Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.11.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično novembar 2014

19. novembar 2014. godine
ALEKSANDAR KRISTIJAN GOLUBOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 188/12 od 15. januara 2014. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ okr. Kristijan Aleksandar Golubović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca), okr. Safet Ibrović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i okr. Mirsad Fuljakić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Okrivljeni Ferat Skenderovski zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). Takođe, prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: od okr. Kristijana Aleksandra Golubovića - 100,51 grama opojne droge heroin i 101,24 grama kofeina, paracetamola i saharoze, od okr. Mirsada Fuljakića - 24,45 grama opojne droge heroin i od okr. Ferata Skenderovskog -  6,13 grama opojne droge heroin.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 16. januara 2010. godine, u Beogradu, kao saizvršioci, i to okr. Kristijan Aleksandar Golubović i Safet Ibrović neovlašćeno posredovali u kupovini i prodaji supstance koja je proglašena za opojnu drogu, a okr. Mirsad Fujaljkić neovlašćeno radi prodaje prenosio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to 100,51 grama opojne droge heroin u obliku baze u smeši sa kofeionom, paracetamolom i saharozom.

Prvostepenom presudom, takođe, okr. Kristijan Aleksandar Golubović, Safet Ibrović i Mirsad Fujaljkić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu stavljeno je na teret da su u periodu od početka avgusta 2009. godine do 16. januara 2010. godine, okr. Kristijan Aleksandar Golubović organizovao grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela, za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna i to neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, tako što se udružio sa okr. Safetom Ibrovićem, Mirsadom Fujaljkićem i još jednom maloletnicom, prema kojoj je postupak razdvojen, kao članovima grupe.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Kristijan Aleksandar Golubović, Safet Ibrović i Ferat Skenderovski i njihovi branioci, kao i branilac okr. Mirsada Fuljakića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 5. novembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 1023/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ okr. Aleksandra Kristijana Golubovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca), okr. Mirsada Fujaljkića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Ferata Skenderovskog zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 11 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnim sankcijama, se navodi da kazne zatvora, na koje su okr. Aleksandar Kristijan Golubović, Mirsad Fuljajkić i Ferat Skenderovski osuđeni presudom Apelacionog suda su u skladu sa težinom izvršenih krivičnih dela, stepenom krivice okrivljenih, kao i okolnostima pod kojima su krivična dela izvršena, te su izrečene kazne u navedenim trajanjima nužne, ali i dovoljne za ostvarivanje i svrhe kažnjavanja i svrhe izricanja krivičnih sankcija.  

 

12. novembar 2014. godine
VOJISLAV MRKONjIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 458/13 od 7. avgusta 2014. godine okr. Vojislav Mrkonjić je zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. Takođe, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 23.061,89 dinara, kao i na ime paušala iznos od 5.000,oo dinara.

Okrivljeni Vojislav Mrkonjić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 1. septembra do 14. decembra 2006. godine, u Valjevu, kao odgovorno lice u DO „MP“, čiji je inače vlasnik i direktor, a u nameri da izbegne plaćanje poreskih dažbina u ukupnom iznosu od 32.729.715,19 dinara, davao lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, a takođe nije prijavio činjenice od uticaja za utvrđivanje istih dažbina.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog i oštećena banka.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 3. septembra 2014. godine  rešenje Kž1 br. 549/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu u ožalbenom delu branioca okrivljenog (u osuđujućem delu) i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Žalba oštećene banke je odbačena kao neblagovremena.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitnu povrdu odredaba krivičnog postupka, a koja se sastoji u tome što u pobijanoj presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja. Usled učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ni činjenično stanje se za sada sa sigurnošću nije moglo ispitati, iz kojih razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta

 

12. novembar 2014. godine
BORO MIŠELjIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 470/12 od 7. aprila 2014. godine okr. Boro Mišeljić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Bori Mišeljiću je stavljeno na teret da je 26. februara 2012. godine, u Beogradu, teško telesno povredio oštećenog A.A. usled čega je nastupila smrt povređenog lica, na taj način što je iz sobe svog stana započeo verbalnu raspravu sa oštećenim sada pokojnim A.A, zabranjujući da oštećeni parkira svoje putničko vozilo na travnatu površinu ispod prozora, te je zatim presreo oštećenog koji je išao u pravcu svoje zgrade i koji je nosio u rukama kese sa namirnicama, pa je nastavio verbalnu raspravu sa oštećenim, a zatim mu pesnicom zadao udarac u predelu tela usled čega je oštećeni izgubio ravnotežu i pao na betonsku kocku koja se nalazila neposredno iza njega i tom prilikom od udarca i pada na navedenu betonsku kocku oštećeni je zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon toga napustio lice mesta udaljivši se u pravcu svoje stambene zgrade, a oštećeni je uspeo da sa svog mobilnog pozove sistem dežurne službe „92“ PU za grad Beograd i tom prilikom dežurnom operateru rekao šta mu se desilo i gde se nalazi zahtevajući pomoć policije i SHP, nakon poziva ostao u ležećem položaju naslonjen na betonsku kocku, a usled zadobijenih povreda zatim preminuo.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 23. oktobra 2014. godine  rešenje Kž1 br. 1033/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apleacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka budući da je izreka presude protivrečna sama sebi i razlozima presude, odnosno razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja u ovoj krivično – pravnoj stvari su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni jer o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, zbog čega je i činjenično stanje za sada nepotpuno i nepravilno utvrđeno, pa nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost prvostepene presude, a što je vodilo njenom ukidanju,. 

 

12. novembar 2014. godine
ALEKSANDAR OBRADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 98/14 od 3. juna 2014. godine okr. Aleksandar Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: jednog većeg PVC paketa težine 978,50 grama opojne droge kokain, jednog manjeg PVC paketića težine 0,71 grama opojne droge kokain, jednog PVC paketića težine 0,27 grama opojne droge kokain i jedne elektronske vagice. Takođe je obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 20.000,oo dinara.

Okrivljeni Aleksandar Obradović je oglašen krivim što je 13. januara 2014. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojne droge, tj. opojnu drugo kokain, na taj način što je u stanu na ormaru u kupatilu držao jedan veći PVC paket, težine 978,50 grama opojne droge kokain i jedan manji PVC paketić težine 0,71 gram opojne droge kokain i elektronsku vagicu, a u dnevnoj sobi u ormaru jedan PVC pakenjtić težine 0,27 grama opojne droge kokain.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 14. oktobra 2014. godine doneo je presudu Kž1 1187/104 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Aleksandra Obradovića zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud ne samo što nije dao odgovarajući značaj olakšavajućim okolnostima koje je utvrdio, već u tom smislu nije cenio sve okolnosti i činjenice koje postoje na strani okrivljenog, a posebno pobude zbog kojih je preduzeo protivpravnu radnju i stepen povrede zaštićenog dobra (okrivljeni nije prodavao drogu koja je pronađena, već je imao nalog da je čuva), te okolnosti pod kojima je delo učinjeno i priznanje koje je u znatnoj meri pomoglo efikasnom završetku prvostepenpg postupka. Pošto se u konkretnom slučaju svrha kažnjavanja i opšta svrha krivičnih sankcija mogu ostvariri i sa blažom kaznom, prvostepena presuda je u delu odluke o krivičnoj sankciji preinačena.

 


10. novembar 2014. godine
PRVOSLAV DAVINIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 320/13 od 9. jula 2013. godine okr. Prvoslav Davinić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE  

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 5745/13 kojom je uvažio žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Prvoslavu Daviniću zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko u roku od 3 godine ne izvrši novo krivično delo. Oštećena Republika Srbija je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba).

Okrivljeni Prvoslav Davinić je oglašen krivim što je 18. avgusta 2005. godine, u Beogradu, kao službeno lice – ministar odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore, iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja, naneo štetu Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore – Ministarstvu odbrane, tako što je odlučio da se Reginalnom centru za obuku ronilaca, podvodno razminiranje, pružanje pomoći, spašavanje i kontrolu na moru iz Bijele, Republika Crna Gora, ustupa bez naknade plovno sredstvo Vojske SCG – barkasa hidrografska, koja je zatim 7. septembra 2005. godine predata navedenom Regionalnom centru iz Bijele, zajedno sa brojnim materijalnim sredstvima i pratećom opremom, sve u vrednosti od 3.647.987,83 dinara.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je  okrivljeni bio svestan da stavlja van snage prethodnu donetu odluku o prodaji predmetne barkase kao viška sredstava, i time pričinjava štetu budžetu savezne države kome bi bila uplaćena sredstva od ostvarene prodaje, tim pre što ga je pravna uprava Ministarstva odbrane Državne zajednice prethodno obavestila da se takva odluka ne može doneti, bez obzira što je Direkcija za imovinsko pravne poslove Ministarstva odbrane naknadno dala mišljenje da nema pravnih primedbi na nacrt ugovora jer je okrivljeni odluku o ustupanju bez naknade predmetne barkase doneo pre nego što je dobio mišljenje Direkcije za imovinsko pravne posloce. U skladu sa navedenim, Apelacioni sud je nalazeći da nisu postojale okolnosti koje bi isključile krivicu okrivljenog istog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegovi branioci.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 3. oktobra 2014. godine doneo je rešenje Kž3 kojim je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Po nalaženju veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu drugostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da je izreka presude nerazumljiva, kao i da presuda nema razloga, odnosno da u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su navedeni su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, iz kojih razloga se za sada ni činjenično stanje u prvostepenoj presude ne može prihvatiti kao pravilno i potpuno utvrđeno, te je ukidanje prvostepene presude bilo nužno.

Naime, po oceni veća Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu izreka drugostepene presude je nerazumljiva, imajući u vidu da se u istoj navodi da je okrivljeni naneo štetu Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, bez navođenja iznosa materijalne štete, koji mora biti izražen kroz novčanu vrednost, što čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka. Takođe, imajući u vidu zakonski opis radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim drugostepenom presudom, nejasan je deo obrazloženja drugostepenog suda u kome je navedeno da je u budžetu savezne države u svakom slučaju naneta šteta u iznosu od 3.647.987,83 dinara, ali da se, iako je budžet savezne države pretrpeo štetu nerealizovanjem prethodno određene prodaje upravo usled postupanja okrivljenog, ne može prihvatiti stav javnog tužioca da je na ovaj način državi članici Crnoj Gori, pribavljena imovinska korist u istom iznosu, imajući u vidu da konkretnom odlukom okrivljenog nije bio izmenjen svojinski odnos, već je odlukom data mogućnost korišćenja i upravljanja predmetnim plovnim objektom koji se nalazi na teritoriji Crne Gore. Shodno navedenom, nejasno je na koji način je radnjama okrivljenog naneta šteta Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, a da pritom sa druge strane nije odtvarena korist za državu članicu – Crnu Goru, imajući u vidu da drugostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge o ovoj odlučnoj činjenici, što čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.
 
 

 

 

detaljnije

3.10.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično oktobar 2014

30. oktobar 2014. godine
AMOIN SABINE BONI EPOUSE MARIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 307/13 od 11. marta 2014. godine okr. Amoin Sabine Boni Epouse Marić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljena Amoin Sabine Boni Epouse Marić je oglašena krivom što je 28. januara 2013. godine, u stanu u Beogradu, na podmukao način lišila života svog supruga, tako što je, sumnjajući da oštećeni namerava da napusti bračnu i porodičnu zajednicu i da već ima emotivnu vezu sa drugom ženom, dok je oštećeni ležao na trosedu u dnevnoj sobi, iz susedne prostorije, čiji ulaz se nalazio iza leđa oštećenog, uzela električnu bušilicu, vratila se u dnevnu sobu iza oštećenog, i neočekivano, sa leđa, nepružajući nikakav otpor, jer je bio potpuno nesvestan bilo kakve pretnje po ličnu bezbednost ili napada na njega, dva puta bušilicom udarila u glavu od čega je na licu mesta kod oštećenog nastupila smrt.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljene.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 13. oktobra 2014. godine doneo je presudu Kž1 896/104 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Amoin Sabine Boni Epouse Marić zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina. U preostalom, nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, u žalbi branioca okrivljene se osnovano navodi da prvostepeni sud krivičnu sankciju nije pravilno odmerio jer je dao premali značaj olakšavajućim okolnostima (lične i porodične prilike), a u tom smislu nije cenio činjenicu da je okrivljena ispoljila kajanje. Naime, kada se uzmu u obzir okolnosti slučaja, ličnost okrivljene kao izvršioca i stepen povređivanja zaštićenog dobra, upravo je osuda na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina odgovarajuća. Ista odgovora težini i posledicama izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljene i nužna je, ali i dovoljna, da se, u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija postigne svrha kažnjavanja, pošto će se njome ostvariti ciljevi individualne prevencije (u smislu uticaja na okrivljenu da ubuduće ne vrši krivična dela), opšte prevencije (u smislu vaspitnog uticaja na druge da ne ispoljavaju asocijalno ponašanje i ne čine teška u društveno opasna krivična dela), te izraziti društvena osuda za predmetno krivično delo i pospešiti jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona.

 

30. oktobar 2014. godine
RADOMIR PEJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1010/12 od 20. decembra 2013. godine okr. Radomir Pejić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Okrivljeni Radomir Pejić je oglašen krivim što je 6. septembra 2012. godine, u Beogradu, lišio života oštećenog A.A, pri čemu je njegova sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima bila smanjena ali ne bitno, na taj način što je prišao oštećenom i nožem na rasklapanje  ubo oštećenog u predelu grudnog koša – srca od kog uboda je oštećeni zadobio povredu u vidu ubodine srca od koje je na licu mesta preminuo, nakon čega se trčećim korakom udaljio ka pijaci „Đeram“ gde je nož sa kojim je lišio života oštećenog prodao B.B. Takođe prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 14. oktobra 2014. godine doneo je presudu Kž1 810/104 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Radomira Pejića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 godine.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti koje utiču na izbor vrste i visinu kazne. Međutim, kod činjenice da je prvostepeni sud pravilno utvrdio postojanje olakšavajućih okolnosti (porodične prilike i da je priznao relevantne činjenice u ovoj krivičnopravnoj stvari), to je osnovanao osporena odluka suda da okrivljenom izrekne maksimalnu kaznu zatvora predviđenu za krivično delo ubistva. Dakle, imajući u vidu olakšavajuće okolnosti koje je sud neadekvatno cenio, a koje svakako moraju da utiču na odmeravanje blaže kazne okrivljenom, Apelacioni sud je uvažavanjem žalbe okrivljenog i njegovog branioca, presudu preinačio u delu odluke o kazni nalazeći da će se i ovako utvrđenom kaznom postići svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija.

 


 

6. oktobar 2014. godine
PREDRAG SPASIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 17/13 od 17. oktobra 2013. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317, stav 3. u vezi sa stavom 1. i 2. KZ okr. Predrag Spasić i Marko Stefanovski su osuđeni na kazne kućnog zatvora u trajanju od po 6 meseci, dok su okr. Dejan Lešnikovski, Vladimir Stanišić, Srđan Bubalo i Toni Zmejkevski osuđeni na kazne kućnog zatvora u trajanju od po 8 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Predrag Spasić i njegov branilac, kao i branioci okr. Vladimira Stanišića i Tonija Zmejkevskog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 17. jula 2014. godine doneo je presudu, kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317, stav 1. u vezi sa 33. KZ okr. Predraga Spasića, Marka Stefanovskog, Dejana Lešnikovskog, Vladimira Stanišića, Srđana Bubala i Tonija Zmejkevskog osudio na kazne kućnog zatvora u trajanju od po 5 meseci. U nepreinačenom delu prvostepena presuda je ostala neizmenjena.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od 10. do 14. juna 2010. godine, u Jabuci, Dejan Lešnikovski, Vladimir Stanišić, Srđan Bubalo i Toni Zmejkevski sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, a okr. Predrag Spasić i Marko Stefanovski sposobni da shvate značaj svog dela ali smanjenih, ne u bitnoj meri, mogućnosti da upravljaju svojim postupcima, zajedno sa većim brojem NN lica izazivali nacionalnu mržnju i netrpeljivost među narodima i etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, tako što su, kao učesnici neformalnih skupova u kojima je učestvovalo više stotina NN lica, koja su se posle ubistva mal. A.A, za koje je osumnjičen pripadnik romske nacionalne manjine, pešice kretali ulicama sela, pa su ulicama u kojima pretežno žive pripadnici romske nacionalne manjine uzvikivali „Ubij cigana, zapali, zakolji, da ciganin ne postoji“ i slično, tokom kojih šetnji su zapalili jednu romsku kuću, kamenicama gađali Evangelističko – metodističku crkvu u kojoj se okupljaju pripadnici romske nacionalne manjine, kao i kuće u kojima žive Romi, oštećujući roletne na prozorima, kapije, fasade i vrata i lomeći stakla na prozorima, kamenicama i ciglama gađali kuću, vlasništvo B.B., polomivši prozore na kući u prostoriji gde je spavalo četvoro njegovih maloletnih unuka, kojom  prilikom je maloletna V.V. zadobila lake telesne povrede, ugrožavajući njihovu sigurnost, što je sve izazvalo nerede u selu, zbog čega su svake večeri više desetina policajaca morali da pružaju zaštitu oštećenima i njihovim prodicama, kućama i imovini, dok su mnoge romske porodice u strahu da bi pretnje mogle biti ispunjene napustile svoje kuće i pobegle u druga mesta u okolini, što je sve dovelo do ozbiljnog narušavanja međunacionalnih odnosa između pripadnika srpskog i makedonskog naroda i romske nacionalne manjine.

Po nalaženju Apelacionog suda nije prihvatljiv stav prvostepenog suda da se iz iz izvedenih dokaza može izvesti nesumnjiv zaključak da su radnjama okrivljenih izazivani nered ili nasilje niti da su druge teške posledice rezultat preduzetih radnji okrivljenih, čime bi okrivljeni izvršili teži oblik krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Naime, protestne šetnje su već bile organizovane i u toku, okrivljeni su se priključivali već formiranim kolonama učesnika, okrivljeni nisu učestvovali u oštećenju verskog objekta, nisu učestvovali u nanošenju lake telesne povrede, niti u paljenju jedne romske kuće, koje radnje im nisu ni stavljene na teret optužnicom, dok u pogledu oštećenja kuća i objekata, nije bilo ni jednog dokaza da je neposrednom radnjom bilo kog od okrivljenih došlo do takvih posledica. Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije. Takođe, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i u delu odluke o krivičnoj sankciji, polazeći, između ostalog, i od toga da su ovom presudom okrivljeni oglašeni krivim za osnovni oblik krivičnog dela, a imajući u vidu stepen krivice okrivljenih, okolnosti pod kojima je delo učinjeno i činjenicu da na strani okrivljenih nema otežavajućih okolnosti.

 


 


3. oktobar 2014. godine
MILOŠ BUNČIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 253/14 od 15. jula 2014. godine okr. Miloš Bunčić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 236, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je prema njemu izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 346,97 grama opojne droge amfetamina i digitalne vagice. Okrivljeni, je takođe, obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 20.000,oo dinara, kao i da na ime troškova krivičnog postupka uplati iznos od 960,oo dinara.

Okrivljeni Miloš Bunčić je oglašen krivim što je 3. marta 2014. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstancu proglašenu za opojnu drogu – amfetamin ukupne neto mase 346,97 grama.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 29. septembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 1204/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

 

3. oktobar 2014. godine
VLADIMIR DIMIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 492/12 od 15. aprila 2014. godine okr. Vladimir Dimić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je prema njemu izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 1,22 grama opojne droge marihuana. Okrivljeni je, takođe, obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 33.475,36 dinara i 10.000,oo dinara na ime paušala.

Okrivljeni Vladimir Dimić je oglašen krivim što je 13. marta 2011. godine, u Beogradu, neovlašćeno prodao marihuanu – supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, na taj način što je u školskom dvorištu A.A. za iznos od 500,oo dinara prodao jednu PVC kesicu u kojoj se nalazila marihuana ukupne neto mase 1,22 grama.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 1. septembra 2014. godine doneo je presudu Kž1 992/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Vladimira Dimića zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

3. oktobar 2014. godine
MARINA JOVANOVIĆ BAJOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 76/10 od 14. februara 2014. godine okr. Marini Jovanović Bajović je zbog izvršenja krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca ili njegovog zamenika izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 meseci sa rokom proveravanja od 1 godine, zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359, stav 1. u vezi sa članom 30. KZ okr. Zoranu Jovanoviću i Dejanu Mašiću je izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od 1 godine, dok je okr. Nikola Šiljić je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko -  pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljena Marina Jovanović Bajović je oglašena krivom što je u toku noći 11/12. jul 2006. godine, u Selevcu i Smederevskoj Palanci, kao dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci, u sudskom postupku, u nameri da okr. Nikoli Šiljiću, policijskom službeniku PS Smederevska Palanka, pribavi kakvu korist, a oštećenom A.A. nanese štetu, prekršila zakon na taj način što je povodom zadobijanja telesnih povreda u Selevcu, sačinila zapisnik o uviđaju 12. jula 2006. godine da je A.A. zadobio povredu prilikom pada na terasi Sportskog kluba u Selevcu, dana 11. jula 2006. godine i to za vreme dok se u prostorijama Sportskog kluba u Selevcu, a nakon fudbalske utakmice između policijskih službenika PO Selevac i veterana FK Selevac, kojoj večeri je i ona prisustvovala, te nakon zadobijanja povrede je saznala da je okr. Nikola Šiljić pesnicom udario oštećenog po licu od kog udarca je oštećeni pao na betonski pločnik i zadobio povrede, za koje je utvrđeno da su teške telesne povrede opasne po život, pa po tom saznanju, kao dežurni istražni sudija i kao poznanik okr. Nikole Šiljića, aktera konfliktnog događaja sa oštećenim A.A, te znajući da je okr. Šiljić i dugogodišnji kolega njenog supruga sa kojim se i privatno družio van posla nije se izuzela od vršenja sudijske dužnosti, događaj nije prijavila dežurnoj službi policijske stanice Smederevska Palanka radi angažovanja ekipe za vršenje uviđaja i nije prijavila krivično delo i učinioca krivičnog dela, a po pozivanju od strane dežurne službe PS Smederevska Palanka, koja služba je u međuvremenu obaveštena da je lice zadobilo tešku telesnu povredu, da kao istražni sudija prisustvuje uviđaju i isti obavlja, i po izlasku na lice mesta, nije obavestila ostale učesnike uviđajne ekipe da je oštećeni zadobio povrede usled udarca i pada na terasu, kako bi zamenik Opštinskog javnog tužioca i inspektori policijske stanice preduzeli potrebne radnje radi rasvetljavanja ovog događaja, već vrši istražnu radnju sudskog uviđaja i sačinjava navedeni zapisnik o uviđaju.

Okrivljeni Zoran Jovanović je oglašen krivim što je u toku noći 11/12. jula 2006. godine, kao službeno lice, stariji zastavnik i komandir PO Selevac, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja i nevršenjem svoje dužnosti, svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo i učinioca pokušao da pribavi kakvu korist okr. Nikoli Šiljiću, a oštećenom A.A. nanese štetu, na taj način što se u cilju prikrivanja napred navedenog izvršenog dela i njegovog učinioca i pravog činjeničnog stanja, sa svojom suprugom okr. Marinom Jovanović – Bajović i ostalim okrivljenima dogovorio da ne prijave dežurnoj službi PS Smederevska Palanka krivično delo i učinioca, te nakon što ga je okr. Šiljić obavestio o predmetnom događaju  okrivljeni je nakon toga izašao na teren i video oštećenog da povređen leži, te rekao okr. Šiljiću da će on i njegova supruga da mu pomognu da se ne sazna istina kako je oštećeni povređen, pa je iz tog razloga zahtevao od lekara ambulante Selevac, koji je ukazao pomoć oštećenom na licu mesta, da ne zove hitnu pomoć bolnice „Stefan Visoki“, što je ovaj pokušao da učini, a zatim je naloženo policajcima PO Selevac da oštećenog odvezu u bolnicu u policijskim kolima, pa je sa ostalim okrivljenima otišao u bolnicu gde lekarima nije rekao na koji način je oštećeni povređen, a takođe o događaju nije obavestio dežurnu službu da bi ista formirala ekipu za uviđaj i obezbedila lice mesta, a potom, kada je od strane dežurne službe bio pozvan na uviđaj, prilikom obavljanja uviđaja, kao član uviđajne ekipe, zameniku Opštinskog javnog tužioca i komandiru PS Smederevska Palanka i prisutnim policijskim službenicima je svesno propustio da prijavi krivično delo i učinioca.

Okrivljeni Nikola Šiljić je oglašen krivim što je u toku noći 11. jula 2006. godine, u Selevcu, teško telesno povredio oštećenog A.A.

Okrivljeni Dejan Mašić je oglašen krivim što je u periodu od 11. jula 2006. godine, u Selevcu i Smederevskoj Palanci, kao službeno lice – policijski službenik PS Smederevska Palanka, iskorišćavanjem svog službenog položaja i nevršenjem svoje službene dužnosti, svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo i učinioca, pokušao da pribavi kakvu korist okr. Nikoli Šiljiću, a oštećenom A.A. nanese štetu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Smederevu, okr. Marina Jovanović – Bajović i njen branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 9. juna 2014. godine  rešenje Kž1 br. 595/14 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

detaljnije

5.09.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično septembar 2014

29. septembar 2014. godine
JASNA AVRAMOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 21/14 od 2. juna 2014. godine okr. Jasna Avramović je zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanja mita iz člana 179, stav 1. OKZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine  i 3 meseca, te je od okrivljene oduzeta imovinska korist u iznosu od 144.000,oo dinara koju je imenovana obavezana da uplati na žiro račun budžeta Republike Srbije. Takođe, okrivljena je obavezana da na ime troškova postupka plati iznos od 30.000,oo dinara i sudu na ime paušala iznos od 10.000,oo dinara.

Okrivljena Jasna Avramović je oglašena krivom što je u vremenskom periodu od 1998. do 2001. godine, u Smederevu, kao službeno lice, lekar infektolog, načelnik Infektivnog odeljenja ZC „Sveti Luka“ u Smederevu, zahtevala i dobila novac da u okviru svog službenog izvršenja izvrši službene radnje koje ne bi smela da izvrši, i to tako što je predložila svojim dugogodišnjim kućnim prijateljima da pronađu osobe koje bi bile zainteresovane da za 3.000,oo DM ostvare pravo na invalidsku penziju, što su oni i prihvatili i sukcesivno joj doveli četiri osobe.

Takođe, prema okr. Jasni Avramović je odbijena optužba da je učinila dva produžena krivična delo zloupotreba službenog položaja (od čega jedno delo podstrekavanjem) iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Smederevu okr. Jasni Avramović je stavljeno na teret da je:

· u vremenskom periodu od 1998. do 2001. godine, u Smederevu, podstakla okr. Živosravu Branković, lekara internistu u ZC „Sveti Luka“ u Smederevu, da izvrši produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja;

· krajem 1998. godine, početkom i u toku 1999. godine, u toku 2000. godine i u toku 2001. godine, u Smederevu, kao odgovorno lice, lekar infektolog u ZC „Sveti Luka“ u Smederevu zloupotrebila svoj položaj i ovlašćenje u nameri da svedocima pribavi imovinsku korist sačinila lažnu medicinsku dokumentaciju u nameri da im pomogne da ostvare invalidsku penziju, na taj način što je napisala da isti boluju od ciroze jetre, iako od ove bolesti nisu bolovali, zbog čega je predložila invalidnost prve kategorije, na osnovu koje dijagnoze su svedoci ostvarili invalidsku penziju i na opisan način im pribavila imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.742.461,23 dinara.

Prema okr. Živoslavi Branković je na osnovu člana 422, stav 1, tačka 1. ZKP odbijena optužba da je u periodu od 1998. do 2003. godine, u Smederevu, kao odgovorno lice – lekar specijalista interne medicine ZC „Sveti Luka“ u Smederevu, izvršila produženo krivično delo zloupotrebe zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljena i njen branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 16. septembra 2014. godine  rešenje Kž1 br. 945/144 kojim je ukinuo prvostepenu presudu u ožalbenom delu delu koji se odnosi na osuđujući deo prvostepene presude u odnosu na okr. Jasnu Avramović i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u ostalom delu prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka koja se ogleda u tom da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, a i sama je protivrečna sebi i razlozima presude. Naime, po stavu Apelacionog suda, pogrešno je prvostepeni sud zaključio da je okr. Jasna Avramović, kao lekar infektolog – načelnik Infektivnog odeljenja ZC „Sveti Luka“ u Smederevu, službeno lice. Ovo stoga što je pojam službenog lica, shodno tada važenjem Osnovnom krivičnom zakoniku, podrazumevao izabranog ili postavljenog funkcionera u saveznoj skupštini, saveznoj Vladi, saveznim ministarstvima i drugim saveznim organima i organizacijama, lice koje stalno ili povremeno vrše službenu dužnost u saveznim ministarstvima i drugim saveznim organima i organizacijama i vojna lica. Imajući u vidu napred navedene odredbe, po nalaženju Apelacionog suda, po oštim odredbama koje su važile u vreme izvršenja krivičnog dela, okr. Jasna Avramović, kao lekar – infektolog načelnik Infektivnog odeljenja ZC „Sveti Luka“ u Smederevu nije imala svojstvo službenog lica zbog čega se osnovano izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepeni sud pravno kvalifikujući radnje okr. Jasne Avramović kao produženo krivično delo primanje mita pogrešno primenio krivični zakon. 

 

 


26. septembar 2014. godine
NIKOLA MADžAREVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 44/10 od 19. februara 2014. godine okr. Nikola Madžarević je zbog izvršenja krivičnog dela pronevere iz člana 364, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, te je od okrivljenog oduzeta imovinska korist stečena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 2.663.220,oo dinara i 7.000,oo evra. Takođe, okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih srdstava suda na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 616.651,98 dinara i na ime paušala iznos od 30.000,oo dinara.

Okrivljeni Nikola Madžarević je oglašen krivim što je u periodu od 5. februara do 18. marta 2009. godine, u Valjevu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, u svojstvu blagajnika – likvidatora u oštećenoj banci „Čačanska banka“, filijala u Valjevu, iskoristivši okolnost da u navedenom periodu nije bilo ni redovnih ni vanrednih kontrola stanja blagajne, prisvojio ukupno 2.663.220,oo dinara i 7.000,oo evra, novca koji mu je poveren na radu u oštećenoj banci i koji je, potom, iskoristio za lične potrebe.

Takođe, prvostepenom presudom odbijena je optužba prema okr. Nikoli Madžareviću za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334, stav 4. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Valjevu okr. Nikoli Madžareviću je stavljeno na teret da je nakon izvršenja napred navedenog krivičnog dela, 18. marta 2009. godine u jutarnjim časovima došao u prostorije PU Valjevo, gde je policijskim službenicima prijavio izvršenje krivičnog dela razbojništva učinjenog na njegovu štetu i štetu banke, a koje delo je navodno izvršeno od strane više NN lica, koja su ga pretnjom upotrebe vatrenog oružja prinudila da im preda ključeve od ulaznih vrata banke, vrata trezora i sefa, kao i šifru za deaktiviranje alarma, nakon čega su ta lica ušla u objekat banke i oduzela novac koji se nalazio u sefu, iako je znao da delo koje je prijavio nije učinjeno.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog i oštećena banka.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 3. septembra 2014. godine  rešenje Kž1 br. 549/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu u ožalbenom delu branioca okrivljenog (u osuđujućem delu) i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Žalba oštećene banke je odbačena kao neblagovremena.

 

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitnu povrdu odredaba krivičnog postupka, a koja se sastoji u tome što u pobijanoj presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja. Usled učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ni činjenično stanje se za sada sa sigurnošću nije moglo ispitati, iz kojih razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta
 


19. septembar 2014. godine
DEJAN OBRADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 127/13 od 1. jula 2013. godine okr. Dejan Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359, stav 3 i 1. u vezi sa članom 30. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci. Takođe, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,oo dinara, kao i troškove postupka u iznosu od 341.245,oo dinara.

Okrivljeni Dejan Obradović je oglašen krivim što je u vremenu od 18. do 30. maja 2012. godine, u Ćupriji i Smederevu, pokušao da kao službeno lice – glavni analitičar posebne dužnosti u odseku za analitiku i evidencije Policijske uprave u Smederevu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, pribavi sebi imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara, na taj način što je 18. maja 2012. godine, u Ćupriji, pronašao oštećenog A.A, vlasnika preduzeća „A“, te mu se predstavio da je policijski službenik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, zadužen za vršenje kontrole poslovanja privatnih preduzeća na teritoriji RS, te da on, a takođe i njegove pretpostavljene starešine, neće da preduzimaju službene radnje u smislu kriminalističke obrade i kontrole rada i poslovanja, bez vršenja inspekcijskih i drugih kontrola poslovanja od strane nadležnih državnih organa, te da će ukloniti preduzeća koja su mu konkurenti na tržištu, a za to oštećeni treba da mu da iznos od 35.000,oo evra, pa pošto mu je oštećeni rekao da je to veliki iznos i da ne može da mu isplati ceo iznos odjednom, okrivljeni se nakon toga udaljio sa parkinga i sa nekim razgovarao putem mobilnog telefona, nakon čega je prišao oštećenom i rekao mu da je njegov šef odobrio da ovaj može da isplati navedeni iznos u dve rate, da bi nakon toga, dana 23. maja 2012. godine, oštećeni dolazio u Smederevi, te se sastao sa okrivljenim koji ga je uveo u prostorije Policijske uprave u Smederevu, i to u jednu kancelariju u prizemlju gde se nalazi i dežurna služba, kojom prilikom mu je oštećeni rekao da nije doneo novac jer isti nije mogao da sakupi, nakon čega su se dogovorili da mu oštećeni prvu ratu od 17.500,oo evra donese 30. maja 2012. gdoine, da bi po dogovoru oštećeni došao 30. maja 2012. godine, te se okrivljeni sa njim našao ispred policijske uprave u Smederevu, da bi ga odmah nakon toga odveo do kafe bara „A“, gde je oštećeni dao okrivljenom beli koverat, u kojem se nalazilo ukupno 13.600,oo dolara, a pritom je oštećeni obećao da će da mu preostalih 24.000,oo evra donese 13. juna 2012. godine, na koji način je okrivljeni pokušao da pribavi imovinsku korist u iznosu od 35.000,oo evra, ali krivično delo nije dovršio.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Smederevu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 10. septembra 2014. godine doneo je presudu, u pogledu pravne kvalifikacije radnji okrivljenog i odluke po krivičnoj sankciji, i to tako što je radnje okr. Dejana Obradovića, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje ga je, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

19. septembar 2014. godine
Z. V.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K. br. 560/13 od 5. maja 2014. godine prema učiniocu Z.V. je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi sa članom 30. KZ izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja kuhinjskog noža, kao predmeta upotrebljenog za činjenje krivičnog dela. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Učiniocu Z. V. je izrečena mera bezbednosti što je 14. maja 2013. godine, u Dobanovcima, u stanju neuračunljivosti, pri čemu nije mogao da shvati značaj svoga dela ni da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, pokušao da liši života A.A, na taj način što je u trenutku kada se oštećeni kretao ulicom približavajući se mestu gde je učinilac stajao pored žbunja, gde ga je u jednom trenutku zapazio, učinilac mu je prišao i pokušao da ga obgrli, nakon čega ga je oštećeni odgurnuo od sebe da bi učinilac ponovo krenuo ka njemu u kom trenutku ga je oštećeni udario u predelu lica, da bi zatim učinilac iz džepa jakne, izvukao kuhinjski nož i sa istim tri puta ubo oštećenog u predelu grudnog koša i jednom u predelu stomaka, usled kojih ubodina oštećeni zadobija skupa procenjenu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je učinilac pobegao sa lica mesta i utrčao u prodavnicu, gde se u istu zatvorio, a gde je lišen slobode od strane pripadnika policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac učinioca.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 4. septembra 2014. godine presudu Kž1 989/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca učinioca i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

 

12. septembar 2014. godine
RATOMIR GREJPEL I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1150/11 od 22. marta 2013. godine okr. Ratomir Grajpel je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Takođe, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 3.248,94 grama opojne droge heroin, 45.526,67 grama smeše paracetamola i kofeiona i jedna digitalna vaga.

Okrivljeni Ratomir Grejpel je oglašen krivim što je u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstance proglašene za opojne droge i to tako što je tri do četiri dana pre 29. oktobra 2010. godine primio od NN lica 3.248,94 grama opojne droge heroin, pomešanog sa kofeionom i paracetamolom, kao i jednu elektronsku vagu za precizno merenje, a dana 29. septembra 2010. godine, u Beogradu, držao 9,33 grama opojne droge heroin pomešane sa paracetamolom i kofeinom.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Miloš Ninković je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 22. maja 2014. godine doneo je presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Miloša Ninkovića zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, dok je okr. Ratomira Grajpela osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. U pogledu izrečene mere bezbednosti oduzimanja predmeta u odnosu na okr. Ratomira Grajpela prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Miloš Ninković i Ratomir Grejpel su oglašeni krivim što su u periodu od 1. juna do 29. septembra 2010. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držali supstance koje su proglašene za opojne droge, i to tako što je početkom juna 2010. godine okr. Miloš Ninković u stan okr. Ratomira Grajpela, po prethodnom dogovoru, doneo oko 0,5 kg heroina, a zatim početkom avgusta meseca 2010. godine u stan okr. Grajpela doneo oko 2 kg heroina, a za uzvrat je obećao okr. Grajpelu da će mu dati u određenoj količini opojnu drogu heroin kao naknadu za to što mu istu čuva, s tim što je okr. Ninković sledećih deset dana, koliko je navedena količina bila u stanu okr. Grajpela, dolazio u stan istog i od navedene količine uzimao deo po deo, kako bi istu neovlašćeno prodavao, predavši na ime navedene usluge okr. Grajpelu količinu od 5 grama heroina, nakon čega je okr. Ninković početkom avgusta meseca 2010. godine u stan okr. Grajpela, po prethodnom dogovoru doneo oko 2 kg heroina, da bi zatim okr. Ninković tri do četiri dana pre 29. septembra 2010. godine, u stan okr. Grajpera doneo 3.248,94 grama opojne droge heroin pomešane sa kofeionom i paracetamolom, kao i kese u kojima se nalazilo 45.526,67 grama smeše paracetamola i kofeina, koja je bila namenjena za mešanje sa opojnom drogom heroin i elektronsku vagu, nakon čega je dva dana kasnije tražio od okr. Grajpela da mu pola kila od baze koju mu je doneo iznese na ulicu što je okr. Grajpel i učinio, da bi 29. septembra 2010. godine, okr. Ninković došao do stana okr. Grajpela, pa kada je primetio policijske službenike ispred stana okr. Grajpela nastavio je ka adresi gde stanuje, nakon čega je lišen slobode.

 

12. septembar 2014. godine
SRBISLAV ŽIKIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 430/13 od 25. marta 2014. godine okr. Srbislav Žikić je zbog izvršenja krivičnog dela pronevera iz člana 364, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 3 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,oo dinara. Takođe, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja i okrivljeni je obavezan da oštećenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi isplati iznos od 18.978.826,oo dinara, kao i iznose od 895.950,20 evra, 40.000,oo USD i 40.000,oo švajcarskih franaka, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Okrivljeni je obavezan i da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 160.903,oo dinara, a na ime paušala iznos od 5.000,oo dinara, kao i da oštećenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ime troškova punomoćnika plati iznos od 198.000,oo dinara.

Okrivljeni Srbislav Žikić je oglašen krivim što je u periodu od 4. januara 2012. godine do 5. februara 2013. godine, u blagajničkoj kancelariji u zgradi srpske Patrijaršije u Beogradu, kao blagajnik Arhiepiskopije beogradsko - karlovačke Srpske pravoslavne crkve, u nameri da sebi pribavi korist, prisvojio novac koji mu je kao jedinom blagajniku i računopolagaču bio poveren na radu i to 18.978.826,oo dinara, 895.950,20 evra, 40.000,oo USD i 40.000,oo švajcarskih franaka, tako što je novac koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi čuvao u dve kese smeštene u njegovoj kancelariji, neovlašćeno uzimao iz kasa, iznosio i trošio za sopstvene potrebe, onemogućivši utvrđivanje manjka novca na redovnom godišnjem popisu blagajne 10. januara 2013. godine, obrazloženjem da je novac navodno odneo na ukrupljavanje, zbog čega nije ni vršeno brojanje novca izuzev sredstava Stambenog fonda, pa je ovaj manjak ustanovljen prilikom vanrednih popisa blagajne 5. i 11. februara 2013. godine.

Takođe, okrivljeni je oglašen krivim i što je 5. februara 2013. godine, u blagajničkoj kancelariji u zgradi srpske Patrijaršije u Beogradu, bez dozvole nadležnog organa držao jedan pištolj i 25 metaka za taj pištolj. 

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 7. jula 2014. godine doneo je presudu Kž1 847/104 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Srbislava Žikića zbog izvršenja krivičnog dela pronevera iz člana 364, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 3 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti cenio raniji život okrivljenog, priznanje izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i delimično priznanje izvršenja krivičnog dela pronevere, dok mu je kao otežavajuće okolnosti cenio to što je krivično delo izvršio prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je institucija koja uživa posebno poverenje i ugled u društvu, kao i da je reč o neprofitabilnoj verskoj zajednici, čije finansiranje se zasniva pre svega na donacijama. Takođe, sud je cenio kao otežavajuću okolnost i upornost okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela pronevere, s obzirom na to da je tokom dokaznog postupka utvrđeno da je okrivljeni u dužem vremenskom periodu očito nekontrolisano prisvojio i trošio novac Srpske pravoslavne crkve, a da o tome nije sačinjavao bilo kakvu validnu evidenciju, zatim je cenio kao otežavajuću okolnost visinu protivpravne imovinske koristi, s obzirom na to da je saglasno utvrđenom činjeničnom stanju, koje okrivljeni nije osporavao, utvrđeno da je okrivljeni prisvojio novac u ukupnom iznosu od 1,1 miliona evra, što višestruko prevazilazi kako iznos njegove životne zarade kao blagajnika, tako i zarade bilo kog prosečnog građanina Republike Srbije, kao i da do dana presuđenja okrivljeni ni u simboličnom iznosu nije pokušao da obešteti Srpsku pravoslavnu crkvu. Međutim, kao što javni tužilac osnovano ukazuje, otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog, tačnije pobudama i motivima zbog kojih je okrivljeni izvršio prisvajanje novca, bez bilo kakve „nužde“, prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj, pa je iz navedenih razloga prvostepena presuda u tom delu preinačena.

 

5. septembar 2014. godine
MIOMIR KRSTIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 14/10  od 20. decembra 2013. godine okr. Miomir Krstić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Miomir Krstić je oglašen krivim što je 27. septembra 2000. godine, u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, na mah lišio života oštećenog A.A. doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost teškim vređanjem od strane ubijenog A.A, na taj način što je primetivši oštećenog koga zna od ranije, kako stoji ispred kapije B.B, prišao oštećenom i upitao ga „Šta radiš tu?“, na šta mu je oštećeni odgovorio „Došao sam da vidim svog sina...“, te je odgurnuo okrivljenog i počeo da beži, da bi zatim okrivljeni u stanju jake razdražljivosti koja je izazvana ovakvim vređanjem oštećenog, potrčao za njim te ga je sustigao, kad je oštećeni izvadio nož, te dolazi do međusobne tuče, tokom koje je oštećenom nož ispao iz ruke na zemlju pored okr. Miomira Krstića, koji isti uzima i oštećenom A.A. nanosi više povreda u predelu vrata, nogu i zadnjičnog predela, od kojih povreda je kod oštećenog nastupila smrt usled iskrvarenja.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 22. jula 2014. godine  rešenje Kž1 br. 746/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da činjenično stanje, za sada, nije pravilno i potpuno utvrđeno, pre svega u pogledu činjenice da li je nož pripadao oštećenom ili okrivljenom, ko je skrivio napad, ko je napad prvi otpočeo, te da li je napad nožem od strane oštećenog na okrivljenog uticao na stanje svesti odnosno razdraženosti kod okrivljenog sve do momenta nanošenja poslednje povrede kod oštećenog, odnosno eventualno na njegovo ponašanje da od sebe otkloni napad.

detaljnije

6.08.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično avgust 2014

21. avgust 2014. godine
MILIVOJE RADULOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 205/10 od 16. januara 2014. godine delimično je stavljena van snage pravnosnažna presuda Okružnog suda u Beogradu K. br. 200/97 od 27. oktobra 1998. godine i to u delu koji se odnosi na visinu krivične sankcije, te je okr. Milivoje Radulović zbog izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 47, stav 1. KZ RS osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine (Napomena: navedenom presudom Okružnog suda u Beogradu okr. Milivoje Radulović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo bio osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina). Predstavnik porodice oštećenog je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Milivoje Radulović je oglašen krivim što je 14. maja 1991. godine, u kafiću u Beogradu, lišio života A.A, tako što je iz revolvera ispalio jedan hitac u glavu pok. A.A, koga je projektil pogodio u predelu levog obraza i naneo mu povrede krvnih sudova vrata, pa je zbog njihovog zapušenja usled oštećenja mozga A.A. umro 17. maja 1991. godine.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 8. jula 2014. godine doneo je presudu Kž1 677/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i to tako što je u celini ostavio na snazi pravnosnažnu presudu Okružnog suda u Beogradu K. br. 200/97 od 27. oktobra 1998. godine kojom je okr. Milivoje Radulović zbog izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 47, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.


21. avgust 2014. godine
MILISAV STEFANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 778/13 od 25. marta 2014. godine okr. Milisav Stefanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti.

Okrivljeni Milisav Stefanović je oglašen krivim što je 11. juna 2011. godine, u kući u Beogradu, pod uticajem alkohola u krvi od 1,51%, a nakon kraće svađe sa pok. A. A. i B. B, iz ormana uzeo pištolj, za koji poseduje oružani list, i iz istog ispalio četiri projektila u pravcu glave i tela B.B, od kojih je pok. B.B. zadobio povrede usled kojih je na licu mesta preminuo, a zatim ispalio jedan projektil u pravcu pok. A.A. koju je pogodio u leđa i od zadobijenoh povreda je na licu mesta preminula, nakon čega je izašao iz kuće, otišao u pomoćnu prostoriju, gde je na stolu ostavio pištolj i sačekao policijske službenike.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 12. juna 2014. godine presudu Kž1 629/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


21. avgust 2014. godine
MLAĐAN STEVANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu K. br.  754/12 od 4. aprila 2013. godine:

  • okr. Mlađan Stevanović je zbog izvršenja četiri krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ, te krivičnog dela teška u produženom trajanju iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ, te krivičnog dela prevara u produženom trajanju iz člana 208, stav 1. u vezi sa članom 33. i 61. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 9 meseci, kao i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara. Takođe, prvostepenom presudom okr. Mlađan Stevanović je oslobođen od optužbe da je izvršio još jedno krivično delo teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ;
  • okr. Ivan Vulović je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ, te krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ i krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara;
  • okr. Mihajlo Jovanović je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ, te krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara i
  • okr. Nenad Stevanović je zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Takođe, prvostepenom presudom okrivljeni su obavezani da plate imovinsko pravne zahteve.

Okrivljeni su oglašeni krivim zato što su:

  • okr. Mlađan Stevanović i Ivan Vulović 30. jula 2009. godine, u Požarevcu, primenom sile oduzeli putničko motorno vozilo, u vrednosti od 946.340,oo dinara, čime su sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist;
  • okr. Mlađan Stevanović 8. juna 2008. godine, u kazinu u Požarevcu, silom i pretnjom da će neposredno napasti na život zaposlenog u kazinu, oduzeo novac, čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korisu u iznosu od 386.998,70 dinara;
  • okr. Mlađan Stevanović 8. juna 2007. godine, u indistrijskoj zoni u Požarevcu, primenom sile oduzeo novac od poštara u iznosu od 240.000,oo dinara, pribavivši sebi protivpravnu imovinsku korist;
  • okr. Mlađan Stevanović i Mihajlo Jovanović 24. juna 2009. godine, u kladionici u Požarevcu, upotrebom sile od oštećenog oduzeli torbicu sa novcem u iznosu od 40.000,oo dinara, prisvojivši sebi protivpravnu imovinsku korist;
  • okr. Mlađan Stevanović i Ivan Vulović 1. januara 2010. godine, u Požarevcu, prema prethodnom zajedničkom dogovoru, obijanjem izvršili tešku krađu, čime su sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist;
  • okr. Mlađan Stevanović 4. januara 2010. godine, u Požarevcu, izvršio krivično delo krađa obijanjem, čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 566.628,oo dinara, nakon čega su okr. Mlađan Stevanović, Ivan Vulović i Mihajlo Jovanović 7. i 8. januara 2010. godine, u Požarevcu, doveli u zabludu oštećenog B.B. da će mu navedeni automobil biti vraćen uz novčanu nadoknadu u iznosu od 1.200,oo evra, te nakon što je oštećeni navedeni iznos novca ostavio na prethodno dogovorenoj lokaciji, okrivljeni su novac uzeli, a oštećenog nisu kontaktirali niti su mu automobil vratili;
  • okr. Mlađan Stevanović i Nenad Stevanović 8. januara 2010. godine, u Požarevcu, izvršili krađu obijanjem putničkog motornog vozila, u nameri da time pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, u iznosu od 409.350,oo dinara, nakon čega je okr. Mlađan Stevanović 20. januara 2010. godine, u Požarevcu, doveo u zabludu oštećenog A.A. da će mu navedeni automobil biti vraćen uz novčanu nadoknadu u iznosu od 1.200,oo evra, te nakon što je oštećeni navedeni iznos novca ostvaio na prethodno dogovorenoj lokaciji, okrivljeni je novac uzeo, a oštećenog nije kontaktirao niti mu je automobil vratio i
  • okr. Mlađan Stevanović što je u periodu od 5. do 17. februara 2010. godine, u svom stanu u Požarevcu, neovlašćeno držao municiju.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Osnovni javni tužilac u Požarevcu, okr. Ivan Vulović, Mihajlo Jovanović i Nenad Stevanović i njihovi branioci, kao i branilsc okr. Mlađana Stevanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog, doneo je 25. aprila 2014. godine presudu Kž1 3597/13 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je okr. Mlađan Stevanović oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ, dok je prvostepena presuda preinačena na sledeći način:

  • okr. Mlađan Stevanović je zbog izvršenja 24. juna 2009. godine krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ, te 1. januara 2010. godine krivičnog dela teška u produženom trajanju iz člana 204, stav 1, tačka 1. KZ, te 7, 8. i 20. januara 2010. godine krivičnog dela prevara u produženom trajanju iz člana 208, stav 1. u vezi sa članom 33. i 61. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godina i 10 meseci, kao i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara i
  • okr. Mihajlo Jovanović je zbog izvršenja 24. juna 2009. godine krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ, te 7. i 8. januara 2010. godine krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara.

Okrivljeni su obavezani i da solidarno isplate imovinsko – pravne zahteve.

Takođe, presudom Apelacionog suda okr. Mladan Stevanović i Ivan Vulović su oslobođeni da su 30. jula 2009. godine izvršili krivično delo razbojništvo, te da su 1. oktobra 2010. godine izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo teška krađa, te je okr. Mlađan Stevanović oslobođen od optužbe da je 8. juna 2008. godine i 8. juna 2007. godine izvršio krivično delo razbojništvo i da je 4. januara 2010. godine izvršio krivično delo teška krađa, te je okr. Nenad Stevanović oslobođen od optužbe da je 8. januara 2010. godine izvršio krivično delo teška krađa, dok je okr. Ivan Vulović oslobiđen od optužbe da je 7. i 8. januara 2010. godine izvršio krivično delo prevara. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 


21. avgust 2014. godine
ZORAN PREBIRAČEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K. br. 520/11 od 17. marta 2014. godine okr. Zoran Prebiračević i Miroslav Živanov su, jer nije dokazano, oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo poreska utaja iz člana 229, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ (od čega okr. Miroslav Živanov kao podstrekač).

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Pančevu okr. Zoranu Prebiračeviću je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od početka 2001. godine do kraja 2004. godine, u Pančevu, u nameri da poreski obveznik Kompanija „Agroživ“ Pančevo, čiji je on bio direktor, izbegne plaćanje poreza, dao lažne podatke o činjenicama od uticaja za utvrđivanje te obaveze, dok ga je na to podstrekao okr. Miroslav Živanov, koji je bio suvlasnik sa 42% udela u imovini poreskog obveznika te Kompanije, i u celosti, kao fizičko lice vlasnik Sportsko rekreativnog centra u Deliblatskoj peščari, povodom čije izgradnje je poreska obaveza izbegnuta.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Osnovni javni tužilac u Pančevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. jula 2014. godine presudu Kž1 728/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Osnovnog javnog tužioca u Pančevu i potvrdio prvostepenu presudu.  
 

6. avgust 2014. godine
DRAGAN TOMIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 63/12 od 3. decembra 2013. godine okr. Dragan Tomić, Milivoje Ristić, Vladan Jovičić, Radisav Ranković, Milovan Obradović i Milovan Radosavljević su oslobođeni od optužbe da su kao saizvršioci izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 33. i 61. KZ. Oštećeni PD RB “Kolubara” je radi ostvarenja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni su oglašeni krivim da su u periodu od juna 2004. godine do decembra 2008. godine, u Lazarevcu, i to okr. Dragan Tomić kao odgovorno lice – direktor Privrednog društva Rudarski basen “Kolubara”, okr. Milivoje Ristić, kao odgovorno lice – pomoćnik direktora za komercijalne poslove navedenog privrednog društva, okr. Vladan Jovičić, kao odgovorno lice – direktor PD RB “Kolubara”, okr. Radisav Ranković, kao odgovorno lice – pomoćnik direktora za komercijalne poslove PD RB “Kolubara” i okr. Milovan Obradović, kao odgovorno lice – zamenik direktora RD RB “Kolubara”, iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja, kao i nevršenjem svoje dužnbosti pribavili protivpravnu imovinsku korist okr. Milovanu Radosavljeviću i preduzeću “Inos sirovine Lazaraevac” čiji je on direktor u iznosu koji prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara, na taj način što je okr. Radosavljević kao odgovorno lice – direktor navedenog Preduzeća, koristeći svoj položaj i prijateljske veze sa okr. Tomićem, Jovičićem i Obradovićem, ugovarao kupovinu sekundarne sirovine – otpadnog gvožđa po znatno nižim cenama od tržišnih, koju je preuzimao i po većim cenama od onih po kojima je kupovao, prodavao sekundarnu sirovinu – otpadno gvožđe preduzećima koja se bave otkupom i isto naplaćivao.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 10. jula 2014. godine doneo je presudu Kž1 602/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na pouzdan i nesumnjiv način utvrđeno, a na osnovu usaglašenog mišljenja veštaka koji su sačinjavali komisiju veštaka i njihovih iskaza datih na glavnom pretresu, a kada su u pitanju svi ugovori i aneksi koji su predmet izmenjene optužnice, da ugovorene cene, po kojima je DP “Inos sirovina” Lazarevac otkupljivalo gvožđe kao sekundarnu sirovinu od PD RB “Kolubara” po asortimanu kako je navedeno u specifikacijama, odnosno cenovnicima, a koji čine sastavni deo ugovora i aneksa koji su bili predmet veštačenja odgovaraju tržišnim cenama.

S obzirom na izneto, prema oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okr. Dragana Tomića, Milivoja Ristića, Vladana Jovičića, Radisava Rankovića, Milovana Obradovića i Milovana Radosavljevića, oslobodio od opštužbe da su kao saizvršioci izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, budući da u konkretnom slučaju nije dokazano da su ovi okrivljeni izvršili navedeno krivično delo, a kako je to zaključio prvostepeni sud, što kao pravilno prihvata i Apelacioni sud.


6. avgust 2014. godine
EDO BULAT

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 1129/13 od 18. juna 2013. godine okr. Edu Bulatu je zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u produženom trajanju iz člana 229, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ izrečena uslovan osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci sa rokom proveravanja od 5 godina, te je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara.

Okrivljeni Edo Bulat je oglašen krivim što je u periodu od 1. januara 2003. godine do 31. maja 2006. godine u nekoliko navrata, u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza, davao lažne podatke o činjenicama od uticaja na utvrđivanje obaveze plaćanja PDV odnosno prikrivao podatke koji se odnose na utvrđivanje obaveze plaćanja poreza na promet proizvoda.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 11. juna 2014. godine doneo je presudu Kž1 5029/13 kojom je delimično preinačio prvostepenu presudu i to tako što je činjenično stanje u jednom delu izreke prvostepene presude  precizirao, pri čemu na ovaj način Apelacioni sud nije povredio identitet optužbe, i okr. Edu Bulatu je zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u produženom trajanju iz člana 229, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci sa rokom proveravanja od 5 godina, te je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.


6. avgust 2014. godine
MARJAN STOJANOV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Vršcu K. br. 346/13 od 10. februara 2014. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu,  krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ u vezi sa članom 33. KZ okr. Marjan Stojanov je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je okr. Milan Todorović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Okrivljeni Milan Todorović i Marjan Stojanov su oglašeni krivim što su 1. novembra 2007. godine, u Vršcu, upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećenog A.A, oduzeli tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribave protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je, nakon što su zajedno sa oštećenim A.A. došli do njegove kuće, gde su trebali da prenoće i nakon što su večerali, u jednom trenutku okr. Marjan Stojanov udario oštećenog glavom u predelu lica, a potom su ga zajednički oborili na krevet i nastavili da ga udaraju rukama i nogama po telu, potom vezali ruke oštećenom, vršili pretres prostorija kuće oštećenog, oduzeli mobilni telefon, punjač za isti, sportske patike, a potom su napustili lice mesta i udaljili se u nepoznatom pravcu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni Marjan Stojanov i njegov branilac, kao i branilac okr. Milana Todorovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 23. juna 2014. godine, doneo je presudu Kž1 551/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


6. avgust 2014. godine
MILAN RADONjIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1.br.61/14, Kv.Po1.br.413/14 od 1. avgusta 2014. godine, produžen je pritvor okrivljenima Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, zbog razloga iz člana 211 stav 1 tačka 4 ZKP, pri čemu je određeno da može trajati još 30 dana.

PODNOSIOCI ŽALBE

okrivljeni Ratko Romić
okrivljeni Milan Radonjić
branilac okrivljenih Milana Radonjića i Ratka Romića, adovkat Zora Dobričanin Nikodinović

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 12. avgusta 2014. godine doneo je rešenje kojim je odbio kao neosnovane žalbe okrivljenih Milana Radonjića i Ratka Romića i njihovog branioca advokata Zore Dobričanin Nikodinović.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, okrivljeni su, za sada, osnovano sumnjivi da su preduzeli protivpravne radnje koje im se stavljaju na teret, tako da postoji stepen sumnje koji je, shodno članu 211 ZKP, potreban za primenu mere pritvora.

Takođe, ovaj sud nalazi, suprotno žalbenim navodima, da je prvostepeni sud postupio po nalozima Apelacionog suda u Beogradu, te da nasuprot žalbenim navodima okrivljenih i njihovog branioca, navodi iz obrazloženja pobijanog rešenja nisu paušalni niti nerazumljivi, jer je dovoljno konkretno obrazloženo zbog čega način izvršenja krivičnog dela i težina posledica istog u konkretnom slučaju dovode do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje postupka.

 

 

detaljnije

4.07.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično jul 2014

25. jul 2014. godine
PRVOSLAV DAVINIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 320/13 od 9. jula 2013. godine okr. Prvoslav Davinić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 5745/13 kojom je uvažio žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Prvoslavu Daviniću zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko u roku od 3 godine ne izvrši novo krivično delo. Oštećena Republika Srbija je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba).

Okrivljeni Prvoslav Davinić je oglašen krivim što je 18. avgusta 2005. godine, u Beogradu, kao službeno lice – ministar odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore, iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja, naneo štetu Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore – Ministarstvu odbrane, tako što je odlučio da se Reginalnom centru za obuku ronilaca, podvodno razminiranje, pružanje pomoći, spašavanje i kontrolu na moru iz Bijele, Republika Crna Gora, ustupa bez naknade plovno sredstvo Vojske SCG – barkasa hidrografska, koja je zatim 7. septembra 2005. godine predata navedenom Regionalnom centru iz Bijele, zajedno sa brojnim materijalnim sredstvima i pratećom opremom, sve u vrednosti od 3.647.987,83 dinara.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je  okrivljeni bio svestan da stavlja van snage prethodnu donetu odluku o prodaji predmetne barkase kao viška sredstava, i time pričinjava štetu budžetu savezne države kome bi bila uplaćena sredstva od ostvarene prodaje, tim pre što ga je pravna uprava Ministarstva odbrane Državne zajednice prethodno obavestila da se takva odluka ne može doneti, bez obzira što je Direkcija za imovinsko pravne poslove Ministarstva odbrane naknadno dala mišljenje da nema pravnih primedbi na nacrt ugovora jer je okrivljeni odluku o ustupanju bez naknade predmetne barkase doneo pre nego što je dobio mišljenje Direkcije za imovinsko pravne posloce. U skladu sa navedenim, Apelacioni sud je nalazeći da nisu postojale okolnosti koje bi isključile krivicu okrivljenog istog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.


25. jul 2014. godine
VUKAŠIN DORČIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K. br. 1219/12 od 2. novembra 2012. godine okr. Vukašin Dorčić je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, dva krivična dela iznuda u produženom trajanju iz člana 214, stav 1. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti u produženom trajanju iz člana 138, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, dok je okr. Đurica Dudić zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, dva krivična dela iznuda u produženom trajanju iz člana 214, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Vukašin Dorčić i Đurica Dudić su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od početka januara do aprila 2012. godine, u Pančevu, u nameri sa sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, silom i pretnjom prinudili druga lica da učine nešto na štetu svoje imovine, tako što je okr. Vukašin Dorčić oštećenima pretio, primenjivao silu, zastrašivao ih i ponekad preuzimao novac od njih na ime „reketa“, dok je okr. Đurica Dudić pretežno imao ulogu da od oštećenih preuzima novac kako bi oštećeni nakon toga mogli nesmetano da obavljaju vanlinijski prevoz, na relaciji Pačevo – Beograd, pa su za sebe pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 165.000,oo dinara.

Okrivljeni Vukašin Dorčić je oglašen krivim i što je u vremenskom periodu od decembra 2011. godine do 27. aprila 2012. godine u Pančevu, izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Osnovni javni tužilac u Pančevu, okr. Vukašin Dorčić i njegov branilac, kao i branilac okr. Đurice Dudića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 5. juna 2014. godine doneo je presudu Kž1 654/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kaznama, i okr. Vukašina Dorčića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Đuricu Dudića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.


25. jul 2014. godine
LEO PETROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 637/13 od 26. decembra 2013. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ okr. Velibor Dunjić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. Leu Petroviću izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 2 godine.

Okrivljeni Velibor Dunjić i Leo Petrović su oglašeni krivim što su 17. aprila 2013. godine, u restoranu u Segedinu, Republika Mađarska, grubim vređanjem i vršenjem nasilja značajnije ugrozili spokojstvo građana – oštećenih Čedomira Jovanovića, A.A, B.B, V.V, G.G i D.D, na taj način što je okr. Leo Petrović oštećenom čedomir Jovanoviću, koji je sa ostalim oštećenima ušao u restoran i prolazio pored stolova u nameri da sednu za slobodan sto u restoranu, rekao da je izdajnik i da je prodao Kosovo, psujući mu oca i majku, da bi zatim okr. Velibor Dunjić oštećenom Čedomiru Jovanoviću rekao da zbog duga prema našoj braći na Kosovu treba da izađe iz restorana i da mu nije tu mesto, uhvatio ga svojom rukom za njegovu ruku, stao mu na nogu i rukom ga udario u predelu potiljkam a oštećeni Čedomir Jovanović, braneći se, čelom je u glavu udario okr. Velibora Dunjića, nakon čega su oštećeni zbog napada neidentifikovanih lica napustili restoran.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Velibor Dunjić i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 2. juna 2014. godine  rešenje Kž1 br. 415/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Rešenjem Apelacionog suda obustavljen je postupak protiv okr. Velibora Dunjića, zbog smrti.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog navodi da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Leu Petroviću stavljeno na teret da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, a da je prvostepeni sud u nedostatku dokaza za radnje opisane u optužnici navedenog okrivljenog oglasio krivim za radnje za koje uopšte nije tužen (grubo vređanje, psovanje majke i oca – što čini bitno obeležje krivičnog dela nasilničko ponašanje), te je na taj način prekoračio optužbu oglasivši ga krivim za radnje i krivično delo za koje nije tužen, čime je počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka a istovremneo izrekom presude nije rešio predmet optužbe vezano za radnje za koje je tužen, čime je počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, što se osnovano ukazuje žalbom javnog tužioca.  

Prvostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postipku, najpre, otkloni učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka,, zatim ponovo oceni izvedene dokaze i na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja utvrdi da li se u radnjama okr. Lea Petrovića stiču zakonska obeležja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret ili nekog drugog krivičnog dela, tako što će pre svega nesumnjivo razlučiti koje radnje je okr. Leo Petrović preduzeo, odnosno koje reči je izgovorio, u kom kontekstu ih je izgovorio (da li zbog razlika u političkom mišljenju, lične netrpeljivosti, vređanja itd, pri čemu će imati u vidu da je oštećeni Jovanović političar odnosno javna ličnost, da je samim tim neizbežno i svesno izložen pomnom ispitivanju svake svoje reči i dela od strane najšire javnosti, kao i da su granice dopuštene kritike šire u pogledu ovih lica), da li je iste izgovorio u dogovoru – izričito ili prećutno u smislu saizvršilaštva i da li je usled njegovih radnji nastupila posledica u vidu ugrožavanja spokojstva svih imenovanih lica.


18. jul 2014. godine  
ALEKSANDAR TOŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 924/12 od 19. januara 2014. godine okr. Aleksandar Tošić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprava iz člana 355, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvnu kaznu zatvora u trajanju od 30 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Aleksandar Tošić je oglašen krivim što je 3. jula 2012. godine, u restoranu koji se nalazi u krugu Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, na svirep način lišio života A.A, tako što se najpre raspravljao sa njom u hodniku restorana, nakon čega su ušli u muški VC, kada je izvadio iz torbice, koju je nosio oko vrata, kuhinjski nož koji je poneo od kuće i njime je 16 puta uboo u predelu glave i tela, usled kojih povreda je došlo do smrti oštećene na licu mesta, nakon čega je nož i pripremljeno oproštajno pismo koje je poneo sa sobom, ostavio u toaletu pored tela pokojne, a zatim napustio lice mesta. Takođe, okrivljeni je oglašen krivim i što je neutvrđenog dana tokom meseca oktobra 2011. godine, u Obrenovcu, nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu – pasoš, ličnu kartu i vozačku dozvolu Republike Slovenije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 3. jula 2014. godine doneo rešenje Kž1 br. 431/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Aleksandru Tošiću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što u tom delu nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su potpuno nejasni, pri čemu je i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.


11. jul 2014. godine  
SLAVIŠA PERIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 137/13 od 30. oktobra 2013. godine okr. Slaviša Perić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ, a okr. Nermin Jusufović da je izvršio krivično delo davanja mita iz člana 368, stav 2. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Slaviši Periću je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 25. aprila do polovine jula 2012. godine, u Vodnju i Smederevu, kao službeno lice – direktor OŠ „A“, neposredno primio obećanje poklona za sebe da u okviru svog službenog ovlašćenja i u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi morao da izvrši, na taj način što se za vreme sprovođenja konkursa na prijem u radni odnos nastavnika geografije više putao sastao sa okr. Nerminom Jusufovićem – rođakom A.A. koja je konkurisala za prijem u radni odnos u navedenoj školi, kojom prilikom mu je isti obećao poklon ukoliko od svih kandidata koji su konkurisali za prijem u navedeni radni odnos primi njegovu rođaku zbog čega je on 6. jula 2012. godine doneo odluku da na radno mesto nastavnika geografije sa nepunim radnim vremenom od 40% - 8 časova u nastavi primi u radni odnos A.A. na neodređeno vreme, a koju odluku je inače i morao da donese kao direktor škole, nakon koje odluke je okr. Nermin Jusufović njemu polovinom jula meseca 2012. godine dao novac u iznosu od 1.500,oo evra, te mu je tako dao poklon koji mu je obećao ukoliko u radni odnosi primi njegovu rođaku.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 21. januara 2014. godine doneo je presudu Kž1 3/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Slavišu Perića zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, dok je okr. Nermina Jusufovića zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 2. KZ osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 6 meseci. Prema okr. Slaviši Periću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to 850,oo evra, kao i imovinske koristi pribavljene krivičnim delom u iznosu od 650,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu i zajednički branilac okrivljenih.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 20. juna 2014. godine doneo je presudu Kž3 8/14 kojom je preinačio drugostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Slavišu Perića zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 6 meseci, dok je okr. Nerminu Jusufoviću zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 2. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca sa rokom proveravanja od 2 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu drugostepena presuda je potvrđena. Po oceni Apelacionog suda, izrečene krivične sankcije okrivljenima su adekvatne i srazmerne težini izvršenih krivičnih sankcija i istima će se u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija.


10. jul 2014. godine  
DRAŽENKO MANDIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 70/10 od 22. februara 2013. godine okr. Draženko Mandić i Vladimir Mandić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 47, stav 1. KZ RS u vezi sa članom 19. KZ SRJ. Oštećeni JE radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Draženku Mandiću je stavljeno na teret da je 10. avgusta 2001. godine, u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog A.A, tako što je iz žbunja, između parkiranih vozila pritrčao do automobila kojim se oštećeni kretao ka mostu preko Save, zatim držeći pištolj, sa udaljenosti od oko 1,5 metara, kroz otvoreni prozor na vratima do vozača, ispalio najpre jedan hitac u oštećenog, koji je od toga zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život, posle čega je oštećeni uspeo da poveća brzinu u nastojanju da se udalji, dok je okrivljeni za njim ka vozilu ispalio još dva hica, koji su probili zadnji deo vozila, jedno zrno se zaustavilo u gornjem delu naslona sedišta oštećenog, dok se drugi projektil zadržao u zaštitnom limu oko rezervoara, a oštećeni je uspeo vozilom da dođe do hotela „Balkan“, zatim je prevezen u Urgentni centar.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Vladimiru Mandiću je stavljeno na teret da je zajedno sa okr. Draženkom Mandićem, 10. avgusta 2001. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru sa okr. Draženkom Mandićem pokušao da liši života oštećenog A.A, tako što ga je pozvao telefonom da se nađu kod brod restorana „Sava“, pa je oštećeni došao na dogovoreno mesto, gde je došao i okr. Draženko Mandić i sakrio se, kako bi po dogovoru sa okr. Vladimirom Mandićem sačekao oštećenog i u pogodnom momentu lišio ga života, a pošto je oštećeni kraće vreme čekao dolazak okr. Vladimira Mandića koji je za to vreme u nekoliko razgovora putem mobilnih telefona izgovarao oštećenom da ne može da dođe odmah, pa kada je oštećeni počeo da se udaljava svojim vozilom ka mestu preko Save, okr. Draženko Mandić je na napred opisan način pokušao da liši života oštećenog A.A.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i punomoćnik oštećenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. juna 2014. godine rešenje Kž1 5857/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se  izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepeni sud donoseći oslobađajuću presudu učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer su razlozi navedeni u obrazloženju prvostepene presude protivrečni izreci, u potpunosti nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost donete presude.


10. jul 2014. godine  
MILORAD STEVANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 675/12 od 12. marta 2013. godine okr. Milorad Stevanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ, te krivičnog dela nepružanja pomoći iz člana 127, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine, kao i mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to putničkog vozila i ključeva za isto. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je na pretresu održanom 17. januara 2014 godine doneo presudu Kž1 2744/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Milorada Stevanovića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Milorad Stevanović je oglašen krivim što je 2. maja 2008. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima postupao suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je krećući se putničkim automobilom, bez položenog vozačkog ispita, sa saputnikom u vozilu A.A, da bi pri nailasku na mesto gde je stajao oštećeni B.B, zaposlen u MUP RS, vršeći službenu dužnost na kolovozu, kojom prilikom je podigao desnu ruku u vis, a levom rukom više puta pokazivao okrivljenom da se zaustavi na proširenje pored puta, a u nameri da obavi kontrolu ovog vozila, pri čemu okrivljeni nije prilagodio brzinu kretanja vozila saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da predvidi, te je ne smanjujući brzinu kretanja vozila nastavio u pravcu Ostružnice, da bi neposredno pre kontakta sa oštećenim, preduzeo nagli manevar bočnog uzmicanja vozila ulevo, u čemu zbog neprilagođene brzine saobraćajnim uslovima nije uspeo, pa je krećući se i dalje sredinom kolovoza na kojem se nalazio oštećeni, svojom prednjom stranom vozila, pri brzini od 79,9 km/č, udario policijskog službenika i naneo mu teške telesne povrede opasne po život od kojih je isti preminuo 10. maja 2008. godine, a zatim nesmanjenom brzinom nastavio da upravlja vozilom u pravcu Ostružnice, kojom prilikom je izgubio kontrolu nad vozilom koje se prevrnulo, nakon čega je zadržan od strane radnika MUP RS.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud našao da je osnovni uzrok ove saobraćajne nesreće u kojoj je život izgubio policajac B.B. u nepropisnom ponašanju okrivljenog koji je kao učesnik u saobraćaju na putevima postupio suprotno odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi. Naime, u konkretnom slučaju, iz izvedenih dokaza tokom prvostepenog i drugostepenog postupka ne proizlazi da je okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo jer nije utvrđeno postojanje umišljaja okrivljenog da liši života službeno lice – policajca B.B, posebno imajući u vidu činjenicu, da je tokom krivičnog postupka utvrđeno da je okrivljeni naglim manevarom bočnog izmicanja vozila ulevo neposredno pre kontakta sa policajcem, pokušao da izbegne udar, u čemu zbog neprilagođene brzine saobraćajnim uslovima, nije uspeo. Takođe, u obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi i da se osnovano žalbom branilaca okrivljenog ističe da je prvostepenom presudom prekoračena optužba tako što je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela nepružanje pomoći jer iz opisa radnji koje se okrivljenom stavljaju na teret optužnicom ne proizlazi da je usled nepružanja pomoći nastupila smrt oštećenog policajca.

Prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sakcije koju će izreći okr. Miloradu Stevanoviću Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegovu mladost, činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, da je izrazio iskreno kajanje i žaljenje zbog nastupelih posledica, kao i njegov raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio okolnost što je napustio lice mesta nakon povređivanja oštećenog, te ceneći stepen krivice okrivljenog, pobude iz kojih je delo učinjeno i jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra, Apelacioni sud je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, nalazeći da će se ovakvom kaznom u dovoljnoj meri uticati na okrivljenog da ubuduće ne čini krivična dela, te da će se istom postići svrha kažnjavanja.


10. jul 2014. godine  
ALEN VESELINOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 150/12 od 21. novembra 2012. godine okr. Alen Veselinović je zbog izvršenja šest krivičnih dela razbojništvo osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, dok je okr. Vladimir Borkanov zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je prema okrivljenima izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: fantomki, rukavica, mačeta, patika i dr. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u nameri prisvajanja protivpravne imovinske koristi i to:

• okr. Alen Veselonović i Vladimir Borkanov 30. januara 2010. godine, u Beogradu, u grupi sa NN licima, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo radnice A.A, na štetu menjačnice, oduzeli novac u iznosu od oko 497.642,oo dinara i tri mobilna telefona;

• okr. Alen Veselinović 28. decembra 2009. godine, u Negotinu, zajedno sa NN licem, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo i upotrebom sile prema radniku B.B, na štetu menjačnice, oduzeo novac u iznosu od oko 47.000,oo dinara;

• okr. Alen Veselinović 10. januara 2010. godine, u Kladovu, zajedno sa NN licem, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo radnice V.V, na štetu menjačnice, oduzeo novac u iznosu od oko 474.716,71 dinar;

• okr. Alen Veselinović i Vladimir Borkanov 21. januara 2010. godine, u Zaječaru, u grupi sa NN licima, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo radnika G.G i D.D, na štetu RJ PTT, oduzeli novac u iznosu od oko 138.701,oo dinara;

• okr. Alen Veselinović 22. januara 2010. godine, u Novom Sadu, zajedno sa NN licima, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo radnice Đ.Đ, na štetu menjačnice, oduzeo novac u iznosu od oko 1.555.206,05 dinara;

• okr. Alen Veselinović i Vladimir Borkanov 27. januara 2010. godine, u Golupcu, u grupi, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo radnice E.E, na štetu menjačnice, oduzeli novac u iznosu od 1.900,oo evra;

Takođe, prvostepenom presudom okr. Alen Veselinović je oslobođen od optužbe da je 20. decembra 2009. godine, u Kladovu, i 30. decembra 2009. godine, u Novom Sadu, izvršio krivična dela razbojništvo, te je okr. Zlatko Jojkić oslobođen od optužbe da je 10. januara 2010. godine, u Kladovu, i 28. decembra 2009. godine, u Negotinu, izvršio krivična dela razbojništva, dok je okr. Pavle Pavlović oslobođen od optužbe da je 27. januara 2010. godine, u Golubcu, izvršio krivično delo razbojništvo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Alena Veselinovića i Vladimira Borkanova.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je na pretresu održanom 24. aprila 2014. godine doneo presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne ocene krivičnih dela i krivične sankcije, i okr. Alena Veselinovića zbog izvršenja šest krivičnih dela razbojništvo osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci, dok je okr. Vladimira Borkanova zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 gdoine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.


10. jul 2014. godine  
STEVA KRSTIN

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K. br. 1399/10 od 30. oktobra 2013. godine okr. Steva Krstin je zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i na sporednu novčanu kaznu u iznosu od 50.000,oo dinara. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Steva Krstin je oglašen krivim što je u Crepaji,  u vremenskom periodu od 1. do 30. aprila 2007. godine, te od 1. do 31. decembra 2007. godine, te u periodu od 1. do 31. novembra 2007. godine, kao i 31. decembra 2007. godine, kao direktor u privrednom društvu „Panonija“ d.o.o, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza, dao lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, odnosno prikrio podatke koji se odnose na utvrđivanje visine za plaćanje poreza.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 23. juna 2014. godine rešenje Kž1 619/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratip rvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom branioca okr. Steve Krstina ukazuje da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pogrešno i nepotpuno utvrđeno, zbog čega se ukidanje prvostepene presude pokazuje.


10. jul 2014. godine  
VESNA MILjKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 691/11 od 4. novembra 2013. godine okr. Vesna Miljković i Gordan Bašić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, dok je okr. Pavle Bašić oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 34. KZ u podstrekavanju.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljeno na taeret da su u periodu od 2008. do 2010. godine, kao odgovorna lica, i to okr. Vesna Miljković, kao generalni direktor IPM „Zmaj“, podstreknuta od okr. Pavla Bašića, predsednika Upravnog odbora nevedenog preduzeća, vlasnik i direktoru „Agencija za krizni menadžment“ okr. Gordanu Bašiću pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 81.244.172,76 dinara, na taj način što su nakon što je ugovorom o prodaji kapitala od 22. decembra 2006. godine zaključenom između Agencije za privatizaciju, kao prodavca, i konzorcijuma pravnih lica „Zmaj“, kao kupca, koji je u ime kupca – konzorcijum, potpisao okr. Pavle Bašić, društveno preduzeće „Zmaj“ prodato konzocijumu za ukupnu kupoprodajnu cenu od 1.005.000,oo evra, uz obavezu kupca da u periodu od 5 godina od dana ispunjenja neće bez prethodne saglasnosti Agencije date u pisanoj formi, preduzeti ili dozvoliti prodaju, prenos ili na drugi način otuđiti imovinu subjekta privatizacije, ukoliko bi takvo raspolaganje prelazilo 5% vrednosti ukupne imovine subjekta privatizacije, i okr. Vesna Miljković kao raniji generalni direktor DP „Zmaj“ izabrana za generalnog direktora i novog privatizovanog preduzeća „Zmaj“ d.o.o, a okr. Pavle Bašić za predsednika Upravnog odbora tog preduzeća, po prethodnom dogovoru, okr. Vesna Miljković, prethodno podstreknuta od okr. Pavla Bašića, čiji je rođeni brat Goran Bašić, iskoristila svoj položaj na taj način što je 15. decembra 2008. godine, bez odluke Upravnog odbora preduzeća i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, u ime svojih preduzeća zaključila i potpisali ugovor o ustupanju potraživanja, čiji tekst i kupoprodajnu cenu je odredio okr. Pavle Bašić, kojim IPM „Zmaj“ za iznos od 14.685.369,oo dinara ustupa „Agenciji za krizni menadžment“ potraživanje od preduzeća „JES Jugoeksport“, korporacije u stečaju, a koji iznos i nije isplaćen na račun preduzeća „Zmaj“, već je isplata izvršena prebijanjem potraživanja, iako su znali da im je za ovako raspolaganje potraživanjem neophodna pismena saglasnost Agencije za privatizaciju jer su na taj način raspolagali imovinom od preko 5%.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 12. juna 2014. godine presudu Kž1 139/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.


4. jul 2014. godine  
MILAN KRASIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 570/13 od 24. januara 2014. godine okr. Milan Krasić je zbog izvršenja krivičnog dela neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca iz člana 332, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Okrivljeni Milan Krasić je oglašen krivim što 22. oktobra 2011. godine, u Beogradu, nije prijavio da je lice sa kojim je bio u vozilu učinio krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, kojom prilikom je lišen života A.A, jer je iz vozila u kome se nalazio okr. Krasić pucano u A.A. i B.B, usled čega je A.A. zadobio tešku i opasnu po život telesnu povrdu koja se i pored brze i adekvatne hirurške intervencije završila smrtnim ishodom, a B.B. je zadobio prostrelinu leve potkolenice sa ulaznom ranom.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Marko Isaković i Vladimir Maljković su oslobođeni od optužbe da su izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ u vezi sa članom 33. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Marku Isakoviću i Vladimiru Maljkoviću je stavljeno na teret da su 22. oktobra 2011. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru lišili života A.A. i doveli u opasnost život B.B, tako što su iz automobila zatamnjenih stakala, kojim je upravljao okr. Vladimir Maljković, kroz suvozačevo staklo okr. Milan Krasić sa uperenim NN pištoljem u ruci upitao oštećene koji su se tu nalazili, zajedno sa V.V. i G.G. „šta radite“, da bi se odmah potom otvorilo zadnje staklo iza suvozača, gde je sedeo okr. Isaković i još jedno NN lice, da bi otvorili vatru iz NN vatrenog oružja i ispalili više projektila kojom prilikom su pogođeni A.A. i B.B. kojom prilikom su zadobili povrede, i to A.A. tešku i po život opasnu telesnu povredu koja se i pored brze i adekvatne hirurške intervencije završila smrtnim ishodom, dok je oštećeni B.B. zadobio prostrelinu leve potkolenice sa ulaznom ranom.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Milana Krasića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 21. maja 2014. godine doneo je rešenje Kž1 592/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ali pred potpuno izmenjenim većem.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je  prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude nerazumljiva, protivrečna datim razlozima, pri čemu su dati razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni, a usled čega nije mogla biti ispitana zakonitost i pravilnost presude, a što je posledica nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, i nužno je dovelo do ukidanja ožalbene presude.

 

4. jul 2014. godine
MIODRAG CVIJIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Okružnog suda u Beogradu K. br. 73/08 od 8. oktobra 2008. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 33. KZ okr. Miodragu Cvijiću je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci sa rokom proveravanja od 3 godine, dok je okr. Petru Markoviću izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine sa rokom proveravanja od 5 godina.

Okrivljeni Miodrag Cvijić je oglašen krivim što je kao odgovorno lice u preduzeću prekoračenjem granica službenog ovlašćenja pribavio imovinsku korist preduzeću „Alfa 23“ i njegovom osnivaču JUL – u i to tako što je kao direktor preduzeća „E“ u ime svog preduzeća na dan 7. avgust 2000. godine potpisao ugovor o pružanju usluga sa preduzećem „Alfa 23“, iako je znao da nikakve usluge neće biti izvršene, već da su sredstva namenjena finansiranju u političku stranku JUL, a zatim je okrivljeni 28. avgusta 2000. godine odobrio prenos sredstava sa računa „E“ na račun „Alfa 23“ iako nikakve usluge nisu izvršene.

Okrivljeni Petar Marković je oglašen krivim što je kao odgovorno lice u pravnom licu prekoračenjem granica službenog ovlašćenja pribavio imovinsku korist JUL – u kao osnivaču preduzeća „Alfa 23“ u iznosu od 2.736.000,oo dinara i to tako što su okr. Tomislav Janković kao direktor RZZO, Milovan Đurović kao direktor preduzeća „Alfa 23“, prema kojima je postupak razdvojen, i okr. Petar Marković kao zamenik direktora RZZO dogovorili da u cilju finansiranja Direkcije JUL – a sačine ugovor o pružanju usluga, koji je trebalo da služi kao osnov za plaćanje a da se prema njemu nikakve usluge ne izvrše, pa su i potpisali takav ugovor 21. februara 2000. godine, a nakon toga je okr. Milovan Đurović u ime svog preduzeća „Alfa 23“ ispostavio šest fiktivnih računa na iznos od 456.000,oo dinara kao da su nekakve usluge izvršene iako nisu, a okr. Petar Marković 23. februara, te 3. i 31. marta, te, 4. maja, 9. juna i 21. jula 2000. godine izdao naredbe za plaćanje ovih faktura preduzeću „Alfa 23“ iako je znao da nikakve usluge po sačinjenom ugovoru nisu obavljene.

Presudom Okružnog suda u Beogradu K. br. 785/09 od 23. oktobra 2009. godine okr. Tomislav Janković, Radosav Sekulić, Zoran Višnjić, Nebojša Maljković, Milovan Đurović, Marija Krstajić, Tomislav Simović, Ljiljana Jeremić, Živan Tešić i Ljubomir Stožinić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242, stav 4. KZ RS.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Beogradu okr. Tomislavu Jankoviću, Nebojši Maljkoviću, Milovanu Đuroviću, Tomislavu Simoviću i Ljiljani Jeremić je stavljeno na teret da su počev od sredine 1998. godine pa do oktobra 2000. godine, po prethodnom dogovoru, kao odgovorna lica u pravnom licu, iskorišćavanjem službenog položaja pribavili imovinsku korist u iznosu od 36.435.401,60 dinara političkoj stranci JUL preko preduzeća „Alfa 23“, čiji je osnivač politička partija JUL, od naplaćene premije za osiguranje imovine lica koju je RZZO prenosio „Dunav osiguranju“.

Takođe, optužnicom Okružnog javnog tužioca u Beogradu pojedinim okrivljenima se stavlja na teret da su kao odgovorna lica u pravnom licu prekoračenjem granica službenog ovlašćenja pribavili različitu imovinsku korist političkoj partiji JUL .

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Petar Marković i njegov branilac, kao i branilac okr. Miodraga Cvijića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je na pretresu održanom 29. marta 2012. godine doneo odluku da se postupci po žalbama na navedene prvostepene presude spoje i da se sprovede jedinstveni postupak.

Nakon održanog pretresa, dana 18. decembra 2013. godine, Apelacioni sud je doneo presudu Kž1 5270/10 kojom je preinačio prvostepene presude i okr. Tomislava Jankovića, Zorana Višnjića, Nebojšu Maljkovića, Milovana Đurovića, Mariju Krstajić, Tomislava Simovića, Ljiljanu Jeremić, Petra Markovića, Slobodana Radosavljevića, Miodraga Cvijića, Živan Tešić i Ljubomir Stožinić oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242, stav 4. KZ RS.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da je okrivljenima stavljeno na teret da su postupali kao odgovorna lica, te kako je izmenjeni Krivični zakonik povoljniji za njih od Krivičnog zakonika koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela koja im se stavljaju na teret, jer kao odgovorna lica više ne mogu biti izvršioci krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. KZ RS, odnosno 359. KZ, koja pravna kvalifikacija dela je predložena optužbom, a za postojanje krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koje može izvršiti odgovorno lice, koje svojstvo po optužbi imaju okrivljeni, više nije dovoljno da odgovorno lice zloupotrebom svojih ovlašćenja sebi ili drugom pribave imovinsku korist, kako je to bilo propisano članom 242. KZ RS odnosno članom 359. KZ, do napred navedenih izmena Krivičnog zakonika, već je potrebno da je ta imovinska korist protivpravna.

 

S obzirom na to da je KZ RS, koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela koje se okrivljenima stavljaju, posle toga više puta menjan, a Krivičnim zakonikom je propisano da će se u tom slučaju primeniti onaj zakon koji je za učinioca najblaži, to je Apelacioni sud prilikom odlučivanja u ovoj krivičnopravnoj stvari primenio KZ sa izmenama koje su stupile na snagu 15. aprila 2013. godine, kao zakon koji je u konkretnom slučaju najblaži za okrivljene, iz napred navedenih razloga, pa ih je oslobodio od optužbe, jer je našao da dela za koja su okrivljeni po zakonu nisu krivična dela, a nema uslova za primenu mera bezbednosti.

Rešenjem Apelacionog suda Kž1 7008/13 od 19. juna 2014. godine protiv okr. Radosava Sekulića obustavljen je krivični postupak jer je nastupila smrt.

 


4. jul 2014. godine
NENAD DžAFERI I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 621/11 od 27. maja 2013. godine okr. Nenad Džaferi je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ u vezi sa članom 30. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, okr. Aleksandar – Tadese Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi sa članom 30. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Bošku Radmiloviću je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 1. KZ KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom proveravanja od 3 godine, a okr. Boriši Kaporu zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci sa rokom proveravanja od 3 godine. Od okr. Nenada Džeferija je oduzet pištolj.

Okrivljeni Boško Radmilović je oglašen krivim što je 22. marta 2011. godine, u Beogradu, ispred porodične kuće okr. Džaferija, pesnicom udario u predelu lica navedenog okrivljenog nanevši mu tešku telesnu povredu, nakon čega je okr. Nenad Džaferi ušao u kuću, a okr. Boško Radmilović napustio lice mesta i otišao do kuće okr. Aleksandra Tadese Stankovića gde su se nalazili navedeni okrivljeni i okr. Marko Stamenković, pa su preko telefona okr. Marka Stamenkvoića dogovorili ponovni susret ispred porodične kuće Džaferi pa su se okr. Aleksandar Tadese Stanković, Boško Radmilović, Marko Stamenković i Boriša Kapro dovezli do tamo, kojom prilikom je okr. Aleksandar Tadese Stanković sa sobom nosio noževe, po izlasku iz vozila okr. Aleksandar Tadese Stanković i Nenad Džaferi započeli verbalnu raspravu, okr. Boriša Kapor udario staklenom pivskom flašom u glavu okr. Gorana Džaferija nanevši mu laku telesnu povredu, okr. Aleksandar Tadese Stanković šutnuo okr. Nenada Džaferija koji je pao niz stepenice, okr. Goran Džaferi prišao okr. Aleksandru Tadesu Stankoviću koji je pokušao da ga liši života na taj način što ga je ubo nožem u srednju trećinu desnog donjoviličnog predela nanevši mu laku telesnu povredu, nakon čega mu je okr. Goran Džaferi oteo nož i ubo ga u grudi, a potom okr. Aleksandar Tadese Stanković ubo okr. Gorana Džaferija u predelu leve butine nanevši mu laku telesnu povredu, okr. Nenad Džaferi se popeo stepenicama i iz pištolja ispalio ukupno pet projektila u pravcu više lica, tako što je prvo pucao u pravcu Boriše Kapora koji se nalazio preko puta njega, u trenutku kada su se nalazili licem i lice, usled čega je okr. Boriša Kapor zadobio tešku telesnu povredu, zatim usmerio ruku sa pištoljem u pravcu okr. Aleksandra Tadese Stankovića, koji se nalazio desno od njega i bio mu leđima okrenut, pucao u njega nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je okr. Aleksandar Tadese Stanković pao na asfalt, a potom mu prišao okr. Nenad Džaferi, uhvatio ga za kosu, stavio mu pištolj u usta i tom prilikom se drao na njega, pa je okr. Boško Radmilović u nameri da ga spreči počeo da se dere „Ne Saleta, ne Saleta“, a tada se okr. Nenad Džaferi okrunuo ka okr. Bošku Radmiloviću uperio pištolj u njega i krenuo da puca, ali je on počeo da beži ulicom na dole.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Goran Džaferi je oslobođen od optužbe da je 22. marta 2011. godine izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi sa članom 30. KZ, dok su okr. Marko Stamenković i Boško Radmilović oslobođeni od optužbe da su izvršiliki 22. marta 2011. godine krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Džaferi i njegov branilac, kao i branioci okr. Aleksandra Tadese Stankovića i Boriše Kapora.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 3. aprila 2014. godine presudu Kž1 7034/13 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Boška Radmilovića i Marka Stamenkovića, dok je prvostepena presuda preinačena u odnosu na okr. Nenada Džaferija za izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ i navedeni okrivljeni je zbog izvršenja tog krivičnog dela osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Prvostepena presuda je zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, kao i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u delu koji se odnosi na okr. Aleksandra Tadese Stankovića, Borišu Kapora i Gorana Džaferija, kao i u delu u kome je okr. Nenad Džaferi oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 11. KZ. u vezi sa članom 30. KZ.

 
detaljnije

5.06.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično jun 2014

27. jun 2014. godine
IVICA MIHAJLOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 145/12 od 11. septembra 2013. godine okr. Ivica Mihajlović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), dok je okr. Novica Radisavljević zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo podstrekavanjem iz člana 206, stav 3. u vezi sa stavom 1. i članom 34. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina.

Okrivljeni Ivica Mihajlović je oglašen krivim što je 8. januara 2009. godine, u Beogradu, pri izvršenju krivičnog dela razbojništvo, lišio života oštećenog A.A, pri čemu ga je okr. Novica Radisavljević sa umišljajem podstrekao na izvršenje krivičnog dela razbojništvo, na taj način što je okr. Radisavljević, a koji je prethodno bio kod oštećenog video da oštećeni ima kod sebe veću količinu novca, te je došao na ideju da ga opljačka, ali kako nije imao hrabrosti, nagovorio je okr. Mihajlovića da to učini, te je okr. Mihajlović pozvao sa mobilnog telefona oštećenog, na koji način je dogovorio kontakt, nakon čega je došao do kuće oštećenog, s tim što je prethodno dobio nož od okr. Radisavljevića sa savetom da ga upotrebi ukoliko oštećeni bude pružao otpor, kao i informacijom da oštećeni ima oko 2.500,oo evra, da novac drži u fioci ormara, nakon čega je okr. Mihajlović ušao u kuću oštećenog i istom zadao udarac zamahnutom pesnicom u predelu glave, a potom pošto je oštećeni pružio snažan otpor i počeo da se rve sa okr. Mihajlovićem, istom zadao više udaraca pesnicama u predelu glave i tela usled čega je oštećeni zadobio teške telesne povrede, te više lakih telesnih povreda, da bi potom izvadio nož i dva puta oštećenom zadao udarce nožem u predelu grudi usled čega je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život usled kojih je preminuo, nakon čega je okr. Mihajlović iz fioke ormana, sa mesta za koje mu je prethodno okr. Radisavljević rekao da oštećeni čuva novac, oduzeo novčanik u kojem se nalazio novac u iznosu od 2.500,oo dinara i 10,oo evra, kao i dva mobilna telefona sa pripadajućim karticama, nakon čega je napustio lice mesta sa oduzetim stvarima i našao se sa okr. Radisavljevićem i tom prilikom rekao da je izbo oštećenog i da je isti ostao da leži u krvi, nakon čega su zajedno otišli u stan okr. Radisavljevića gde su podelili oduzete stvari.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 30. maja 2014. godine presudu Kž1 400/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.  

 

20. jun 2014. godine
MILOŠ BOJANIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 682/11 od 29. novembra 2013. godine okr. Miloš Bojanić i Marija Nikolić su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milošu Bojaniću i Mariji Nikolić je stavljeno na teret da su 26. februara 2011. godine, kao učesnici u zabavnom programu „Dvor“, emitovanom na RTV „Pink“, izazvali nacionalnu mržnju i netrpeljivost, na taj način što su u toku međusobne rasprave sa učesnikom navedenog programa, svedokom M.K, povodom podnošenja tužbe da je rasista, antisemita i nacionalista, okr. Marija Nikolić izgovorila sledeće: „Kakav rasista, što ne volim Jevreje koji su stvorili Ameriku“, nakon čega se u taj razgovor umešao i okr. Miloš Bojanić rečima: „Mi ne možemo voleti Jevreje koji su nas bombardovali, koji su nam uranujum poslali i rakove i čuda“, a potom nastavio: „Jevreji, nego ko!“.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 12. juna 2014.godine presudu Kž1 649/14 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da i prema oceni ovog suda u konkretnom slučaju nije dokazano postojanje umišljaja na strani okrivljenih da izgovaranjem inkriminisanih reči izazovu nacionalnu mržnju i netrpeljivost, već se radi o odgovoru i reakciji na lični sukob i iznošenje ličnog stava vezanog za određenu temu, odnosno događaj (bombardovanje Srbije), i to u rijaliti programu, pa se ne radi o iskazivanju animoziteta prema jednoj naciji i veri. S tim u vezi, a imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, prema oceni Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud našao da nije dokazano da su okrivljeni kritičnom prilikom izazvali nacionalnu mržnju i netrpeljivost, odnosno da su delatnosti okrivljenih učinjene u odnosu na nacionalnu pripadnost. 

 

20. jun 2014. godine  
JOVAN TINTOR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 78/12 od 29. januara 2014. godine okr. Jovan Tintor je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stvaom 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta upotrebljenog za izvršenje krivičnog dela i to pištolja. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Jovan Tintor je oglašen krivim što je 3. avgusta 2012. godine, u Banji Vrujci, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled jake razdraženosti u koju je doveden bez svoje krivice teškim vređanjem od strane oštećenog pok. A.A, te oštećenih B.B. i V.V, koji su prišli okrivljenom, dok je on stajao ispred svog parkiranog putničkog vozila započeli svađu sa okrivljenim tokom koje su oštećeni B.B. i V.V. nazivali okrivljenog majmunom i psovali mu majku, a kada je oštećeni pok. A.A. opsovao decu i unučad okrivljenom, okrivljeni je iz svog vozila izvadio i repetirao pištolj, koji je neovlašćeno držao i nosio sa sobom u svom vozilu, nakon čega je iz tog vatrenog oružja ispalio jedan za drugim dva metka prema mestu gde su stajali oštećeni i u pravcu stolaske radnje gde se nalazio oštećeni G.G, a u blizini kog mesta su šetali banjski gosti, pogodivši oštećenog A.A. jednim metkom u gornji deo vrata sa leve bočne strane i drugim u desnu stranu leđa, pri čemu su oba hica prošla kroz telo oštećenog povređujući vitalne organe oštećenog, lišivši tako života pok. A.A. na mah.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 16. juna 2014. godine doneo je rešenje Kž1 496/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer nema jasnih razloga o odlučnim činjenicama i razlozi presude su protivrečni izreci i međusobno, što se osnovano ukazuje izjavljenim žalbama, a zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude. 

 

20. jun 2014. godine
MIRKO DAMNjANOVIĆ  

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Smederevu K. br. 754/12 od 7. decembra 2012. godine okr. Mirko Damnjanović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 3. u vezi sa članom 289, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Okrivljeni je oslobođen iz razloga što po nalaženju Osnovnog suda delo za koje je okrivljeni optužen po zakonu nije krivično delo.

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Smederevu okr. Mirku Damnjanoviću je stavljeno na teret da je 25. januara 2008. godine, na auto – putu Beograd – Niš, kao vozač putničkog vozila, vlasništvo MUP RS, sa uključenom zvučnom i svetlosnom signalizacijom, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi i imovinu većeg obima, a pri tom nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima ovog udesa:  jer se kretao auto – putem brzinom većom od 120 km/č, pri noćnim uslovima vožnje i slaboj vidljivosti, i prema svojim ličnim svojstvima, jer je bio profesionalni vozač, bio dužan i mogao biti svestan da može doći do nezgode i nastupanja posledica, na taj način što je krećući se trakom za preticanje iz pravca Beograda ka Nišu, brzinom od 141 km/č, u momentu kada je iznenada uočio na kolovozu psa ispred i u neposrednoj brzini svog vozila, i udara u psa prednjim levim delom svog vozila, pogrešno reagovao tako što je naglo skrenuo vozilo u levo pri tom ne vodeći računa o položaju vozila i brzini kretanja, pošto ne bi došlo do destabilizacije kao posledice sudara sa psom da okrivljeni nije menjao pravac kretanja delovanjem na upravljač vozila, zbog čega je izgubio kontrolu nad vozilom i došlo je do zanošenja vozila i nakon 43 m vozilo je udarilo u zaštitnu metalnu ogradu auto – puta koja razdvaja kolovozne trake, tako da je istu oštetilo u dužini od 24 m, a nakon toga je prešlo preko zaštitne ograde na kolovoznu traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera i nastavilo nekontrolisano kretanje do mesta gde se zaustavilo na traci za prinudno zaustavljanje, kojom prilikom je suvozač u vozilu okrivljenog, bivši ministar unutrašnjih poslova RS, oštećeni Dragan Jočić, zadobio teške telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Osnovni javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 14. aprila  2014. godine presudu Kž1 4608/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu osnova oslobađanja od optužbe okr. Mirka Damnjanovića za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 3. u vezi sa članom 289, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. nalazeći da nije dokazano da je okrivljeni učinio delo za koje je optužen. Oštećeni Dragan Jočić i Republika Srbija su radi ostvarivanja imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da iz nalaza i mišljenja komisije Instituta Saobraćajnog fakulteta u Beogradu proizlazi da se okrivljeni do kritičnog momenta kretao trakom za preticanje auto puta Beograd – Niš, te da je išao pod pratnjom i upaljenim rotacionim svetlima brzinom od 141 km/čas, a koja brzina je pod datim okolnostima bila dozvoljena. Takođe, komisija veštaka saobraćajne struke je našla da je uzrok nastanka predmetne saobraćajne nezgode u naglom skretanju vozila okrivljenog u levo kao reagovanje vozača na iznenadnu pojavu psa koji na auto – putu predstavlja nepredvidivu opasnost, a što je dovelo do destabilizacije vozila i njegovog pretvrtanja. Međutim, navedena komisija veštaka je utvrdila i to da se od okrivljenog kao vozača nije moglo očekivati uvežbano reagovanje koje kao takvo ne bi dovelo do destabilizacije vozila zbog sudara sa psom, a da takvo uvežbano reagovanje podrazumeva da je vozač trebao da zadrži pravac kretanja u kojoj situaciji vozilo ne bi bilo destabilizovano zbog sudara sa psom zbog ogromne razlike u njihovim težinama. Međutim, istim dokazom nesporno je utvrđeno da je skretanje okrivljenog u levo bilo refleksno i da se od okrivljenog kao vozača nije moglo očekivati da drugačije reaguje, s obzirom na to da se ne radi o vozaču koji je prošao specijalnu obuku za upravljanje i da u našoj zemlji ne postoji zakonska obaveza za tu vrstu obuke, a koja se samim tim u našoj zemlji i ne vrši. Na osnovu svega napred navedenog Apelacioni sud nalazi da je reakcija okrovljenog koja se manifestovala u preduzimanju naglog skretanja u levu stranu predstavljala individualnu refleksnu reakciju koja kao takva ne može imati karakter propusta koji je uzročno vezan za nastalu posledicu.


12. jun 2014. godine
ZLATKO VUČKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 826/13 od 7. februara 2014. godine okr. Zlatko Vučković je zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 27. maja 2014. godine doneo je presudu Kž1 662/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Zlatka Vučkovića zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. 

 


6. jun 2014. godine
JOVICA IGNjATOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 435/10 od 11. februara 2013. godine okr. Jovica Ignjatović je zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u produženom trajanju iz člana 364, stav 3. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 61, stav 5. KZ RS osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Takođe, okrivljeni je obavezan da oštećenom Domu zdravlja „Milivoje Stojković“ iz Grocke na ime naknade štete pričinjene izvršenim krivičnim delom plati iznos od 3.381.802,32 dinara.

Okrivljeni Jovica Ignjatović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu između 20. januara i 22. novembra 2004. godine, u Beogradu – Grockoj, prisvojio novac i pokretne stvari plaćene novcem Doma zdravlja „Milivoje Stojković“ iz Grocke koji mu je kao rukovodiocu Ekonomsko – finansijske službe Doma zdravlja bio poveren u službi u ukupnom iznosu od 3.381.802,32 dinara, na taj način što je koristeći poziciju rukovodioca prisvojio gotov novac sa žiro računa Doma zdravlja na ime fiktivnih isplata zarada radnika u gotovini u ukupnom iznosu od 863.478,oo dinara, sa žiro računa Doma zdravlja na ime fiktivnih kredita radnika u više navrata uplatio novac na žiro račun preduzeća „T“ u ukupnom iznosu od 429.332,oo dinara, a za koji iznos novca je lično preuzeo tehničku robu iz magacina navedenog preduzeća, a u istom periodu sa žiro računa Doma zdravlja na ime fiktivnih kredita radnika prebacio u više navrata novac na žiro račun fantomskih firmi u ukupnom iznosu od 2.088.992,32 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 13. maja 2014. godine doneo je rešenje Kž1 593/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda  osnovano se izjavljenom žalbom branioca okrivljenog ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna u obrazloženju ožalbene presude datim razlozima o činjenicama koje su predmet dokazivanja, zbog čega se za sada ne može ispitati ni činjenični, a ni pravni zaključak prvostepenog suda da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja produženog krivičnog dela pronevere.

 

6. jun 2014. godine
A.B.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 6/14 od 24. februara 2014. godine okr. A.B. je zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 15. maja 2014.godine presudu Kž1 510/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

6. juna 2014. godine
MILANKO ANDREJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 10/12 od 14. februara 2014. godine okr. Milanko Andrejić je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ ,te dva krivična dela trgovina uticajem iz člana 366, stavovi 1. i 3. KZ (od čega jedno u pokušaju) i krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Milanko Andrejić je oglašen krivim što je u svojstvu člana Gradskog veća grada Pančeva zaduženog za resor privrede i regionalnog razvoja grada:

· u vremenskom periodu od maja 2009. godine pa sve do početka maja 2010. godine, u zgradi Gradske uprave u Pančevu, u svojstvu službenog lica, zahtevao poklon u novcu da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, na taj način što je neposredno kontaktirao oštećenog A.A, zaposlenog u Institutu za ekonomiku poljoprivrede Beograd, i od istog zahtevao da utvrde novčani iznos, koji bi Institut njemu lično isplatio, ali je oštećeni odbio da to učini, nakon čega je okrivljeni pozvao u svoju kancelariju svedoka B.B, zaposlenog u Gradskoj upravi, te je istom naložio da pozove A.A. i od istog u njegovo ime zahteva iznos od 200.000,oo dinara, s tim da novac donese u prostorije odbora „Nove Srbije“, kako bi dao pozitivno mišljenje da je Institut ispunio odredbe ugovora koji je opština sa Institutom zaključila, i saglasnost da se sredstva u iznosu od 1.000.000,oo dinara, na ime ostatka ugovorene cene sa računa opštine isplate Institutu, što je svedok B.B. i učinio i oštećenom A.A. preneo zahteve Andrejića, te nakon što je oštećeni ponovo odbio da preda zahtevanu nagradu, nastavio da opstruiše i onemogućava isplatu preostalog novca Institutu, sve dok 7. maja 2010. godine, kada je po direktnom nalogu gradonačelnice novac isplaćen;

· u toku oktobra i novembra meseca 2009. godine, u Pančevu, zahtevao za sebe nagradu preko trećeg lica da se korišćenjem svog službenog položaja posreduje da se izvrši neka službena radnja tako što je svojim poznanicima advokatima V.V. i G.G, za koje je znao da zastupaju oštećenog D.D, vlasnika kafeterije „A“ rekao i zamolio ih da oštećenom D.D. prenesu da mu D.D. duguje 10.000,oo evra, da mu je poznato da ima probleme sa nelegalnim objektima, da treba da pazi šta radi, što su oni i učinili s tim da je D.D. odbio da preda 10.000,oo evra znajući da ništa ne duguje okrivljenom već da je pokušaj okrivljenog da se domogne navedenog iznosa kako bi mu na neki način pomogao u dobijanju dozvola;

· što u vremenskom periodu od 26. marta do 25. maja 2010. godine, u Pančevu, koristeći svoj službeni položaj, posredovao da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti i da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti tako što je:

- od Đ.Đ. zahtevao da se mimo zakonske procedure donese rešenje komunalnog inspektora da su se stekli uslovi za raskid ugovora o zakupu dela javne površine zaključenog između kafeterije „A“ i JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva“, na šta ovaj svedok nije pristao,

- od E.E. zahtevao da raskine navedeni ugovor na osnovu rešenja inspekcije koje bi mu dostavio Đ.Đ, na šta ovaj nije pristao,

- od komunalnig inspektora Ž.Ž. zahtevao da on kao dežurni inspektor komunalne inspekcije izda rešenje da se odmah ukloni letnja bašta koja pripada „A“,

- od Z.Z, mimo zakonske procedure zatražio kopiju rešenja komunalne isspekcije, kao i da se letnja bašta kafea „A“ ukloni što pre, na šta Z.Z. nije pristao;

  • do 31. januara 2010. godine, u Pančevu, kao funkcioner lokalne samouprave, izabran za člana Gradskog veća grada Pančeva, nije prijavio imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije u nameri da prikrije podatke o imovini, na taj način što Agenciji nije prijavio imovinu za 2009. godinu u iznosu od 226.350,oo dinara, a koji iznos je držao na svoje ime u sefu banke.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Pančevu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 22. maja 2014. godine presudu Kž1 552/14 kojom je prinačio prvostepenu presudu i okr. Milanka Andrejića zbog izvršenja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini iz člana 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca (napomena: i prvostepenom presudom je okrivljenom za navedeno krivično dela utvrđena ista pojedinačna kazna). U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda, je, u ukidajućem delu, doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da je izreka presude u tom delu nerazumljiva, kao i da presuda u tom delu nema razloga, odnosno da u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koji su predmet dokazivanja, a oni koji su navedeni su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, iz kojih razloga se za sada ni činjenično stanje u prvostepenoj presudi u ovom delu, ne može prihvatiti kao pravilno i potpuno utvrđeno zbog čega je ukidanje prvostepene presude u tom delu bilo nužno.

 

4. jun 2014. godine
MILAN LAZAREVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 34/12 od 23. decembra 2013. godine okr. Zoran Jeličić je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Okrivljeni Zoran Jeličić je oglašen krivim što je 19. oktobra 2008. godine, u Valjevu, teško telesno povredio oštećenog A.A, tako što je oštećenog sačekao ispred ulaza u njegovo dvorište gde je zamahnuo metalnom šipkom prema glavi oštećenog kako bi ga udario, ali je oštećeni izmakao glavu i tako izbegao udarac, zbog čega je okrivljeni ponovo pokušao na isti način da udari oštećenog, ali je oštećeni i taj udarac izbegao, da bi zatim oštećeni ušao u svoje dvorište pokušavajući da zatvori kapiju, dok je okrivljeni gurao kapiju sa druge strane da je otvori, pri čemu je oštećeni priklještio palac leve ruke zadobivši na taj način tešku telesnu povredu, nakon čega je počeo da viče „Drži ga, u pomoć“, zbog čega je okrivljeni pobegao sa lica mesta.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Milan Lazičić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo podstrekavanjem iz člana 114, tačka 5. u vezi sa članom 34, stav 1. KZ, dok je okr. Zoran Jeličić oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 5. u vezi sa članom 30, stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno nabavljanje, držanje i nošenje vatrenog oružja iz člana 33, stav 1. Zakona o oružju i municiji.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Valjevu okr. Milanu Lazareviću je stavljeno na teret da je početkom 2008. godine, u Valjevu, podstrekao okr. Zorana Jeličića da liši života oštećenog B.B, iz bezobzirne osvete, zato što je u jesen 2006. godine oštećeni zajedno sa pok. V.V. bio uključen u pripremu ubistva okr. Lazarevića, zbog čega se protiv B.B. i pok. V.V. vodio krivični postupak, na taj način što je okr. Lazarević pozvao okr. Jeličića, sa kojim se zna sa izdržavanja zatvorske kazne i sa kojim je ostao u prijateljskim odnosima po izdržanoj kazni, da dođe u Valjevo, gde mu je saopštio razloge zbog kojih želi da liši života oštećenog B.B, dao mu bitne podatke za izvršenje krivičnog dela i zatražio da to okr. Jeličić uradi zbog njihovog prijateljstva, na šta je okr. Jeličić i pristao, pa je pokušao da liši života oštećenog B.B. tako što je 24. februara 2008. godine, u Valjevu, presreo oštećenog B.B. i u njega ispalio četiri projektila iz pištolja koji je prethodno neovlašćeno nabavio, držao i neovlašćeno nosio, nanevši tom prilikom oštećenom B.B. teške telesne povrede opasne po život, ali je pravovremenom i pravilno sprovedenom medicinskom intervencijom koja je pružena oštećenom sprečeno da dođe do njegove smrti.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Valjevu, okr. Zoran Jeličić i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 24. aprila 2014.godine presudu Kž1 421/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

4. jun 2014. godine
UROŠ PETRESKI

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 106/13 od 12. decembra 2013. godine okr. Uroš Petreski je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 2 meseca, te je od okrivljenog oduzeto 81,38 grama marihuane, 27,97 grama amfetamin sulfata i jedna elektronska vagica, dok je na ime imovinske koristi pribavljene krivičnim delom oduzet iznos od 2.250,oo evra i 11.000,oo dinara.

Okrivljeni Uroš Petreski je oglašen krivim što je 21. januara 2013. godine, u Beogradu, neovlašćeno držao radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu i to 81,38 grama marihuane i 27,97 grama amfetamin sulfata.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 14. maja 2014.godine presudu Kž1 603/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


4. jun 2014. godine
MARKO ĐORĐIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 945/11 od 7. februara 2014. godine okr. Marko Đorđić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ, krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ i krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Marko Đorđić je oglašen krivim što je 1. jula 2011. godine, u Beogradu, upotrebom sile sprečio službena lica – policijske službenike A.A, B.B, V.V. i G.G, u vršenju službene radnje obavljanja poslova javne bezbednosti zaustavljanja, legitimisanja i otkrivanja učinioca krivičnog dela na taj način što se nije zaustavio kada mu je policijsko vozilo preprečilo put, već je upravljajući svojim vozilom udario u službeno vozilo, nakon čega nastavlja da upravlja putničkim vozilom krećući se kolovoznom trakom namenjenom za saobraćaj iz suprotnog smera, te je svojim prednjim delom udario u deo putničkog vozila koje se zatim zarotiralo, izletelo na trotoar, a putnik – suvozač iz tog vozila, D.D, usled zadobijenih povreda preminula je na licu mesta, dok je oštećeni Đ.Đ, koji je upravljao vozilom, zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je okrivljeni izašao iz svog vozila i pobegao sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i okrivljeni.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 27. maja 2014. godine doneo je presudu Kž1 679/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Marka Đorđića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ, krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ i krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 3 meseca. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 


4. jun 2014. godine
MILIJA VUKSANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 37/13 od 4. aprila 2013. godine:

Okrivljeni Milija Vuksanović, Milan Biočić i Jovica Jovanović su oglašeni krivim što su od januara meseca do 6. jula 2011. godine, na teritoriji grada Beograda, u grupi, neovlašćeno radi prodaje kupovali, držali supstance koje su proglašene za opojnu drogu – heroin, na taj način što je okr. Milija Vuksanović organizovao navedenu grupu i u naznačenom vremenskom periodu kupovao od NN lica više puta mesečno u količinama do 50 grama heroin, odnosio u stan tzv. „štek“, vlasništvo okr. Jovice Jovanovića gde su zajedno sa okr. Milanom Biočićem heroin prepakivali na manje količine od 0,5 do 2 grama i pakovali u pvc kesice koje su zatim prodavali beogradskim korisnicima.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Milija Vuksanović je oslobođen od optužbe da je 6. jula 2011. godine, u Beogradu, izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ, dok je okr. Nemanja Stojanović oslobođen od optužbe da je u periodu od januara meseca do 6. jula 2011. godine izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Milija Vuksanović i njegov branilac, kao i branilac okr. Milana Biočića, Jovice Jovanovića i Srđana Krkića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 6. maja 2014. godine doneo je presudu Kž1 3972/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Miliju Vuksanovića zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 3 meseca (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja, dok je okr. Jovica Jovanović zbog izvršenja navedenog krivičnog dela osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), a okr. Milan Biočić je zbog izvršenja navedenog dela osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Drugostepenom presudom okr. Milan Biočić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ, ali je prema istom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolj. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Milija Vuksanović, Milan Biočić i Jovica Jovanović su oglašeni krivim što su od januara meseca do 6. jula 2011. godine, na teritoriji grada Beograda, neovlašćeno radi prodaje kupili i držali supstance proglašene za opojnu drogu – heroin, na taj način što je okr. Milija Vuksanović od nepoznatih lica kupovao opojnu drogu heroin i odnosio u stan, vlasništvo okr. Jovice Jovanovića, zatim okr. Milan Biočić i Jovica Jovanović prodavali beogradskim korisnicima.

detaljnije

6.05.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično maj 2014

23. maj 2014. godine
RAJKO UNČANIN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 93/10 od 24. aprila 2013. godine okr. Rajko Unčanin, Slobodan Komatina, Vladica Božić i Radislav Čobanin su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. u vezi sa članom 278, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. KZ.

Okrivljenom Rajku Unčaninu je stavljeno na teret da je kao generalni direktor poslovnog sistema „G“ iz Beograda, okr. Slobodan Komatina kao tehnički direktor „V“ iz Beograda, Vladica Božić kao predstavnik preduzeća „J“ iz Beograda i okr. Radislav Čobanin kao suvlasnik i direktor preduzeća „J“ u Beogradu, 1995. godine, po prethodnom međusobnom dogovoru postignutom nakon više odvojenih sastanaka da učestvuju u proizvodnji gorivne trake, te radi proizvodnje iste, iako su svi okrivljeni znali da za proizvodnju gorivne trake, koja u sebi sadrži zapaljivu i potencijalno eksplozivnu komponentu, poslovni sistem „G“ u celini, kao i pogon „V“ i preduzeće „J“ nisu registrovani za proizvodnju zapaljivih i eksplozivnih materija, niti su prethodno obezbedili da se preduzmu neophodne  odgovarajuće zaštitne mere, iako su to bili dužni učiniti, da nemaju tehničku dokumentaciju za „tehnološki postupak“ za proizvodnju ovako opasnih materija, da radnici koji će se angažovati za izvlačenje gorivne trake nisu osposobljeni i obučeni za bezbedni rad sa eksplozivnim materijama, niti su okr. Rajko Unčanin i Radislav Čobanin, kao direktori, naredili sprovođenje zaštite na radu i utvrdili način sprovođenja i primene mera zaštite na radu, iako su to bili dužni učiniti, pa su uz angažovanje i učešće najmanje 21 radnika, određenih iz poslovnog sistema „G“ i preduzeća „J“, koji su neosposobljeni i stručno neobučeni pristupili izvlačenju gorivne trake sa potencijalno eksplozivnim svojstvima, po instrukcijama i nadzorom okr. Vladice Božića, sipajući prekomernu količinu smeše, pri čemu je u toku izvlačenja gorivne trake, usled svega toga najpre došlo do paljenja, te želiranja mase, a zatim do prelaska u detonaciju i eksploziju na dvovaljku i preostale smeše za gorivnu traku koja je suprotno Pravilniku o zaštiti na radu ostavljena na pogonu kojom prilikom je od te snažne eksplozije poginulo 11 lica, dok je 10 lica zadobilo teške telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 28. marta 2014.godine presudu Kž1 6305/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Apelacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilan zaključak prvostepenog suda da veštaci nisu jasno pouzdano i saglasno mogli da se izjasne o uzrocima paljenja smeše na dvovaljku i eksplozije, usled nedostatka materijalnih dokaza, zbog čega su uzroci paljenja smeše i potom eksplozije ostali neutvrđeni, a samim tim nisu mogli biti nedosmisleno utvrđeni eventualni propusti okrivljenih  u vezi sa tim uzrocima. Stoga je pravilno prvostepeni sud doneo presudu kojom je okrivljene oslobodio od optužbe.


23. maj 2014. godine  
PETRA CVIJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 4401/12 od 20. decembra 2013. godine okr. Petra Cvijić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Petri Cvijić je stavljeno na teret da je 9. januara 2012. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozila javni saobraćaj da je dovela u opasnost život i telo ljudi, jer nije obratila pažnju na pešaka koji se nalazi na kolovozu, na taj način što je upravljajući putničkim vozilom, prednjom levom bočnom stranom vozila udarila u pešaka A.A. koji je prelazio kolovoz, dolazeći vozilu sa leve strane, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život, usled kojih povreda je i preminuo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 15. aprila 2014. godine doneo je rešenje Kž1 333/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer pobijana presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, dati razlozi su nejasni, zbog kojih nedostataka se za sada i činjenično stanje u prvostepenoj presudi ne može prihvatiti kao pravilno i potpuno utvrđeno, pa se osnovano žalbom Javnog tužioca predlaže ukidanje prvostepene presude.

U obrazloženju prvostepene presude sud ne daje odgovarajuće, za sada prihvatljive razloge za zaključak da nema dokaza da je okr. Petra Cvijić izvršila krivično delo za koje je optužena. Naime, pešak je odbačen čitavih 10 metara prema datim skicama lica mesta, a datim saobraćajno tehničkim veštačenjima nije odgovoreno da li je to bilo moguće u uslovima kretanja okrivljene brzinom od 50 do 57 km/č, kao u ostalom i o tome da li je ovako utvrđena brzina kretanja okrivljene bila prilagođena saobraćajnoj situaciji – noćni uslovi vožnje, dva autobuska stajališta i približavanje pešačkom prelazu. Takođe, osnovano se u žalbi Javnog tužioca ukazuje da se skice u pogledu mesta gde je došlo do prvog kontakta vozila okrivljene sa telom sada pokojnog A.A. u bitnom ne slažu u navedenim veštačenjima. U ponovljenom postupku rešenjem Apelacionog suda je naloženo prvostepenom sudu da otkloni navedene nedostatke, eventualno i sprovedenom rekonstrukcijom događaja, kako bi bio u mogućnosti da izvede pravilan zaključak o postojanju ili nepostojanju krivičnog dela koje se okrivljenoj stavlja na teret i njene krivice.



16. maj 2014. godine  
 
ŽELjKO KONČAR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 639/13 od 24. decembra 2013. godine okr. Željko Končar je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 1.409,42 grama opojne droge metamfetamina, 482,19 grama paracetamola, 98,33 grama smeše kofeina paracetamola, 13,08 grama laktoze, 823,33 grama benzokaina, 7,32 grama smeše kofeina i benzokaina i 101 komada municije.

Okrivljen Željko Končar je oglašen krivim što je 14. jula 2011. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao supstance proglašene za opojnu drogu i to: 1.409,42 grama opojne droge metamfetamina, 482,19 grama paracetamola, 98,33 grama smeše kofeina paracetamola, 13,08 grama laktoze, 823,33 grama benzokaina i  7,32 grama smeše kofeina i benzokaina u više PVC kesica i dve vagice za precizno merenje.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Željko Končar je oslobođen od optužbe da je 14. jula 2011. godine izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, nošenje, držanje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 3. aprila 2014. godine doneo je presudu Kž1 242/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Željka Končara zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.


16. maj 2014. godine
MILOŠ KOTUR I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1002/12 od 8. marta 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ  (od čega okr. Miroslav Rodić u podstrekavanju) okr. Miloš Kotur, Petar Borković i Miroslav Rodić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, dok je okr. Nikola Ašić zbog izvršenja navedenog krivičnog dela  i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,oo dinara, te je prema njemu izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 0,63 grama opojne droge marihuane. Takođe, prvostepenom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno plate na ime imovinsko – pravnog zahteva oštećenom A.A. iznos od 441.400,oo dinara, a vlasnici oštećene menjačnice iznos od 340.879,25 dinara.

Okrivljeni Miloš Kotur, Nikola Ašić i Petar Borković su oglašeni krivim što su 11. oktobra 2012. godine, u Beogradu, zajedno i po prethodnom dogovoru, upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećenih A.A. i B.B, oduzeli tuđe pokretne stvari i to ranac u kom se nalazi lični novac oštećenih i novac iz menjačnice u ukupnom iznosu od 1.623.603,02 dinara i torbu sa sportskom opremom, u nameri da ovim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, a na izvršenje kog krivičnog dela je okr. Miroslav Rodić podstrekao okr. Miloša Kotura.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 10. aprila 2014.godine presudu Kž1 4689/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


16. maj 2014. godine
S.K. 

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 565/13 od 30. januara 2014. godine okr. S.K. je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 10. KZ u vezi sa članom 30. KZ, u sticaju sa krivičnim delom lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 3 meseca. Oštećene su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni S.K. je oglašen krivim što je 13. juna 2013. godine, u prostorijama „Sigurne ženske kuće“ u Beogradu, pokušao da liši života člana svoje porodice – vanbračnu suprugu, koju je prethodno zlostavljao, zbog čega se i sklonila u „Sigurnu žensku kuću“, gde je boravila sa njihovim maloletnim sinom, tako što je preskočio ogradu, ušao u dvorište i kroz otvorena vrata ušao u prostorije u prizemlju „Sigurne ženske kuće“, naoružan kuhinjskim nožem, koji je poneo sa sobom i noseći u ruci plastificiranu metalnu cev, gde je u dnevnom boravku naišao na maloletnog oštećenog A.A, koji je išao stepenicama za njim, moleći ga da ne naudi njegovoj majci, i pokušavajući da ga spreči da se stepenicama popne na sprat, gde se nalazila oštećena B.B, koja je pobegla u kupatilo kada je čula da nailazi, pa ga je gurao dok je išao stepenicama za njim i kroz hodnik sve do kupatila, pri čemu ga je nožem posekao po šaci, nanevši mu lake telesne povrede u vidu posekotine, a zatim došao do vrata kupatila u koje se sakrila oštećena B.B, a u kome se zatekla oštećena V.V. i pokušao silom da otvori vrata, koja su ona sa druge strane gurale i sprečavale ga da uđe, pa je tom prilikom gurajući vrata uspeo da kroz poluotvorena vrata nožem ubode oštećenu V.V. nanevši joj lake telesne povrede, nakon čega je uspeo da nasilno otvori vrata, ušao u kupatilo, oštećenu B.B. izvukao za kosu na hodnik i ugrizao je za uvo, a zatim počeo da je udara pesnicama i zamahnuo rukom u kojoj je držao nož, pokušavajući da je ubode, a oštećena V.V. ga je u tome sprečila, hvatajući ga za ruku u predelu zgloba i držeći ga tako, za koje vreme ga je štićenica „Sigurne ženske kuće“ G.G. udarala plastificiranom metalnom cevi koju je doneo sa sobom i koju su mu u međuvremenu oduzeli, dok je D.D, takođe štićenica ove kuće za to vreme pokušavala da mu uzme nož, u čemu nije uspela, a Đ.Đ. je pokušavala da odvoji oštećenu B.B. od okrivljenog, pa se okrivljeni u jednom trenutku okrenuo G.G. zamahujući nožem ka njoj i govoreći „Šta hoćeš ti, hoćeš i tebe da ubijem“, nakon čega su se sve one razbežale, a okrivljeni je uspeo da oštećenu B.B. obori na pod, nagnuo se nad njom i najpre je udarao pesnicama, a zatim nožem dok je ležala na podu, zamahujući više puta u njenom pravcu, dok se ona opirala, pa je uspeo da je ubode nanevši joj teške telesne povrede, nakon čega se udaljio sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 17. aprila 2014. godine doneo je presudu Kž1 428/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni, i okr. S.K. zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 10. KZ u vezi sa članom 30. KZ, u sticaju sa krivičnim delom lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća, te je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, između ostalog, cenio njegov raniji život, da se pred sudom korektno držaio, a kao otežavajuće okolnosti na njegovoj strani cenio da je krivično delo u pitanju počinio u prostorijama „Sigurne ženske kuće“, koja upravo služi da se osobe ženskog pola sklone i zaštite od nasilnika, te da je oštećenu vanbračnu suprugu pokušao da liši života pred njihovim maloletnim sinom. Međutim, po nalaženju Apelacionog sud, prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog zbog čega je prvostepena presuda u delu odluke o kazni preinačena.


9. maj 2014. godine  
DRAŽEN POŽAR I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu K. br. 48/10 od 21. juna 2012. godine okr. Dražen Požar je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok su zbog izvršenja po jednog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ okr. Nikola Stanišić, Ivan Krstivojević i Bogdan Dragić osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci, a okr. Đura Burkija na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. Takođe, od okr. Dražena Požara je oduzet pištolj.

Okrivljeni Dražen Požar je oglašen krivim što je 14. decembra 2010. godine, u Beogradu, neovlašćeno nosio pištolj za čije nošenje nema dozvolu nadležnog organa.

Okrivljeni Nikola Stanišić, Ivan Krstivojević, Bogdan Dragić i Đura Burki su oglašeni krivim što su 14. decembra 2010. godine, u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne bitno, učestvovali u tuči u kojoj je drugom nanesena teška telesna povreda, na taj način što su prišli okr. Draženu Požaru, naneli mu više udaraca, usled kojih je okr. Dražen Požar zadobio teške telesne povrede.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Dražen Požar je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Draženu Požaru je stavljeno na teret da je 14. decembra 2010. godine, u motelu „S“ u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, u nužnoj odbrani odbijajući od sebe istovremeni protivpravni napad, lišio života više lica, na taj način što su okr. Ivan Krstivojević, Bogdan Dragić, Đura Burki i Nikola Stanišić sada pok. A.A. i B.B, pošto su bili gosti u navedenom motelu, iz istog izašli u nameri da ne plate račun, u čemu je najpre verbalno pokušao da ih spreči okr. Dražen Požar, a potom povlačeći pok. A.A. za jaknu, nakon čega je okr. Nikola Stanišić, koji se već nalazio u putničkom vozilu, čiji je motor startovao, izašao iz vozila, prišao okr. Draženu Požaru što su učinili i okr. Ivan Krstivojević, Bogdan Dragić, Đura Burki, sada pok. A.A. i B.B, te su okr. Draženu Požaru naneli više udaraca usled čega je okr. Dražen Požar zadobio teške telesne povrede, pa je okr. Dražen Požar izvadio iz pojasa pištolj i ispalio pet projektila, usled čega je lišen života A.A, dok je B.B. naneo tešku telesnu povredu usled čega je isti preminuo u kolima službe hitne pomoći, dok je okr. Nikoli Stanišiću naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, a okr. Bogdanu Dragiću laku telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Dražen Požar i njegov branilac, kao i branioci okr. Đure Burkija i Bogdana Dragića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 20. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 564/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da su u istoj izostali razlozi o odlučnim činjenicama, što je dovelo do pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu su i razlozi presude protivrečni izreci i presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, odnosno u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, koje su predmet tog dokazivanja, te su isti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivurečni, pri čemu u činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude, o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika.

 

9. maj 2014. godine
DARKO BILČAREVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Valjevu K. br. 45/13 od 25. novembra 2013. godine okr. Darko Bilčarević je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godine, dok je okr. Ivan Milosavljević zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 8 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna). Prema okr. Darku Bilčareviću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta upotrebljenog za izvršenje krivičnog dela i to kuhinjski nož.

Okrivljeni Darko Bilčarević i Ivan Milisavljević su oglašeni krivim što su 14. aprila 2013. godine, u Osečini, u stanju bitno smanjene uračunljivosti u koje su sami sebe doveli upotrebom alkohola, vršenjem nasilja prema drugom, drskim i bezobzirnim ponašanjem i zlostavljanjem drugog, značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, tako što su tokom druženja u kući okr. Ivana Milisavljevića, kome je prisustvovao veći broj ljudi, bez ikakvog povoda počeli agresivno da se ponašaju prema gostima, zbog čega su gosti krenuli da odlaze iz kuće, a zatim bez ikakvog povoda vršili nasilje prema oštećenom A.A. koji je već napustio kuću okr. Ivana, tako što mu je najpre okr. Ivan na travnjaku ispred kuće prišao i više puta udario pesnicom u glavu, a kada je oštećeni A.A. pao, seo mu je na grudi i nastavio pesnicama da ga udara po glavi, nakon čega ih je razdvojio svedok B.B, da bi potom oštećenom A.A. prišao okr. Darko i počeo da ga udara pesnicama po glavi, kada ih ponovo razdvaja svedok B.B. koji zajedno sa svedokom V.V. uspeva da ugura okr. Ivana i Darka u kuću, gde okr. Darko iz kuhinje uzima kuhinjski nož i istrčava iz kuće i trčeći prema ostalima, zajedno sa okr. Ivanom maše nožem i govori „Kako stignem tako ću“, zbog čega oštećeni A.A. i oštećena G.G, kao i ostali oštećeni počinju da beže, a kada je okr. Darko sustigao oštećenu G.G, što je video sada pok. A.A. vratio se prema sestri postavivši se između nje i okr. Darka, da bi ga okr. Darko lišio života pri ovom bezobzirnom nasilničkom ponašanju, tako što je snažno zamahnuo nožem koji je držao u ruci i oštećenog A.A. sečivom udario u slabinski predeo, nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život, nako čega je oštećeni A.A. nastavio da beži ali je posle nekoliko pređenih metara pao leđima na kolovoz, kada mu prilaze okrivljeni i počinju da ga zlostavljaju, tako što ga iz zaleta, nogama na kojima imaju obuću šutiraju po glavi i telu, pri čemu su mu naneli brojne lake telesne povrede, da bi oštećeni koji je još bio živ prišao okr. Darko, uhvatio ga za kosu i nožem hteo da mu odseče nos zbog čega je oštećena G.G. legla preko tela svog brata kako bi ga zaštitila, te je tad okr. Ivan počeo da je udara pesnicama u lice, čupa je za kosu, kojom prilikom joj je iščupao minđušu iz levog uha, nanevši oštećenoj laku telsnu povredu, uz pretnje da će ako pozove policiju završiti kao i njen brat, posle čega je oštećeni sada pok. A.A, usled zadobijenih povreda preminuo na putu do bolnice.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni Darko Bilčarević i njegov branilac, kao i branilac okr. Ivana Milisavljevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 8. aprila 2014. godine doneo je rešenje Kž1 147/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Darku Bilčareviću i Ivanu Milisavljeviću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što u itoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su nejasni, pri čemu je i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno zbog čega je ukidanje prvostepene presude bilo nužno.
 


6. maja 2014. godine
LUKA MIŠKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 178/13 od 23. decembra 2013. godine:

Takođe, od okrivljenih je oduzeto vatreno oružje i opojna droga marihuana u ukupnoj količini od 345 grama.

Okrivljeni Luka Mišković je oglašen krivim što je 6. oktobra 2012. godine pokušao, u Beogradu, da liši života oštećenog A.A, tako što mu se najpre obratio, a zatim u njega iz pištolja ispalio tri projektila, od kojih su ga dva pogodila u predelu desne butine i treći u predelu trbuha, nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je oštećeni pobegao sa lica mesta, a on se udaljio u nepoznatom pravcu.

Okrivljeni Luka Mišković i Ilija Radulović su oglašeni krivim i što su od neutvrđenog dana posle 7. septembra do 15. oktobra 2012. godine, u iznajmljenom stanu u Beogradu, po prethodnom dogovoru, neovlašćeno držali, radi prodaje, supstancu proglašenu za opojnu drogu – marihuanu u ukupnoj količini od 345 grama, a takođe neovlašćeno držali vatreno oružje čije držanje građanima nije dozvoljeno i to: dva automatska pištolja sa mecima i jedan pištolj marke „CZ M – 70“.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Ilija Radulović je oslobođen od optužbe da je u svojstvu saizvršioca izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi sa članom 30. i 33. KZ, dok je okr. Nikola Jovanović oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 3, u vezi sa stavom 1. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Iliji Raduloviću je stavljeno na teret da je 6. oktobra 2012. godine, zajedno sa okr. Lukom Miškovićem, u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog A.A, dok je okr. Nikoli Jovanoviću stavljeno na teret da je u neutvrđenom periodu do 15. oktobra 2012. godine, u Beogradu, u sastavu grupe, neovlašćeno držao opojnu drogu radi daljeg stavljanja u promet i vatreno oružje.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Luka Mišković i njegov branilac i branilac okr. Ilije Radulovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je  3. aprila 2014. godine presudu Kž1 304/04 kojom je prvostepena presuda potvrđena u delu koji se odnosi na okr. Nikolu Jovanovića, kao i u delu kojim je okr. Ilija Radulović oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ, dok je prvostepena presuda ukinuta u delu u kome je okr. Luka Mišković oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi sa članom 30. KZ, te krivičnog dela neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ u vezi sa članom 33. KZ , kao i u delu u kome je okr. Ilija Radulović oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ u vezi sa članom 33. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ. Prvostepena presuda je preinačena u delu koji se odnosi na okr. Luku Mišković zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 2. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ, te je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela isti okrivljen osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci (napomena: prvostepenom presudom mu je bila izrečena ista pojedinačna kazna za to krivično delo, ali je jedinstvenom kaznom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina).

 

6. maja 2014. godine
DRAGAN KRSTIVOJEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 385/13 od 22. jula 2013. godine:

· okr. Dragan Krstivojević je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo, u saizvršilaštvu, iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i članom 33. KZ, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci;

· okr. Aleksandar Stefanović je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo, u saizvršilaštvu, iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i članom 33. KZ, te krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci.

Takođe, prvostepenom presudom od okr. Dragana Krstivojevića je oduzet pištolj, dok je prema okr. Aleksandru Stefanoviću izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta krivičnog dela i to lične karte.

Okrivljeni Dragan Krstivojević i Aleksandar Stefanović su oglašeni krivim što su 25. marta 2013. godine, u Beogradu, kao saizvršioci, pretnjom da će neposredno napasti na život oštećenog A.A, oduzeli tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, te su protivpravno oduzeli novac u iznosu od 1.994.920,oo dinara, koji je svojina preduzeća „Knez Petrol“, tako što su, nekoliko dana pre izvršenog krivičnog dela, pratili oštećenog A.A, koji je zaposlen u tom preduzeću i čije je bilo zaduženje da nosi novac navedenog preduzeća i uplaćuje ga u filijalu banke, te kada su ustanovili u koje vreme oštećeni donosi novac u navedenu filijalu, u navedeno vreme, su došli na navedenu adresu, kojom prilikom je okr. Krstivojević neovlašćeno nosio pištolj i municiju, da bi nakon što je oštećeni A.A. parkirao motorno vozilo, a ispred navedene filijale, okr. Krstivojević prišao vozilu, podigao jaknu i iz pojasa izvadio pištolj, usled čega je oštećeni od straha podigao ruke u vis i odmakao se od vozila, nakon čega je okr. Stefanović prišao iza leđa oštećenog, ušao u navedeno motorno vozilo, seo na mesto vozača, a okr. Krstivojević je seo na mesto suvozača, zatim su se odvezli navedenim motornim vozilom u pravcu naselja Belarice, do obale Dunava, nakon čega su napustili motorno vozilo i iz istog je uzeo pomenuti novac. Takođe, okr. Aleksandar Stefanović je oglašen krivim i što je u periodu neposredno pre 25. marta 2013. godine, na teritoriji Beograda, nabavio radi upotrebe lažnu javnu iospravu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Dragan Krstivojević i njegov branilac, kao i branilac okr. Aleksandra Stefanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 10. aprila 2014.godine presudu Kž1 6950/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 


6. maja 2014. godine
GORAN TRIVAN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu K. br. 48/10 od 9. decembra 2013. godine okr. Goran Trivan i Šime Čičković su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Goran Trivan u podstrekavanju).

Optužnicom Okružnog javnog tužilaštva u Negotinu, koju je prihvatilo i izmenilo Više javno tužilaštvo u Beogradu okr. Goranu Trivanu je stavljeno na teret da je u toku 2000. godine podstrekao okr. Šima Čičkovića da kao odgovorno lice u svojstvu generalnog sekretara Omladinskog kampa „Đerdap“ iz Beograda, iskoristi svoj položaj i ovlašćenja i pribavi mu protivpravnu imovinsku korist u vidu idealnog dela stana, površine 78m2, u Beogradu, u vrednosti od 6.651.289,oo dinara, tako što ga je kao svog bliskog prijatelja i saradnika naveo da mu kupovinom obezbedi navedeni stan iako na to nije imao pravo, moleći ga u više navrata za pomoć u rešavanju svojih stambenih potreba, s obzirom na to da JP „Srbija šume“ iz Beograda, u kojem je zaposlen, samo delimično rešava njegove stambene potrebe obezbeđivanjem jednog idealnog dela navedenog stana u površini od 70m2, dok za kupovinu drugog idealnog dela istog stana površine 78m2 nema novčanih sredstava.

Optužnicom Okružnog javnog tužilaštva u Negotinu, koju je prihvatilo i izmenilo Više javno tužilaštvo u Beogradu okr. Šimu Čičkoviću je stavljeno na teret da je stvorio odluku u cilju kupovine pomenutog idealnog dela stana za stambene potrebe okr. Gorana Trivana, izdejstvuje dobijanje kredita u iznosu od 5.900.000,oo dinara sa računa Omladinskog kapma „Đerdap“ uplati na račun Korporacije „Caričin grad“ u Beogradu i kupi navedeni idealni deo stana koji je potom dao u zakup na neodređeno vreme okr. Goranu Trivanu, a potom mu je omogućio otkup tog dela stana za iznos od 248.711,02 dinara, iako okr. Goran Trivan nije u radnom odnosu kod Omladinskog kampa „Đerdap“ i uprkos činjenici da je okr. Goran Trivan već posedovao odgovarajući stan površine 32 m2 u Beogradu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 29. aprila 2014. godine doneo je rešenje Kž1 479/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer ista nema dovoljnih i jasnih razloga o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su protivrečni.

detaljnije

4.04.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2014

25. april 2014. godine
DRAGIŠA ZARIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 113/10 od 4. jula 2013. godine okr. Dragiša Zarić je zbog izvršenja krivičnog dela  ubistvo u pokušaju iz člana 47, stav 1. KZ RS u vezi sa članom 19. OKZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja.

Okrivljeni Dragiša Zarić je oglašen krivim što je 23. maja 1996. godine, u bašti kafe objekta „Č“ u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog A.A, na taj način što je u pravcu oštećenog iz pištolja ispalio hitac i oštećenog pogodio u predelu stomaka, a prilikom pokušaja da ispali još jedan hitac, došlo je do zaglavljivanja metka u pištolju zbog čega je pobegao sa lica mesta, nanevši oštećenom tešku telesnu povredu opasnu po život.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 10. marta 2014.godine presudu Kž1 4618/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


25. april 2014. godine
ZORAN GANIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 760/12 od 27. decembra 2013. godine okr. Zoran Ganić je zbog izvršenja krivičnog dela  primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je od okrivljenog oduzeto 500,oo evra.

Okrivljeni Zoran Ganić je oglašen krivim što je 3. avgusta 2012. godine, u Beogradu, kao službeno lice – lekar specijalista ortoped u Institutu za ortopedsko – hirurške bolesti „Banjica“ neposredno zahtevao novac za sebe od oštećenog A.A. da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti i to tako što je nakon pregleda sina oštećenog, 31. jula 2012. godine, rekao oštećenom da mu je potrebna operacija ligamenata levog kolena njegovog sina, da je potrebno da donese uput i da će obaviti operaciju preko reda 3. avgusta 2012. gdoine, da bi 2. avgusta 2012. godine, nakon prijema sina oštećenog u bolnicu, u telefonskom razgovoru sa oštećenim zahtevao iznos od 1.250,oo evra za operaciju, objašnjavajući da u protivnom ukoliko ne dobije novac da će otpustiti njegovog sina iz bolnice, nakon čega je oštećeni okrivljenom objasnio da ne poseduje toliki novac, kada mu je okrivljeni zatražio iznos od 800,oo evra, a u ponovljenom telefonskom razgovoru u večernjim časovima pristao na novčani iznos od 500,oo evra za obavljanje operacije, pa je oštećeni 3. avgusta 2012. godine, po dogovoru, a nakon obavljene operacije, došao u kabinet okrivljenog i predao mu iznos od 500,oo evra, koje novčanice je okrivljeni primio i stavio u prvu gornju fioku radnog stola, nakon čega je lišen slobode od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 14. aprila 2014. godine doneo je presudu Kž1 413/14 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni, i okr. Zorana Ganića zbog izvršenja krivičnog dela  primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog (njegov raniji život, porodične prilike, životnu dob, zdravstveno stanje, da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju), a u odsustvu otežavajućih okolnosti, imaju značaj naročito olakšavajućih okolnosti, te s obzirom na to da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja okrivljenom je ublažena kazna i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
 


25. april 2014. godine
VLADIMIR RISTIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 39/12 od 14. novembra 2013. godine okr. Marko Poljak je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, dok je okr. Vladimir Ristić zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo pomaganjem iz člana 113. u vezi sa članom 35. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućenu na parnicu.

Okrivljeni Marko Poljak je oglašen krivim što je 23. decembra 2011. godine, u Pančevu, lišio života oštećenog A.A, a sredstvom podobnim da telo teško povredi lako telesno povredio oštećenog B.B, a okr. Vladimir Ristić mu je pomogao u lišenju života oštećenog A.A, pri čemu je sposobnost obojice okrivljenih da shvate značaj svog dela i mogućnost da upravljaju svojim postupcima bila smanjena, ali ne u bitnoj meri, tako što su u kafani „Č“ sedeli i pili za jednim stolom, dok su za šankom sedeli i pili oštećeni, pa je u jednom trenutku okr. Vladimir Ristić bez razloga ustao od stola i fizički nasrnuo na oštećenog B.B, a okr. Poljak najpre prividno pokušao da ga smiri, a potom se iznenada okrenuo oštećenom B.B. i zamahnuo da ga udari, ali ga je promašio, na šta mu je oštećeni uzvratio udarcem, pa su nastavili da razmenjuju udarce i pali na pod, dok se za to vreme okr. Ristić tukao sa A.A, a kada se nakon kraćeg vremena tuča naizgled smirila, oštećeni A.A. je pobegao napolje, a okr. Ristić pojurio za njim, dok je za to vreme okr. Poljak izvadio nož i njime zadao jednu ubodnu ranu oštećenom B.B. u predelu levog ramena, nanevši mu laku telesnu povredu, a kada se ovaj uhvatio za sečivo koje mu je bilo zabodeno u rame, zadobio je i jednu posekotinu u predelu desne šake, nakon čega je oštećeni B.B. pobegao iz kafane, a okr. Poljak jurio za njim, ali ga nije stigao, nakon čega se priključio okr. Ristiću, koji se još tukao sa oštećenim A.A, da bi ga nakon dolaska okr. Poljaka držao i onemogućavao da se brani ili pobegne, saglašavajući se sa radnjama okr. Poljaka, koji je za to vreme oštećenome istim nožem zadao devet rana, nanevši mu smrtonosne povrede, nakon čega su obojica okrivljenih pobegla sa mesta događaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, okr. Marko Poljak i njegov branilac, kao i branilac okr. Vladimira Ristića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 17. marta 2014. godine doneo je rešenje Kž1 80/14 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  Prema okr. Vladimiru Ristiću i Marku Poljaku je produžen pritvor do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a ista se sastoji u tome što presuda nema razloge, odnosno nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koji su predmet dokazivanja, a dati razlozi u obrazloženju presude su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.
 


25. april 2014. godine
SNEŽANA VUKAJLOVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 5408/10 od 19. aprila 2012. godine zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135, stav 4. u vezi sa članom 126, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Gordana Miletić, Vera Milenković i Miloš Radović su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, te im je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Gordana Miletić, Vera Milenković i Miloš Radović su oglašeni krivim što su u periodu od 18. do 20. februara, u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu, kao lekari specijalisti ginekologije i akušerstva, nesavesno postupali pri pružanju lekarske pomoći sada pok. A.A, usled kakvog postupanja je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja pacijentkinje, da bi 21. februara 2002. godine kod iste nastupila smrt.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Snežana Vukajlović, Aleksandar Jovanović, Srboljub Milićević i Aleksandra Dimitrijević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135, stav 4. u vezi sa članom 126, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, punomoćnik oštećene i branioci okr. Gordane Miletić, Vere Milenković i Miloša Radovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 12. februara 2014. godine presudu Kž1 6243/12 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Aleksandru Dimitrijević i Snežanu Vukajlović, dok je u preostalom delu prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na ukidajući deo, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer u istoj nisu dati dovoljni i argumentovani razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni razlozi koji su dati su nejasni.

Naime, osnovano se žalbom javnog tužioca ukazuje da prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude uopšte nije dao razloge zbog čega je u konkretnom slučaju poklonio veru odbrani okr. Aleksandra Jovanovića u delu u kome okrivljeni navodi da je izvršio pregled oštećene, imajući u vidu da to ne proizlazi iz izvedenih dokaza. Takođe, nejasni su i razlozi koje prvostepeni sud daje u obrazloženju presude za oslobođenje okr. Srboljuba Milićevića, nalazeći da i pored toga što je isti dežuran lekar nije trebalo da obiđe pacijenta i da se lično upozna sa njegovim zdravstvenim stanjem i da u skladu sa viđenim preduzme adekvatne mere radi eventualnog menjanja terapije, dalje dijagnostike, te pozivanja lekara druge specijalnosti radi konsultativnog pregleda. Osim toga, osnovano se žalbom branioca okr. Miloša Radovića ukazuje da je nejasno na osnovu čega je prvostepeni sud zaključio da je ovaj okrivljeni nesavesno lečio oštećenu kada je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da je oštećenu u periodu od 15. do 20. februara 2002. godine pregledalo i lečilo više lekara, a da među njima nije bio okr. Radović, niti je bio zadužen za njeno lečenje, niti je bio dužan da je pregleda.

Prvostepenom sudu je naloženo da u ponovnom postupku postupi po primedbama Apelacionog suda i, između ostalog, utvrdi kakve su dužnosti lekara u vezi sa obilaskom i pregledom pacijenta, te kakva je dužnost i obaveza lekara i ostalog medicinskog osoblja za vreme dežurstva i u čemu se tačno sastoje njihove obaveze i kojim tačno unutrašnjim aktima Instituta je to propisano, zatim da utvrdi koji je tačno lekar u Institutu bio zadužen za oštećenu, kao i da se ispitaju sudski veštaci na više okolnosti vezano za uspostavljanje dijagnoze upale slepog creva.
 


22. april 2014. godine
MILAN MRVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 597/13 od 20. decembra 2013. godine okr. Milan Mrvić je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina.

Okrivljeni Milan Mrvić je oglašen krivim što je 18. januara 2010. godine, u Beogradu, u grupi sa NN licima, pretnjom da će neposredno napasti na život oštećenih A.A. i B.B. oduzeo na štetu banke „V“ novac u iznosu od 23.012.700,oo dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Novica Elek, Nenad Kurilo, Petar Obradović i Nenad Grčić su oslobođeni od optužbe da su izvršili jedno krivično delo razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, dok su okr. Bogdan Restović, Uroš Petrović i Miloš Marković oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ u vezi sa stavom 1. KZ, a okr. Ivan Jurak jedno krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. KZ u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Bogdanu Restoviću, Urošu Petroviću, Novici Eleku, Nenadu Kurilu, Milošu Markoviću, Petru Obradoviću i Nenadu Grčiću je stavljeno na teret da su 10. marta 2011.godine, u Beogradu, u grupi, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo ošt. V.V, G.G, D.D i Đ.Đ. oduzeli na štetu banke „U“ novac u iznosu od 83.500.000,oo dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Prvostepenom presudom okr. Bogdan Restović, Uroš Petrović, Novica Elek, Marko Restović i Petar Obradović su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo razbojništva iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, dok su okr. Miloš Marković i Aleksandar Bulajić oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Bogdanu Restoviću, Urošu Petroviću, Novici Eleku, Marku Restoviću, Milošu Markoviću, Petru Obradoviću i Aleksandru Bulajiću je stavljeno na teret da su 18. januara 2010. godine, u Beogradu, pretnjom da će neposredno napasti na život oštećenih E.E. i Ž.Ž. oduzeli na štetu banke „V“ novac u iznosu od 23.012.700,oo dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Milan Mrvić i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 27. marta 2014. godine presudu Kž1 138/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da što se tiče izvršenog krivičnog dela 18. januara 2010. godine, u Beogradu, u toku postupka nije izveden ni jedan dokaz na osnovu kojeg bi se sa izvesnošću moglo utvrditi da su okr. Bogdan Restović, Uroš Petrović, Novica Elek, Marko Restović, Miloš Marković, Petar Obradović i Aleksandar Bulajić učestvovali u izvršenju krivičnog dela razbojništva, odnosno u grupi, pretnjom da će neposredno napasti na život oštećenih radnika firme „S“ oduzeli novac na štetu banke „V“ u iznosu od 23.012.700,oo dinara, a u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Što se tiče izvršenog krivičnog dela 10. marta 2011. godine, po nalaženju Apelacionog suda, pravilno prvostepeni sud nalazi da nisu potvrđeni navodi optužbe po kojima su okr. Bogdan Restović, Uroš Petrović, Novica Elek, Nenad Kurilo, Miloš Marković, Petar Obradović i Nenad Grčić pretnjom da će neposredno napasti na život i telo oštećenih radnika firme „S“ oduzeli na štetu banke „U“ novac u iznosu od 83.500.000,oo dinara.
 


17. april 2014. godine
DRAGAN JOVANOVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 30/10 od 10. aprila 2012. godine okr. Dragan Jovanović je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. KZ  osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 10.000.000,oo dinara, dok su zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja pomaganjem (od čega okr. Dušan Divac u produženom trajanju) iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 35. KZ okr. Dušan Divac osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,oo dinara, okr. Gojko Jevremović na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine i okr. Danijela Ivanović na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 10 meseci. Takođe, od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od okr. Dragana Jovanovića iznos od 8.105.185,oo dinara, a od okr. Dušana Divca iznos od 1.074.749,60 dinara.

Okrivljeni Goran Jovanović je oglašen krivim što je u toku 1997. i 1998. godine, kao odgovorno lice – direktor preduzeća „J“ sa sedištem u Smederevu, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja – obezbeđivao dokumentaciju sa neistinitom sadržinom (otpremnica, faktura i izjava) i nevršenjem svoje službene delatnosti – neobračunavanjem i neplaćanjem poreza na promet, posebnog poreza od 3% (tzv. porez na železnicu), naknade za korišćenje puteva i naknade za PIO, uskratio sredstva državi u ukupnom iznosu od 8.105.185,10 dinara, za koliko je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je vršio prodaju goriva na teritoriji Republike Srbije, odnosno prodaja je faktički izvršena radi krajnje potrošnje na teritoriji RS, a okrivljeni je obezbeđivao i u svom poslovanju koristio fiktivnu dokumentaciju u kojoj je evidentirao prodaju ovog goriva preko nepostojećih kupaca – preduzeća iz Crne Gore, a da bi izbegao plaćanje obaveza u vidu poreza na promet, posebnog poreza od 3% (tzv. porez na železnicu), naknade za puteve i naknade za PIO, koje nije ni obračunao ni platio, a takođe je deo prodatog goriva naplaćivao gotovinski, a primljene iznose novca nije prikazivao kao uplatu kroz poslovne knjige pa nije obračunao ni uplatio porez na promet po osnovu krajnje potrošnje a devize u ukupnom iznosu od 2.987.970,oo DEM koje je zaradio nelegalnim prometom goriva je uz pomoć okr. Gojka Jevremovića vratio u legalne novčane tokove i prikazao kao legalno stečene, a takođe je devize u iznosu od 1.300.000,oo DEM koje je zaradio nelegalnim prometom uz pomoć okr. Danijele Ivanović vratio u legalne novčane tokove i prikazao kao legalno stečene.

Okrivljeni Dušan Divac je oglašen krivim što je kao odgovorno lice – vlasnik i direktor preduzeća „K“ iz Beograda, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja – obezbeđivao dokumentaciju sa neistinitom sadržinom (otpremnica, faktura i izjava) i nevršenjem svoje službene dužnosti – neobračunavanjem i neplaćanjem poreza na promet, posebnog poreza od 3% (tzv. porez za železnicu), naknade za korišćenje puteva i naknade za PIO pomogao okr. Draganu Jovanoviću da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.919.544,55 dinara, a takođe je za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.074.749,60 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Dragan Jovanović, Dušan Divac, Gojko Jevremović i njihovi branioci, kao i branilac okr. Danijele Ivanović.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 25. decembra 2013. godine presudu Kž1 166/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je Apelacioni sud krivično pravne radnje okr. Dragana Jovanovića pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo  zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,oo dinara, dok je krivično pravne radnje ostalih okrivljenih pravno kvalifikovao kao krivično delo  zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem (od čega okr. Dušan Divac u produženom trajanju) iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 35. i 61. KZ, te okr. Dušana Divca osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,oo dinara, okr. Gojka Jevremovića na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 800.000,oo dinara i okr. Danijelu Ivanović na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 


11. april 2014. godine
SAŠA BURIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 789/12 od 7. juna 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela  neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Saša Burić, Boško Savić i Nenad Novaković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina i 2 meseca, dok je okr. Dragan Jojić zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u produženom trajanju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Takođe, prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to novca, digitalne vage, knjiga i dr.

Okrivljeni Saša Burić, Boško Savić, Nenad Novaković i Dragan Jojić su oglašeni krivim što su u periodu od septembra meseca 2011. godine do 19. aprila 2012. godine, u Beogradu, kao grupa, neovlašćeno proizvodili i prodavali supstance proglašene za opojnu drogu – metamfetamin,  dok je okr. Dragan Jojić oglašen krivim i zbog toga što je u periodu od početka 2011. godine do marta 2012. godine, u više navrata u Kuli, neovlašćeno proizvodio supstancu proglašenu za opojnu drogu – metamfetamin.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Saša Smiljanić, Đorđije Spasić , Violeta Jojić i Aleksandar Manojlov su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, u pomaganju, iz člana 246. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Novaković i Dragan Jojić i njegov branilac, kao i branioci okr. Saše Burića i Boška Savića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 20. marta 2014. godine doneo je rešenje Kž1 6948/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Draganu Jojiću, Bošku Saviću, Nenadu Novakoviću i Saši Buriću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka  jer je izreka protivrečna sama sebi, odnosno razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja su nejasni i u znatnoj meri protivurečni, tako da o tim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u toku postupka i samih tih isprava ili zapisnika, zbog čega nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, a što je vodilo njenom ukidanju u celini.
 


11. april 2014. godine
RADE VASOVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 73/10 od 12. marta 2012. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ okr. Zoran Munić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, okr. Vladimir Pavlović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, dok je okr. Rade Vasović zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u produženom trajanju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Takođe, u korist budžeta Republike Srbije oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to u iznosu od 1.386.538,18 dinara i 105.168,99 dinara.

Okrivljeni Rade Vasović i Zoran Munić su oglašeni krivim što su u martu mesecu 2005. godine, u Smederevu, u saizvršilaštvu, kao službena lica i to okr. Rade Vasović kao državni službenik u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, raspoređen na radnom mestu načelnika Odeljenja za okružnu područnu jedinicu za Podunavski okrug sa sedištem u Smederevu – tržišnog inspektora i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Zoran Munić kao državni službenik u navedenom Ministarstvu, raspoređen na radnom mestu tržišnog inspektora za kontrolu prometa roba i usluga u istom Odeljenju kao i okr. Vasović i član Komisije čiji je predsednik okr. Vasović, iskorišćavanjem službenog položaja i službenog ovlašćenja, koje se sastojalo u preduzimanju radnji koje su formalno bile u granicama njihovog ovlašćenja, ali su protivpravne u materijalnom smislu, jer su suprotne interesima i zadacima službe – prodajom oduzete robe u postupku neposredne pogodbe, a da prethodno nisu ni pokušali prodaju preko ovlašćenog skladištara, što je regulisano Pravilnom o postupanju sa oduzetom robom, i mimo kriterijuma za utvrđivanje cene koji su predviđeni istim Pravilnikom, zanemarili interese i ciljeve službe i zamenili ih interesima drugog lica i na taj način – prodajom po povlašćenoj ceni pribavili protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „L“ iz Beograda u iznosu od 1.386.538,18 dinara.

Okrivljeni Rade Vasović i Vladimir Pavlović su oglašeni krivim što su u maju mesecu 2006. godine, i Smederevu i Selevcu, u saizvršilaštvu, kao službena lica i to okr. Rade Vasović kao državni službenik u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, raspoređen na radnom mestu načelnika Odeljenja za okružnu područnu jedinicu za Podunavski okrug sa sedištem u Smederevu – tržišnog inspektora i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Vladimir Pavlović, državni službenik u navedenom Ministarstvu, raspoređen na radnom mestu tržišnog inspektora za kontrolu prometa robe i usluga u istom Odeljenju kao i okr. Vasović i član Komisije čiji je predsednik okr. Vasović, iskorišćavanjem službenog položaja i službenog ovlašćenja, koje se sastojalo u preduzimanju radnji koje su formalno bile u granicama njihovog ovlašćenja, ali su protivpravne u materijalnom smislu, jer su suprotne interesima i zadacima službe – prodajom oduzete robe, samo formalno preko ovlašćenog skladištara, a faktički u postupku neposredne pogodbe i mimo kriterijuma za utvrđivanje cene, koji su predviđeni Pravilnom o izmenama i dopunama Pravilnika o postupanju sa oduzetom robom, zanemarili interese i ciljeve službe i zamenili ih interesima drugog lica i na taj način – prodajom po povlašćenoj ceni pribavili protivpravnu imovinsku korist SZTR „Z“ iz Selevcau iznosu od  105.168,99 dinara.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Miomir Krstić i Aleksandar Pavlović su oslobođeni od optužbe da izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359, stav 4. z vezi sa stavom 3. i 1. KZ, podstrekavanjem.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, branioci okrivljenih i vlasnik privrednog društva „L“.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 20. novembra 2013. godine doneo je rešenje Kž1 6759/12 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka  jer presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, izreka je nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, a takođe su izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su navedeni su potpuni nejasni i u znatnoj meri protivrečni.
 


4. april 2014. godine
MILIVOJE BOJOVIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1956/10 od 31. januara 2012. godine okr. Milivoje Bojović je odlobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nepreduzimanje mera zaštite vojne jedinice iz člana 212, stav 5. u vezi sa stavom 1. i 1. OKZ u vezi sa članom 226, stav 1. OKZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milivoju Bojoviću je stavljeno na teret da je kao vojni starešina – komandant jedinice u Beogradu, za vreme ratnog stanja proglašenog 24. marta 1999. godine propustio da preduzme očigledno potrebne mere za čuvanje života i tela ljudi koji su mu povereni, tako što preko potčinjenih starešina nije kontrolisao izvršenje svog naređenja od 10. maja 1999. godine kojim je zabranio zadržavanje ljudstva u borbenim i neborbenim motornim vozilima za vreme znaka „vazdušna opasnost“ i naredio njihovo smeštanje u zaklone i skloništa na bezbednom udaljenju od borbenih sredstava, niti je posle obilaska protivpožarnog odeljenja preuzeo mere da se njegovi pripadnici iz kamiona pored kasarne gde su boravili, premeste na bezbedno mesto, usled čega je 20. maja 1999. godine, prilikom napada NATO snaga, toplodno i parčadno dejstvo jednog projektila izazvalo smrt sedmorice vojnika smeštenih na kamionima.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 28. oktobra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2759/12 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i povrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nije dokazano da je okr. Milivoje Bojović izvršio krivično delo nepreduzimanje mera zaštite vojne jedinice.


 

4. april 2014. godine
DAVOR PEŠIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 834/13 od 4. decembra 2013. godine okr. Davor Pešić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). Takođe, od okrivljenog je oduzeto 20.027,79 grama opojne droge marihuane i 177,11 grama opojne droge amfetaminsulfat, kao i elektronska vagica.

Okrivljeni Davor Pešić je oglašen krivim što je 2. februara 2012. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao i prenosio supstance koje su proglašene za opojne droge i to opojnu drogu marihuanu u ukupnoj količini od 20.027,79 grama i 177,11 grama opojne droge amfetaminsulfata.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 10. marta 2014. godine doneo je presudu Kž1 99/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

4. april 2014. godine
SINIŠA VUČINIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 2255/11 od 25. marta 2013. godine okr. Siniša Vučinić, Ratko Zečević, Saša Matić i Dejan Đikić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 1. u vezi sa članom 278, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 22. KZ RS. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Siniši Vičiniću, Ratku Zečeviću, Saši Matiću i Dejanu Đikiću je stavljeno na teret da su 31. marta 2001. godine, u krugu rezidencijalnog objekta „Mir“ u Beogradu, opšte opasnom radnjom – upotrebom vatrenog oružja na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost za život i telo ljudi, usled čega je nastupilo teško telesno povređivanje drugih lica, na taj način što su neovlašćeno nosili vatreno oružje i municiju čije nabavljanje, držanje i nošenje građanima uopšte nije dozvoljeno, kojom prilikom su ispalili više projektila iz vatrenog oružja u pravcu zadnjeg ulaza rezidencije predsednika SRJ – objekta „Mir“ prema Ulici Konavljanska bb, usled kog vatrenog dejstva je oštećeni policijski službenik A.A. zadobio teške telesne povrede, dok je oštećeni fotoreporter B.B. zadobio lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 3. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 4039/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu ukazuje na to da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i datim razlozima, a dati razlozi o odlučnim činjenicama su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.


 

4. april 2014. godine
BOJAN ZARUBICA I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 217/11 od 7. februara 2013. godine:

• okr. Bojan Zarubica je zbog izvršenja tri krivična dela silovanje iz člana 178. KZ, te trinaest krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ (od čega jedno u pokušaju) i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Takođe, okrivljeni je obavezan da oštećenoj A.A. po osnovu imovinsko . pravnog zahteva isplati iznos od 6.600,oo dinara, a oštećena B.B. je upućena na parnicu radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva.

• okr. Strahinja Živanović je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina;

• okr. Nemanja Krivokapić je zbog izvršenja pet krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina;

• okr. Marko Kostić je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci;

• okr. Stefan Marinković je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci. Takođe, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 0,15 grama opojne droge kanabis.

• okr. Igor Bocić je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ, te produženog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci;

• okr. Vladica Cvetković je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo pomaganjem iz člana 206, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine;

• okr. Marko Zarubica je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Prvostepenom presudom okr. Bojan Zarubica, Marko Zarubica, Nemanja Krivokapić i Vladica Cvetković su obavezani da oštećenom JP „PTT saobraćaja Srbija“ na osnovu imovinsko – pravnog zahteva solidarno isplate iznos od 311. 743,55 dinara. Bojan Zarubica i Igor Bocić su obavezani da oštećenom V.V. po osnovu imovinsko – pravnog zahteva solidarno isplate iznos od 431.243,oo dinara, a oštećenom privrednom društvu „P“ solidarno isplate iznos od 1.117.893,oo dinara. Oštećeni G.G. i D.D. su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stevan Krivokapić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Vladica Cvetković i njegov branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 20. decembra 2013. godine presudu Kž1 5231/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i to tako što je:

• okr. Strahinju Živanović zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina;

• okr. Nemanju Krivokapića zbog izvršenja pet krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina;

• okr. Marka Kostića je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci;

• okr. Igora Bocića je zbog izvršenja dva krivična dela razbojništva iz člana 206, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca, dok je u delu u kome je navedeni okrivljen oglašen krivim zbog jednog produženog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje i

• okr. Marka Zarubicu je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci.  

U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 


 

4. april 2014. godine
JOVAN ČEKOVIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 617/10 od 28. januara 2013. godine okr. Jovan Čeković je oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Jovanu Čekoviću je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 16. avgusta 1999. godine do 6. novembra 2002. godine, kao odgovorno lice – generalni direktor preduzeća „Jugoimport SDPR“ Beograd, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, pribavio grčkom državljaninu A.A, vlasniku firme „K“ imovinsku korist u iznosu od 3.899.713,2 USD, što predstavlja 59,33 navodni osnivački udeo firme „K“ do koga se došlo tako što je okrivljeni bez odluke Upravnog odbora oštećenog preduzeća „Jugoimport SDPR“ i bez saglasnosti Savezne vlade kroz zaključen ugovor, a potom četiri aneksa ovog ugovora, promenio vlasničku strukturu sa 80,50% za „Jugoimport SDPR“ i 19,50% za „K“, na 40,77% za „Jugoimport SDPR“ a 59,33% za „K“, nakon toga neutvrđenog dana krajem 2001. godine kao odgovorno lice – generalni direktor preduzeća u nameri da prikrije navedene nezakonitosti svu dokumentaciju i hartiju od vrednosti vezano za poslovanje preduzeća „K“ predao A.A.

Takođe, optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Jovanu Čekoviću je stavljeno na teret i da je u vremenskom periodu od 30. septembra pa do 11. oktobra 2002. godine, kao odgovorno lice – generalni direktor preduzeća „Jugoimport SDPR“, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, bez pravnog osnova, izdao nalog B.B. da sa računa koje koristi predstavništvo „Jugoimport SDPR“ u Libiji prenese na račun firme „J“ iz Monrovije – Liberija ukupan iznos od 400.000,oo USD iako „Jugoimport SDPR“ nije imao nikakav poslovni odnos niti ugovorni ili dužničko – poverilački sa firmom „J“, na koji način je toj firmi, čiji je vlasnik A.A, pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 400.000,oo USD.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 1901/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i povrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nije dokazano da je okr. Jovan Čeković izvršio dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja.


 

4. april 2014. godine
R.G.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 81/13 od 13. decembra 2013. godine okr. R.G. je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana. Takođe, od okrivljenog je oduzeta opojna droga ukupne neto mase 1.311,13 grama, kao i obrani listovi i cvetovi u količini od 14,30 grama sirove mase, odnosno nakon sušenja 3,70 grama neto suve mase opojne droge marihuane.

Okrivljeni R. G. je oglašen krivim što je 4. septembra 2013. godine, u Pančevu, neovlašćeno proizvodio i rade prodaje držao na više mesta u pomoćnoj prostoriji i garaži svoje kuće ukupno 1.311,13 grama opojne droge marihuane, dok je na stepeništu međusprata u kući gajio jednu stabljiku ove opojne droge, sa koje su od strane policije obrani listovi i cvetovi u količini od 14,30 grama sirove mase, odnosno nakon sušenja 3,70 grama neto suve mase opojne droge marihuane, namenjene prodaji.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. marta 2014. godine doneo je presudu Kž1 77/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i povrdio prvostepenu presudu.


 

4. april 2014. godine
DANILO RAKOČEVIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 473/12 od 19. juna 2012. godine okr. Danilu Rakočeviću je zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 20, stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci s tim što je istovremeno utvrđeno da se navedena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 3. marta 2014. godine doneo je presudu Kž1 6865/12 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danila Rakočevića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20, stav 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Optužnicom okr. Danilu Rakočeviću je stavljeno na teret da je 8. aprila 2009. godine, oko 16,15 sati, na stadionu FK „Partizan“, za vreme održavanja sportske priredbe povećanog rizika, a pre početka fudbalske utakmice između FK „Partizan“ i FK „Crvena Zvezda“, koja se održavala u 16,30 časova, neovlašćeno ušao na sportski teren na taj način što je preskočio ogradu na južnoj tribini stadiona i pridružio se grupi navijača FK „Partizan“ nakon čega je krenuo ka severnoj tribini radi fizičkog obračuna sa navijačima FK „Crvena Zvezda“, noseći u ruci staklenu flašu, da bi ubrzo bio primećen od strane policijskih službenika koji su ga lišili slobode.

Po nalaženju Apelacionog suda nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, odnosno da je radnje koje mu se stavljaju na teret preduzeo u vreme koje u smislu Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama predstavlja vreme održavanja sportske priredbe. Naime, da bi postojalo krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret potrebno je da je isto izvršeno u vreme održavanja sportske priredbe. Kako iz službene beleške Višeg suda proizlazi da je navedena fudbalska utakmica odigrana 8. aprila 2009. godine, sa početkom u 17,30 časova, a ne u 16,30 časova, kako je to navedeno u dispozitivu optužnog akta, pri čemu tokom postupka sudu nije dostavljen ni jedan dokaz da je sporna fudbalska utakmica bila sportska priredba povećanog rizika, to se, po nalaženju Apelacionog suda, imajući u vidu da se okrivljenom stavlja na teret da je na atletsku stazu ušao u 16,15 časova, dakle 75 minuta pre početka fudbalske utakmice, ne može smatrati da je okrivljeni inkriminisane radnje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret izvršio u vreme održavanja sportke priredbe u smislu Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, dakle u intervalu od 1 časa pre početka sportske priredbe, odnosno u intervalu od 1 časa nakon njenog završetka.


 

4. april 2014. godine
UROŠ MIŠIĆ


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 2301/13 od 11. aprila 2013. godine okr. Uroš Mišić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnim predlogom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Urošu Mišiću je stavljeno na teret da je 21. februara 2013. godine, u prostorijama kluba „P“ u Beogradu, vršenjem nasilja prema drugima i izazivanjem tuče u kojoj je A.A. naneta laka telesna povreda, teže remetio javni red i mir, na taj način što je prišao oštećenom koji je stajao sa svojim društvom u separeu i pitao ga „u čemu je problem“, a kada mu je isti odgovorio da ne razume srpski jezik, okrivljeni ga je desnom rukom udario u predelu leve strane lica, nakon čega je pritrčalo više NN lica koja su se nalazila u društvu okr. Uroša Mišića i nastavila da udaraju oštećene A.A. i B.B, koji je bio u društvu oštećenog i kojom prilikom su A.A. nanete povrede koje se skupa kvalifikuju kao laka telesna povreda.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA
 

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 3520/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Javnog tužioca prvostepena presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i navodi da ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama – da li je okrivljeni svojim postupkom izazvao tuču, što predstavlja bitno obeležje krivičnog dela, za koje je tužen, već prvostepeni sud samo analizira da li su svedoci videli da je okrivljeni učestvovao u tuči, pa kako o činjenicama koje su predmet dokazivanja nisu dati jasni razlozi, nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost prvostepene presude. Takođe, osnovano se žalbom prvostepena presuda pobija i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i navodi da prvostepeni sud nije dao ocenu odbrane okrivljenih i da je izostala valjana ocena izvedenih dokaza, kako pojedinačno, tako i u vezi sa ostalim dokazima.


 

detaljnije

8.03.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2014

28. mart 2014. godine
DUŠAN STANIMIROVIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1016/12 od 24. jula 2013. godine okr. Dušan Stanimirović je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 5 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), dok je okr. Alen Kovačević zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 35. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Takođe, sud je izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to kuhinjskog noža, a oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dušan Stanimirović je oglašen krivim što je 22. septembra 2012. godine, u Beogradu, oštećenom A.A. naneo teške telesne povrede opasne po život, u čemu mu je pomogao okr. Alen Kovačević, tako što su se okrivljeni najpre fizički sukobili sa oštećenim, nakon tuče sa oštećenim u kojoj je oštećeni zadobio lake telesne povrede okrivljeni su napustili lice mesta da bi se nedugo zatim u nameri da nastave fizički obračun sa oštećenim vratili do oštećenog koji je videvši okrivljene pokušao da pobegne, sustigli ga i nakon što je oštećeni pao ležeći na tlu na leđima okr. Dušan Stanimirović je kuhiljskim nožem koji je nosio sa sobom ubo oštećenog najpre u spoljašnju stranu leve podlaktice nanoseći mu lake telesne povrede, a odmah potom nožem ubo oštećenog u stomak nanoseći mu tešku telesnu povredu opasnu po život pri čemu mu je pomogao okr. Alen Kovačević tako što dok je oštećeni ležao na tlu a neposredno pre neko što je okr. Stanimirović nožem ubo oštećenog, okr. Kovačević u cilju savladavanja otpora šutirao oštećenog, da bi nakon intervencije kolega oštećenog pobegli sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Alena Kovačevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 18. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 6972/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

28. mart 2014. godine
NEDELjKO PRELIĆ I DR.


PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 8039/10 od 24. aprila 2013. godine okr. Nedeljko Prelić je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti i produženog krivičnog dela  falsifikovanje isprave u sticaju sa krivičnim delom navođenje na overavanje neistinitog sadržaja osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 9 meseci, dok je okr. Miroljub Đorđević zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja će se sprovesti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje. Takođe, prema okr. Nedeljku Preliću je izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u građevinarstvu u trajanju od 3 godine. Prvostepenom presudom okrivljeni su obavezani i da solidarno naknade nastalu štetu i to na ime zajedničkog klozeta u iznosu od 106.039,75 dinara, oštećenom Z.R. iznos od 10.500,oo dinara, oštećenoj S.P. iznos od 43.200,oo dinara, oštećenoj N.Č. iznos od 21.530,oo dinara, oštećenoj M.G. iznos od 950.899,95 dinara, oštećenoj V.M. iznos od 2.167.804,90 dinara, oštećenom R. L. iznos od 1.625.174,46 dinara i oštećenoj D.P. iznos od 18.130,oo dinara, dok su oštećeni u preostalom delu imovinsko – pravnog zahetva upućeni na parnicu radi ostvarivanja istog.

Okrivljeni Nedeljko Prelić i Miroljub Đorđević su oglašeni krivim što su u periodu od 25. januara do 12. oktobra 2008. godine, na gradilištu stambeno – poslovnog objekta u Dubljanskoj ulici broj 35 u Beogradu, kao lica odgovorna za rukovođenje i izvođenje gradnje i građevinskih radova pri izvođenju tih radova nisu postupali po propisima i opšte priznatim tehničkim pravilima i time izazvali opasnost za imovinu većeg obima, usled čega je nastupila imovinska šteta u iznosu od 4.943.278,75 dinara.

Takođe, okr. Nedeljko Prelić je oglašen krivim i što je tokom 2008. godine, u Beogradu, napravio lažnu javnu ispravu – izveštaj Instituta za saobraćajnice i geotehniku i Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu o izvršenoj tehničkoj kontroli Glavnog projekta obezbeđenja temeljne jame i susednih objekata za izgradnju stambeno – poslovnog objekta u Dubljanskoj ulici broj 35 u Beogradu i glavni projekat obezbeđenja temeljne jame od 2008. godine, te što je tokom 2008. godine, u Beogradu, napravio lažnu javnu ispravu – izveštaj o izvršenoj tehničkoj kontroli Glavnog projekta obezbeđenja iskopa temeljne jame za stambeno – poslovni objekat u Gajevoj ulici 9-11 u Beogradu, sa glavnim projektom obezbeđenja temeljne jame, a potom tako sačinjenu lažnu dokumentaciju upotrebio 10. marta 2008. godine i predao je Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, te time doveo u zabludu radnike navedenog Sekretarijata da mu overe i izdaju potvrdu o prijemu tehničke dokumentacije – glavnog projekta.

Prvostepenom presudom, takođe, okr. Nedeljlko Prelić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 249, stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji RS.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, okr. Miroljub Đorđević i njegov branilac, kao i branilac okr. Nedeljka Prelića, oštećene i punomoćnik oštećenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 27. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 6941/13 kojom je usvojio žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu u osuđujućem delu samo u pogledu odluke o kazni na koju je osuđen okr. Nedeljko Prelić i navedenog okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, te krivičnog dela  falsifikovanje isprave i krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok su u preostalom nepreinačenom osuđujućem delu, kao i u delu koji se odnosi na imovinsko – pravni zahtev oštećenih žalbe odbijene kao neosnovane. Takođe, prvostepena presuda je ukinuta u oslobađajućem delu koji se odnosi na okr. Nedeljka Prelića i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Nedeljka Prelića, žalbom javnog tužioca se osnovano ukazuje da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj utvrđenim otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog, naročito tome da je okrivljeni preduzeo inkriminisane radnje radi sticanja većeg profita bez obzira na jačinu ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra, odnosno većem oštećenju susednih objekata od kojih su pojedini ostali neupotrebljivi, kao i broj lica koja su ostala bez doma, zbog čega je prvostepena presuda u tom delu preinačena.

Takođe, u ukidajućem delu, po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je propustio suštinski da razmotri da li je krivično delo iz člana 149, stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji RS dekriminalizovano donošenjem donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji ili je nastavilo da egzistira u Krivičnom zakoniku pod drugačijim nazivom.


 

17. mart 2014. godine
IVAN RMUŠ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 23819/10 od 22. jula 2013. godine okr. Ivan Rmuš je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 5 godina. Predstavnik oštećene porodice je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 7. septembra 2008. godine, u Beogradu, kao učesnik saobraćaja na putevima ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život oštećenog M. S, u stanju uračunljivosti, na taj način što je upravljao putničkim vozilom iz pravca Beograda u pravcu Pančeva, pa je u toku vožnje otpočeo radnju preticanja kolone vozila preko uzdužne neisprekidane linije prešavši u levu kolovoznu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, koja traka nije bila slobodna na dovoljnom rastojanju, ne vodeći računa o razlici između brzine kretanja svog vozila za vreme preticanja i brzine kretanja vozila drugog učesnika u saobraćaju koje je preticao, te je prednjom levom stranom svog vozila udario u bicikl kojim je upravljao oštećeni koji se kretao iz suprotnog smera, pa je usled zadobijenih telesnih povreda oštećeni preminuo na licu mesta, nakon čega se okrivljeni udaljio sa mesta događaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 5385/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i povrdio prvostepenu presudu.
 


 

17. mart 2014. godine
SRETEN JOCIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 4131/12 od 19. jula 2013. godine okr. Sreten Jocić je zbog izvršenja krivičnog dela nedovoljeno držanje oružja i ekplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja.

Okrivljeni Sreten Jocić je oglašen krivim što je 27. januara 2008. godine, u Beogradu, neovlašćeno – bez odobrenja nadležnog organa, u vozilu u kome se nalazio, nosio vatreno oružje i to pištolj.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 18. februara 2014. godine presudu Kž1 5452/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja odbio optužbu da je okr. Sreten Jocić izvršio krivično delo nedovoljeno držanje oružja i ekplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ
 


 

17. mart 2014. godine
VLADIMIR JORGA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 110/12 od 5. decembra 2013. godine okr. Vladimir Jorga je zbog ivršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Vladimir Jorga je oglašen krivim što je 22. juna 2002. godine, u Pančevu, lišio života oštećenog A.A. i pritom sa umišljajem doveo u opasnost život još nekog lica tako što je u bašti kafića „A“, u kojoj se u tom trenutku nalazio veliki broj ljudi koji su se šetali ulicom neposredno pored bašte kafića i sedeli po baštama svuda okolo, prišao oštećenom dok je sedeo za stolom sa svedokom B.B. komentarišući jedan s drugim da su videli okrivljenog, ali ne obraćajući se njemu lično, nakon čega je okrivljeni u stanju kada je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne u bitnoj meri, usled osobina njegove ličnosti, te usled spremnosti da ponašanje oštećenog i svedoka B.B. tumači problematičnijim nego što jeste, zbog konflikta koji je sa njima imao godinu i po dana ranije i u kom je zadobio telesne povrede, bez povoda u ponašanju oštećenog, iz pištolja ispalio u njega tri hica, pa je oštećenom, koji je ustao sa barske stolice u pokušaju da ga uhvati za ruku i da se odbrani, naneo najpre prostrelnu ranu podlaktice, koji hitac je nastavljajući kretanje pogodio mal. oštećenog V.V. koga je majka u tom trenutku gurala u kolicima, prolazeći pored njih, nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu ustrelne rane desne slepoočnice, sa posledičnom oduzetošću leve polovine tela i gubitkom vida na desnom oku, jedan hitac je završio u saksiji u bašti, a kada se oštećeni okrenuo udesno u pokušaju da pobegne, naneo mu je smrtonosnu povredu od koje je oštećeni na licu mesa izdahnuo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, okrivljeni i njegovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 13. februara 2014. godine presudu Kž1 43/14 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


 

17. mart 2014. godine
ZVONKO MATEOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 486/11 od 3. jula 2012. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznude iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ okr. Zvonko Mateović i Darko Branković su osuđeni na kane zatvora u trajanju od po 4 godine, dok je okr. Ivica Fajferić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Zvonko Mateović i Darko Branković su oglašeni krivim što su od novembra 2008. godine do juna 2010. godine, a od avgusta 2009. godine do juna 2010. godine okr. Branković, Mateović i Ivica Fajferić, u nameri da okr. Mateović i Branković pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, a okr. Fajferić da pribavi okr. Mateoviću i Brankoviću protivpravnu imovinsku korist, zajedno ozbiljnom pretnjom prinudili oštećenog A.A. da nešto učini na štetu svoje imovine, na koji način su u navedenom periodu okr. Mateović i Branković pozajmili novac oštećenom u iznosu od oko 47.500,oo evra, a uzeli od oštećenog novac i automobile ukupne vrednosti od 122.400,oo evra i 650.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Zvonko Mateović, Darko Branković i Ivica Fajferić, kao i njihovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 22. januara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 3853/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka presude nerazumljiva. U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da se iz prvostepene presude ne vidi da li je u iznos od 122.400,oo evra za koji se okrivljeni terete, uračunat iznos od 47.500,oo evra koji je oštećeni pozajmio, pri čemu je nejasno da li je oštećeni navedeni novčani iznos od 47.500,oo evra pozajmio samo od okr. Zvonka Mateovića ili i od okr. Darka Brankovića. Takođe, nejasno je da li je u iznos od 122.400,oo evra, uračunata vrednost dva automobila koja je oštećeni predao okr. Mateoviću i Brankoviću, kao i da li je oštećeni za svoje vozilo koje je predao licu pod nadimkom „SV“ da ga proda za iznos od 7.000,oo evra, dobijeni novac dao okr. Mateoviću i Brankoviću, što je od značaja za visinu protivpravne imovinske koristi za koju se okrivljeni terete. Pored toga, osnovano se izjavljenima žalbama ukazuje da je izreka prvostepene presude nejasna, jer se okrivljeni oglašavaju krivim za period koji im nije stavljen na teret optužnim aktom Javnog tužioca.
 


 

12. mart 2014. godine
ŽELjKO GOLE

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 151/12 od 27. septembra 2013. godine okr. Željko Gole je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja njihovih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Željko Gole je oglašen krivim što je 9. juna 2009. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim vozilom, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, i time ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola u krvi od 1,50 promila, usled čega nije bio sposoban za bezbednu vožnju, te krećući se brzinom od 77,7 km/č nije držao potrebno odstojanje između vozila, usled čega je, krećući se levom saobraćajnom trakom desne kolovozne trake Pančevačkog mosta iz pravca Zrenjaninskog puta, sustigao i čeonim delom svog vozila udario u zadnji deo bicikla sa motorom kojim je upravljao oštećeni A.A i koji se kretao u istom pravcu, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede usled kojih je nastupila smrt oštećenog 12. juna 2009. godine, dok je oštećeni putnik na biciklu B.B. zadobio lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradi, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 27. februara 2014. godine doneo je presudu Kž1 6837/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Željka Golea zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, te je tako od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se pred sudom držao korektno, da se radi o relativno mladom čoveku, te da je iskazao iskreno kajanje zbog posledice koje su nastupile, kao i njegov raniji život, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nije našao. Međutim, utvrđenim olakšavajućim okolnostima prvostepeni sud je dao preveliki značaj, u odnosu na težinu krivičnog dela, što se osnovano ukazuje žalbom javnog tužioca, pa je s toga Apelacioni sud, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je delo izvršeno i stepen krivice okrivljenog, istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, nalazeći da je kazna u navedenom trajanju nužna za postizanje svrhe izricanja krivične sankcije.
 


 

12. mart 2014. godine
DAMJAN PEROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1091/11 od 10. jula 2013. godine okr. Damjan Perović je zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Damjan Perović je oglašen krivim šo je u noći između 27/28. juna 2011. godine, u Beogradu, lako telesno povredio oštećenu A.A, na taj način što je došao u stan oštećene, te je nakon više vremena provedenog sa njom, došlo do verbalnog sukoba između njih, nakon čega je oštećena nasrnula na njega mašući rukama, pri čemu je okrivljeni udario dva puta otvorenom šakom u predelu glave i lica, usled čega je oštećena zadobila lake telesne povrede, da bi nakon toga okrivljeni otišao iz njenog stana.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 11. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 6378/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da su razlozi koji su navedeni o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a da takođe postoji i znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i samih tih isprava, a što se osnovano isiče žalbom javnog tužioca, iz kojih razloga se za sada ni činjenično stanje u pobijanoj presudi ne može prihvatiti kao potpuno i pravilno utvrđeno, te je ukidanje prvostepene presude nužno.
 


 

12. mart 2014. godine
DALIBOR TOPIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 354/13 od 2. oktobra 2013. godine okr. Dalibor Topić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosi zabrane upravljanja motornim vozilom „F“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dalibor Topić je oglašen krivim što je 7. jula 2011. godine, u blizini naselja Žagubica, u stanju smanjene uračunljivosti, kao učesnik u javnom saobraćaju upravljajući traktorom sa prikolicom, pod uticajem alkohola u krvi od 0,88 promila, usled čega mu je vozačka sposobnost bila kompromitovana, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio bezbednost javnog saobraćaja i doveo u opasnost život i telo ljudi, tako što brzinu kretanja vozila nije prilagodio osobinama stanja puta, stanju vozila i tereta, pri čemu je upravljao traktorom sa neispravnim kočionim uređajem na prikolicu i zbog čega se traktor nije mogao bezbedno zaustaviti, već sa svakim pređenim metrom kretao sve brže, tako da je posle pređenih 580 metara u slobodnom hodu pri brzini od najmanje 33,8 km/č usled velike brzine traktora i prikolice po neravnom putu i na nizbrdici došlo do iskakanja rude prikolice iz ležišta trna poteznice, a zatim i do otkačivanja prikolice u kojoj su umesto dozvoljenog prevoza maksmimalno 5 lica prevozio 24 lica različitog uzrasta, da bi zatim neposredno posle otkačivanja prikolice od traktora došlo do njegovog prevrtanja za 180 stepeni u pravcu kretanja, kojom prilikom je 16 lica zadobilo teške i lake telesne povrede, dok je maloletni oštećeni A.A, zadobio smrtonosnu telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 27. februara 2014. godine doneo je rešenje Kž1 6540/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da u obrazloženju presude nisu navedeni dovoljno jasni i argumentovani razlozi u pogledu odlučnih činjenica. Naime, prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri dao jasne i argumentovane razloge u pogledu pitanja alkoholisanosti kao uzročne veze sa ugrožavanjem javnog saobraćaja, odnosno uzročne veze između dejstva alkohola na okrivljenog i nastupanja zabranjene posledice. Imajući u vidu učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog posupka, dovodi se u pitanje pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
 


 

7. mart 2014. godine
MIRKO VADUVESKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru K. br. 318/12 od 6. juna 2012. godine okr. Mirko Vaduvesković, Marko Mirović, Mario Radovanović, Ivan Lazarević i Stefan Kojić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ. Oštećeni vlasnik autobusa je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru okrivljenima Mirku Vaduveskoviću, Marku Miroviću, Mariu Radovanoviću, Ivanu Lazareviću i Stefanu Kojiću je stavljeno na teret da su 23. aprila 2007. godine, u Zaječaru, na prostoru školskog dvorišta osnovne škole i u blizini objekta škole gde se održavalo republičko takmičenje učesnika srednjih škola u malom fudbalu, po prehodnom dogovoru kao pripadnici navijačke grupe koja sebe naziva „Otrovi“ sa drugim NN licima, drskim i bezobzirnim ponašanjem izazivanjem tuče i vršenjem nasilja prema oštećenim profesorima i učenicima gimnazije iz Niša značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir na taj način što su u trenutku kada je ekipa gimnazije iz Niša završila takmičenje, te se profesori, igrači i navijači iz Niša uputili ka autobusu kojim su doputovali u Zaječar, fizički napali oštećene gađajući njih i autobus kamenicama i praznim staklenim bocama, udarajući ih rukama i nogama, pri čemu ih je okr. Vaduvesković udarao i gumenom palicom nalik na pendrek, a okr. Lazarević drvenom motkom, te je u tuči oštećen profesor A.A. iz Niša zadobio lake telesne povrede dok je na autobusu pričinjena materijalna šteta u ukupnom iznosu od 142.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Zaječaru.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 30. januara 2014. godine doneo je presudu Kž1 4593/12 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okrivljene oglasio krivim zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ, te je okr. Mirku Vauveskoviću utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom proveravanja u trajanju od 2 godine, dok je okr. Marku Miroviću, Mariu Radovanoviću, Ivanu Lazareviću i Stefanu Kojiću izrekao uslovnu osudu kojom im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od po 1 godine. Takođe, prema okr. Mirku Vaduveskoviću je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – jedne gumene palice i okrivljeni su obavezani da solidarno oštećenom vlasniku autobusa nadoknade štetu u iznosu od 142.000,oo dinara, dok je za preostali iznos zahtevane naknade štete oštećeni upućen na parnicu.

Nakon održanog pretresa, Apelacioni sud je na osnovu svih izvedenih dokaza nesporno utvrdio da su okrivljeni, u saizvršilaštvu, izvršili krivično delo nasilničko ponašanje s obzirom na to da su svi okrivljeni izazivanjem tuče i vršenjem nasilja prema oštećenim profesorima i učenicima značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, pri čemu je u tuči i oštećen profesor A.A. zadobio lake telesne povrede, kao i da je na autobusu pričinjena materijalna šteta u ukupnom iznosu od 142.000,oo dinara.
 


 

detaljnije

8.02.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2014

19. februar 2014. godine
LjUBIŠA KOLICIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Negotinu K. br. 4/13 od 16. oktobra 2013. godine okr. Ljubiša Kolicić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u prekoračenju granica nužne odbrane iz člana 113. KZ u vezi sa članom 19, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog noža. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahtevaupućena na parnicu.

Okrivljeni Ljubiša Kolicić je oglašen krivim što je 12. septembra 2011. godine, u Negotinu, odbijajući od sebe istovremeni protivpravan napad oštećenog sada pok. A.A. koji ga je odmah nakon rasprave u kojoj mu je potraživao na ime duga iznos od 1.000,oo dinara, na betonskom platou pored trotoara, udario otvorenom šakom u predelu vrata sa zadnje strane i gurnuo, zbog čega je pao, a pošto se podigao, oštećeni ga je vukao za kosu, kada je istom kazao „Nemoj A, nemoj“, kada ga je oštećeni uhvatio za jaknu, a zatim nogom oborio na tlo, a zatim dok je ležao na tlu, držeći ruke – stegnute pesnice ispred svog lica, isti zadao mu po rukama udarce pesnicama i jedanput šutnuo nogom, kojim udarcima slabog intenziteta mu je oštećeni naneo lake telesne povrede, a odmah po zadobijenim udarcima, prekoračenjem granica nužne odbrane, sa psihološkim sadržajem straha visokog intenziteta, tj. stanju prepasti, pritom u stanju alkoholne opijenosti sa oko 1,58% alkohola u krvi i stanju omamljenosti usled upotrebe lekova, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio života oštećenog A.A.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Negotinu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je . februara 2014.godine presudu Kž1 6962/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


18. februar 2014. godine
DEJAN BARBULOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Zaječaru K. br. 73/12 od 18. marta 2013. godine okr. Dejan Barbulović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113, stav 1. u vezi sa članom 19, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, te je od okrivljenog oduzet nož skakavac. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravmog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Dejan Barbulović je oglašen krivim što je 30. jula 2012. godine, u Boru, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled prepasti, lišio života sada pok. A.A. u prekoračenju nužne odbrane odbijajući istovremeni protivpravni napad od strane sada pokojnog, na taj način što je dok ga je sada pok. A.A. držao jednom rukom u predelu vilice, a okrivljeni se nalazio na kolenima dok mu je sada pokojni bio iza leđa, iz džepa pantalona izvukao nož i više puta ga uboo u predelu glave i stomaka i naneo mu povrede usled kojih je nastupila smrt kod A.A.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Zaječaru i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 23. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 4249/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i to tako što je okr. Dejana Barbulovića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113, stav 1. u vezi sa članom 19. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, osnovano se žalbom branioca okrivljenog ističe da prvostepeni sud uopšte nije imao u vidu činjenicu da je okrivljeni postupao u stanju bitno smanjenje uračunljivosti usled prepasti, te je Apelacioni sud cenio i napred navedenu okolnost kao olakšavajuću na strani okrivljenog, uz uvažavanje svih otežavajućih i olakšavajućih okolnosti koje je utvrdio prvostepeni sud, te je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, imajući pri tome u vidu i stepen povrede zaštićene društvene vrednosti kao i stepen krivice okrivljenog, našavši da će se ovom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.
 


12. februar 2014. godine
RADE RADISAVLjEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 1474/10 od 17. jula 2013. godine zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u skupini koja izvrši nasilje iz člana 230, stav 1. KZ RS okr. Rade Radisavljević, Bojan Hrvatin i Miloš Radisavljević su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca s tim što su okr. Radetu Radisavljeviću i Bojanu Hrvatinu uzete kao utvrđene i ranije izrečene sankcije pravnosnažnim presudama, te je okr. Rade Radisavljević osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, dok je okr. Bojan Hrvatin osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Rade Radisavljević, Bojan Hrvatin i Miloš Radisavljević su oglašeni krivim što su 17/18 mart 2004. godine, u Beogradu, ispred Bajrakli džanije zajedno sa neutvrđenim brojem nepoznatih lica, učesvovali u skupini koja je zajedničkim delovanjem teško telesno povredila dva pripadnika MUP – a koji su stajali u kordonu na taj način što su se nalazili u grupi demonstranata koja se okupila ispred džamije da bi protestvovali protiv nasilja „šiptara“ nad Srbima na Kosovu, pa su okrivljeni zajedno sa okr. Nemanjom Stojanovićem, prema kome je postupak razdvojen iz grupe demonstranata gađali kamenicama kordon policije, usled čega su pripadnici MUP – a koji su se nalazili u kordonu u odbrani ispalili gumene metke, nakon čega je ubrzo pod priiskom demostranata i bačenih kamenica kordon probijen usled čega su policajci zadobili telesne povrede, od čega su dva lica zadobila teške telesne povrede, a dvadeset lica lake telesne povrede.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Čubrović, Nikola Marinković, Goran Mitić, Borisav Mitrašević, Stefan Radević i Vladan Broćić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ulestvovanje u skupini koja izvrši nasilje iz člana 230, stav 1. KZ RS.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu okr. Stefanu Čubroviću, Nikoli Marinkoviću, Goranu Mitiću, Borisavu Mitraševiću, Stefanu Radeviću i Vladanu Broćiću je stavljeno na teret da su 17/18 marta 2004. godine, u Beogradu, ispred Bajrakli džamije zajedno sa neutvrđenim brojem nepoznatih lica, učestvovali u skupini koja je zajedničkim delovanjem oštetila imovinu u većem obimu – izvršila paljevinu džamije pričinivši štetu u iznosu od oko 23.650.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Radeta Radisavljević, Bojana Hrvatina i Miloša Radisavljevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 30. januara 2014. godine presudu Kž1 6769/13 kojom je odbio kao neosnovane žalbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izjavljene u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Borisava Mitraševića, Stefana Radevića, Gorana Mitića i Nikolu Marinkovića, kao i žalbe branilaca okr. Radeta Radisavljevića, Miloša Radisavljevića i Bojana Hrvatina, te je prvostepena presuda u delu koji se odnosi na navedena lica potvrđena u potpunosti. Prvosptena presuda je ukinuta u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stefana Čubrovića i Vladana Broćića i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u ukidajućem delu, prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da u tom delu u prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost prvostepene presude u navedenom delu, pa je presuda u tom delu morala biti ukinuta, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
 


07. februar 2014. godine
JONEL MENDREU

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 516/12 od 11. marta 2013. godine okr. Jonel Mendreu je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmica u pokušaju iz člana 134, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30, stav 1. i članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 5 meseci (u navedenu kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni Jonel Mendreu je oglašen krivim što je 18. marta 2010. godine, u autobusu u Beogradu, zajedno sa licem čiji identitet nije utvrđen pretnjom i obmanom pokušao da odvede maloletnu oštećenu A.A. u nameri da je prinudi da nešto učini i trpi, tako što je prišao maloletnoj oštećenoj koja je sedela u označenom autobusu, predstavio joj se kao policijski službenik i tražio joj radi utvrđivanja identiteta ličnu kartu, kada mu je ona rekla da je dete i da od dokumenata poseduje jedino pasoš koji se ne nalazi kod nje, rekao joj da će zajedno sa njim izaći na autobuskom stajalištu gde će je preuzeti njegov kolega koji će izvršiti proveru njenog identiteta, a potom je odvesti kući, ali krivično delo koje je započeo nije dovršio, jer je maloletna oštećena počela da plače, pa su putnici u autobusu negodovali zbog postupanja okrivljenog i tražili od njega da im pokaže službenu legitimaciju, te im je on rekao da je u tom trenutku ne poseduje, pa je svedok B.B, putnica u autobusu prilikom napuštanja autobusa zahtevala od vozača V.V. da pozove policiju i što je vozač najpre odbio, uočivši lice na stajalištu koje se spremalo da uđe u autobus, koje se nakon zahteva svedoka B.B. udaljilo od prednjih vrata autobusa, te je vozač pokrenuo autobus koji je najpre zaustavio, kada je prednjim vratima autobusa prišlo lice koje je bilo na stajalištu, zahtevalo da ga pusti da uđe u autobus na kome su vrata bila zatvorena, te je vozač to odbio, nakon čega mu se maloletna oštećena obratila, tražeći od njega da ne dozvoli da je okrivljeni izvede iz autobusa, dok je lice čije su radnje prethodno opisane, zahtevalo da vozač otvori vrata na autobusu, pusti okrivljneog da izađe iz autobusa, da bi mu ovo lice pokazalo kako se „maltretira i legitimiše“, nakon čega je vozač mobilnim telefonom pozvao policijske službenike da intervenišu, da bi okrivljeni zahtevao od vozača da otvori vrata i pusti ga da izađe, pa je potom okrivljeni otišao do zadnjih vrata, nasilno ih otvorio, iako je vozač pokušao da ga zadrži i uspeo da se udalji.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilav u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 19. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2552/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Jonela Mendreua zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmica u pokušaju iz člana 134, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30, stav 1. i članom 33. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci (u navedenu kaznu mu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom). U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano je izjavljenom žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazano drugostepenom sudu da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, jer je prenaglašen značaj dat olakšavajućim okolnostima, dok nije dovoljan značaj dat ranijoj osuđivanosti okrivljenog. Pored toga, Apelacioni sud je kao otežavajuću okolnost cenio okolnosti izvršenja krivičnog dela, odnosno činjenicu da je okrivljeni radnju krivičnog dela preduzeo u autobusu javnog gradskog prevoza u prisustvu većeg broja putnika, pri čemu se nije ni obazirao na intervenciju prisutnih putnika u autobusu, već je nastavio sa pokušajem da maloletnu svedokinju izvede iz autobusa, a krivično delo nije dovršio isključivo iz razloga vezanih za postupanje putnika autobusa, koji su okrivljenog onemogućili da završi započeto delo.
 


07. februar 2014. godine
LjUBIŠA KOSTIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Šapcu K. br. 47/13 od 22. oktobra 2013. godine okr. Ljubiša Kostić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti.

Okrivljeni Ljubiša Kostić je oglašen krivim što je u noći 29. marta 2013. godine, u kući u Šapcu, u stanju lako smanjene uračunljivosti, lišio života života oštećenu A.A, na taj način što je došao u kuću, nakon kraćeg razgovora zatražio od B.B. da mu donese pivo, a potom bez ikakvog povoda udario nožem oštećenu A.A. u predelu leđa, nanevši joj tešku telesnu povredu opasnu po život, usled čega je došlo do smrti oštećene.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 28. januara 2014. godine presudu Kž1 6491/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.
 


07. februar 2014. godine
DEJAN KARALIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 16/10 od 10. decembra 2012. godine okr. Dejan Karalić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 4. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Okrivljeni Dejan Karalić je oglašen krivim što je 23. avgusta 1999. godine lišio života A.A, zajedno sa još dva nepoznata lica, u kući oštećene u Valjevu, na taj način što su okrivljeni i druga dva lica u nameri da za sebe pribave protivpravnu imovinsku korist upotrebom sile prema pok. A.A. zajedno oduzeli više tuđih pokretnih stvari i to: okruglu limenu kutiju sa svim zlatnim nakitom koji se u njoj nalazio u količini od 3 kg, sav novac koji su pronašli u iznosu od 5.000,oo DEM i 5.000,oo dinara, tako što su okrivljeni i još jedno od dva nepoznata lica, uz dozvolu oštećene koja je tog dana bila sama u kući ušli u kuću, dok je drugo nepoznato lice čuvalo stražu ispred kuće, da bi nakon posluženja rakijom i kolačima koje im je pok. A.A. pružila, prema njoj primenili silu na taj način što su je udarali pesnicama po telu i glavi, šakama stezali oko vrata, kanapom joj vezali ruke i noge a potom konopac obmotali oko vrata pok. Nade, preko usta zalepili selotejp traku i to na podu kotlarnice koja se nalazi u prizemlju kuće, pa je tom prilikom usled stezanja vrata oštećene došlo do smrti ugušenjem, nakon čega su tražeći novac i zlatan nakit izvršili pretres ormana i ostalog pokućstva i po pronalaženju navedenih predmeta i novca iste oduzeli i napustili kuću.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 26. decembra 2013. godine doneo je rešenje Kž1 3153/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Dejanu Karaliću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda u prvostepenoj presudi je sadržana bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što u istoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su nejasni, pri čemu je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zbog čega je ukidanje prvostepene presude bilo nužno.
 


07. februar 2014. godine
RADE RADIVOJEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 987/10 od 15. mara 2011. godine okr. Rade Radojević je zbog izvršenja krivičnog dela iznude iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, te izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 214, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. i 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Milomir Marković zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 214, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. i 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećeni je radi ostvarenja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Rade Radojević je oglašen krivim što je u periodu od marta meseca do 23. oktobra 2008. godine, u Beogradu, silom i pretnjom prinudio A.A, da mu na štetu svoje imovine da novac u iznosu od 46.800,oo evra, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je oštećeni preko okr. Milomira Markovića upoznao okr. Radojevića, od koga je novembra meseca 2007. godine pozajmio 18.000,oo evra uz mesečnu kamatu od 10% koju je plaćao do marta meseca 2008. godine, kada je zakasnio nekoliko sati, pa mu je okr. Radojević rekao da zbog kašnjenja sa plaćanjem kamate duguje duplu glavnicu, odnosno 36.000,oo evra sa kamatom od 10% mesečno, a kada je maja meseca 2008. godine ponovo zakasnio okr. Radojević mu je rekao da je penal za to 12.000,oo evra, te da spremi sve pare za glavnicu i kamatu u iznosu od 75.000,oo evra, posle čega je oštećeni u više navrata davao novac okr. Radojeviću isplativši ukupno 54.000,oo evra, pa kako je ostao bez novca, okr. Radojević mu je pretio telefonom i lično, te septembra meseca 2008. godine okr. Radojević mu je naredio da uđe u džip u kome su bila i dva muška NN lica, odvezao ga u Višnjicu, gde oštećeni ima stan, u toku vožnje ga udarao pištoljem, stavljao pištolj na glavu i grudi, tražeći da mu prepiše stan u Višnjici kao protivvrednost za iznos od 20.000,oo evra, u stanu u Višnjici ga naterao da potpiše priznanicu, a prilikom primopredaje novca, septembra meseca 2008. godine, i prilikom potpisivanja priznanice, kada je okr. Radojević preio oštećenom, sa njim je u društvu bio i okr. Milomir Marković.

Okrivljeni Rade Radojević i Milomir Marković su oglašeni krivim što su u periodu od avgusta meseca 2007. godine do juna 2008. godine, u Beogradu, silom i pretnjom pokušali da prinude B.B. da na štetu svoje imovine da okr. Radetu Radojeviću novac u iznosu od 10.000,oo evra, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je oštećeni 1998. godine pozajmio od V.V. 900,oo evra, uz dogovor da mu dug vrati posle prodaje kuće  u Crnoj Gori, koju je dobio od G.G, na ime zaloge za dug od 7.200,oo DEM, pa ga je 2006. godine V.V. upoznao sa okr. Radojevićem predstavljajući ga kao kupca koji je zainteresovan za kupovinu kuće u Crnoj Gori, i tom prilikom su se usmeno dogovorili da vrednost kuće bude 12.000,oo evra, a da ostatak vrednosti bude odbijeno na ime duga V.V. prema okr. Radojeviću, međutim maja meseca 2007. godine, supruga G.G. je vratila dug pa je oštećeni B.B. raskinuo ugovor vezan za kuću u Crnoj Gori, posle čega je pozvao V.V. da bi mu vratio dug, međutim, on mu je rekao da sa tim nema veze i da je dug preneo na Radojevića, posle čega je avgusta meseca 2007. godine okr. Radojević pozvao B.B. i našli su se, uz prisustvo okr. Markovića, i tom prilikom mu je okr. Radojević rekao da mu duguje novac, govoreći da se radi o 30.000,oo evra, a okr. Marković je govorio da se, u stvari radi o 35.000,oo evra, tom prilikom ga je okr. Radojević vređao, dva puta udario šamar, tražeći da potpiše da duguje novac, zatim je potpisao izjavu da prihvata dug V.V. i da treba okr. Radojeviću da do 1. maja 2008. godine da novac u iznosu od 10.000,oo evra, a za to vreme mu je okr. Marković govorio da mora da potpiše da ne bi bio ubijen, okr. Radojević mu je rekao da mora da proda očevu kuću na Trešnji, a mesec dana posle ovog događaja, pozvao ga je okr. Radojević i našli su se, uz prisustvo okr. Markovića, i tražili su da vide kuću na Trešnji, to su oni i učinili, i rekli mu da kuća ne vredi 20.000,oo evra, posle toga je okr. Radojević saznao gde oštećeni radi, došao na radno mesti i rekao mu da je istekao rok za vraćanje duga, slao mu je poruke, ali mu se on više nije javljao, posle čega je u štampi video da su okr. Radojević i Marković lišeni slobode, pa je sve prijavio policiji.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Milomir Marković je oslobođen od optužbe da je u periodu od marta meseca do 23. oktobra 2008. godine, u Beogradu, zajedno sa okr. Radetom Radojevićem, kao saizvršilac, izvršio krivično delo iznude iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 1. oktobra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2085/12 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


 

detaljnije

14.01.2014.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2014

31. januar 2014. godine
PAJO KNEŽEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 11308/10 od 23. maja 2013. godine okr. Pajo Knežević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom nekadašnjeg Četvrtog opštinskog javnog tužioca u Beogradu okr. Paji Kneževiću je stavljeno na teret da je u periodu od 12. septembra do 26. oktobra 2006. godine, u KBC Zemun, kao lekar pri pružanju medicinske pomoći očigledno nesavesno postupao, pa je time nastupilo opšte pogoršanje zdravstvenog stanja i smrt oštećene A.A, na taj način što je oštećena primljena u KBC Zemun 12. septembra 200. godine radi operacije žučne kesice, a koja joj je laparaskopski uklonjena 14. septembra 2006. godine, a koju operaciju je izvršio okrivljenu uz asistenciju još dva doktora, nakon čega je kod oštećene došlo do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja te razvoja sepse, a koja se manifestovala i time što je kod oštećene petog postooperativnog dana postojao iscedak žuči na drenu, te okrivljeni nije na vreme izvršio reviziju kojom bi sanirao oštećenja nastala laparaskopskom operacijom odnosno oštećenje zida glavnog žučnog kanala izlivanja žuči u trbušnu duplju koje izlivanje je izazvalo sepsu i zapaljenje trbušnice, pa je tek osmog postoperativnog dana došlo do revizije, a koja je izvršena sa zakašnjenjem, te nij emogla sprečiti dalji razvoj opšte krvne zaraze, odnosno sepse koja je zahvatila sve vitalne organe i od koje je oštećena preminula 26. oktobra 2006. godine usled meningitisa izazvanog septičkim šok sindromom.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 3994/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je svestranom analizom svih izvedenih dokaza kako posebno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti pravilno našao da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te je istog pravilno oslobodio od optužbe.
 


31. januar 2014. godine
MANE MILjUŠ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1112/11 od 3. decembra 2012. godine:

• okr. Mane Miljuš je zbog izvršenja sedam krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ, od čega jedno u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, te krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci. Takođe, okrivljeni je obavezan da oštećenoj banci isplati imovinsko – pravni zahtev u iznosu od 16.772,97 dinara, te su od njega oduzeta dva pištolja sa pripadajućom municijom;

• okr. Stefan Blagojević je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ, od čega jedno u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci;

• okr. Bojan Jovičić je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i

• okr. Aleksandar Šarac je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Takođe, od okr. Maneta Miljuša, Stefana Blagojevića i Bojane Jovičić oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 1.716.905,19 dinara i 810.000,oo dinara, a od okr. Maneta Miljuša oduzeta je i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 4.990.487,03 dinara, 16.960,oo evra, 100 AUD, 20 CHD, 500 SEK, 3.570 CHF, 160 GBP, 2.533 USD, 3.914.070,oo dinara, 21.315,oo evra, 5.090 CHF, 1.386.000,oo dinara i 1.201.174,55 dinara.

Okrivljeni Mane Miljuš, Stefan Blagojević i Bojan Jovičić su oglašeni krivim što su: 18. avgusta 2011. godine, zatim 28. oktobra 2010. godine i 2. avgusta 2010. godine u poštama u Beogradu, kao grupa, pretnjom da će napasti na život i telo radnika pošte, oduzeli novac u iznosu od 948.180,oo dinara, zatim u iznosu od u iznosu od 1.716.905,19 dinara i u iznosu od 810.000,oo dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist.

Okrivljeni Mane Miljuš je ogšane krivim i što je 27. maja 2011. godine i 25. marta 2011. godine, u banci u Beogradu, pretnjom da će napasti na život i telo radnika banke oduzeo novac u iznosu od 5.007.260,oo dinara, odnosnu u iznosu od 3.914.00,oo dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist. Takođe, ovaj okrivljeni je oglašen krivim i što je 27. januara 2011. godine i 27. oktobra 2009. godine, u pošti u Beogradu, pretnjom da će napasti na život i telo radnika pošte, oduzeo novac u iznosu od 1.386.000,oo dinara, zatim u iznosu od u iznosu od 1.201.174,55 dinara, u nameri da ovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Okrivljeni Mane Miljuš i Aleksandar Šarac su oglašeni krivim i što su neutvrđenog dana u avgustu 2011. godine, u Beogradu, neovlašćeno držali radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu – kokain i to 204,3 grama i elektronsku vagicu za precizno merenje.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Blagojević je oslobođem od optužbe da je 2. maja i 25. marta 2011. godine, sa okr. Manetom Miljušom, izvršio dva krivična dela razbojništva iz člana 206. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 6. novembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 2819/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kaznama, i okrivljene osudio na sledeće kazne zatvora:

• okr. Maneta Miljuša zbog izvršenja sedam krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. KZ, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina;   

• okr. Stefana Blagojevića je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina;

• okr. Bojana Jovičića je zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci.

U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 


31. januar 2014. godine
SAŠA BLAGOJEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Požarevcu K. br. 37/12 od 26. septembra 2013. godine okr. Saša Blagojević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Oštećene su radi ostvarivanja imovinsko – pravnih zahteva upućene na parnicu.

Okrivljeni Saša Blagojević je oglašen krivim što je 11. marta 2012. godine, u SO Petrovac, u kući lišio života sada pok. A.A, tako što je nakon rasprave sa istom preko telefona u kasnim večernjim satima, došao u kuću, noseći sa sobom pištolj, te probudivši istu, koja se nalazila u krevetu u dnevnoj sobi ponovo započeo svađu sa njom, zbog prethodno narušenih porodičnih odnosa, kako međusobnih tako i članova njene porodice, nakon kraće rasprave ispalio dva projektila u predelu leve strane lica, nanevši joj teške telesne povrede koje su uzrokovale njenu trenutnu smrt. Takođe, okrivljeni je oglašen krivim i što je u periodu od 11. do 20. marta 2012. godine, na teritoriji opštine Petrovac, Kučevo, Majdanpek i Donji Milanovac, nakon izvršenog krivičnog dela, neovlašćeno nosio, nalazeći se u bekstvu, sa sobom pištolj.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 16. decembra 2013. godine presudu Kž1 6285/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okr. Saše Blagojevića i potvrdio prvostepenu presudu.
 


24. januar 2014. godine
ANDRIJA MARINKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 314/12 od 21. marta 2013. godine okr. Andrija Marinković je zbog izvršenja krivičnog del asilovanje iz člana 178, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 24. oktobra 2013. godine presudu Kž1 3758/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


24. januar 2014. godine
BRANISLAV PERANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Šapcu K. br. 129/12 od 21. juna 2013. godine okr. Branislav Peranović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Branislav Peranović je oglašen krivim što je 6. avgusta 2012. godine, u Jadranskoj Lešnici, u pomoćnoj zgradi koja se nalazi u sklopu porodičnog domaćinstva, na svirep način lišio života oštećenog A.A, štićenika Pravoslavnog centra za bolesti zavisnosti Srpske pravoslavne crkve Eparhije šabačke „Sretenje“, na taj način što je u toku verbalnog sukoba sa oštećenim do kog je došlo jer je oštećeni hteo da napusti Centar, pozvao svoje saradnike B.B. i V.V. da sada pok. oštećenog odvedu u pomoćnu kuću, te je nakon što su saradnici izašli iz pomoćnog objekta, nastavio da ubeđuje sada pok. oštećenog da ostane u Centru, preteći da će ga pretući, nakon čega je naredio oštećenom da klekne na klupu i telo ispruži preko stola, što je ovaj i uradio, a potom je drvenim štapom zadao brojne udarce oštećenom u predelu trupa, udova i glave, pri čemu je tokom sukoba u dva navrata svoje saradnike slao sa oštećenim do kupatila na spratu kako bi se oštećeni oprao, a zatim je nakon prvog povratka oštećenog u prostoriju nastavio da mu zadaje udarce navedenim štapom u predelu tela, kao i pesnicama u predelu vrata, nanoseći mu na opisani način teške fizičke bolove i patnje i opsežne povrede, a koje povrede su u vreme nanošenja u svom skupnom dejstvu predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, usled kojih povreda je došlo do smrti oštećenog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Šapcu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. decembra 2013. godine presudu Kž1 5135/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove lične i porodične prilikem da je isti veoma cenjen kod svojih ranijih štićenika, kao i u sredini u kojoj je delovao, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, te činjenicu da je delo izvršeno prema štićeniku Centra jer je pokojni oštećeni kao štićenik Centra bio u posebnom odnosu sa okrivljenim koji je podrazumevao poverenje oštećenog u okrivljenog i njegovo postupanje, kao i odsustvo bilo kakvog doprinosa pokojnog oštećenog u izvršenju dela, da je oštećeni izjavio svoju želju da napusti Centar i tom svojom radnjom je prouzrokovao ponašanje okrivljenog, a što je dovelo do smrtnog ishoda, pa je dajući uttvrđenim okolnostima pravilan značaj, okrivljenog zbog izvršenog krivičnog dela teško ubistvo pravilno osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
 


20. januar 2014. godine
MILOŠ STANOJČIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 112/12 od 4. jula 2012. godine okr. Miloš Stanojčić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je okr. Aleksandri Tacović zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđenja kazna zatvora u trajanju od 2 meseca i istovremeno je određeno da se utvrđenja kazna zatvora neće izvršiti ukoliko u roku proveravanja od 1 godine ne izvrši novo krivično delo. Takođe, od okr. Miloša Stanojčića je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 50,oo evra i 1.000,oo dinara, te je izrečena mera bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona, dok je okr. Aleksandri Tacović izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to PVC paketića u kome se nalazilo 0,96 grama opojne droge kokain.

Okrivljeni Miloš Stanojčić je oglašen krivim što je 16. januara 2012. godine okr. Aleksandri Tacović neovlašćeno prodao opojnu drogu kokain.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 18. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 600/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni u odnosu na okr. Miloša Stanojčića, i navedenog okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 


13. januar 2014. godine
KARAĐORĐE SUBOTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 3556/13 od 11. jula 2013. godine, između ostalog, zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214, stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. i 33. KZ okr. S.T. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je okr. Karađorđe Subotić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Okrivljeni S.T. i Karađorđe Subotić su oglašeni krivim što su 28. januara 2013. godine, u Beogradu zajedno sa još jednim NN licem, primenom sile i ozbiljnih pretnji prema oštećenima A.A. i B.B, pokušali da oštećenog prinude da im na štetu svoje imovine preda novac u iznosu od 5.000,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 24. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 6463/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 


 

13. januar 2014. godine
DANIJEL MILOJKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1129/12 od 25. jula 2013. godine okr. Danijel Milojković je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 6. u vezi sa članom 30. KZ, u sticaju sa krivičnim delom napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela neovlašćena proivodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina.

Okrivljen Danijel Milojković je oglašen krivim što je 19. jula 2012. godine, u Beogradu, pokušao da liši života službeno lice pri vršenju službene dužnosti, tako što je prilikom lišavanja slobode okrivljenog isti pružio aktivan otpor i tom prilikom napao oštećenog policajca A.A, pa je tako okrivljeni kada mu je oštećeni izdao naredbu „Stoj, policija, ruke u vis, lezi na zemlju“, te prišao okrivljenom radi lišenja slobode, okrivljeni koristi trenutak te hvata službeni pištolj oštećenog, a drugom rukom ga hvata za levu ruku te počinje da ga ujeda na više mesta po ruci, nakon čega se bore oko pištolja, ali tada prističe u pomoć oštećenom policijski službenik B.B. te i on hvata predmetni pištolj i uspeva da isti otme iz ruku okrivljenog i baca ga na zemlju, a nakon toga okrivljeni koristi tu okolnost i izvlači službeni pištolj oštećenog B.B, te ga repetira uz pretnju „Pustite me, pobiću i vas i sebe“, a nakon toga oštećeni B.B. hvata predmetni pištolj za cev, dok rukohvat i okidač pištolja drži okrivljeni, a oštećeni u nameri da oduzme pištolj od okrivljenog skače na njega te obojica padaju na zemlju i svo vreme oštećeni pokušava fizičkom snagom da digne cev pištolja iznad svoje glave govoreći okrivljenom da je ubacio metak u cev, našta se okrivljeni ne obazire i iz sve snage pokušava da spusti pištolj sa namerom da cev pištolja uperi ka glavi i telu oštećenog B.B, pa u jednom trenutku okrivljeni ispaljuje jedan hitac iz pištolja u pravcu oštećenog i istog pogađa u levu ruku i nanosi mu tešku telesnu povredu, nakon čega na lice mesta pristiže i treći policijski službenik koji zajedno sa oštećenim A.A. uspeva da oduzme pištolj od okrivljenog, a nakon toga ga savlađuju i vezuju sredstvima za vezivanje.

Okrivljeni Danijel Milojković je oglašen krivim i što je 19. jula 2012. godine, u Beogradu, neovlašćeno proizvodio opojnu drogu marihuanu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 16. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 6110/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni i meri bezbednosti, i to tako što je okr. Danijela Milojkovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 6. u vezi sa članom 30. KZ, u sticaju sa krivičnim delom napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela neovlašćena proivodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci, te mu izrekao meru bezbednosti oduzimanja opojne droge i to 5 zrelih biljaka „cannabisa”.
 


 

13. januar 2014. godine
DOBRIVOJE JANKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 36/12 od 15. aprila 2013. godine:

•    okr. Dobrivoje Janković je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela razbojništva iz člana 206, stav 2. u vezi sa stavom 1. i 33. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. z vezi sa stavom 2. i 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja vatrenog oružja – pištolja;

•    okr. Milan Nikolić je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja psihotropne supstance amfetamina;

•    okr. Aleksandar Nikić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ, u sticaju sa krivičnim delom omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca;

•    okr. Nemanja Tulimirović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja će se izvršiti na taj način što za vreme izrečene kazne ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko - pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dobrivoje Janković i Milan Nikolić su oglašeni krivim što su 26. decembra 2011. godine zajedno i po prethodnom dogovoru, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za okr. Dobrivoja Jankovića, upotrebom sile od oštećenog A.A, koga poznaju od ranije, oduzeli automatski pištolj, na taj način što je okr. Milan Nikolić koji je to veče bio u društvu sa okr. Aleksandrom Nikićem, u dogovoru sa okr. Dobrivojem, da oštećenog, sa kojim se pre toga našao u gradu, najpre odvede na usamljeno mesto radi uživanja opojne droge, gde bi zatim njih dvojica zajedno oduzeli navedeni pištolj, pa su se tako na predlog okr. Nikolića, okr. Nikolić i oštećeni odvezli na parking prostor, pri čemu je okr. Nikolić bio u stalnom kontaktu sa okr. Jankovićem, obaveštavajući ga mobilnim telefonom gde se nalaze, zbog čega se okr. Janković odvezao do mesta gde se nalazilo vozilo oštećenog, a zatim izašao iz vozila i prišao oštećenom započevši verbalnu prepirku sa njim, nakon čega ga je uhvatio rukom za rever odeće dok je u drugoj ruci držao pištolj koji je oneovlašćeno nabavio i držao i sa kojim je u predelu glave tri puta udario oštećenog da bi u trenutku zadavanja trećeg udarca kada je pištolj bio naslonjen na telo oštećenog, u delu vrata – leđa, došlo do opaljenja pištolja i ispaljivanja jednog projektila koji je oštećenog pogodio i naneo mu tešku telesnu povredu opasnu po život, da bi potom okr. Janković oštećenog izvukao iz vozila i videvši da je oštećeni teško povređen, uneo ga na zadnje sedište vozila oštećenog, pri čemu je sam seo za volan tog vozila kojim je oštećenog odvezao i ostavio u blizini kuće, prethodno oduzevši iz vozila oštećenog pištolj, nakon čega je zajedno sa okr. Nikolićem pobegao sa lica mesta.

Okrivljeni Nemanja Tulimirović je oglašen krivim što je 26. decembra 2011. godine neovlašćeno nosio pištolj, a koji je pre toga neutvrđenog dana neovlašćeno nabavio i držao.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Nikić je oslobođen od optužbe da je, u saizvršilaštvu, izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 5. u vezi sa članom 30. i 33. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Valjevu okr. Aleksandru Nikiću je stavljeno na teret da je 26. decembra 2011. godine, u Valjevu, zajedno sa okr. Dobrivojem Jankovićem i Milanom Nikolićem, zajedno i po prethodnom dogovoru sa oštećenom A.A, koga poznaju od ranije, najpre odvedu na usamljeno mesto radi uživanja opojne droge, a zatim da ga liše života iz koristoljublja i od njega oduzmu automatski pištolj.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilav u Valjevu, okr. Dobrivoje Janković i njegov branilac, kao i branioci okr. Nemanje Tulimirovića, Milana Nikića i Aleksandra Nikića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. decembra 2013. godine presudu Kž1 4507/13 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. Prema okr. Dobrivoju Jankoviću pritvor je produžen do dalje odluke suda.
 


 

13. januar 2014. godine
MLADEN OBRADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 7561/12 od 6. septembra 2013. godine okr. Mladen Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i prema njemu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to kućišta računara, flajera, postera, CD – ova, USB – a, fascikli, rokovnika i šablona.

Okrivljeni Mladen Obradović je oglašen krivim što je u periodu od 13. do 20. septembra 2009. godine, kao sekretar Udruženja građana „Otečenstveni pokret – Obraz“, širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju zasnovanu na ličnom svojstvu – seksualnoj orijentaciji i nasilje protiv lica, pripadnika Organizacije za lezbejska ljudska prava „Labris“, Udruženja „Gay straight aliansa“, odnosno pripadnika „LGBT“ populacije (lezbejke, gejeve, biseksualce i transrodne osobe) i time zalaže za sprečavanje i ostvarivanje njihovoh prava na okupljanje i izražavanje stavova i to tako što je organizovao pisanje grafita preteće sadržine „Čekamo vas“ i na svom računaru izrađivao propagandni materijal – oglase, plakate, flajere, nalepnice, vezane za učesnike skupa „Povorka ponosa“ i u svom kalendaru obeležio plan aktivnosti pod nazivom „delovanje“, a koje se odnosi na ispisivanje grafita, izrada nalepnica, prvi proglas, drugi proglas, zvanje novih ljudi, a zatim u sredstvima javnog informisanja davao izjave preteće i uvredljive sadržine za pripadnike LGBT populacije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 17. decembra 2013. godine doneo je presudu Kž1 6124/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i okr. Mladena Obradovića zbog izvršenja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav 4. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno odredio da će se ova kazna izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okr. Mladenu Obradoviću prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća, ali je neadekvatan značaj dao utvrđenim olakšavajućim okolnostima, te je Apelacioni sud zaključio da će se kaznom zatvora u trajanju od 4 meseca u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija. Apelacioni sud je prilikom donošenja odluke da će se navedena kazna izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom posebno cenio činjenicu da je okr. Mladen Obradović student, kao i njegove porodične prilike.
 


 

13. januar 2014. godine
MILAN JOVIČIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 602/12 od 1. aprila 2013. godine okr. Milan Jovičić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina i 10 meseci (u koju kaznu je uračunata i ranije izrečena kazna pravnosnažnom presudom), dok je okr. Srđan Milajić zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja.

Okrivljeni Milan Jovičić je oglašen krivim da je u noći između 14. i 15. marta 2013. godine, u Padinskoj Skeli, lišio života oštećenog A.A, na taj način što je iz pištolja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio više projektila u pravcu oštećenog nanevši mu tešku telesnu povredu od kojih je oštećeni na licu mesta preminuo nakon čega je okrivljeni napustio lice mesta i otišao u stan u kom se presvukao, a navedeni pištolj, zajedno sa torbicom oštećenog, predao okr. Srđanu Milajiću, sa namerom da okr. Milajić baci negde navedene stvari.

Okrivljeni Srđan Milajić je oglašen krivim da je u periodu od 15. do 17. marta 2012. godine, u Padinskoj Skeli i Beogradu, prikrivanjem sredstava kojim je delo učinjeno, pomogao okr. Milanu Jovičiću da ne bude otkriven.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, Milan Jovičić i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 3. decembra 2013. godine doneo je rešenje Kž1 3819/13 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Milanu Jovičiću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda u prvostepenoj presudi je sadržana bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što u istoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su potpuno nejasni, pri čemu je i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
 


 

13. januar 2014. godine
IVAN PRVANOV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 7216/12 od 6. marta 2013. godine okr. Ivan Prvanov je zbog izvršenja četiri krivična dela razbojništva osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti. Takođe, od okrivljenog je oduzet i plastični pištolj.

Okrivljeni Ivan Prvanov je oglašen krivim što je pretnjom da će neposredno napasti na život pokušao da oduzme tuđu pokretnu stvar, u nameri da prisvajanjem tih stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist i to tako što je:

•    dana 10. aprila 2012. godine, u Beogradu, došao do marketa „Đ“, prišao do kase gde se nalazila oštećena A.A, od nje zatražio cigarete, te kada mu je oštećena rekla da nema, okrivljeni je iz torbice koju je nosio okačenu o rame izvadio pištolj i tražio da mu da pare, na šta mu je oštećena rekla da nema para, nakon čega je par puta insistirao da mu da pare, sve vreme držeći pištolj uperen u nju, te kada ga je oštećena ubedila da nema novca u radnji, okrivljeni se okrenuo i izašao napolje;

•    dana 10. januara 2012. godine, u Beogradu, došao do prodavnice „K“, ušao, prišao prodajnom pultu za kojim se nalazila radnica V.V, od iste je zatražio da kupi upaljač, pa kada se oštećena sagla kako bi uzela upaljač i isti mu pokazala, okrivljeni je izvukao pištolj i uperio ga u nju, zatražio je da mu preda sav novac, i kada se oštećena od straha odmakla od kase okrivljeni je prišao i uzeo 22.495,00 dinara i sa istim se udaljio;

•    dana 8. aprila 2012. godine, u Beogradu, došao do trafike, ušao u istu u ruci držeći pištolj, prišao radnici B.B. sa uperenim pištoljem zatraživši da mu da novac, te je ista uplašena pretnjom dala novac od pazara u ukupnom iznosu od 13.000,oo dinara i isti predala okrivljenom, koji se sa novcem udaljio;

•    dana 22. marta 2012. godine, u Beogradu, došao do prodavnice „K“, ušao unutra, prišao kasi za kojom se nalazila radnica D.D, izvukao pištolj, uperio ga u oštećenu i od nje zatražio da mu preda novac, oštećena se uplašila i rekla mu da uzme sam, što je on odbio, te je oštećena uzela novac i predala mu, te je okrivljeni zatražio još novca pa je oštećena uzela novac iz drugog pazara i isti mu predala, nakon čega se okrivljeni udaljio odnevši sa sobom ukupno 13.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 19. novembra 2013. godine, doneo je presudu Kž1 3041/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr. Ivana Prvanova zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva dana 8. i 10. aprila 2012. godine osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci. Prvostepena presuda je preinačena i okr. Ivan Prvanov je presudom Apelacionog suda oslobođen od optužbe da je 10. januara i 22. marta 2012. godine izvršio krivično delo razbojništvo imajući u vidu da po nalaženju ovog suda u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni izvršio navedena krivična dela.
 


 

13. januar 2014. godine
MILOŠ STANOJEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 3010/10 d 18. marta 2013. godine:

•    okr. Miloš Stanojević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju s akrivičnim delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i 100.000,oo dinara;

•    okr. Stefan Lazarević je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci i 100.000,oo dinara, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to osušenih delova biljke konoplje (kanabis) neto mase 3,44 grama.

•    okr. Stevan Buzaković je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja.

Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miloš Stanojević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu pre 29. marta 2009. godine, neovlašćeno nabavio pištolj koji je neovlašćeno držao 29. marta 2009. godine u Beogradu i kojim je lišio života oštećenog A.A, na taj način što je oštećenog sačekao ispred kuće i kada je oštećeni izašao iz kuće i prišao parkiranom vozilu, u kome je oštećenog čekao B.B, okrivljeni je sa pištoljem u ruci izašao iz obližnjeg prolaza, prišao oštećenom A.A. i u njegovom pravcu ispalio više projektila u predelu glave i tela nanevši mu tešku telesnu povredu usled kojih je oštećeni preminuo na licu mesta, nakon čega se udaljio.

Okrivljeni Stefan Lazarević je oglašen krivim što je početkom aprila 2009. godine neovlašćeno nabavio od okr. Miloša Stanojevića i držao pištolj koji je sakrio i čuvao u parku ispred zgrade do prodaje okr. Stevanu Buzakoviću koji je ovaj pištolj, bez dozvole, držao i čuvao u svom stanu sve do 8. jula 2009. godine kada je pronađen i privremeno oduzet uz potvrdu od strane policije.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Lazarević i Stevan Buzaković su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo ubistva pomaganjem iz člana 113. u vezi sa članom 35. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Stefanu Lazareviću i Stevanu Buzakoviću je stavljeno na teret da su početkom aprila 2009. godine pomagali unapred obećanim prikrivanjem pištolja – sredstva kojim je okr. Miloš Stanojević izvršio krivično delo ubistva.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Miloš Stanojević i njegov branilac, kao i branioci okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića.
 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 15. novembra 2013. godine doneo je presudu Kž1  4001/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića, te je okr. Stefana Lazarevića zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, dok je okr. Stevana Buzakovića zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Prvostepena presuda je ukinuta u delu koji se odnosi na okr. Miloša Stanojevića, kao i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića, te je predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Milošu Stanojeviću pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda, u ukidajućem delu, prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je izreka presude u odnosu na okr. Miloša Stanojevića nejasna u pogledu krivičnog dela ubistva, a u obrazloženju nisu dati jasni i argumentovani razlozi, u pogledu odlučnih činjenica, zbog čega se za sada ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je okr. Miloš Stanojević, na način opisan u izreci presude izvršio krivično delo ubistvo. Radi potpunog i pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, prvostepena presuda je i u odnosu na okr. Stefana Lazarevića i Stevana Buzakovića ukinuta u delu u kome su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistva pomaganjem.
 


 

detaljnije

Vacare culpa magnum est solacium – Biti bez krivice velika je uteha (Ciceron)