FK „Partizan“ i FK „Crvena Zvezda“, koja se održavala u 16,30 časova, neovlašćeno ušao na sportski teren na taj način što je preskočio ogradu na južnoj tribini stadiona i pridružio se grupi navijača FK „Partizan“ nakon čega je krenuo ka severnoj tribini radi fizičkog obračuna sa navijačima FK „Crvena Zvezda“, noseći u ruci staklenu flašu, da bi ubrzo bio primećen od strane policijskih službenika koji su ga lišili slobode.

Po nalaženju Apelacionog suda nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, odnosno da je radnje koje mu se stavljaju na teret preduzeo u vreme koje u smislu Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama predstavlja vreme održavanja sportske priredbe. Naime, da bi postojalo krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret potrebno je da je isto izvršeno u vreme održavanja sportske priredbe. Kako iz službene beleške Višeg suda proizlazi da je navedena fudbalska utakmica odigrana 8. aprila 2009. godine, sa početkom u 17,30 časova, a ne u 16,30 časova, kako je to navedeno u dispozitivu optužnog akta, pri čemu tokom postupka sudu nije dostavljen ni jedan dokaz da je sporna fudbalska utakmica bila sportska priredba povećanog rizika, to se, po nalaženju Apelacionog suda, imajući u vidu da se okrivljenom stavlja na teret da je na atletsku stazu ušao u 16,15 časova, dakle 75 minuta pre početka fudbalske utakmice, ne može smatrati da je okrivljeni inkriminisane radnje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret izvršio u vreme održavanja sportke priredbe u smislu Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, dakle u intervalu od 1 časa pre početka sportske priredbe, odnosno u intervalu od 1 časa nakon njenog završetka.


 

4. april 2014. godine
UROŠ MIŠIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 2301/13 od 11. aprila 2013. godine okr. Uroš Mišić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnim predlogom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Urošu Mišiću je stavljeno na teret da je 21. februara 2013. godine, u prostorijama kluba „P“ u Beogradu, vršenjem nasilja prema drugima i izazivanjem tuče u kojoj je A.A. naneta laka telesna povreda, teže remetio javni red i mir, na taj način što je prišao oštećenom koji je stajao sa svojim društvom u separeu i pitao ga „u čemu je problem“, a kada mu je isti odgovorio da ne razume srpski jezik, okrivljeni ga je desnom rukom udario u predelu leve strane lica, nakon čega je pritrčalo više NN lica koja su se nalazila u društvu okr. Uroša Mišića i nastavila da udaraju oštećene A.A. i B.B, koji je bio u društvu oštećenog i kojom prilikom su A.A. nanete povrede koje se skupa kvalifikuju kao laka telesna povreda.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA
 

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 3520/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Javnog tužioca prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i navodi da ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama – da li je okrivljeni svojim postupkom izazvao tuču, što predstavlja bitno obeležje krivičnog dela, za koje je tužen, već prvostepeni sud samo analizira da li su svedoci videli da je okrivljeni učestvovao u tuči, pa kako o činjenicama koje su predmet dokazivanja nisu dati jasni razlozi, nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost prvostepene presude. Takođe, osnovano se žalbom prvostepena presuda pobija i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i navodi da prvostepeni sud nije dao ocenu odbrane okrivljenih i da je izostala valjana ocena izvedenih dokaza, kako pojedinačno, tako i u vezi sa ostalim dokazima.


 

detaljnije

8.03.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2014

28. mart 2014. godine
DUŠAN STANIMIROVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1016/12 od 24. jula 2013. godine okr. Dušan Stanimirović je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 5 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), dok je okr. Alen Kovačević zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 35. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Takođe, sud je izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to kuhinjskog noža, a oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dušan Stanimirović je oglašen krivim što je 22. septembra 2012. godine, u Beogradu, oštećenom A.A. naneo teške telesne povrede opasne po život, u čemu mu je pomogao okr. Alen Kovačević, tako što su se okrivljeni najpre fizički sukobili sa oštećenim, nakon tuče sa oštećenim u kojoj je oštećeni zadobio lake telesne povrede okrivljeni su napustili lice mesta da bi se nedugo zatim u nameri da nastave fizički obračun sa oštećenim vratili do oštećenog koji je videvši okrivljene pokušao da pobegne, sustigli ga i nakon što je oštećeni pao ležeći na tlu na leđima okr. Dušan Stanimirović je kuhiljskim nožem koji je nosio sa sobom ubo oštećenog najpre u spoljašnju stranu leve podlaktice nanoseći mu lake telesne povrede, a odmah potom nožem ubo oštećenog u stomak nanoseći mu tešku telesnu povredu opasnu po život pri čemu mu je pomogao okr. Alen Kovačević tako što dok je oštećeni ležao na tlu a neposredno pre neko što je okr. Stanimirović nožem ubo oštećenog, okr. Kovačević u cilju savladavanja otpora šutirao oštećenog, da bi nakon intervencije kolega oštećenog pobegli sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Alena Kovačevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 18. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 6972/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

28. mart 2014. godine
NEDELjKO PRELIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 8039/10 od 24. aprila 2013. godine okr. Nedeljko Prelić je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti i produženog krivičnog dela  falsifikovanje isprave u sticaju sa krivičnim delom navođenje na overavanje neistinitog sadržaja osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 9 meseci, dok je okr. Miroljub Đorđević zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja će se sprovesti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje. Takođe, prema okr. Nedeljku Preliću je izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u građevinarstvu u trajanju od 3 godine. Prvostepenom presudom okrivljeni su obavezani i da solidarno naknade nastalu štetu i to na ime zajedničkog klozeta u iznosu od 106.039,75 dinara, oštećenom Z.R. iznos od 10.500,oo dinara, oštećenoj S.P. iznos od 43.200,oo dinara, oštećenoj N.Č. iznos od 21.530,oo dinara, oštećenoj M.G. iznos od 950.899,95 dinara, oštećenoj V.M. iznos od 2.167.804,90 dinara, oštećenom R. L. iznos od 1.625.174,46 dinara i oštećenoj D.P. iznos od 18.130,oo dinara, dok su oštećeni u preostalom delu imovinsko – pravnog zahetva upućeni na parnicu radi ostvarivanja istog.

Okrivljeni Nedeljko Prelić i Miroljub Đorđević su oglašeni krivim što su u periodu od 25. januara do 12. oktobra 2008. godine, na gradilištu stambeno – poslovnog objekta u Dubljanskoj ulici broj 35 u Beogradu, kao lica odgovorna za rukovođenje i izvođenje gradnje i građevinskih radova pri izvođenju tih radova nisu postupali po propisima i opšte priznatim tehničkim pravilima i time izazvali opasnost za imovinu većeg obima, usled čega je nastupila imovinska šteta u iznosu od 4.943.278,75 dinara.

Takođe, okr. Nedeljko Prelić je oglašen krivim i što je tokom 2008. godine, u Beogradu, napravio lažnu javnu ispravu – izveštaj Instituta za saobraćajnice i geotehniku i Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu o izvršenoj tehničkoj kontroli Glavnog projekta obezbeđenja temeljne jame i susednih objekata za izgradnju stambeno – poslovnog objekta u Dubljanskoj ulici broj 35 u Beogradu i glavni projekat obezbeđenja temeljne jame od 2008. godine, te što je tokom 2008. godine, u Beogradu, napravio lažnu javnu ispravu – izveštaj o izvršenoj tehničkoj kontroli Glavnog projekta obezbeđenja iskopa temeljne jame za stambeno – poslovni objekat u Gajevoj ulici 9-11 u Beogradu, sa glavnim projektom obezbeđenja temeljne jame, a potom tako sačinjenu lažnu dokumentaciju upotrebio 10. marta 2008. godine i predao je Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, te time doveo u zabludu radnike navedenog Sekretarijata da mu overe i izdaju potvrdu o prijemu tehničke dokumentacije – glavnog projekta.

Prvostepenom presudom, takođe, okr. Nedeljlko Prelić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 249, stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji RS.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, okr. Miroljub Đorđević i njegov branilac, kao i branilac okr. Nedeljka Prelića, oštećene i punomoćnik oštećenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 27. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 6941/13 kojom je usvojio žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu u osuđujućem delu samo u pogledu odluke o kazni na koju je osuđen okr. Nedeljko Prelić i navedenog okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, te krivičnog dela  falsifikovanje isprave i krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok su u preostalom nepreinačenom osuđujućem delu, kao i u delu koji se odnosi na imovinsko – pravni zahtev oštećenih žalbe odbijene kao neosnovane. Takođe, prvostepena presuda je ukinuta u oslobađajućem delu koji se odnosi na okr. Nedeljka Prelića i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Nedeljka Prelića, žalbom javnog tužioca se osnovano ukazuje da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj utvrđenim otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog, naročito tome da je okrivljeni preduzeo inkriminisane radnje radi sticanja većeg profita bez obzira na jačinu ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra, odnosno većem oštećenju susednih objekata od kojih su pojedini ostali neupotrebljivi, kao i broj lica koja su ostala bez doma, zbog čega je prvostepena presuda u tom delu preinačena.

Takođe, u ukidajućem delu, po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je propustio suštinski da razmotri da li je krivično delo iz člana 149, stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji RS dekriminalizovano donošenjem donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji ili je nastavilo da egzistira u Krivičnom zakoniku pod drugačijim nazivom.


 

17. mart 2014. godine
IVAN RMUŠ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 23819/10 od 22. jula 2013. godine okr. Ivan Rmuš je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 5 godina. Predstavnik oštećene porodice je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 7. septembra 2008. godine, u Beogradu, kao učesnik saobraćaja na putevima ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život oštećenog M. S, u stanju uračunljivosti, na taj način što je upravljao putničkim vozilom iz pravca Beograda u pravcu Pančeva, pa je u toku vožnje otpočeo radnju preticanja kolone vozila preko uzdužne neisprekidane linije prešavši u levu kolovoznu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, koja traka nije bila slobodna na dovoljnom rastojanju, ne vodeći računa o razlici između brzine kretanja svog vozila za vreme preticanja i brzine kretanja vozila drugog učesnika u saobraćaju koje je preticao, te je prednjom levom stranom svog vozila udario u bicikl kojim je upravljao oštećeni koji se kretao iz suprotnog smera, pa je usled zadobijenih telesnih povreda oštećeni preminuo na licu mesta, nakon čega se okrivljeni udaljio sa mesta događaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 5385/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i povrdio prvostepenu presudu.
 


 

17. mart 2014. godine
SRETEN JOCIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 4131/12 od 19. jula 2013. godine okr. Sreten Jocić je zbog izvršenja krivičnog dela nedovoljeno držanje oružja i ekplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja.

Okrivljeni Sreten Jocić je oglašen krivim što je 27. januara 2008. godine, u Beogradu, neovlašćeno – bez odobrenja nadležnog organa, u vozilu u kome se nalazio, nosio vatreno oružje i to pištolj.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 18. februara 2014. godine presudu Kž1 5452/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja odbio optužbu da je okr. Sreten Jocić izvršio krivično delo nedovoljeno držanje oružja i ekplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ
 


 

17. mart 2014. godine
VLADIMIR JORGA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 110/12 od 5. decembra 2013. godine okr. Vladimir Jorga je zbog ivršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Vladimir Jorga je oglašen krivim što je 22. juna 2002. godine, u Pančevu, lišio života oštećenog A.A. i pritom sa umišljajem doveo u opasnost život još nekog lica tako što je u bašti kafića „A“, u kojoj se u tom trenutku nalazio veliki broj ljudi koji su se šetali ulicom neposredno pored bašte kafića i sedeli po baštama svuda okolo, prišao oštećenom dok je sedeo za stolom sa svedokom B.B. komentarišući jedan s drugim da su videli okrivljenog, ali ne obraćajući se njemu lično, nakon čega je okrivljeni u stanju kada je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne u bitnoj meri, usled osobina njegove ličnosti, te usled spremnosti da ponašanje oštećenog i svedoka B.B. tumači problematičnijim nego što jeste, zbog konflikta koji je sa njima imao godinu i po dana ranije i u kom je zadobio telesne povrede, bez povoda u ponašanju oštećenog, iz pištolja ispalio u njega tri hica, pa je oštećenom, koji je ustao sa barske stolice u pokušaju da ga uhvati za ruku i da se odbrani, naneo najpre prostrelnu ranu podlaktice, koji hitac je nastavljajući kretanje pogodio mal. oštećenog V.V. koga je majka u tom trenutku gurala u kolicima, prolazeći pored njih, nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu ustrelne rane desne slepoočnice, sa posledičnom oduzetošću leve polovine tela i gubitkom vida na desnom oku, jedan hitac je završio u saksiji u bašti, a kada se oštećeni okrenuo udesno u pokušaju da pobegne, naneo mu je smrtonosnu povredu od koje je oštećeni na licu mesa izdahnuo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 13. februara 2014. godine presudu Kž1 43/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


 

17. mart 2014. godine
ZVONKO MATEOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 486/11 od 3. jula 2012. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznude iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ okr. Zvonko Mateović i Darko Branković su osuđeni na kane zatvora u trajanju od po 4 godine, dok je okr. Ivica Fajferić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Zvonko Mateović i Darko Branković su oglašeni krivim što su od novembra 2008. godine do juna 2010. godine, a od avgusta 2009. godine do juna 2010. godine okr. Branković, Mateović i Ivica Fajferić, u nameri da okr. Mateović i Branković pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, a okr. Fajferić da pribavi okr. Mateoviću i Brankoviću protivpravnu imovinsku korist, zajedno ozbiljnom pretnjom prinudili oštećenog A.A. da nešto učini na štetu svoje imovine, na koji način su u navedenom periodu okr. Mateović i Branković pozajmili novac oštećenom u iznosu od oko 47.500,oo evra, a uzeli od oštećenog novac i automobile ukupne vrednosti od 122.400,oo evra i 650.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Zvonko Mateović, Darko Branković i Ivica Fajferić, kao i njihovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 22. januara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 3853/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka presude nerazumljiva. U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da se iz prvostepene presude ne vidi da li je u iznos od 122.400,oo evra za koji se okrivljeni terete, uračunat iznos od 47.500,oo evra koji je oštećeni pozajmio, pri čemu je nejasno da li je oštećeni navedeni novčani iznos od 47.500,oo evra pozajmio samo od okr. Zvonka Mateovića ili i od okr. Darka Brankovića. Takođe, nejasno je da li je u iznos od 122.400,oo evra, uračunata vrednost dva automobila koja je oštećeni predao okr. Mateoviću i Brankoviću, kao i da li je oštećeni za svoje vozilo koje je predao licu pod nadimkom „SV“ da ga proda za iznos od 7.000,oo evra, dobijeni novac dao okr. Mateoviću i Brankoviću, što je od značaja za visinu protivpravne imovinske koristi za koju se okrivljeni terete. Pored toga, osnovano se izjavljenima žalbama ukazuje da je izreka prvostepene presude nejasna, jer se okrivljeni oglašavaju krivim za period koji im nije stavljen na teret optužnim aktom Javnog tužioca.
 


 

12. mart 2014. godine
ŽELjKO GOLE

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 151/12 od 27. septembra 2013. godine okr. Željko Gole je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja njihovih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Željko Gole je oglašen krivim što je 9. juna 2009. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim vozilom, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, i time ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola u krvi od 1,50 promila, usled čega nije bio sposoban za bezbednu vožnju, te krećući se brzinom od 77,7 km/č nije držao potrebno odstojanje između vozila, usled čega je, krećući se levom saobraćajnom trakom desne kolovozne trake Pančevačkog mosta iz pravca Zrenjaninskog puta, sustigao i čeonim delom svog vozila udario u zadnji deo bicikla sa motorom kojim je upravljao oštećeni A.A i koji se kretao u istom pravcu, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede usled kojih je nastupila smrt oštećenog 12. juna 2009. godine, dok je oštećeni putnik na biciklu B.B. zadobio lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradi, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 27. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 6837/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Željka Golea zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, te je tako od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se pred sudom držao korektno, da se radi o relativno mladom čoveku, te da je iskazao iskreno kajanje zbog posledice koje su nastupile, kao i njegov raniji život, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nije našao. Međutim, utvrđenim olakšavajućim okolnostima prvostepeni sud je dao preveliki značaj, u odnosu na težinu krivičnog dela, što se osnovano ukazuje žalbom javnog tužioca, pa je s toga Apelacioni sud, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je delo izvršeno i stepen krivice okrivljenog, istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, nalazeći da je kazna u navedenom trajanju nužna za postizanje svrhe izricanja krivične sankcije.
 


 

12. mart 2014. godine
DAMJAN PEROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1091/11 od 10. jula 2013. godine okr. Damjan Perović je zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Damjan Perović je oglašen krivim šo je u noći između 27/28. juna 2011. godine, u Beogradu, lako telesno povredio oštećenu A.A, na taj način što je došao u stan oštećene, te je nakon više vremena provedenog sa njom, došlo do verbalnog sukoba između njih, nakon čega je oštećena nasrnula na njega mašući rukama, pri čemu je okrivljeni udario dva puta otvorenom šakom u predelu glave i lica, usled čega je oštećena zadobila lake telesne povrede, da bi nakon toga okrivljeni otišao iz njenog stana.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 11. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 6378/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da su razlozi koji su navedeni o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a da takođe postoji i znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i samih tih isprava, a što se osnovano isiče žalbom javnog tužioca, iz kojih razloga se za sada ni činjenično stanje u pobijanoj presudi ne može prihvatiti kao potpuno i pravilno utvrđeno, te je ukidanje prvostepene presude nužno.
 


 

12. mart 2014. godine
DALIBOR TOPIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 354/13 od 2. oktobra 2013. godine okr. Dalibor Topić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosi zabrane upravljanja motornim vozilom „F“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dalibor Topić je oglašen krivim što je 7. jula 2011. godine, u blizini naselja Žagubica, u stanju smanjene uračunljivosti, kao učesnik u javnom saobraćaju upravljajući traktorom sa prikolicom, pod uticajem alkohola u krvi od 0,88 promila, usled čega mu je vozačka sposobnost bila kompromitovana, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio bezbednost javnog saobraćaja i doveo u opasnost život i telo ljudi, tako što brzinu kretanja vozila nije prilagodio osobinama stanja puta, stanju vozila i tereta, pri čemu je upravljao traktorom sa neispravnim kočionim uređajem na prikolicu i zbog čega se traktor nije mogao bezbedno zaustaviti, već sa svakim pređenim metrom kretao sve brže, tako da je posle pređenih 580 metara u slobodnom hodu pri brzini od najmanje 33,8 km/č usled velike brzine traktora i prikolice po neravnom putu i na nizbrdici došlo do iskakanja rude prikolice iz ležišta trna poteznice, a zatim i do otkačivanja prikolice u kojoj su umesto dozvoljenog prevoza maksmimalno 5 lica prevozio 24 lica različitog uzrasta, da bi zatim neposredno posle otkačivanja prikolice od traktora došlo do njegovog prevrtanja za 180 stepeni u pravcu kretanja, kojom prilikom je 16 lica zadobilo teške i lake telesne povrede, dok je maloletni oštećeni A.A, zadobio smrtonosnu telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 27. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 6540/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da u obrazloženju presude nisu navedeni dovoljno jasni i argumentovani razlozi u pogledu odlučnih činjenica. Naime, prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri dao jasne i argumentovane razloge u pogledu pitanja alkoholisanosti kao uzročne veze sa ugrožavanjem javnog saobraćaja, odnosno uzročne veze između dejstva alkohola na okrivljenog i nastupanja zabranjene posledice. Imajući u vidu učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog posupka, dovodi se u pitanje pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
 


 

7. mart 2014. godine
MIRKO VADUVESKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru K. br. 318/12 od 6. juna 2012. godine okr. Mirko Vaduvesković, Marko Mirović, Mario Radovanović, Ivan Lazarević i Stefan Kojić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ. Oštećeni vlasnik autobusa je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru okrivljenima Mirku Vaduveskoviću, Marku Miroviću, Mariu Radovanoviću, Ivanu Lazareviću i Stefanu Kojiću je stavljeno na teret da su 23. aprila 2007. godine, u Zaječaru, na prostoru školskog dvorišta osnovne škole i u blizini objekta škole gde se održavalo republičko takmičenje učesnika srednjih škola u malom fudbalu, po prehodnom dogovoru kao pripadnici navijačke grupe koja sebe naziva „Otrovi“ sa drugim NN licima, drskim i bezobzirnim ponašanjem izazivanjem tuče i vršenjem nasilja prema oštećenim profesorima i učenicima gimnazije iz Niša značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir na taj način što su u trenutku kada je ekipa gimnazije iz Niša završila takmičenje, te se profesori, igrači i navijači iz Niša uputili ka autobusu kojim su doputovali u Zaječar, fizički napali oštećene gađajući njih i autobus kamenicama i praznim staklenim bocama, udarajući ih rukama i nogama, pri čemu ih je okr. Vaduvesković udarao i gumenom palicom nalik na pendrek, a okr. Lazarević drvenom motkom, te je u tuči oštećen profesor A.A. iz Niša zadobio lake telesne povrede dok je na autobusu pričinjena materijalna šteta u ukupnom iznosu od 142.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Zaječaru.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 30. januara 2014. godine doneo je presudu Kž1 4593/12 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okrivljene oglasio krivim zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ, te je okr. Mirku Vauveskoviću utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom proveravanja u trajanju od 2 godine, dok je okr. Marku Miroviću, Mariu Radovanoviću, Ivanu Lazareviću i Stefanu Kojiću izrekao uslovnu osudu kojom im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od po 1 godine. Takođe, prema okr. Mirku Vaduveskoviću je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – jedne gumene palice i okrivljeni su obavezani da solidarno oštećenom vlasniku autobusa nadoknade štetu u iznosu od 142.000,oo dinara, dok je za preostali iznos zahtevane naknade štete oštećeni upućen na parnicu.

Nakon održanog pretresa, Apelacioni sud je na osnovu svih izvedenih dokaza nesporno utvrdio da su okrivljeni, u saizvršilaštvu, izvršili krivično delo nasilničko ponašanje s obzirom na to da su svi okrivljeni izazivanjem tuče i vršenjem nasilja prema oštećenim profesorima i učenicima značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, pri čemu je u tuči i oštećen profesor A.A. zadobio lake telesne povrede, kao i da je na autobusu pričinjena materijalna šteta u ukupnom iznosu od 142.000,oo dinara.
 


 

detaljnije

8.02.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2014

19. februar 2014. godine
LjUBIŠA KOLICIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Negotinu K. br. 4/13 od 16. oktobra 2013. godine okr. Ljubiša Kolicić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u prekoračenju granica nužne odbrane iz člana 113. KZ u vezi sa članom 19, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog noža. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahtevaupućena na parnicu.

Okrivljeni Ljubiša Kolicić je oglašen krivim što je 12. septembra 2011. godine, u Negotinu, odbijajući od sebe istovremeni protivpravan napad oštećenog sada pok. A.A. koji ga je odmah nakon rasprave u kojoj mu je potraživao na ime duga iznos od 1.000,oo dinara, na betonskom platou pored trotoara, udario otvorenom šakom u predelu vrata sa zadnje strane i gurnuo, zbog čega je pao, a pošto se podigao, oštećeni ga je vukao za kosu, kada je istom kazao „Nemoj A, nemoj“, kada ga je oštećeni uhvatio za jaknu, a zatim nogom oborio na tlo, a zatim dok je ležao na tlu, držeći ruke – stegnute pesnice ispred svog lica, isti zadao mu po rukama udarce pesnicama i jedanput šutnuo nogom, kojim udarcima slabog intenziteta mu je oštećeni naneo lake telesne povrede, a odmah po zadobijenim udarcima, prekoračenjem granica nužne odbrane, sa psihološkim sadržajem straha visokog intenziteta, tj. stanju prepasti, pritom u stanju alkoholne opijenosti sa oko 1,58% alkohola u krvi i stanju omamljenosti usled upotrebe lekova, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio života oštećenog A.A.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Negotinu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je . februara 2014.godine presudu Kž1 6962/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


18. februar 2014. godine
DEJAN BARBULOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Zaječaru K. br. 73/12 od 18. marta 2013. godine okr. Dejan Barbulović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113, stav 1. u vezi sa članom 19, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, te je od okrivljenog oduzet nož skakavac. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravmog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Dejan Barbulović je oglašen krivim što je 30. jula 2012. godine, u Boru, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled prepasti, lišio života sada pok. A.A. u prekoračenju nužne odbrane odbijajući istovremeni protivpravni napad od strane sada pokojnog, na taj način što je dok ga je sada pok. A.A. držao jednom rukom u predelu vilice, a okrivljeni se nalazio na kolenima dok mu je sada pokojni bio iza leđa, iz džepa pantalona izvukao nož i više puta ga uboo u predelu glave i stomaka i naneo mu povrede usled kojih je nastupila smrt kod A.A.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Zaječaru i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 23. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 4249/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Dejana Barbulovića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113, stav 1. u vezi sa članom 19. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, osnovano se žalbom branioca okrivljenog ističe da prvostepeni sud uopšte nije imao u vidu činjenicu da je okrivljeni postupao u stanju bitno smanjenje uračunljivosti usled prepasti, te je Apelacioni sud cenio i napred navedenu okolnost kao olakšavajuću na strani okrivljenog, uz uvažavanje svih otežavajućih i olakšavajućih okolnosti koje je utvrdio prvostepeni sud, te je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, imajući pri tome u vidu i stepen povrede zaštićene društvene vrednosti kao i stepen krivice okrivljenog, našavši da će se ovom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.
 


12. februar 2014. godine
RADE RADISAVLjEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 1474/10 od 17. jula 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u skupini koja izvrši nasilje iz člana 230, stav 1. KZ RS okr. Rade Radisavljević, Bojan Hrvatin i Miloš Radisavljević su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca s tim što su okr. Radetu Radisavljeviću i Bojanu Hrvatinu uzete kao utvrđene i ranije izrečene sankcije pravnosnažnim presudama, te je okr. Rade Radisavljević osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, dok je okr. Bojan Hrvatin osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Rade Radisavljević, Bojan Hrvatin i Miloš Radisavljević su oglašeni krivim što su 17/18 mart 2004. godine, u Beogradu, ispred Bajrakli džanije zajedno sa neutvrđenim brojem nepoznatih lica, učesvovali u skupini koja je zajedničkim delovanjem teško telesno povredila dva pripadnika MUP – a koji su stajali u kordonu na taj način što su se nalazili u grupi demonstranata koja se okupila ispred džamije da bi protestvovali protiv nasilja „šiptara“ nad Srbima na Kosovu, pa su okrivljeni zajedno sa okr. Nemanjom Stojanovićem, prema kome je postupak razdvojen iz grupe demonstranata gađali kamenicama kordon policije, usled čega su pripadnici MUP – a koji su se nalazili u kordonu u odbrani ispalili gumene metke, nakon čega je ubrzo pod priiskom demostranata i bačenih kamenica kordon probijen usled čega su policajci zadobili telesne povrede, od čega su dva lica zadobila teške telesne povrede, a dvadeset lica lake telesne povrede.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Čubrović, Nikola Marinković, Goran Mitić, Borisav Mitrašević, Stefan Radević i Vladan Broćić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ulestvovanje u skupini koja izvrši nasilje iz člana 230, stav 1. KZ RS.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu okr. Stefanu Čubroviću, Nikoli Marinkoviću, Goranu Mitiću, Borisavu Mitraševiću, Stefanu Radeviću i Vladanu Broćiću je stavljeno na teret da su 17/18 marta 2004. godine, u Beogradu, ispred Bajrakli džamije zajedno sa neutvrđenim brojem nepoznatih lica, učestvovali u skupini koja je zajedničkim delovanjem oštetila imovinu u većem obimu – izvršila paljevinu džamije pričinivši štetu u iznosu od oko 23.650.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Radeta Radisavljević, Bojana Hrvatina i Miloša Radisavljevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 30. januara 2014. godine presudu Kž1 6769/13 kojom je odbio kao neosnovane žalbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izjavljene u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Borisava Mitraševića, Stefana Radevića, Gorana Mitića i Nikolu Marinkovića, kao i žalbe branilaca okr. Radeta Radisavljevića, Miloša Radisavljevića i Bojana Hrvatina, te je prvostepena presuda u delu koji se odnosi na navedena lica potvrđena u potpunosti. Prvosptena presuda je ukinuta u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stefana Čubrovića i Vladana Broćića i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u ukidajućem delu, prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da u tom delu u prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost prvostepene presude u navedenom delu, pa je presuda u tom delu morala biti ukinuta, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
 


07. februar 2014. godine
JONEL MENDREU

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 516/12 od 11. marta 2013. godine okr. Jonel Mendreu je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmica u pokušaju iz člana 134, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30, stav 1. i članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 5 meseci (u navedenu kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Jonel Mendreu je oglašen krivim što je 18. marta 2010. godine, u autobusu u Beogradu, zajedno sa licem čiji identitet nije utvrđen pretnjom i obmanom pokušao da odvede maloletnu oštećenu A.A. u nameri da je prinudi da nešto učini i trpi, tako što je prišao maloletnoj oštećenoj koja je sedela u označenom autobusu, predstavio joj se kao policijski službenik i tražio joj radi utvrđivanja identiteta ličnu kartu, kada mu je ona rekla da je dete i da od dokumenata poseduje jedino pasoš koji se ne nalazi kod nje, rekao joj da će zajedno sa njim izaći na autobuskom stajalištu gde će je preuzeti njegov kolega koji će izvršiti proveru njenog identiteta, a potom je odvesti kući, ali krivično delo koje je započeo nije dovršio, jer je maloletna oštećena počela da plače, pa su putnici u autobusu negodovali zbog postupanja okrivljenog i tražili od njega da im pokaže službenu legitimaciju, te im je on rekao da je u tom trenutku ne poseduje, pa je svedok B.B, putnica u autobusu prilikom napuštanja autobusa zahtevala od vozača V.V. da pozove policiju i što je vozač najpre odbio, uočivši lice na stajalištu koje se spremalo da uđe u autobus, koje se nakon zahteva svedoka B.B. udaljilo od prednjih vrata autobusa, te je vozač pokrenuo autobus koji je najpre zaustavio, kada je prednjim vratima autobusa prišlo lice koje je bilo na stajalištu, zahtevalo da ga pusti da uđe u autobus na kome su vrata bila zatvorena, te je vozač to odbio, nakon čega mu se maloletna oštećena obratila, tražeći od njega da ne dozvoli da je okrivljeni izvede iz autobusa, dok je lice čije su radnje prethodno opisane, zahtevalo da vozač otvori vrata na autobusu, pusti okrivljneog da izađe iz autobusa, da bi mu ovo lice pokazalo kako se „maltretira i legitimiše“, nakon čega je vozač mobilnim telefonom pozvao policijske službenike da intervenišu, da bi okrivljeni zahtevao od vozača da otvori vrata i pusti ga da izađe, pa je potom okrivljeni otišao do zadnjih vrata, nasilno ih otvorio, iako je vozač pokušao da ga zadrži i uspeo da se udalji.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilav u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 19. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2552/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Jonela Mendreua zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmica u pokušaju iz člana 134, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30, stav 1. i članom 33. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci (u navedenu kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano je izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazano drugostepenom sudu da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, jer je prenaglašen značaj dat olakšavajućim okolnostima, dok nije dovoljan značaj dat ranijoj osuđivanosti okrivljenog. Pored toga, Apelacioni sud je kao otežavajuću okolnost cenio okolnosti izvršenja krivičnog dela, odnosno činjenicu da je okrivljeni radnju krivičnog dela preduzeo u autobusu javnog gradskog prevoza u prisustvu većeg broja putnika, pri čemu se nije ni obazirao na intervenciju prisutnih putnika u autobusu, već je nastavio sa pokušajem da maloletnu svedokinju izvede iz autobusa, a krivično delo nije dovršio isključivo iz razloga vezanih za postupanje putnika autobusa, koji su okrivljenog onemogućili da završi započeto delo.
 


07. februar 2014. godine
LjUBIŠA KOSTIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Šapcu K. br. 47/13 od 22. oktobra 2013. godine okr. Ljubiša Kostić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti.

Okrivljeni Ljubiša Kostić je oglašen krivim što je u noći 29. marta 2013. godine, u kući u Šapcu, u stanju lako smanjene uračunljivosti, lišio života života oštećenu A.A, na taj način što je došao u kuću, nakon kraćeg razgovora zatražio od B.B. da mu donese pivo, a potom bez ikakvog povoda udario nožem oštećenu A.A. u predelu leđa, nanevši joj tešku telesnu povredu opasnu po život, usled čega je došlo do smrti oštećene.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 28. januara 2014. godine presudu Kž1 6491/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.
 


07. februar 2014. godine
DEJAN KARALIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 16/10 od 10. decembra 2012. godine okr. Dejan Karalić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 4. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Okrivljeni Dejan Karalić je oglašen krivim što je 23. avgusta 1999. godine lišio života A.A, zajedno sa još dva nepoznata lica, u kući oštećene u Valjevu, na taj način što su okrivljeni i druga dva lica u nameri da za sebe pribave protivpravnu imovinsku korist upotrebom sile prema pok. A.A. zajedno oduzeli više tuđih pokretnih stvari i to: okruglu limenu kutiju sa svim zlatnim nakitom koji se u njoj nalazio u količini od 3 kg, sav novac koji su pronašli u iznosu od 5.000,oo DEM i 5.000,oo dinara, tako što su okrivljeni i još jedno od dva nepoznata lica, uz dozvolu oštećene koja je tog dana bila sama u kući ušli u kuću, dok je drugo nepoznato lice čuvalo stražu ispred kuće, da bi nakon posluženja rakijom i kolačima koje im je pok. A.A. pružila, prema njoj primenili silu na taj način što su je udarali pesnicama po telu i glavi, šakama stezali oko vrata, kanapom joj vezali ruke i noge a potom konopac obmotali oko vrata pok. Nade, preko usta zalepili selotejp traku i to na podu kotlarnice koja se nalazi u prizemlju kuće, pa je tom prilikom usled stezanja vrata oštećene došlo do smrti ugušenjem, nakon čega su tražeći novac i zlatan nakit izvršili pretres ormana i ostalog pokućstva i po pronalaženju navedenih predmeta i novca iste oduzeli i napustili kuću.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. decembra 2013. godine doneo je rešenje Kž1 3153/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Dejanu Karaliću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda u prvostepenoj presudi je sadržana bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što u istoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su nejasni, pri čemu je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zbog čega je ukidanje prvostepene presude bilo nužno.
 


07. februar 2014. godine
RADE RADIVOJEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 987/10 od 15. mara 2011. godine okr. Rade Radojević je zbog izvršenja krivičnog dela iznude iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, te izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 214, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. i 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Milomir Marković zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 214, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. i 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećeni je radi ostvarenja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Rade Radojević je oglašen krivim što je u periodu od marta meseca do 23. oktobra 2008. godine, u Beogradu, silom i pretnjom prinudio A.A, da mu na štetu svoje imovine da novac u iznosu od 46.800,oo evra, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je oštećeni preko okr. Milomira Markovića upoznao okr. Radojevića, od koga je novembra meseca 2007. godine pozajmio 18.000,oo evra uz mesečnu kamatu od 10% koju je plaćao do marta meseca 2008. godine, kada je zakasnio nekoliko sati, pa mu je okr. Radojević rekao da zbog kašnjenja sa plaćanjem kamate duguje duplu glavnicu, odnosno 36.000,oo evra sa kamatom od 10% mesečno, a kada je maja meseca 2008. godine ponovo zakasnio okr. Radojević mu je rekao da je penal za to 12.000,oo evra, te da spremi sve pare za glavnicu i kamatu u iznosu od 75.000,oo evra, posle čega je oštećeni u više navrata davao novac okr. Radojeviću isplativši ukupno 54.000,oo evra, pa kako je ostao bez novca, okr. Radojević mu je pretio telefonom i lično, te septembra meseca 2008. godine okr. Radojević mu je naredio da uđe u džip u kome su bila i dva muška NN lica, odvezao ga u Višnjicu, gde oštećeni ima stan, u toku vožnje ga udarao pištoljem, stavljao pištolj na glavu i grudi, tražeći da mu prepiše stan u Višnjici kao protivvrednost za iznos od 20.000,oo evra, u stanu u Višnjici ga naterao da potpiše priznanicu, a prilikom primopredaje novca, septembra meseca 2008. godine, i prilikom potpisivanja priznanice, kada je okr. Radojević preio oštećenom, sa njim je u društvu bio i okr. Milomir Marković.

Okrivljeni Rade Radojević i Milomir Marković su oglašeni krivim što su u periodu od avgusta meseca 2007. godine do juna 2008. godine, u Beogradu, silom i pretnjom pokušali da prinude B.B. da na štetu svoje imovine da okr. Radetu Radojeviću novac u iznosu od 10.000,oo evra, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je oštećeni 1998. godine pozajmio od V.V. 900,oo evra, uz dogovor da mu dug vrati posle prodaje kuće  u Crnoj Gori, koju je dobio od G.G, na ime zaloge za dug od 7.200,oo DEM, pa ga je 2006. godine V.V. upoznao sa okr. Radojevićem predstavljajući ga kao kupca koji je zainteresovan za kupovinu kuće u Crnoj Gori, i tom prilikom su se usmeno dogovorili da vrednost kuće bude 12.000,oo evra, a da ostatak vrednosti bude odbijeno na ime duga V.V. prema okr. Radojeviću, međutim maja meseca 2007. godine, supruga G.G. je vratila dug pa je oštećeni B.B. raskinuo ugovor vezan za kuću u Crnoj Gori, posle čega je pozvao V.V. da bi mu vratio dug, međutim, on mu je rekao da sa tim nema veze i da je dug preneo na Radojevića, posle čega je avgusta meseca 2007. godine okr. Radojević pozvao B.B. i našli su se, uz prisustvo okr. Markovića, i tom prilikom mu je okr. Radojević rekao da mu duguje novac, govoreći da se radi o 30.000,oo evra, a okr. Marković je govorio da se, u stvari radi o 35.000,oo evra, tom prilikom ga je okr. Radojević vređao, dva puta udario šamar, tražeći da potpiše da duguje novac, zatim je potpisao izjavu da prihvata dug V.V. i da treba okr. Radojeviću da do 1. maja 2008. godine da novac u iznosu od 10.000,oo evra, a za to vreme mu je okr. Marković govorio da mora da potpiše da ne bi bio ubijen, okr. Radojević mu je rekao da mora da proda očevu kuću na Trešnji, a mesec dana posle ovog događaja, pozvao ga je okr. Radojević i našli su se, uz prisustvo okr. Markovića, i tražili su da vide kuću na Trešnji, to su oni i učinili, i rekli mu da kuća ne vredi 20.000,oo evra, posle toga je okr. Radojević saznao gde oštećeni radi, došao na radno mesti i rekao mu da je istekao rok za vraćanje duga, slao mu je poruke, ali mu se on više nije javljao, posle čega je u štampi video da su okr. Radojević i Marković lišeni slobode, pa je sve prijavio policiji.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Milomir Marković je oslobođen od optužbe da je u periodu od marta meseca do 23. oktobra 2008. godine, u Beogradu, zajedno sa okr. Radetom Radojevićem, kao saizvršilac, izvršio krivično delo iznude iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 1. oktobra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2085/12 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


 

detaljnije

14.01.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2014

31. januar 2014. godine
PAJO KNEŽEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 11308/10 od 23. maja 2013. godine okr. Pajo Knežević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom nekadašnjeg Četvrtog opštinskog javnog tužioca u Beogradu okr. Paji Kneževiću je stavljeno na teret da je u periodu od 12. septembra do 26. oktobra 2006. godine, u KBC Zemun, kao lekar pri pružanju medicinske pomoći očigledno nesavesno postupao, pa je time nastupilo opšte pogoršanje zdravstvenog stanja i smrt oštećene A.A, na taj način što je oštećena primljena u KBC Zemun 12. septembra 200. godine radi operacije žučne kesice, a koja joj je laparaskopski uklonjena 14. septembra 2006. godine, a koju operaciju je izvršio okrivljenu uz asistenciju još dva doktora, nakon čega je kod oštećene došlo do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja te razvoja sepse, a koja se manifestovala i time što je kod oštećene petog postooperativnog dana postojao iscedak žuči na drenu, te okrivljeni nije na vreme izvršio reviziju kojom bi sanirao oštećenja nastala laparaskopskom operacijom odnosno oštećenje zida glavnog žučnog kanala izlivanja žuči u trbušnu duplju koje izlivanje je izazvalo sepsu i zapaljenje trbušnice, pa je tek osmog postoperativnog dana došlo do revizije, a koja je izvršena sa zakašnjenjem, te nij emogla sprečiti dalji razvoj opšte krvne zaraze, odnosno sepse koja je zahvatila sve vitalne organe i od koje je oštećena preminula 26. oktobra 2006. godine usled meningitisa izazvanog septičkim šok sindromom.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 3994/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je svestranom analizom svih izvedenih dokaza kako posebno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti pravilno našao da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te je istog pravilno oslobodio od optužbe.
 


31. januar 2014. godine
MANE MILjUŠ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1112/11 od 3. decembra 2012. godine:

• okr. Mane Miljuš je zbog izvršenja sedam krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ, od čega jedno u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, te krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci. Takođe, okrivljeni je obavezan da oštećenoj banci isplati imovinsko – pravni zahtev u iznosu od 16.772,97 dinara, te su od njega oduzeta dva pištolja sa pripadajućom municijom;

• okr. Stefan Blagojević je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ, od čega jedno u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci;

• okr. Bojan Jovičić je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i

• okr. Aleksandar Šarac je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Takođe, od okr. Maneta Miljuša, Stefana Blagojevića i Bojane Jovičić oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 1.716.905,19 dinara i 810.000,oo dinara, a od okr. Maneta Miljuša oduzeta je i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 4.990.487,03 dinara, 16.960,oo evra, 100 AUD, 20 CHD, 500 SEK, 3.570 CHF, 160 GBP, 2.533 USD, 3.914.070,oo dinara, 21.315,oo evra, 5.090 CHF, 1.386.000,oo dinara i 1.201.174,55 dinara.

Okrivljeni Mane Miljuš, Stefan Blagojević i Bojan Jovičić su oglašeni krivim što su: 18. avgusta 2011. godine, zatim 28. oktobra 2010. godine i 2. avgusta 2010. godine u poštama u Beogradu, kao grupa, pretnjom da će napasti na život i telo radnika pošte, oduzeli novac u iznosu od 948.180,oo dinara, zatim u iznosu od u iznosu od 1.716.905,19 dinara i u iznosu od 810.000,oo dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Okrivljeni Mane Miljuš je ogšane krivim i što je 27. maja 2011. godine i 25. marta 2011. godine, u banci u Beogradu, pretnjom da će napasti na život i telo radnika banke oduzeo novac u iznosu od 5.007.260,oo dinara, odnosnu u iznosu od 3.914.00,oo dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist. Takođe, ovaj okrivljeni je oglašen krivim i što je 27. januara 2011. godine i 27. oktobra 2009. godine, u pošti u Beogradu, pretnjom da će napasti na život i telo radnika pošte, oduzeo novac u iznosu od 1.386.000,oo dinara, zatim u iznosu od u iznosu od 1.201.174,55 dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Okrivljeni Mane Miljuš i Aleksandar Šarac su oglašeni krivim i što su neutvrđenog dana u avgustu 2011. godine, u Beogradu, neovlašćeno držali radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu – kokain i to 204,3 grama i elektronsku vagicu za precizno merenje.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Blagojević je oslobođem od optužbe da je 2. maja i 25. marta 2011. godine, sa okr. Manetom Miljušom, izvršio dva krivična dela razbojništva iz člana 206. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. novembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2819/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kaznama, i okrivljene osudio na sledeće kazne zatvora:

• okr. Maneta Miljuša zbog izvršenja sedam krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina;   

• okr. Stefana Blagojevića je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina;

• okr. Bojana Jovičića je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci.

U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 


31. januar 2014. godine
SAŠA BLAGOJEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Požarevcu K. br. 37/12 od 26. septembra 2013. godine okr. Saša Blagojević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Oštećene su radi ostvarivanja imovinsko – pravnih zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Saša Blagojević je oglašen krivim što je 11. marta 2012. godine, u SO Petrovac, u kući lišio života sada pok. A.A, tako što je nakon rasprave sa istom preko telefona u kasnim večernjim satima, došao u kuću, noseći sa sobom pištolj, te probudivši istu, koja se nalazila u krevetu u dnevnoj sobi ponovo započeo svađu sa njom, zbog prethodno narušenih porodičnih odnosa, kako međusobnih tako i članova njene porodice, nakon kraće rasprave ispalio dva projektila u predelu leve strane lica, nanevši joj teške telesne povrede koje su uzrokovale njenu trenutnu smrt. Takođe, okrivljeni je oglašen krivim i što je u periodu od 11. do 20. marta 2012. godine, na teritoriji opštine Petrovac, Kučevo, Majdanpek i Donji Milanovac, nakon izvršenog krivičnog dela, neovlašćeno nosio, nalazeći se u bekstvu, sa sobom pištolj.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 16. decembra 2013. godine presudu Kž1 6285/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okr. Saše Blagojevića i potvrdio prvostepenu presudu.
 


24. januar 2014. godine
ANDRIJA MARINKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 314/12 od 21. marta 2013. godine okr. Andrija Marinković je zbog izvršenja krivičnog del asilovanje iz člana 178, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 24. oktobra 2013. godine presudu Kž1 3758/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


24. januar 2014. godine
BRANISLAV PERANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Šapcu K. br. 129/12 od 21. juna 2013. godine okr. Branislav Peranović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Branislav Peranović je oglašen krivim što je 6. avgusta 2012. godine, u Jadranskoj Lešnici, u pomoćnoj zgradi koja se nalazi u sklopu porodičnog domaćinstva, na svirep način lišio života oštećenog A.A, štićenika Pravoslavnog centra za bolesti zavisnosti Srpske pravoslavne crkve Eparhije šabačke „Sretenje“, na taj način što je u toku verbalnog sukoba sa oštećenim do kog je došlo jer je oštećeni hteo da napusti Centar, pozvao svoje saradnike B.B. i V.V. da sada pok. oštećenog odvedu u pomoćnu kuću, te je nakon što su saradnici izašli iz pomoćnog objekta, nastavio da ubeđuje sada pok. oštećenog da ostane u Centru, preteći da će ga pretući, nakon čega je naredio oštećenom da klekne na klupu i telo ispruži preko stola, što je ovaj i uradio, a potom je drvenim štapom zadao brojne udarce oštećenom u predelu trupa, udova i glave, pri čemu je tokom sukoba u dva navrata svoje saradnike slao sa oštećenim do kupatila na spratu kako bi se oštećeni oprao, a zatim je nakon prvog povratka oštećenog u prostoriju nastavio da mu zadaje udarce navedenim štapom u predelu tela, kao i pesnicama u predelu vrata, nanoseći mu na opisani način teške fizičke bolove i patnje i opsežne povrede, a koje povrede su u vreme nanošenja u svom skupnom dejstvu predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, usled kojih povreda je došlo do smrti oštećenog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Šapcu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. decembra 2013. godine presudu Kž1 5135/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove lične i porodične prilikem da je isti veoma cenjen kod svojih ranijih štićenika, kao i u sredini u kojoj je delovao, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, te činjenicu da je delo izvršeno prema štićeniku Centra jer je pokojni oštećeni kao štićenik Centra bio u posebnom odnosu sa okrivljenim koji je podrazumevao poverenje oštećenog u okrivljenog i njegovo postupanje, kao i odsustvo bilo kakvog doprinosa pokojnog oštećenog u izvršenju dela, da je oštećeni izjavio svoju želju da napusti Centar i tom svojom radnjom je prouzrokovao ponašanje okrivljenog, a što je dovelo do smrtnog ishoda, pa je dajući uttvrđenim okolnostima pravilan značaj, okrivljenog zbog izvršenog krivičnog dela teško ubistvo pravilno osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
 


20. januar 2014. godine
MILOŠ STANOJČIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 112/12 od 4. jula 2012. godine okr. Miloš Stanojčić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je okr. Aleksandri Tacović zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđenja kazna zatvora u trajanju od 2 meseca i istovremeno je određeno da se utvrđenja kazna zatvora neće izvršiti ukoliko u roku proveravanja od 1 godine ne izvrši novo krivično delo. Takođe, od okr. Miloša Stanojčića je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 50,oo evra i 1.000,oo dinara, te je izrečena mera bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona, dok je okr. Aleksandri Tacović izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to PVC paketića u kome se nalazilo 0,96 grama opojne droge kokain.

Okrivljeni Miloš Stanojčić je oglašen krivim što je 16. januara 2012. godine okr. Aleksandri Tacović neovlašćeno prodao opojnu drogu kokain.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 18. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 600/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni u odnosu na okr. Miloša Stanojčića, i navedenog okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 


13. januar 2014. godine
KARAĐORĐE SUBOTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 3556/13 od 11. jula 2013. godine, između ostalog, zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. i 33. KZ okr. S.T. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je okr. Karađorđe Subotić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Okrivljeni S.T. i Karađorđe Subotić su oglašeni krivim što su 28. januara 2013. godine, u Beogradu zajedno sa još jednim NN licem, primenom sile i ozbiljnih pretnji prema oštećenima A.A. i B.B, pokušali da oštećenog prinude da im na štetu svoje imovine preda novac u iznosu od 5.000,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 24. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 6463/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


 

13. januar 2014. godine
DANIJEL MILOJKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1129/12 od 25. jula 2013. godine okr. Danijel Milojković je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 6. u vezi sa članom 30. KZ, u sticaju sa krivičnim delom napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela neovlašćena proivodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina.

Okrivljen Danijel Milojković je oglašen krivim što je 19. jula 2012. godine, u Beogradu, pokušao da liši života službeno lice pri vršenju službene dužnosti, tako što je prilikom lišavanja slobode okrivljenog isti pružio aktivan otpor i tom prilikom napao oštećenog policajca A.A, pa je tako okrivljeni kada mu je oštećeni izdao naredbu „Stoj, policija, ruke u vis, lezi na zemlju“, te prišao okrivljenom radi lišenja slobode, okrivljeni koristi trenutak te hvata službeni pištolj oštećenog, a drugom rukom ga hvata za levu ruku te počinje da ga ujeda na više mesta po ruci, nakon čega se bore oko pištolja, ali tada prističe u pomoć oštećenom policijski službenik B.B. te i on hvata predmetni pištolj i uspeva da isti otme iz ruku okrivljenog i baca ga na zemlju, a nakon toga okrivljeni koristi tu okolnost i izvlači službeni pištolj oštećenog B.B, te ga repetira uz pretnju „Pustite me, pobiću i vas i sebe“, a nakon toga oštećeni B.B. hvata predmetni pištolj za cev, dok rukohvat i okidač pištolja drži okrivljeni, a oštećeni u nameri da oduzme pištolj od okrivljenog skače na njega te obojica padaju na zemlju i svo vreme oštećeni pokušava fizičkom snagom da digne cev pištolja iznad svoje glave govoreći okrivljenom da je ubacio metak u cev, našta se okrivljeni ne obazire i iz sve snage pokušava da spusti pištolj sa namerom da cev pištolja uperi ka glavi i telu oštećenog B.B, pa u jednom trenutku okrivljeni ispaljuje jedan hitac iz pištolja u pravcu oštećenog i istog pogađa u levu ruku i nanosi mu tešku telesnu povredu, nakon čega na lice mesta pristiže i treći policijski službenik koji zajedno sa oštećenim A.A. uspeva da oduzme pištolj od okrivljenog, a nakon toga ga savlađuju i vezuju sredstvima za vezivanje.

Okrivljeni Danijel Milojković je oglašen krivim i što je 19. jula 2012. godine, u Beogradu, neovlašćeno proizvodio opojnu drogu marihuanu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 16. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 6110/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni i meri bezbednosti, i to tako što je okr. Danijela Milojkovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 6. u vezi sa članom 30. KZ, u sticaju sa krivičnim delom napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela neovlašćena proivodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci, te mu izrekao meru bezbednosti oduzimanja opojne droge i to 5 zrelih biljaka „cannabisa”.
 


 

13. januar 2014. godine
DOBRIVOJE JANKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 36/12 od 15. aprila 2013. godine:

•    okr. Dobrivoje Janković je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela razbojništva iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. z vezi sa stavom 2. i 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja vatrenog oružja – pištolja;

•    okr. Milan Nikolić je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja psihotropne supstance amfetamina;

•    okr. Aleksandar Nikić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ, u sticaju sa krivičnim delom omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca;

•    okr. Nemanja Tulimirović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja će se izvršiti na taj način što za vreme izrečene kazne ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko - pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dobrivoje Janković i Milan Nikolić su oglašeni krivim što su 26. decembra 2011. godine zajedno i po prethodnom dogovoru, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za okr. Dobrivoja Jankovića, upotrebom sile od oštećenog A.A, koga poznaju od ranije, oduzeli automatski pištolj, na taj način što je okr. Milan Nikolić koji je to veče bio u društvu sa okr. Aleksandrom Nikićem, u dogovoru sa okr. Dobrivojem, da oštećenog, sa kojim se pre toga našao u gradu, najpre odvede na usamljeno mesto radi uživanja opojne droge, gde bi zatim njih dvojica zajedno oduzeli navedeni pištolj, pa su se tako na predlog okr. Nikolića, okr. Nikolić i oštećeni odvezli na parking prostor, pri čemu je okr. Nikolić bio u stalnom kontaktu sa okr. Jankovićem, obaveštavajući ga mobilnim telefonom gde se nalaze, zbog čega se okr. Janković odvezao do mesta gde se nalazilo vozilo oštećenog, a zatim izašao iz vozila i prišao oštećenom započevši verbalnu prepirku sa njim, nakon čega ga je uhvatio rukom za rever odeće dok je u drugoj ruci držao pištolj koji je oneovlašćeno nabavio i držao i sa kojim je u predelu glave tri puta udario oštećenog da bi u trenutku zadavanja trećeg udarca kada je pištolj bio naslonjen na telo oštećenog, u delu vrata – leđa, došlo do opaljenja pištolja i ispaljivanja jednog projektila koji je oštećenog pogodio i naneo mu tešku telesnu povredu opasnu po život, da bi potom okr. Janković oštećenog izvukao iz vozila i videvši da je oštećeni teško povređen, uneo ga na zadnje sedište vozila oštećenog, pri čemu je sam seo za volan tog vozila kojim je oštećenog odvezao i ostavio u blizini kuće, prethodno oduzevši iz vozila oštećenog pištolj, nakon čega je zajedno sa okr. Nikolićem pobegao sa lica mesta.

Okrivljeni Nemanja Tulimirović je oglašen krivim što je 26. decembra 2011. godine neovlašćeno nosio pištolj, a koji je pre toga neutvrđenog dana neovlašćeno nabavio i držao.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Nikić je oslobođen od optužbe da je, u saizvršilaštvu, izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 5. u vezi sa članom 30. i 33. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Valjevu okr. Aleksandru Nikiću je stavljeno na teret da je 26. decembra 2011. godine, u Valjevu, zajedno sa okr. Dobrivojem Jankovićem i Milanom Nikolićem, zajedno i po prethodnom dogovoru sa oštećenom A.A, koga poznaju od ranije, najpre odvedu na usamljeno mesto radi uživanja opojne droge, a zatim da ga liše života iz koristoljublja i od njega oduzmu automatski pištolj.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilav u Valjevu, okr. Dobrivoje Janković i njegov branilac, kao i branioci okr. Nemanje Tulimirovića, Milana Nikića i Aleksandra Nikića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. decembra 2013. godine presudu Kž1 4507/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. Prema okr. Dobrivoju Jankoviću pritvor je produžen do dalje odluke suda.
 


 

13. januar 2014. godine
MLADEN OBRADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 7561/12 od 6. septembra 2013. godine okr. Mladen Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i prema njemu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to kućišta računara, flajera, postera, CD – ova, USB – a, fascikli, rokovnika i šablona.

Okrivljeni Mladen Obradović je oglašen krivim što je u periodu od 13. do 20. septembra 2009. godine, kao sekretar Udruženja građana „Otečenstveni pokret – Obraz“, širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju zasnovanu na ličnom svojstvu – seksualnoj orijentaciji i nasilje protiv lica, pripadnika Organizacije za lezbejska ljudska prava „Labris“, Udruženja „Gay straight aliansa“, odnosno pripadnika „LGBT“ populacije (lezbejke, gejeve, biseksualce i transrodne osobe) i time zalaže za sprečavanje i ostvarivanje njihovoh prava na okupljanje i izražavanje stavova i to tako što je organizovao pisanje grafita preteće sadržine „Čekamo vas“ i na svom računaru izrađivao propagandni materijal – oglase, plakate, flajere, nalepnice, vezane za učesnike skupa „Povorka ponosa“ i u svom kalendaru obeležio plan aktivnosti pod nazivom „delovanje“, a koje se odnosi na ispisivanje grafita, izrada nalepnica, prvi proglas, drugi proglas, zvanje novih ljudi, a zatim u sredstvima javnog informisanja davao izjave preteće i uvredljive sadržine za pripadnike LGBT populacije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 17. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 6124/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Mladena Obradovića zbog izvršenja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav 4. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno odredio da će se ova kazna izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okr. Mladenu Obradoviću prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća, ali je neadekvatan značaj dao utvrđenim olakšavajućim okolnostima, te je Apelacioni sud zaključio da će se kaznom zatvora u trajanju od 4 meseca u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija. Apelacioni sud je prilikom donošenja odluke da će se navedena kazna izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom posebno cenio činjenicu da je okr. Mladen Obradović student, kao i njegove porodične prilike.
 


 

13. januar 2014. godine
MILAN JOVIČIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 602/12 od 1. aprila 2013. godine okr. Milan Jovičić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina i 10 meseci (u koju kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), dok je okr. Srđan Milajić zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja.

Okrivljeni Milan Jovičić je oglašen krivim da je u noći između 14. i 15. marta 2013. godine, u Padinskoj Skeli, lišio života oštećenog A.A, na taj način što je iz pištolja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio više projektila u pravcu oštećenog nanevši mu tešku telesnu povredu od kojih je oštećeni na licu mesta preminuo nakon čega je okrivljeni napustio lice mesta i otišao u stan u kom se presvukao, a navedeni pištolj, zajedno sa torbicom oštećenog, predao okr. Srđanu Milajiću, sa namerom da okr. Milajić baci negde navedene stvari.

Okrivljeni Srđan Milajić je oglašen krivim da je u periodu od 15. do 17. marta 2012. godine, u Padinskoj Skeli i Beogradu, prikrivanjem sredstava kojim je delo učinjeno, pomogao okr. Milanu Jovičiću da ne bude otkriven.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, Milan Jovičić i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 3. decembra 2013. godine doneo je rešenje Kž1 3819/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Milanu Jovičiću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda u prvostepenoj presudi je sadržana bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što u istoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su potpuno nejasni, pri čemu je i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
 


 

13. januar 2014. godine
IVAN PRVANOV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 7216/12 od 6. marta 2013. godine okr. Ivan Prvanov je zbog izvršenja četiri krivična dela razbojništva osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti. Takođe, od okrivljenog je oduzet i plastični pištolj.

Okrivljeni Ivan Prvanov je oglašen krivim što je pretnjom da će neposredno napasti na život pokušao da oduzme tuđu pokretnu stvar, u nameri da prisvajanjem tih stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist i to tako što je:

•    dana 10. aprila 2012. godine, u Beogradu, došao do marketa „Đ“, prišao do kase gde se nalazila oštećena A.A, od nje zatražio cigarete, te kada mu je oštećena rekla da nema, okrivljeni je iz torbice koju je nosio okačenu o rame izvadio pištolj i tražio da mu da pare, na šta mu je oštećena rekla da nema para, nakon čega je par puta insistirao da mu da pare, sve vreme držeći pištolj uperen u nju, te kada ga je oštećena ubedila da nema novca u radnji, okrivljeni se okrenuo i izašao napolje;

•    dana 10. januara 2012. godine, u Beogradu, došao do prodavnice „K“, ušao, prišao prodajnom pultu za kojim se nalazila radnica V.V, od iste je zatražio da kupi upaljač, pa kada se oštećena sagla kako bi uzela upaljač i isti mu pokazala, okrivljeni je izvukao pištolj i uperio ga u nju, zatražio je da mu preda sav novac, i kada se oštećena od straha odmakla od kase okrivljeni je prišao i uzeo 22.495,00 dinara i sa istim se udaljio;

•    dana 8. aprila 2012. godine, u Beogradu, došao do trafike, ušao u istu u ruci držeći pištolj, prišao radnici B.B. sa uperenim pištoljem zatraživši da mu da novac, te je ista uplašena pretnjom dala novac od pazara u ukupnom iznosu od 13.000,oo dinara i isti predala okrivljenom, koji se sa novcem udaljio;

•    dana 22. marta 2012. godine, u Beogradu, došao do prodavnice „K“, ušao unutra, prišao kasi za kojom se nalazila radnica D.D, izvukao pištolj, uperio ga u oštećenu i od nje zatražio da mu preda novac, oštećena se uplašila i rekla mu da uzme sam, što je on odbio, te je oštećena uzela novac i predala mu, te je okrivljeni zatražio još novca pa je oštećena uzela novac iz drugog pazara i isti mu predala, nakon čega se okrivljeni udaljio odnevši sa sobom ukupno 13.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 19. novembra 2013. godine, doneo je presudu Kž1 3041/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr. Ivana Prvanova zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva dana 8. i 10. aprila 2012. godine osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci. Prvostepena presuda je preinačena i okr. Ivan Prvanov je presudom Apelacionog suda oslobođen od optužbe da je 10. januara i 22. marta 2012. godine izvršio krivično delo razbojništvo imajući u vidu da po nalaženju ovog suda u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni izvršio navedena krivična dela.
 


 

13. januar 2014. godine
MILOŠ STANOJEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 3010/10 d 18. marta 2013. godine:

•    okr. Miloš Stanojević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju s akrivičnim delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i 100.000,oo dinara;

•    okr. Stefan Lazarević je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci i 100.000,oo dinara, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to osušenih delova biljke konoplje (kanabis) neto mase 3,44 grama.

•    okr. Stevan Buzaković je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja.

Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miloš Stanojević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu pre 29. marta 2009. godine, neovlašćeno nabavio pištolj koji je neovlašćeno držao 29. marta 2009. godine u Beogradu i kojim je lišio života oštećenog A.A, na taj način što je oštećenog sačekao ispred kuće i kada je oštećeni izašao iz kuće i prišao parkiranom vozilu, u kome je oštećenog čekao B.B, okrivljeni je sa pištoljem u ruci izašao iz obližnjeg prolaza, prišao oštećenom A.A. i u njegovom pravcu ispalio više projektila u predelu glave i tela nanevši mu tešku telesnu povredu usled kojih je oštećeni preminuo na licu mesta, nakon čega se udaljio.

Okrivljeni Stefan Lazarević je oglašen krivim što je početkom aprila 2009. godine neovlašćeno nabavio od okr. Miloša Stanojevića i držao pištolj koji je sakrio i čuvao u parku ispred zgrade do prodaje okr. Stevanu Buzakoviću koji je ovaj pištolj, bez dozvole, držao i čuvao u svom stanu sve do 8. jula 2009. godine kada je pronađen i privremeno oduzet uz potvrdu od strane policije.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Lazarević i Stevan Buzaković su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo ubistva pomaganjem iz člana 113. u vezi sa članom 35. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Stefanu Lazareviću i Stevanu Buzakoviću je stavljeno na teret da su početkom aprila 2009. godine pomagali unapred obećanim prikrivanjem pištolja – sredstva kojim je okr. Miloš Stanojević izvršio krivično delo ubistva.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Miloš Stanojević i njegov branilac, kao i branioci okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića.
 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 15. novembra 2013. godine doneo je presudu Kž1  4001/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića, te je okr. Stefana Lazarevića zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, dok je okr. Stevana Buzakovića zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Prvostepena presuda je ukinuta u delu koji se odnosi na okr. Miloša Stanojevića, kao i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića, te je predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Milošu Stanojeviću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda, u ukidajućem delu, prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude u odnosu na okr. Miloša Stanojevića nejasna u pogledu krivičnog dela ubistva, a u obrazloženju nisu dati jasni i argumentovani razlozi, u pogledu odlučnih činjenica, zbog čega se za sada ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je okr. Miloš Stanojević, na način opisan u izreci presude izvršio krivično delo ubistvo. Radi potpunog i pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, prvostepena presuda je i u odnosu na okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića ukinuta u delu u kome su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistva pomaganjem.
 


 

detaljnije

Probatio vincit praesumptionem – Dokaz je jači od pretpostavke (Gajus)