Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.02.2016.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2016

12. februar 2016. godine
MARINA JOVANOVIĆ BAJOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 126/14 od 30. marta 2015. godine okr. Marini Jovanović Bajović je zbog izvršenja krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca ili njegovog zamenika izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 1 godine, zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359, stav 1. u vezi sa članom 30. KZ okr. Zoranu Jovanoviću i Dejanu Mašiću je izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od po 1 godinu, dok je okr. Nikola Šiljić je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 2. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 6 meseci. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko -  pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljena Marina Jovanović Bajović je oglašena krivom što je u toku noći 11/12. jul 2006. godine, u Selevcu i Smederevskoj Palanci, kao dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci, u sudskom postupku, u nameri da okr. Nikoli Šiljiću, policijskom službeniku PS Smederevska Palanka, pribavi kakvu korist i to u vidu nepokretanja krivičnog postupka protiv njega, a oštećenom A.A. nanese štetu u vidu nepokretanja krivičnog postupka protiv okr. Šiljića u kom postupku bi on zaštitio i odbranio svoje povređeno dobro, prekršila zakon na taj način što je povodom zadobijanja telesnih povreda u Selevcu, sačinila zapisnik o uviđaju 12. jula 2006. godine sa neistinitom sadržinom da je A.A. zadobio povredu prilikom pada na terasi Sportskog kluba u Selevcu, dana 11. jula 2006. godine i to za vreme dok se u prostorijama Sportskog kluba u Selevcu, a nakon fudbalske utakmice između policijskih službenika PO Selevac i veterana FK Selevac, kojoj večeri je i ona prisustvovala, te nakon zadobijanja povrede je saznala da je okr. Nikola Šiljić pesnicom udario oštećenog po licu od kog udarca je oštećeni pao na betonski pločnik i zadobio povrede, za koje je utvrđeno da su teške telesne povrede opasne po život, pa po tom saznanju, kao dežurni istražni sudija i kao poznanik okr. Nikole Šiljića, aktera konfliktnog događaja sa oštećenim A.A, te znajući da je okr. Šiljić i dugogodišnji kolega njenog supruga sa kojim se i privatno družio van posla nije se izuzela od vršenja sudijske dužnosti, događaj nije prijavila dežurnoj službi policijske stanice Smederevska Palanka radi angažovanja ekipe za vršenje uviđaja i nije prijavila krivično delo i učinioca krivičnog dela, a po pozivanju od strane dežurne službe PS Smederevska Palanka, koja služba je u međuvremenu obaveštena da je lice zadobilo tešku telesnu povredu, da kao istražni sudija prisustvuje uviđaju i isti obavlja, i po izlasku na lice mesta, nije obavestila ostale učesnike uviđajne ekipe da je oštećeni zadobio povrede usled udarca i pada na terasu, kako bi zamenik Opštinskog javnog tužioca i inspektori policijske stanice preduzeli potrebne radnje radi rasvetljavanja ovog događaja, već je sačinila navedeni zapisnik o uviđaju sa neistinitom sadržinom.

Okrivljeni Zoran Jovanović je oglašen krivim što je u toku noći 11/12. jula 2006. godine, kao službeno lice, stariji zastavnik i komandir PO Selevac, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja i nevršenjem svoje dužnosti, svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo i učinioca pokušao da pribavi kakvu korist okr. Nikoli Šiljiću, a oštećenom A.A. nanese štetu, na taj način što se u cilju prikrivanja napred navedenog izvršenog dela i njegovog učinioca i pravog činjeničnog stanja, sa svojom suprugom okr. Marinom Jovanović – Bajović i ostalim okrivljenima dogovorio da ne prijave dežurnoj službi PS Smederevska Palanka krivično delo i učinioca, te nakon što ga je okr. Šiljić obavestio o predmetnom događaju  okrivljeni je nakon toga izašao na teren i video oštećenog da povređen leži, te rekao okr. Šiljiću da će on i njegova supruga da mu pomognu da se ne sazna istina kako je oštećeni povređen, pa je iz tog razloga zahtevao od lekara ambulante Selevac, koji je ukazao pomoć oštećenom na licu mesta, da ne zove hitnu pomoć bolnice „Stefan Visoki“, što je ovaj pokušao da učini, a zatim je naloženo policajcima PO Selevac da oštećenog odvezu u bolnicu u policijskim kolima, pa je sa ostalim okrivljenima otišao u bolnicu gde lekarima nije rekao na koji način je oštećeni povređen, a takođe o događaju nije obavestio dežurnu službu da bi ista formirala ekipu za uviđaj i obezbedila lice mesta, a potom, kada je od strane dežurne službe bio pozvan na uviđaj, prilikom obavljanja uviđaja, kao član uviđajne ekipe, zameniku Opštinskog javnog tužioca i komandiru PS Smederevska Palanka i prisutnim policijskim službenicima je svesno propustio da prijavi krivično delo i učinioca.

Okrivljeni Nikola Šiljić je oglašen krivim što je u toku noći 11. jula 2006. godine, u Selevcu, teško telesno povredio oštećenog A.A.

Okrivljeni Dejan Mašić je oglašen krivim što je u periodu od 11. jula 2006. godine, u Selevcu i Smederevskoj Palanci, kao službeno lice – policijski službenik PS Smederevska Palanka, iskorišćavanjem svog službenog položaja i nevršenjem svoje službene dužnosti, svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo i učinioca, pokušao da pribavi kakvu korist okr. Nikoli Šiljiću, a oštećenom A.A. nanese štetu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljena Marina Jovanović – Bajović, Zoran Jovanović i njihovi branioci, kao i branilac okr. Nikole Šiljića i Dejana Mašića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 10. decembra 2015. godine presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Marinu Jovanović Bajović, Zorana Jovanovića i Dejana Mašića oglasio krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ izrekao im uslovne osude kojom im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca sa rokom proveravanja od po jednu godinu. U preostalom, nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u preinačujućem delu, okrivljeni su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela budući da iz činjeničnih navoda optužnice koji su na nesumnjiv način dokazani, proizlazi da se u radnjama okrivljenih stiču upravo obeležja ovog krivičnog dela a ne krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret.


 

12. februar 2016. godine
MILOŠ STANOJEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1/14 od 19. marta 2015. godine okr. Miloš Stanojević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miloš Stanojević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu pre 29. marta 2009. godine, neovlašćeno nabavio pištolj koji je neovlašćeno držao 29. marta 2009. godine u Beogradu i kojim je lišio života oštećenog A.A, na taj način što je oštećenog sačekao ispred kuće i kada je oštećeni izašao iz kuće i prišao parkiranom vozilu, u kome je oštećenog čekao B.B, okrivljeni je sa pištoljem u ruci izašao iz obližnjeg prolaza, prišao oštećenom A.A. i u njegovom pravcu ispalio više projektila u predelu glave i tela nanevši mu tešku telesnu povredu usled kojih je oštećeni preminuo na licu mesta, nakon čega se udaljio.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Lazarević i Stevan Buzaković su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo ubistva pomaganjem iz člana 113. u vezi sa članom 35. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Stefanu Lazareviću i Stevanu Buzakoviću je stavljeno na teret da su početkom aprila 2009. godine pomagali unapred obećanim prikrivanjem pištolja – sredstva kojim je okr. Miloš Stanojević izvršio krivično delo ubistva.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Miloš Stanojević i njegovi branioci, kao i oštećeni.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 15. januara 2016. godine doneo je presudu Kž1 1160/15 kojom je odbio, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okr. Miloša Stanojevića i njegovih branilaca i potvrdio prvostepenu presudu. Žalba oštećenih je odbačena kao nedozvoljena imajući u vidu da po zakonu oštećeni mogu izjaviti žalbu samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imovinsko – pravnom zahtevu, a žalba oštećenih je izjavljena zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji.


 

detaljnije

5.01.2016.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2016

29. januar 2016. godine
ILIJA FILIPOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Valjevu K. br. 5/15 od 17. avgusta 2015. godine okr. Ilija Filipović je zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 3. i 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina (u navedenu kaznu su mu uračunate i ranije izrečene pravnosnažne kazne), te je od okrivljenog oduzeta automatska puška. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Ilija Filipović je oglašen krivim što je u toku noći između 3. i 4. septembra 2013. godine, na putu Valjevo – Banja Vrujci i u Banji Vrujci – naseljeno mesto Berkovac, opština Mionica, do parkinga ispred ugostiteljskog objekta „B“, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, neovlašćeno nosio automatsku pušku sa prigušivačem zvuka, zajedno sa dva okvira za municiju i 22 metka, i to tako što je, nakon što se najpre 3. septembra 2013. godine verbalno sukobio zbog narušavanja javnog reda i mira sa vlasnikom ugostiteljskog objekta „B“, oštećenim A.A, nakon čega je na zahtev oštećenog napustio objekat, te se uputio ka Valjevu, iz podruma zgrade uzeo navedeno vatreno oružje zajedno sa dva okvira za municiju i 22 metka, te se ponovo vratio u Banju Vrujci, na parking ispred navedenog ugostiteljkog objekta, te je izazavši iz vozila i držeći automatsku pušku, istu uperio ka navedenom ugostiteljskom objektu u kome je u tom trenutku bio okupljen veći broj gostiju i zaposlenog osoblja, te sa razdaljine od 17.04 do 27.44 m od prednjeg staklenog zida restorana pojedinačnom paljbom ispalio u pravcu staklenog zida restorana navedenog objekta 22 metka, koji su pogodili unutrašnjost objekta i pojedini od tih metaka rikošetirali u raznim pravcima, pri čemu je okrivljeni izazvao konkretnu opasnost za život i telo većeg broja ljudi.

Takođe, okrivljeni Ilija Filipović je oglašen krivim i što je 4. septembra 2013. godine, u službenim prostorijama PS Mionica, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, ugrozio sigurnost policijskog službenika, oštećenog B.B.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 9. decembra 2015. godine doneo je presudu Kž1 1189/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je okr. Iliju Filipović zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 3. i 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina (u navedenu kaznu su mu uračunate i ranije izrečene pravnosnažne kazne).

Po nalaženju Apleacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovano se izjavljenim žalbama okrivljenog i njegovog branioca ukazuje da su pojedinačne kazne u odnosu na okrivljenog prestrogo odmerene, a samim tim i jedinstvena kazna, te da je bilo mesta primeni instituta ublažavanja kazne.


22. januar 2016. godine
NENAD ROSO I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 17841/10 od 3. jula 2015. godine okr. Nenad Roso, Željko Šeatović, Jovica Veličkov i Nadežda Stojković su oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo prevare u produženom trajanju iz člana 208, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Rosou, Željku Šeatoviću, Jovici Veličkovu i Nadeždi Stojković je stavljeno na teret da su u periodu od decembra meseca 2007. godine pa do avgusta 2009. godine, u Beogradu, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist veću od 1.500.000,oo dinara, kao saizvršioci lažnim prikazivanjem činjenica da upotreba električnog aparata „Rajf generator“ u kombinaciji sa upotrebom određenih preparata i lekova, dovodi do izlečenja teških bolesti doveli u zabludu oštećena lica i time ih naveli da im ista na štetu svoje imovine predaju ukupan iznos od 15.576.515,oo dinara, tako što su se prethodno reklamirali na televiziji, pri čemu se okr. Nenad Roso lažno predstavljao kao doktor alternativne medicine za koju ne poseduje sertifikat o stručnosti za bavljenje istom, promovišući svoju metodu lečenja nazvanu „Nulta terapija“, a koja se sprovodi upotrebom električnog aparata koji je nazvao „Rajf generator“, a koja se sprovodi upotrebom električnog aparata koji je nazvao „Rajf generator“ koji je izrađivao i servisirao okr. Željko Šeatović, s tim što navedeni aparat nije registrovan kod nadležnih organa Republike Srbije, niti za isti okrivljena lica poseduju sertifikat i atest o tehničkoj ispravnosti, predstavljajući oštećenim licima da će korišćenjem navedenog aparata i upotrebom lekova „F“, „P“ i „L“ dovesti do izlečenja bolesti karcinoma i leukemije, te su se tako oštećena lica javljala na mobilne telefone okr. Nadežde Stojković radi zakazivanja pregleda, koje je inače okr. Nenad Roso vršio u navedenim lokacijama po Beogradu, a od okr. Jovice Veličkova poručivali preporučene preparate.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 21. decembra 2015. godine doneo je rešenje Kž1 1073/15 kojim je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, a presuda nema uopšte razloga i u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinita i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

19. januar 2016. godine
MILORAD BANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 4593/10 od 17. aprila 2015. godine prema okr. Milorada Banoviću je odbijena optužba da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ, dok je okr. Branko Pavlović oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ i prema istom je odbijena optužba da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ.

Optužnicom:

• okr. Miloradu Banoviću je stavljeno na teret da je 6. juna 2003. godine, u Beogradu, na kolovoznoj traci auto – puta namenjenoj za odvijanje saobraćaja u jednom smeru iz pravca Niša prema Novom Beogradu, na mostu „Gazela“, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim motornim vozilom, protivno Zakonu o osnovama bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, jer je otpočeo menjanje saobraćajne trake a da se prethodno nije uverio da to može da učini bez opasnosti za druge učesnike u saobraćaju, ne vodeći pritom računa o položaju, pravcu kretanja i brzini vozila, iako je to bio dužan, usled čega je putnik iz vozila okr. Banovića, mal. A.A. preminuo, dok su putnici iz vozila okr. Banovića, B.B. i mal. V.V. zadobili lake telesne povrede;

• okr. Branku Pavloviću je stavljeno na teret da je 6. juna 2003. godine, u Beogradu, na auto putu Niš – Beograd, na mostu „Gazela“, upravljajući svojim vozilom iz pravca Niša prema Beogradu, srednjom saobraćajnom trakom, brzinom od 156,4 km/č, iako je na tom delu maksimalna dozvoljena brzina 80 km/č, a gustina saobraćaja je nalagala kretanje i brzinom manjom od dozvoljene, postupio suprotno Zakonu o osnovama bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, pa je time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi tako što je zbog nedozvoljene, prevelike i nebezbedne brzine u sustizanju naletelo na vozilo kojim je upravljao okr. Banović, brzinom od oko 60 km/č, prednjim desnim delom svog vozila udario u zadnji levi ugaoni deo vozila kojim je upravljao okr. Banović, kojom prilikom je usled siline udara dete u vozilu kojim je upravljao okr. Banović zadobilo smrtonosne povrede glave, a putnici u vozilu lake telesne povrede. Takođe, okr. Pavloviću je stavljeno na teret i da je, nakon što je izazvao saobraćajni udes, napustio vozilo i udaljio se sa lica mesta, ostavivši bez pomoći dete koje je unesrećeno u nezgodi, koju je prouzrokovao svojim vozilom, da bi se tek nakon dva dana javio Sekretarijatu za unutrašnje poslove u Beogradu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Punomoćnik oštećenog kao tužioca.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 2. decembra 2015. godine doneo je presudu Kž1 944/15 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu oštećenog kao tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je sporan u konkretnom slučaju uzrok saobraćajne nezgode, koju odlučnu činjenicu je Apelacioni sud, kao što je to utvrdio i prvostepeni sud, utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka iz kojih proizlazi da je osnovni uzrok saobraćajne nezgode na strani okr. Banovića koji je ostvario nebezbedno skretanje iz srednje u krajnje levu saobraćajnu traku u trenutku kad se tom trakom kretalo vozilo kojim je upravljao okr. Pavlović, pri čemu se kao najveća moguća brzina vozila kojim je upravljao okr. Pavlović, po svim veštačenjima proizlazi brzina od oko 120 km/č.


 

19. januar 2016. godine
RADE VASOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 46/14 od 4. juna 2015. godine okr. Rade Vasović je oslobođen od optužbe da je izvršio, u saizvršilaštvu, dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 4. KZ, dok su okr. Zoran Munić, Vladimir Pavlović, Miomir Krstić i Aleksandar Pavlović oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 4. KZ (od čega okr. Munić i Pavlović u saizvršilaštvu, a okr. Krstić i Pavlović podstrekavanjem). Oštećena, Republika Srbija, je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Optužnicom nekadašnjeg Okružnog, sada Višeg javnog tužioca u Smederevu:

• okr. Vasoviću i Muniću je stavljeno na teret da su u periodu od 12. maja 2003. godine do 16. marta 2005. godine, u Smederevu, kao službena lica i to okr. Vasović kao načelnik Odeljenja Republičke tržišne inspekcije u Smederevu i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Munić kao tržišni inspektor i član Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja, pribavili imovinsku korist preduzećima „P“; „L“; „R“ i „I“ u ukupnom iznosu od 8.631.753,48 dinara;

• okr. Vasoviću i Pavloviću je stavljeno na teret da su u maju mesecu i 2006. godine, u Smederevu u Selevcu, kao službena lica i to okr. Vasović kao načelnik Odeljenja Republičke tržišne inspekcije u Smederevu i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Pavlović kao tržišni inspektor Odeljenja Republičke tržišne inspekcije u Smederevu i član Komisije za procenu robe, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, pribavili imovinsku korist A.A, kao vlasniku SZTR „Z“ u iznosu od 982.023,oo dinara;

• okr. Krstiću i Pavloviću je stavljeno na teret da su u toku februara i marta meseca 2005. godine, u Smederevu i Beogradu, podstrekli okr. Vasovića na izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 23. decembra 2015. godine doneo je presudu Kž1 1020/15 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Smederevu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, a nasuprot žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilno našao da se na osnovu izvedenih dokaza ne može izvesno zaključiti da postoje činjenice od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnih dela stavljena optužbom okr. Vasoviću, Muniću i Pavloviću na teret, već da se rado samo o sumnji u pogledu njihovog postojanja koju je, primenom načela in dubio pro reo (u slučaju sumnje treba presuditi u korist okrivljenog), rešio u njihovu korist i oslobodio ih od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Takođe je, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud u prilog zaključku zašto nalazi da nije dokazano da su okr. Krstić i Pavlović izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja dao jasne razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, zbog čega ih je oslobodio od optužbe.


 

5. januar 2016. godine
JUGOSLAV PETROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 434/11 od 18. maja 2015. godine okr. Jugoslav Petrović je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je od istog oduzeta predmetna opojna droga u količini od 971,00 grama opojne droge heroin.

Okrivljeni Jugoslav Petrović je oglašen krivim što je tokom decembra meseca 2010. godine, neovlašćeno radi dalje prodaje nabavio, držao i prenosio supstance koje su proglašene za opojne droge, na taj način što je po prethodnom dogovoru nabavio od NN lica sa teritorije Kosova i Metohije opojnu drogu heroin, mase 971,00 grama, da bi 27. decembra 2010. godine svojim vozilom došao u Beograd, pri čemu je ispred zadnjeg sedišta automobila okrivljenog pretresom pronađena navedena droga.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Todosijević, Radomir Delić, Ivan Zuvić i Srđan Filipović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Aleksandru Todosijeviću, Radomiru Deliću, Ivanu Zuviću i Srđanu Filipoviću je stavljeno na teret da su, zajedno sa okr. Jugoslavom Petrovićem, u sastavu grupe, nabavljali, držali i prenosili supstance koje su proglašene za opojne droge.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Jugoslava Petrovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 30. novembra 2015. godine rešenje Kž1 1161/15 kojim je ukinuo prvostepenu presudu , zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

5. januar 2016. godine
MILE SVETOZAREVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 251/12 od 3. juna 2015. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. KZ u vezi sa krivičnim delom nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova iz člana 281, stav 1. KZ okr. Mile Svetozarević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Stevan Stevanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, te je okrivljenima izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja delatnosti u građevinarstvu u trajanju od po 5 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni su  oglašeni krivim što su u periodu od 26. do 29. septembra 2011. godine, u Beogradu – opština Zemun, kao odgovorna lica za izvođenje građevinskih radova i to okr. Stevanović kao osnivač i vlasnik preduzeća “Stevan Stevanović Grading SS”, izvođač radova i okr. Svetozarević kao osnivač i vlasnik preduzeća “Tehnomenadžer” – podizvođač odnosno izvođač radova čiji je naručilac preduzeće okr. Stevanovića, nisu postupili po propisima i opšte priznatim tehničkim pravilima i time su izazvali opasnost za život i telo ljudi, usled čega su život izgubila četiri lica, a jedno je zadobilo teške telesne povrede.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Nedeljko Ilić je oslobođen od optužbe da je izvršio, u saizvršilaštvu, krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. KZ u vezi sa krivičnim delom nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova iz člana 281, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nedeljku Iliću je stavljeno na teret da je u periodu od 26. do 29. septembra 2011. godine, u Beogradu – opština Zemun, kao odgovorno lice za rukovođenje i izvođenje građevinskim radovima, nije postupio po propisima i opšte priznatim tehničkim pravilima, usled čega su život izgubila četiri lica, a jedno lice je zadobilo teške telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Stevan Stevanović i njegov branilac, kao i branilac okr. Mileta Svetozarevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. decembra 2015. godine rešenje Kž1 1077/15 kojim je ukinuo prvostepenu presudu u celosti i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je u odnosu na osuđujući deo doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer je izreka prvostepene presude, između ostalog, nerazumljiva. Naime, prvostepeni sud je okrivljene oglasio da su postupali suprotno obavezama propisanim članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji, koji se odnosi na “stručni nadzor” i isti se ni jednom odredbom ne odnosi na izvođača radova, odgovornog izvođača radova, niti njihove obaveze, pa je za sada ostala nejasna veza između radnji okrivljenih sa normom koju je prvostepeni sud primenio, te je nejasno i zbog kojih su radnji okrivljeni oglašeni krivim, a što prvostepenu presudu čini nerazumljivom.

U odnosu na oslobađajući deo prvostepene presude ista je, takođe, po nalaženju Apelacionog suda, doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer o odlučnim činjenicama nedostaju jasni razlozi, a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Naime, osnovano javni tužilac navodi da nije sporno da okr. Ilić nema visoki stručnu spremu i da je obavljao poslove na radnom mestu poslovođe, ali prvostepeni sud je akcenat dao na formalnim uslovima, koje nesporno okrivljeni Ilić nije imao, ali za sada nije dao jasne razloge o ulozi okrivljenog u konkretnom slučaju. Imajući u vidu napred navedeno prvostepeni sud će u ponovnom postupku jasno i nedvosmileno utvrditi ulogu okr. Ilića u konkretnom događaju, ne samo u formalnom smislu, već i u svetlu faktičkih ovlašćenja na gradilištu, te ceniti i ostale žalbene navode, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku, za koju će dati jasne i uverljive razloge.


 

5. januar 2016. godine
PETRA CVIJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K. br.  432/14 od 29. maja 2015. godine okr. Petra Cvijić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.
Optužnim predlogom Drugog javnog tužioca u Beogradu okr. Petri Cvijić je stavljeno na teret da je 9. decembra 2012. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, tako ugrozila javni saobraćaj da je dovela u opasnost život i telo ljudi, jer nije obratila pažnju na pešaka koji se nalazi na kolovozu, na taj način što je upravljajući putničkim motornim vozilom, prednjom levom bočnom stranom vozila udarila u pešaka S.B. koji je prelazio kolovoz, dolazeći vozilu sa leve strane, kojom prilikom je S.B. zadobio teške telesne povrede opasne po život, usled kojih povreda je i preminuo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 15. decembra 2015. godine presudu Kž1 1029/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno zaključio da u toku krivičnog postupka nije dokazano da je okrivljena izvršila krivično delo na način kako joj je to stavljeno na teret optužnim predlogom, jer iz dokaza koji su izvedeni tokom krivičnog postupka ne proizlazi da nije obratila pažnju na pešaka koji se nalazio na kolovozu i da je usled toga došlo do predmetne saobraćajne nezgode. Samim tim, nisu izvedeni dokazi koji bi potvrdili navode iz optužbe da je okrivljena kritičnom prilikom postupakl protivno saobraćajnim propisima i da je time izvršila krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.


 

5. januar 2016. godine
SLOBODAN ŠARENAC

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 85/10 od 6. oktobra 2015. godine okr. Slobodan Šarenac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom nekadašnjeg Okružnog javnog tužioca u Beogradu okr. Slobodanu Šarencu je stavljeno na teret da je tokom 1999. godine, kao odgovorno lice – predsednik Holding kompanije “Ineks Intereksport”, prekoračio granice svojih ovlašćenja i pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 450.000,oo DEM, na taj način što je 28. maja 1999. godine izvršio prenos vlasništva nad poslovnom zgradom u Sarajevu, površine 239 m2, na DP “Ineks Intereksport”, koju firmu su osnovali bivši radnici poslovne jedinice DP “Ineks Intereksport”, sa sedištem u Sarajevu, tako što je navedenog dana u Osnovnom sudu u Zvorniku izvršio overu “sporazuma” kojim je okončan deobni bilans između “Ineks Intereksport” Beograd i DP “Ineks Intereksport” Sarajevo kojim se bez ikakvih uslova prenosi raspolaganje pomenute nepokretnosti na DP “Ineks Intereksport” Sarajevo i time se navodno okončava započeti a nedovršeni deobni bilans sa pozivanjem na nepostojeću odluku Upravnog odbora preduzeća “Ineks Intereksport” Beograd zato što se propisima BiH nije mogla izvršiti prodaja nepokretnosti koje je u vlasništvu pravnog lica sa teritorije SRJ, nakon čega je navedenu nepokretnost prodao za iznos od 450.000,oo DEM i novac zadržao za sebe.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 28. decembra 2015. godine presudu Kž1 1482/15 kojom je odbio kao neosnovanu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, jer tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni kao predsednik Holding kompanije “Ineks Inter – eksport” Beograd prekoračio granice svojih ovlašenja i pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 450.000,oo DM. Naime, neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sporazum potpisan bez odluke Upravnog odbora, jer na to ne ukazuje nijedan izvedeni dokaz, a kako je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da je predmetna odluka Upravnog odbora postojala, onda tužilac nije dokazao da je okrivljeni prekoračio granice svojih ovlašćenja. Takođe, nije bilo dokaza da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 450.000,oo DM, jer nijednim izvedenim dokazom tužilaštvo nije potvrdilo ove navode iz optužnice.


 

 

detaljnije

Iustitia nihili expetit praemii – Pravda ne traži nikakve nagrade (Ciceron)