Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.01.2015.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2015

30. januar 2015. godine
MIŠA VACIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 4071/10 od 12. jula 2013. godine okr. Miši Vaciću je zbog izvršenja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav 4. KZ, krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ i krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 godine sa rokom provere od 4 godine. Takođe, izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to šištolja. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Miša Vacić je oglašen krivim što je:

· u periodu od 18. do 20. septembra 2009. godine, kao pripadnik i potparol „Pokreta 1389“, širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju pripadnika LGBT populacije (lezbejke, gejevi, biseksulane i transrodne osobe), zasnovanu na ličnom svojstvu – seksualnoj orijentaciji, na taj način što je pribavljao i širio popagandni materijal i to 229 nalepnica sa tekstom „nećemo gej paradu, hoćemo patriotsku vladu“, „Pokret 1389“, a zatim u sredstvima javnog informisanja davao izjave preteće i uvredljive sadržine za pripadnike LGBT populacije;

· dana 25. septembra 2009. godine, u Beogradu neovlašćeno držao vatreno oružje – pištolj;

· dana 8. decembra 2009. godine, u Beogradu, silom sprečio službena lica u vršenju poslova javne bezbednosti – oštećene policijske službenike.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 25. decembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 172/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Miši Vaciću zbog izvršenja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav 4. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci sa rokom provere od 2 godine, dok je u odnosu na izvršenje krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ prvostepena presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, prvostepenu presudu ukinuo i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
 

 


 
30. januar 2015. godine
DRAGAN LAZIĆ  

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 34/10 od 24. jula 2014. godine:

  • okr. Dragan Lazić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 254, stav 3. KZ RS, te dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ;
  • prema okr. Petru Slavkoviću odbijena je optužba da je izvršio krivično delo davanje mita uz člana 255, stav 2. KZ RS i oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ;
  • okr. Duško Mančić, Tihomir Savić i Mira Aničić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357, stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ;
  • okr. Aleksandar Vojinov je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo posluge iz člana 365. KZ.
     

Oštećeni su radi ostavrivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Požarevcu okr. Draganu Laziću je stavljeno na teret:

· da je kao službeno lice, Okružni javni tužilac u Zrenjaninu, od okr. Petra Slavkovića, vlasnika ciglane, početkom 2005. godine primio obećanje poklona 409.600 cigala u vrednosti od 2.867.200,oo dinara, i bez plaćanja istome prevoza od Perleza do Novog Sada, a na ime preduzimanja službenih radnji koje je u okviru svog službenog ovlašćenja morao izvršiti, tako što je u navedenom svojstvu postupanjem neposredno i preko A.A. u predmetu krivice B.B. zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, pred Okružnim sudom u Zrenjaninu ovo činio dobrovoljno i sa okr. Slavkovićem da ovaj tokom krivičnog postupka protiv navedenog od istog isplati manjak u iznosu od 2.500.000,oo dinara, nastao navodno u poslovanju preduzeća okr. Slavkovića za vreme dok je B.B. bio direktor, te da mu otpiše dugovanje u iznosu od 6.300.000,oo dinara koje je preduzeće okr. Slavkovića imalo prema preduzeću „D“, u vlasništvu oca i brata B.B, pa je tako 4. februara 2005. godine podneo zahtev za sprovođenje istrage za označena i druga krivična dela sa predlogom za određivanje pritvora za koje vreme trajanja pritvora je okr. Slavković stupio u kontakt sa B.B. i njegovim ocem i predstavio im da je u dobrim odnosima sa tužiocem Lazićem, te da može da mu pogoduje ukidanjem pritvora i uslovnom osudom, pošto se predmet spusti na opštinsku nadležnost ukoliko mu oni isplate pisani manjak i otpišu navedeno dugovanje, našta su ovi pristali i 24. februara 2005. godine sa njim potpisali vansudsko poravnanje, nakon čega je okr. Lazić 28. februara 2005. godine dao saglasnost za ukidanje pritvora B.B. koji je odmah ovome ukinut, i pritim tokom februara meseca 2005. godine, u skladu sa zaključenim poravnanjem, preduzteće „D“ isplatilo preduzeću okr. Slavkovića iznos od 2.500.000,oo dinara, a okr. Lazić po završenoj istrazi septembra meseca na kolegijumu tužilaštva dao saglasnost da se spisi predmeta dostave na nadležnost Optinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, što je i učinjeno 20. septembra 2005. godine, a nadalje preko kolega iz Opštinskog tužilaštva, nastavio da prati vođenje ovog postupka na ime čega sve je počev od 20. oktobra do 25. decembra 2007. godine i primio označeni poklon;

 

· da je iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja pribavio korist okr. Slavkoviću tako što je na zahtev istoga nastavio da prati rad po predmetu B.B. pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, pa je tako krajem novembra 2007. godine telefonom pozvao postupajuću sudiju u tom predmetu i interesovao se za mogućnost da se zbog navodno lošeg stanja dokaza u predmetu, B.B. bar pokrije pritvor a kako bi ovim uticao na izricanje krivične sankcije istome, da bi potom od sudije zatražio i dobio naredbu za dopunsko veštačenje i predao je ubrzo okr. Slavkoviću radi navedenog pogodovanja B.B, tako što bi se kroz dopunu nalaza veštaka, smanjio iznos navodno učinjenog manjka u poslovanju ovoga i time stvorila mogućnost izricanja uslovne osude istom, što je ovim veštačenjem uz pomoć okr. Slavkovića kroz priznanje većeg rabata i učinjeno;

 

· da je u toku 2007. godine podstrekao okr. Slavkovića da kao odgovorno lice, vlasnik ciglane, sačini lažne službene isprave da bi prikrili izvršenje krivičnog dela, na šta je isti pristao i sačinio ugovor o kupoprodaji pune opeke cigle sa neistinitom sadržinom da je navodno okr. Lazić od okr. Slavkovića 1. maja 2000. godine kupio 400.000 cigala, iako ovaj iste nije kupio, istovremeno sačinio i lager listu sa neistinitom sadržinom da je 28. decembra 2001. godine okr. Laziću stavio na raspolaganje navedenu količinu cigala, kao i osam uplatnica sa neistinitom sadržinom da je okr. Lazić platio ove cigle preduzeću okr. Slavkovića u ukupnom iznosu od 848.000,oo dinara, a koje sve isprave je potpisao okr. Slavković i koje će tokom februara 2008. godine prikazati prilikom prodaje cigala računovodstvu preduzeća „Z“ i pripadnicima PU Zrenjanin, prilikom pokretanja postupka protiv njega;

 

· da je kao službeno lice, Okružni javni tužilac u Zrenjaninu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, pribavio korist okr. Slavkoviću tako što je 17. januara 2008. godine, u Zrenjaninu, istom saopštio službene informacije koje su se ticale njega kao vlasnika preduzeća i koristile mu tako što je navedenog dana, pošto je na službenim konsultacijama obavljenim u svojoj kancelariji sa pripadnicima PU Zrenjanin upoznat o postojanju anonimne prijave sa navodima da je od strane Slavkovića u poslovanju preduzeća učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti kroz neevidentiranje proizvodnje cigle, a zatim prodaje iste na „crno“ nakon njihovog odlaska iz kancelarije otišao u pečenjaru i u razgovoru sa Slavkovićem obavestio ga o sadržaju konsultacija izvršenih sa pripadnicima PU Zrenjanin, cilju i predmetu nameravanja policijske kontrole i pregleda dokumentacije njegovog preduzeća, nakon čega je ovaj obavestio radnike, okr. Miru Aničić, Duška Mančića i Tihomira Savića da traženu dokumentaciju preduzeća sklone, dok je potom krajem januara 2008. godine kada mu je službenim putem dostavljena predmetna anonimna prijava sa dopunom kopiju iste predao okr. Slavkoviću.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Požarevcu okr. Aleksandru Vojinovu je stavljeno na teret da je u periodu od 4. februara do 8. maja 2008. godine, u Novom Sadu, kao odgovorno lice, vlasnik i direktor preduzeća „Z“, neovlašćeno se poslužio novcem koji mu je poveren na radu kao direktoru i vlasniku prilikom obavljanja delatnosti ovog pravnog lica – prometa stanova na taj način što je 4. februara 2008. godine od okr. Lazića primio novac u iznosu u gotovom iznosu od 2.876.200,oo dinara, na ime uplate akontacije za prodaju stana ovom u Novom Sadu, a povodom kog prijema novca je sačinio potvrdu o prijemu na ime svoje firme koju je overio službenim pečatom iste, te potom novac u ovom iznosu nije uplatio na tekući račun svoje firme, već je isti, bez posebne odluke svoje firme o raspolaganju ovim novcem zadržao za sebe i iskoristio u privatne svrhe mimo poslovanja svoje firme, da bi 8. maja 2008. godine novac u istom iznosu vratio svojoj firmi uplativši ga na račun.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Požarevcu (presuda je žalbom napadnuta u celosti, sem u delu kojom je prema okr. Petru Slavkoviću odbijena optužba za krivično delo davanje mita, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja).

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 25. decembra 2014. godine rešenje Kž1 1552/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom tužioca prvostepena presuda osporava po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer presuda nema razloga o pojedinim odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, postoji znatna protivurečnost između navoda datih u obrazloženju presude o sadržini isprava i zapisnika, te razlozi o činjenicama koji su predmet dokazivanja su u znatnoj meri protivurečni zbog čega i zaključak prvostepenog suda da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im optužnicom stavljena na teret, ni u činjeničnom ni u pravnom smislu, za sada nije mogao biti prihvaćen od strane Apelacionog suda. 

 
 

25. januar 2015. godine
VLADIMIR RISTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 43/14 od 10. septembra 2014. godine okr. Vladimir Ristić je zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Marko Poljak zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. u vezi sa stvaom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Marko Poljak je oglašen krivim što je 23. decembra 2011. godine, u Pančevu, lišio života oštećenog A.A, a sredstvom podobnim da telo teško povredi lako telesno povredio oštećenog B.B, a okr. Vladimir Ristić učestvovao u tuči u kojoj je A.A. lišen života,  tako što su u kafani “Č” sedeli i pili za jednim stolom sa svedokom V.V, dok su za šankom sedeli i pili oštećeni, zajedno sa svedocima G.G. i D.D, pa je u jednom trenutku okr. Ristić ustao od stola i bez razloga započeo tuču tako što je fizički nasrnuo na oštećenog B.B, a okr. Poljak najpre je prividno pokušao da ga smiri, a potom se iznenada okrenuo oštećenom B.B. i zamahnuo da ga udari, ali ga je promašio, na šta mu je oštećeni uzvratio udarcem, pa su nastavili da razmenjuju udarce i pali na pod, dok se za to vreme okr. Ristić tukao sa A.A, zadajući jedni drugima udarce rukama i nogama, a kada se posle kraćeg vremena tuča naizgled smirila, oštećeni A.A. je pobegao napolje, a okr. Ristić je pojurio za njim u nameri da nastave tuču, dok je za to vreme okr. Poljak izvadio nož i njime zadao jednu ubodnu ranu oštećenom B.B. u predelu levog ramena, nanevši mu laku telesnu povredu, a kada se ovaj uhvati za sečivo koje mu je bilo zabodeno u rame, zadobio je i jednu posekotinu u predelu desne šake, nakon čega je oštećeni B.B. pobegao iz kafane, a okr. Poljak jurio za njim, ali ga nije stigao, nakon čega se priključio okr. Ristiću, koji se tukao sa oštećenim A.A. i istim nožem kojim je prethodno zadao ubod oštećenom B.B. zadao je oštećenom A.A. devet rana u predelu lica, ruku i grudi, nanevši mu smrtonosne povrede, nakon čega su obojica okrivljenih pobegla sa mesta događaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, okr. Marko Poljak i njegov branilac, kao i branilac okr. Vladimira Ristića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 23. decembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 1500/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
 
 

 

25. januar 2015. godine
DEJAN IVEZIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 542/10 od 21. maja 2014. godine okr. Dejan Ivezić i Sekula Pjevčević su odlobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo odavanje službene tajne iz člana 369, stav 2. KZ (od čega okr. Pijevčević u podstrekavanju), dok je okr. Ljiljana Vujošević oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca okr. Sekuli Pjevčeviću je stavljeno na teret da je u toku 2006. godine, u Beogradu, korišćenjem poznanstva sa okr. Dejanom Ivezićem, davanjem poklona i obećanjem drugih koristi podstrekao okr. Ivezića, policijsog službenika MUP RS, služba Generalnog inspektorata, na odavanje službenih tajni iz koristoljublja, tako što su se po prethodnom dogovoru, sastali 15. marta 2006. godine na parking prostoru u Beogradu, gde je okr. Ivezić predao okr. Pjevčeviću fotokopiju kompletnog strogo poverljivog predmeta službe Generalnog inspektorata MUP RS, koristeći svojstvo službenog lica, da dođe u posed ovih spisa, a potom u više navrata obaveštavao okr. Pjevčevića o dešavanjima u ovom predmetu, a zauzvrat od njega na poklon dobio plaćeno zimovanje kao i obećanje, a potom i stavljanje hipoteke na nekretnine okr. Pjevčevića, kako bi okr. Ivezić ostvario pravo na kredit u iznosu od 100.000,oo evra.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Beogradu okr. Ljiljani Vujošević je stavljeno na teret da je neutvrđenog dana marta meseca 2006. godine, u prostorijama Odeljenja za sprovođenje urbanističkih planova grada Beograda, kao službeno lice, šef odseka tog Odeljenja, zahtevala poklon u vidu 3.000,oo evra u gotovom da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morala da izvrši, na taj način što je, nakon što joj je svedok A.A. iznela traženje okr. Pjevčevića da ubrza postupak po predmetu preduzeća “E” objasnila da predmet neće doći na red u sledećih šest meseci te za uslugu da se predmet izvuče preko reda i okonča, zatražila za čašćavanje da joj podnosilac zahteva isplati po 1.000,oo evra po projektu, odnosno ukupno 3.000,oo evra nakon čega bi predmet bio završen.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 18. decembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 1406/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja su optuženi.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da ni jedan saslušani svedok tokom postupka nije ukazao da je okr. Ivezić bio nadležan za rad na dokumentima od kojih je formiran strogo poverljiv predmet, niti da je na bilo koji način došao u vezu sa tim dokumentima ili do bilo kakvih saznanja koji su sa njima u vezi, pri čemu je većina svedoka izričito navela da se okr. Ivezić nije ni interesovao za ta dokumenta, Kako je krivično delo koje je okr. Pjevčeviću, u ovom predmetu stavljeno na teret akcesorne prirode u odnosu na krivično delo za koje je optužen okr. Ivezić, to je pravilna ocena prvostepenog suda da iz napred navedenog proizlazi kako u konkretnoj situaciji nema dovoljno dokaza ni da je okr. Pjevčević izvršio predmetno krivično delo.

Takođe, pravilan je zaključak prvostepenog suda da ni okr. Ljiljana Vujošević nije izvršila krivično delo primanja mita. Ovakav zaključak prvostepenog suda proizlazi, pre svega, iz iskaza saslušanih svedoka koji su potvrdili odbranu okrivljene da je ista u označeno vreme radila u Sekretarijatua kao šef za sprovođenje urbanističkih planova za opštine Zvezdara i Palilula, te da ista nije bila nadležna za postupanje po spornom predmetu jer se isti odnosio na lokacije na opštini Vračar, što ukazuje da okrivljena nije morala izvršiti bilo kakvu službenu radnju vezanu za sporni predmet, kako joj je to ooptužnicom stavljeno na teret.

 
 

 

25. januar 2015. godine
ILIJA FILIPOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 11/14 od 21. jula 2014. godine okr. Ilija Filipović je zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 3. i 1. KZ, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stvaom 2. i 1. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina (u koju kaznu su mu uračunate i ranije izrečene pravnosnažne kazne). Takođe, od okrivljenog je oduzeta i automatska puška zajedno sa dva okvira za municiju, prigušivač zvuka i kompenzator odskočnog ugla. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Ilija Filipović je oglašen krivim što je u toku noći između 3. i 4. septembra 2013. godine, na putu Valjevo – Banja Vrujci i u Banji Vrujci, neovlašćeno nosio automatsku pušku sa prigušivačem zvuka i kompenzatorom odskočnog ugla i 22 metka, i to tako što je, nakon što se najpre 3. septembra 2013. godine oko 23 časa verbalno sukobio zbog narušavanja javnog reda i mira sa vlasnikom ugostiteljskog objekta  “B”, A.A, nakon čega je na zahtev oštećenog A.A. napustio objekat, te se uputio ka Valjevu, s tim što je prvo svratio do svoje porodične kuće gde je uzeo navedeno vatreno oružje, te je isto spakovao u torbu i stavio u vozilo, a zatim se ponovo vratio na parking ispred navedenog ugostiteljkog objekta, gde je zatim opšteopasnom radnjom uz upotrebu navedenog oružja izazvao konkretnu opasnost za život i telo većeg broja ljudi koji su se u momentu kada je okrivljeni započeo sa pucanjem nalazili u restoranu, i to tako što je, izašavši iz vozila i držeći vatreno oružje uperio isto ka navedenom ugostiteljkom objektu, pojedinačnom paljbom ispalio u pravcu staklenog zida restorana 22 metka, koji su pogodili unutrašnjost objekta i pojedini od tih metaka rikošetirali u raznim pravcima.

Takođe, okr. Ilija Filipović je oglašen krivim i što je 4. septembra 2013. godine, u službenim prostorijama Policijske stanice Mionica, u stanju bitno smanjene uračunljivosti u koju je sam sebe doveo, ugrozio sigurnost policijskog službenika, oštećenog B.B, pretnjom da će napasti na njegov život.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac, kao i punomoćnik oštećenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 24. decembra 2014. godine doneo je rešenje Kž1 1360/14 kojim je. Zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Iliji Filipoviću pritvor je produžen do naredne odluke suda. 

 
 

 

25. januar 2015. godine
SIBIN RAŠKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 900/13 od 10. jula 2014. godine okr. Sibin Rašković je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeno preduzeće “P” je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućeno na parnicu.

 

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Sibinu Raškoviću je stavljeno na teret da je tokom 2001. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice – v.d. direktor kompanije “ICG”, lice ovlašćeno za raspolaganje sa sredstvima sa deviznog računa firme “P” sa Kipra, isnivača “General eksporta” iz Beograda i kao suvlasnik, direktor i lice ovlašćeno za zastupanje i raspolaganje sa sredstvima sa računa privatne firme “S” iz Beograda, iskorišćavanjem i prekoračavanjem granica svog ovlašćenja pribavio protivpravnu imovinsku korist svom preduzeću “S” i firmi “C” sa Kipra tako što je kao odgovorno lice i v.d. direktora kompanije “ICG” – za navodno isporučenu robu dana 4. septembra 2001. godine, dao nalog za plaćanje firmi – oštećenom “P” da uplati firmi “M” iz Londona, za isporuku 44000 kg butera kakaoa, što je “P” učinio uplatom 129.356,25 evra, da bi “M” iz Londona uplatio 13. septembra 2001. godine banci u Beogradu  na račun preduzeća okrivljenog “S” iznos od 127.714,50 evra, iako isporuka nikada nije izvršena, te 18. oktobra 2001. godine u istom svojstvu za navodno isporučenu robu dao nalog preduzeću oštećenom “P” na Kipru da izvrši plaćanje iznosa od 194.000,oo evra, u korist firme “C” na Kipru, što su oni i učinili, iako isporuka robe nikada nije izvršena, pribavivši imovinsku korist sebi i drugom u ukupnom iznosu od 19.349.447,60 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 23. decembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 1419/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud utvrdio da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, imajući u vidu da iz izvedenih dokaza proizlazi da se u konkretnom slučaju radilo o avansnom plaćanju, kao i da je prenos novca po nalogu okrivljenog sa računa preduzeća “P” na račun preduzeća “M” i “C” izvršen na osnovu fakture, pri čemu je to, a što je potvrdio i sudski veštak, bila uobičajena praksa da inostrani poverioci isporuku robe za Srbiju vrše tek po obavljenom plaćanju.

 
 

 


 

25. januar 2015. godine
SLAĐAN KONSTANTINOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 224/14 od 8. jula 2014. godine okr. Slađan Konstantinović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ u vezi sa članom 19, stav 3. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, te je u odnosu na krivično delo teško ubistvo u prekoračenju nužne odbrane oslobođen od kazne, dok je u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca. Takođe, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to revolvera. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Slađan Konstantinović je oglašen krivim što je 28. oktobra 2013. godine, u kafe – baru u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, prekoračujući granice nužne odbrane usled jake prepasti izazvane napadom, otklanjajući od sebe istovremeni protivpravni napad, lišio života oštećenog A.A. i pri tom sa umišljajem doveo u opasnost život više lica i neovlašćeno nosio revolver i šest metaka, na taj način što je tokom sukoba sa pok. A.A, a nakon ubadanja okrivljenog od strane oštećenog nožem u predelu leve podlaktice, iz revolvera ispalio projektil u oštećenog i naneo mu telesnu povredu, nakon čega je stao uz šank dok je oštećeni za to vreme utvrdio da je povređen, pa je prišao okrivljenom i nožem ga ubo u predelu leve strane trbuha, a zatim i u predelu levog ramena, te je okrivljeni levom rukom uhvatio sečivo noža i iz revolvera koji je držao u desnoj ruci počeo da puca i tako doveo u opasnost život više lica, te oštećenom A.A. naneo telesne povrede od kojih je oštećeni i preminuo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 26. decembra 2014. godine doneo je rešenje Kž1 1408/14 kojim je. Zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

 


9. januar 2015. godine
DALIBOR KANTAR I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 298/12 od 16. oktobra 2013. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela prinuda iz člana 135, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ od čega okr. Dalibor Kantar i Miroslav Lečić u pokušaju, a okr. Aleksandar Nedeljković podstrekavanjem navedenim okrivljenima je izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine sa rokom proveravanja od 5 godina. 

Okrivljeni Dalibor Kantar i Miroslav Lečić su oglašeni krivim što su silom i pretnjom pokušali da prinude oštećenog A.A. da nešto učini, na šta ih je podstrekao okr. Aleksandar Nedeljković, na taj način što su najpre 25. decembra 2009. godine sva trojica okrivljenih došli u poslovne prostorije preduzeća „V“ u Beogradu, čiji je vlasnik oštećeni, pa su ga okr. Kantar i Lečić, uz upotrebu ozbiljne pretnje da će ga slomiti i stvaiti u gepek, čemu je prisustvovao okr. Nedeljković, prinudili da ode sa njima do advokatske kancelarije i da zaključi i potpiše nacrt aneksa ugovora u kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji između preduzeća „V“, kao prodavca, sa jedne strane, i M.N, kao kupca, sa druge strane, a čiji predmet je menjanje predmeta ugovora o kupoprodaji zaključenog ranije između ovih lica, iako su znali iz prethodne komunikacije sa oštećenim da isti nije u mogućnosti da okr. Nedeljkoviću izvrši, u roku od 15 dana od dana zaključenja aneksa, povraćaj novca primljenog na ime kupoprodajne cene u iznosu od 80.369,28 evra, koji iznos su uvećali za 10.000,oo evra na ime „ugovorne kazne“, a koji nacrt aneksa je oštećeni kao prodavac potpisao i overio pečatom svog preduzeća i koji je trebalo dopuniti i sutradan overiti u Palati pravde, ali kako se oštećeni nije pojavio da overi aneks ugovora, okrivljeni su nekoliko puta pozivali oštećenog i vršili pritisak na njega da dopuni nacrt aneksa.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 10. oktobra 2014. godine doneo je presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dalibora Kantara, Miroslava Lečića i Aleksandra Nedeljkovića oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo iznuda iz člana 214. KZ.

U obrazloženju presude Apleacionog suda se, između ostalog, navodi da je prvostepeni sud pravilno našao da izvedeni dokazi ne ukazuju na to da su okrivljeni u nameri da sebi ili drugome pribave protivpravnu imovinsku korist pretnjom prinudili oštećenog da zaključi i potpiše aneks ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji u vreme, mestu i na način opisan u optužnici. Naime, izvedenim dokazima je utvrđeno da je jedini cilj preduzetih radnji okrivljenih bio povraćaj novca koji je oštećeni primio od svedoka M.N, na ime kupoprodajne cene stana čiju izgradnju nije ni započeo i naplata troškova odobravanja kredita, koji su njih dvoje zaključili, a ne namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, kako sebi, tako ni drugom. U prilog tome govori sama sadržina predmetnog aneksa ugovora, a i oštećeni, iz čijeg iskaza proizlazi da su okrivljeni od njega tražili, ili da vrati novac koji je primio na ime kupoprodajne cene, ili da potpiše predmetni aneks ugovora koji predstavlja garanciju da će im vratiti novac.

S druge strane, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se prvostepena presuda pobija zbog pogrešne ocene dokaza, to jest, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona u vezi sa zaključkom prvostepenog suda da se u radnjama okr. Kantara i Lečića stiču obeležja krivičnog dela iznuda u pokušaju, odnosno krivičnog dela iznuda u podstrekavanju kod okr. Nedeljkovića. Ovo stoga što po oceni Apelacionog suda izvedeni dokazi ne daju pouzdanog osnova za zaključak da su okrivljeni prema oštećenom upotrebili pretnju i silu i na taj način pokušali da ga prinude da zaključi i potpiše nacrt aneksa ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji.

 


9. januar 2015. godine
S. R.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 258/13 od 7. marta 2014. godine okr. S.R. je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja revolvera i šest metaka, kao i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 11. decembra 2014. godine doneo je presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. S.R. zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja revolvera i šest metaka, kao i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni S.R. je oglašen krivim što je 16. decembra 2011. godine, u svojoj porodičnoj kući, lišio života A.A, pri čemu mu je sposobnost da shvati značaj dela i mogućnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, jer je bio u stanju alkoholnog pijanstva teškog stepena, komplikovanog priviđenjima, otuđenjem od stvarnosti i patološkim afektom straha, na taj način što je dok je oštećeni sedeo kod njega u dnevnoj sobi na dvosedu, u pravcu njegove glave i trupa, iz neposredne blizine, ispalio pet projektila iz svog revolvera, za koji je posedovao oružni list, kojom prilikom je oštećeni zadobio povrede usled kojih je kod oštećenog nastupila smrt.


9. januar 2015. godine
IGOR KAHVEDžIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 37/12 od 17. oktobra 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 4. KZ, te, u saizvršilaštvu, dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Igor Kahvedžić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, dok je okr. Borislav Delić zbog izvršenja navedenih krivičnih dela i još dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina.

Takođe, okr. Borislav Delić je obavezan da na ime imovinsko – pravnog zahteva plati oštećenoj banci “Komercijalna banka” a.d. iznos od 867.540,oo dinara, 5.715, evra i 350,oo američkih dolara, dok su ostali oštećeni radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. Od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist proistekla iz krivičnih dela i to od okr. Borislava Delića iznos od 296.630,oo dinara, a od okr. Igora Kahvedžića iznos od 280.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njihovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, 9. decembra 2014. godine, doneo je presudu Kž1 858/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 4. KZ, te, u saizvršilaštvu, dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Igora Kahvedžića je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, dok je okr. Borislava Delića zbog izvršenja navedenih krivičnih dela i još dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, te je od okrivljenog oduzeto 7,68 grama opojne droge marihuana. Od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist proistekla iz krivičnih dela i to od okr. Borislava Delića iznos od 296.630,oo dinara, a od okr. Igora Kahvedžića iznos od 280.000,oo dinara, dok su oštećeni, sem banke “Komercijalna banka”, radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su:

· okr. Igor Kahvedžić i Borislav Delić 20. oktobra 2011. godine, u ekspozituri banke “Komercijalna banka” u Beogradu, pri izvršenju krivičnog dela razbojništva koje se sastojalo u primeni sile i pretnje prema oštećenom A.A, radniku obezbeđenja banke od strane okr. Delića i primeni pretnji prema licima koja su bila prisutna u banci konkretnom prilikom od strane okr. Kahvedžića, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, lišili života policijskog službenika B.B;

· okr. Igor Kahvedžić i Borislav Delić 28. septembra, a zatim 11. oktobra 2011. godine, u prodavnici nespecijalizovane trgovine na veliko “Idea” d.o.o, pretnjom da će napasti na život oštećenih radnika prodavnice i upotrebom sile prema radnici prodavnice V.V, te G.G. oduzeli na štetu tog privrednog društva novac u iznosu od 300.000,oo dinara, a zatim u iznosu od 260.000,oo dinara;

· okr. Borislav Delić 6. jula 2011. godine, neovlašćeno nosio pištolj, koji je prethodno oduzeo radniku banke “Komercijalna banka”, a potom taj pištolj dao okr. Igoru Kahvedžiću koji ga je neovlašćeno nosio 28. septembra 2011. godine;

· okr. Borislav Delić 6. jula 2011. godine, u ekspozituri banke “Komercijalna banka” u Beogradu, a zatim 18. oktobra 2011. godine, u prodavnici oštećena apoteke “Lilly drogeria“ u Beogradu, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećenih radnika banke, odnosno oštećene radnice apoteke, oduzeo na štetu banke novac u iznosu od 867.540,oo dinara, 5.715,oo evra i 350,oo američkih dolara, odnosnu na šteteu oštećene apoteke iznos od 16.630,oo dinaram u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni u odnosu na okr. Borislava Delića, i jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od 35 godina će se u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja imajući u vidu utvrđene olakšavajuće okolnosti u odnosu na ovog okrivljenog, a pre svega njegov raniji život, te njegovu manju ulogu u izvršenju krivičnog dela (s obzirom na to da on nije neposredno učestvovao u lišenju života policijskog službenika). U odnosu na okr. Igora Kahvedžića Apelacioni sud nalazi da je kazna zatvora u trajanju od 40 godina neophodna i nužna radi postizanja svrhe kažnjavanja. 

 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Borislav Delić je oslobođen od optužbe da je 20. oktobra 2011. godine izvršio krivično delo omogućavanje uživanja opojne droge iz člana 247, stav 1. KZ.

 

6. januar 2015. godine
NENAD BARAČI I DR.  

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 940/11 od 19. novembra 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ (od čega okr. N.P. u podstrekavanju) okr. Nenad Barači i N. P. su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 30 godina, dok je okr. Dragan Šekularac zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Nenad Barači je oglašen krivim što je 14. aprila 2007. godine, u Beogradu, iz koristoljublja, lišio života oštećenog A.A, a na šta ga je podstrekla okr. N. P., supruga pokojnog, a okr. Dragan Šekularac je pomogao okr. Nenadu Baračiju posle izvršenog krivičnog dela, na taj način što je okr. Nenad Barači bio dugogodišnji prijatelj pok. A.A. i poznavali su se još iz osnovne škole, ali je pokojnom A. morao da isplaćuje kamate na ime neisplaćenih dugova njegovih prijatelja koji su od pok. A. pozajmljivali novac uz visoke kamate, u čemu je okr. Barači posredovao i bio je garant isplate duga i kamate, zbog čega je ista morao da namiruje i za namirenje ovih dugova morao je da proda i stan u kome je živeo sa porodicom, a sa čime je bila upoznata i N.P, koja je u cilju da kod okr. Baračija stvori i učvrsti odluku da liši života njenog supruga sredinom januara meseca 2007. godine pozvala okr. Baračija u svoj stan kada mu se žalila da je njen sada pokojni suprug tuče i maltretira nju i decu i govoreći mu šta je on spreman da uradi članu njegove porodice da bi naplatio dug, a polovinom februara 2007. godine na inicijativu okr. N.P. okr. Barači i N.P. se sastaju kada N.P. govori da će mu ona povratiti sva dugovanja koja on ima prema njenom suprugu, da njegova porodica ne zaslužuje da tako živi i kada mu je predložila likvidaciju svog supruga za šta mu je predala novac u iznosu od 5.000,oo evra govoreći mu da je to deo novca na ime ubistva njenog supruga, a da će mu ostatak u iznosu od 15.000,oo evra prema njihovom dogovoru predati po završenom poslu, na šta okr. Barači pristaje i navedenog dana odlazi u stan pok. A.A. koji je bio sam u stanu, i pištoljem ispaljuje u predelu glave oštećenog dva projektila usled kojih oštećeni zadobija teške telesne povrede od kojih je kod njega brzo nastupila smrt, a nakon čega okr. Barači napušta stan i odlazi vozilom, a zatim u večernjim časovima poziva svog kuma okr. Šekularca i po dogovoru sa njim se sastaje kada mu saopštava da je lišio života A.A. i predaje mu pištolj kojim je lišio života A.A, ukazavši mu da ga se otarasi, da bi okr. Šekularac prikrio pištolj, kao i tragove sa istog, a koji pištolj je odneo u svoj stan i krio ga u svom podrumu narednih pet dana, a nakon toga ga rasklopio i zdržao rukohvat pištolja koji je od strane policije i pronađen, a ostale delove je bacio u Dunav.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Barači i N.P i njihovi branioc, kao i branilac okr. Dragana Šekularca.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 7. novembra 2014. godine presudu Kž1 1261/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni u odnosu na okr. Dragana Šekularca, i istog okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju u odnosu na okr. Nenada Baračija i N.P, se navodi da je prvostepeni sud pravilno cenio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u odnosu na ove okrivljene i istima dao adekvatan značaj. Pri tome, prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenih cenio njihove porodične prilike, kao i raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenih cenio prirodu odnosa između pok. A.A. i njih i to činjenicu da su se okr. Baraći  i pok. A.A. poznavali 30 godina, da su bili kućni prijatelji, a kao naročito otežavajuću okolnost na strani okr. Baračija cenio je to da je isti u vreme izvršenja dela bio aktivni policajac. Kao naročito otežavajuću okolnost na strani okrivljene N.P. prvostepeni sud je pravilno ocenio njenu krajnju bezobzirnost, bezosećajnost i upornost da liši života svog supruga.

 

6. januar 2015. godine
MILAN DIMITRIJEVIĆ I DR.  

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 119/12 od 29. novembra 2013. godine:

· zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ okrivljeni su osuđeni na sledeće kazne zatvora i to: okr. Milan Dimitrijević na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, okr. A.S. na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, okr. Miloš Ignjatović na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, okr. V.M. na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci, okr. N.K. na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, okr. N.M. na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine;

 

· zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ okrivljeni su osuđeni na sledeće kazne zatvora i to: okr. N.S. na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, okr. S.M. na kaznu zatvora u trajanju od 2 meseca i okr. Ž.R. i A.N. na kaznu zatvora u trajanju od po 2 meseca, dok je okr. S.D. izrečena novčana kazna u iznosu od 40.000,oo dinara, a sledećim okrivljenima je izrečena uslovna osuda i to: okr. N.R. i B.K. kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 3 meseca sa rokom proveravanja od 1 godine, okr. A.T. kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine okr, I.M. i Lj.T, kazna zatvora u trajanju od po 2 meseca sa rokom proveravanja od 1 godine.

Takođe, prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: vagice, novčanica, putničnih motornih vozila i dr.

Okrivljeni Milan Dimitrijević je oglašen krivim što je u toku 2011. godine do 26. aprila 2012. godine, u Mladenovcu, organizovao mrežu preprodavaca, i u više navrata, neovlašćeno kupovao radi prodaje, a potom i prodavao opojnu drogu heroin i to kako lično tako i preko organizovane mreže preprodavaca.

PODNOSIOCI ŽALBE

Više javno tužilaštvo u Smederevu, okr. A.N. i V.M, kao i branioci okr. N.M, A.S, V.M, Milana Dimitrijevića i Miloša Ignjatovića, te N.K.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 20. novembra 2014. godine presudu Kž1 211/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, samo u delu odluke o meri bezbednosti oduzimanja predmeta koja je izrečena prema okr. Milanu Dimitrijeviću, Milošu Ignjatoviću i A.S. i to tako što je Apelacioni sud otklonio meru oduzimanja motornih vozila od ovih okrivljenih i ista im vratio. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.


6. januar 2015. godine
NEMANjA ARSENOVIĆ  

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  453/13 od 29. maja 2014. godine okr. Nemanja Arsenović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114, tačka 9. KZ u vezi sa članom 30. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Beogradu okr. Nemanji Arsenoviću je stavljeno na teret da je 14. decembra 2006. godine, u Beogradu, zajedno sa okr. Ilijom Vilotićem i Branimirom Matićem, u odnosu na koje je postupak razdvojen, pokušao da liši života više lica, pa su oštećenog A.A. lišili života, a oštećenom A.B. naneli teške telesne povrede, u čemu im je pomogao Aleksandar Miljić, u odnosu na kojeg je doneta pravnosnažna presuda, na taj način što su se Branimir Matić, okr. Nemanja Arsenović i Ilija Vilotić dogovorili o načinu na koji da liše života oštećene A.A. i A.B, pa su se Ilija Vilotić i okr. Nemanja Arsenović sa Aleksandrom Miljićem, koji je poznavao navedene oštećene jer je od njih kupovao drogu, našli i dogovorili da kontaktira oštećene telefonom i ugovori sastanak radi kupovine droge, znajući da oštećeni svojim vozilom dolaze zajedno kada se vrši primopredaja droge, nakon čega su Ilija Vilotić, Aleksandar Miljić i Nemanja Arsenović ušli u vozilo i Miljić kontaktirao telefonom oštećenog A.A. i sa njim dogovorio da se radi prodaje narkotika nađu kod zapadne tribine stadiona FK “Crvena Zvezda”, pa su se sa Branimirom Matićem po dogovoru našli na parkingu, nakon čega su došli do mesta ugovorenog kontakta sa oštećenima, pa su se zaustavili u neposrednoj blizini primopredaje, iz vozila je izašao Aleksandar Miljić, krenuo ka ugovorenom mestu, gde ga je sačekalo vozilo u kome su se nalazili oštećeni, koje se zaustavilo pored njega, u kom momentu je Matić prišao zaustavljenom vozilu i u pravcu oštećenih ispalio više projektila iz vatrenog oružja, pri čemu je oštećenom A.B. naneo povrede usled kojih je preminuo, a oštećenom A.A. teške telesne povrede, posle čega su se svi udaljili sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 11. decembra 2014. godine rešenje Kž1 1402/14 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

6. januar 2015. godine
FARUK KADRIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 4082/10 od 26. aprila 2012. godine zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230, stav 1. KZ okr. Faruk Kadrić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, dok je okr. Spasoje Janković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara.

Okrivljeni Faruk Kadrić je oglašen krivim što se u novembru 2006. godine, u Beogradu i na graničnom prelazu Gradina, bavio prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora, u čemu mu je pomogao okr. Spasoje Janković i to na taj način što je okr. Kadrić postigao dogovor sa okr. Jankovićem da mu ovaj ustupi dokumentaciju o registraciji preduzeća “J”, koje preduzeće je registrovano u APR, kako bi okr. Kadrić izvršio fiktivni uvoz robe iz Bugarske na ime navedenog preduzeća, nakon čega je okr. Janković dao okr. Edinu Hajroviću, prema kome je postupak razdvojen, rešenje o upisu preduzeća u registar privrednih subjekata, kao i potvrdu o izvršenoj registraciji sa upisanim PIB brojem.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Faruk Kadrić, Slaviša Ćirić i Feđa Kamenov su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ (od čega okr. Ćirić i Kamenov u produženom trajanju), dok su okr. Ljuben Ivanov Kirilov, Aladin Bihorac, Tanja Zirojević i Marin Marinov Gančev oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo krijumčarenje iz člana 230. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okr. Faruku Kadriću je stavljeno na teret da je tokom 2005. i 2006. godine, bez ovlašćenja za trgovinu, neovlašćeno i u većem obimu se bavio trgovinom u svrhu prodaje kao i posredovanjem u trgovini, nabavljao bez ovlašćenja u svoje i u tuđe ime raznu uglavnom tekstilnu robu u zemlji i inostranstvu u većoj vrednosti i izbegavajući mere carinskog nadzora bavio se prenošenjem robe preko carinske linije i prodajom, rasturanjem i prikrivanjem neocarinjene robe preko organizovane mreže preprodavaca i posrednika koju je organizovao i neocarinjenu robu prodavao na teritoriji Republike Srbije, tako što je u toku novembra meseca 2006. godine podstrekao okr. Jankovića, Kamenova (vlasnika preduzeća “ZS”, koje se bavi poslovima špedicije) i Ćirića (carinika Carinarnice Dimitrovgrad – CI Gradina) da mu iskorišćavanjem svojih službenih položaja omoguće da prokrijumčari raznu robu iz Republike Bugarske i pribave mu korist u iznosu od preko 1.500.000,oo dinara, na ime toga što za prokrijumčarenu robu neće platiti carinu i porez, a navedeni okrivljeni su to pokušali, dok su okr. Ljuben Ivanov Kirilov, Tanja Zirojević, Aladin Bihorac i Marin Marinov Gančev pomogli okrivljenom u krijumčarenju robe.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Faruka Kadrića i Spasoja Jankovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 3. decembra 2014. godine rešenje Kž1 1244/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, budući da i u osuđujućem i u oslobađajućem delu prvostepene presude nedostaju razlozi o odlučnim činjenicama, a, pored toga, u oslobađajućem delum izreka je nerazumljiva a obrazloženje je nejasno i protivurečno.

 

6. januar 2015. godine
TIHOMIR ŽIVOJINOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 398/14 od 9. jula 2014. godine okr. Tihomir Živojinović je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci), dok je okr. Vanja Živojinović zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. Prema okrivljenima je, takođe, izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, te je od okr. Tihomira Živojinovića oduzeto 45,90 grama opojne droge heroin u smeši sa kofeionom i paracetamolom, 92,38 grama smeše kofeina i paracetamola i jedna digitalna vagica, dok je od okr. Vanje Živojinović odzeto 1,53 grama kokaina u smeši sa laktozom.

Okrivljeni Tihomir Živojinović je oglašen krivim što je 20. januara 2014. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to: 45,90 grama opojne droge heroin u smeši sa kofeionom i paracetamolom i 92,38 grama smeše kofeina i paracetamola.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 8. decembra 2014. godine presudu Kž1 1321/14 kojom je odbio, kao neosnovane, sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


6. januar 2015. godine
ALEKSANDAR KOJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 384/13 od 21. marta 2014. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Aleksandar Kojić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Marko Canić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Takođe, okrivljeni su obavezani sa plate sudu troškove krivičnog postupka, kao i da oštećenom A.A. solidarno isplate novčani iznos od 2.837.010,oo dinara.

Okrivljeni Aleksandar Kojić i Marko Canić su oglašeni krivim što su 2. februara 2012. godine, u zlatari u Beogradu, pretnjom da će neposredno napasti na život oštećenih, B.B. i V.V, oduzeči zlatan i srebrni nakit vrednosti od 2.837.010,oo dinara. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 25. novembra 2014. godine rešenje Kž1 1037/14 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

Vacare culpa magnum est solacium – Biti bez krivice velika je uteha (Ciceron)