Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.04.2016.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2016

28. april 2016. godine
DUŠAN PAVLICA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1954/10 od 21. maja 2015. godine okr. Dušan Pavlica je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 174, stav 3. u vezi sa stavom 1. OKZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 10 meseci. 
 
Okrivljeni Dušan Pavlica je oglašen krivim što je neutvrđenog dana, u periodu od 2. do 5. oktobra 2001. godine, u Beogradu, kao službeno lice – načelnik Sanitetske uprave GŠ VJ, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, vlasniku preduzeća „D“ pribavio imovinsku korist u iznosu od 9.726.642,62 dinara, na taj način što je u vezi sa realizovanjem ugovora od 17. maja 2001. godine i aneksa ugovora od 20. juna 2001. godine, zaključenog između Sanitetske uprave GŠ VJ, kao kupca, i preduzeća „D“, kao dobavljača, povodom kupovine raznih vrsta lekova sa uračunatim porezom na promet u ukupnoj vrednosti od 64.448.562,90 dinara, suprotno odredabama Zakona o porezu na promet i zaključenom ugovoru kao i protivno ukazivanju potčinjenog svedoka A.A. sačinio službenu ispravu sa neistinitom sadržinom i to poresku izjavu kojom se pomenuto preduzeće oslobađa obaveze plaćanja poreza na promet povodom prodaje dela navedenih lekova u vrednosti od 57.426.740,oo dinara, te ovu izjavu potpisao i overio službenim pečatom i predao je drugoj ugovornoj strani čime je omogućuio da se u knjigovodstvu dobavljača ne knjiži obaveza i ne izvrši plaćanje poreza na promet na ime čega je B.B, vlasniku i direktoru preduzeća „D“ pribavio imovinsku korist u iznosu od 9.726.642,62 dinara, u kom iznosu su uskraćena sredstva koja predstavljaju javni prihod i za VJ nastala šteta. 
 
Takođe, prvostepenom presudom okr. Dušan Pavlica i Gojko Keča su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 174, stav 3. u vezi sa stavom 1. OKZ. 
 
Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su u Beogradu, kao službena lica, i to okr. Dušan Pavlica kao načelnik Sanitetske uprave GŠ VJ i okr. Gojko Keča kao načelnik Odeljenja za sanitetsko snabdevanje i razvoj sanitetske opreme u SNU SLO GŠ VJ, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, vlasniku preduzeća „G“ pribavili imovinsku korist u iznosu od 15.807.290,oo dinara, na taj način način što je okr. Pavlica doneo odluku od 5. decembra 2001. godine i odobrio nabavku lekova po aneksu od 2. avgusta 2001. godine okvirnog ugovora za 2001. godinu od 7. marta 2001. godine sa preduzećem „G“, zaključenim neposrednom pogodbom a ne putem javnog nadmetanja (suprotno Pravilniku o planiranju i MFM u SMO VJ) kojim nije ugovoreno 6% velikoprodajnog rabata čime je uvećana i osnovica za plaćanje poreza na promet pa su tako lekovi vrednosti 329.935.055,oo dinara sa porezom na promet od 20% koštali 395.922.060,oo dinara umesto 380.114.770,oo dinara da su kupljeni od domaćeg proizvođača sa rabatom od 6% i kojim je predviđeno da se plaćanje izvrši cesijom, dok je okr. Keča u vezi sa navedenom odlukom potpisao narudžbenicu od 6. decembra 2001. godine, bez prethodno dobijenih trebovanja od VP Beograd u količinama umnogome većim od stvarno potrebnih za sanitetsko skladištenje za potrebe vojno zdravstvenih ustanova i VMA i nepoštujući dispozicije iz rasporednog naloga usmeno naređivao prijem i skladištenje lekova u VP Beograd, i u VMA, a okr. Pavlica bez potpune propratne dokumentacije naređivao isplatu ovih lekova, ne cesijom kako je ugovoreno, več uplatama na žiro račun dobavljača tako da je do 26. aprila 2002. godine od strane VJ prodavcu isplaćeno ukupno 319.069.001,77 dinara za isporučene lekove u vrednosti od 345.969.001,80 dinara i pored toga što su okrivljeni znali da su primljeni lekovi sa rokom trajanja od jedne godine od dana prijema, da pojedini nisu imali odgovarajuće sertifikate i da nisu bili registrovani za upotrebu u SRJ, pribavivši tako vlasniku pomenutog preduzeća na ime neugovorenog velikoprodajnog kupoprodajnog rabata imovinsku korist u iznosu većem od 15.807.209,oo dinara, dok je VSCG naneta šteta u iznosu od 25.004.351,24 dinara od čega 7.304.990,oo dinara zbog lekova koji nisu upotrebljeni zato što im je istekao rok upotrebe, te iznos od 17.699.361,25 dinara na ime vrednosti lekova stavljenih van upotrebe. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Dušana Pavlice.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 24. februara  2016. godine presudu Kž1 1274/15 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, dok je u osuđujućem delu prvostepena presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu u kome je prvostepena presuda potvrđena, se, između ostalog, navodi da pravilno prvostepeni sud navodi da izvedenim dokazima nije utvrđeno da su okr. Pavlica i Keča iskorišćavanjem i prekoračenjem svog službenog položaja naneli štetu VSCG, niti da su pribavili korist preduzeću „G“. Izvedenim dokazima je utvrđeno da su oni samo postupali u skladu sa Okvirnim ugovorom i Aneksom tog ugovora u čijem sklapanju nisu učestvovali.  
 

28. april 2016. godine
LEO PETROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 294/14 od 6. novembra 2015. godine okr. Leo Petrović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 344a, stav 4. KZ. 
 
Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Leu Petroviću je stavljeno na teret da je 17. aprila 2013. godine, u restoranu u Segedinu, Republika Mađarska, prilikom dolaska na sportsku priredbu – vaterpolo utakmicu između VK „Crvena Zvezda“ i VK „Segedin“, u sastavu grupe navijača VK „Crvena Zvezda“ izazvao nacionalnu netrpeljivost zasnovanu na diskriminatorskom osnovu različitih političkih stavova, usled čega je došlo do nasilja i fizičkog obračuna grupe navijača VK „Crvena Zvezda“ sa oštećenima i Čedomirom Jovanovićem, A.A, B.B, V.V, G.G, D.D i Đ.Đ, koji su kao navijači VK „Crvena Zvezda“ dolaskom na utakmicu ušli u navedeni restoran gde se već nalazila okupljena veća grupa navijača pomenutog kluba, a koje je predvodio pok. V.D, prema kome je postupak obustavljen, na taj način što se okr. Petrović povišenim glasom obratio oštećenom Čedomiru Jovanoviću pred oštećenima rekavši mu „Beži odavde, ne možeš da sediš ovde, prodao si Kosovo, nije ti ovde mesto“, sve vreme upućujući psovke i uvrede, da bi zatim pok. V.D. oštećenom Čedomiru Jovanoviću rekao da zbog duga prema našoj braći na Kosovu treba da izađe iz restorana i da mu nije tu mesto, i zadao mu jedan udarac zatvorenom šakom u predelu glave, a kada je oštećeni Čedomir Jovanović  pokušao da se odbrani zabacivši glavu ka njemu, grupa od više NN lica koji su bili u društvu sa okr. Petrovićem i pok. V.D. krenuli su ka oštećenima i zadali im više udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela, usled čega je oštećeni B.B. zadobio teške telesne povrede, oštećeni V.V. i G.G. lake telesne povrede i ostali navijači u sastavu grupe ponovo napali oštećene i tom prilikom zadali nekoliko udaraca rukama u predelu glave i tela oštećenom Čedomiru Jovanoviću. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 14. aprila 2016. godine presudu Kž1 145/16 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, nakon iscrpne analize iskaza oštećenih i okrivljenog, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nema dokaza da je okr. Leo Petrović izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, odnosno da nema dokaza da je u sastavu grupe navijača VK „Crvena zvezda“, izazvao nacionalnu netrpeljivost zasnovanu na diskriminatorskom osnovu različitih političkih stavova, na način bliže opisan u optužnom aktu javnog tužioca. 
 

28. april 2016. godine
NIKOLA VAVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 731/14 od 26. juna 2015. godine okr. Nikola Vavić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, tačka 1. KZ. 
 
Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nikoli Vaviću je stavljeno na teret da je 30. maja 2014. godine, u Beogradu, na improvizovanom prelazu ka mostu za ulazak u splav – restoran „B“, na podmukao način pokušao da liši života A.A, koji je radio na obezbeđenju navedenog restorana, a kog poznaje od ranije, na taj način što je u trenutku dok mu je oštećeni bio okrenut leđima, sedeći na barskoj stolici za stolom predviđenim za obezbeđenje splava, prišao oštećenom, a zatim izvadio pištolj, koji je držao za pojasom i sa daljine od oko 80 cm, ispalio jedan hitac, pogodivši oštećenog u predelu leđa ispod leve lopatice, nanevši mu teške telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 7. aprila 2016. godine presudu Kž1 308/16 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, imajući u vidu odbranu okrivljenog i iskaz oštećenog A.A. i saslušanih svedoka i materijalne dokaze sa lica mesta i kasnije veštačenje materijalnih tragova, prvostepeni sud je u konkretnom slučaju doneo pravilan zaključak da ni jedan od njih ne ukazuje na okolnost da je upravo okr. Vavić iz vatrenog oružja pucao u oštećenog, pa je, usled nedostatka dokaza, pravilno prvostepeni sud oslobodio od optužbe okrivljenog da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokšaju. 
 

26. april 2016. godine
MIODRAG LjUBIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 100/15 od 30. novembra 2015. godine okr. Miodrag Ljubić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to noža. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu. 
 
Okrivljeni Miodrag Ljubić je oglašen krivim što je 15. decembra 2014. godine, u Beogradu, u prostorijama Saveza invalida rada Srbije – opštinske organizacije Vračar, u stanju smanjene uračunljivosti, lišio života A.A, na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave sa oštećenim nožem naneo jednu ubodnu ranu u predelu leve strane grudnog koša usled čega je kod oštećenog nastupila smrt, da bi zatim obavestio policiju. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 5. aprila 2016. godine doneo je presudu Kž1 349/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Miodraga Ljubića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je prilikom izbora i odmeravanja krivične sankcije uzeo u obzir činjenice i okolnosti koje su od važnosti da krivična sankcija bude pravilno izabrana a njena visina pravilno odmerena, ali je nije pravilno odmerio kada je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, ako se imaju u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, osuda na kaznu zatvora u navedenom trajanju je prestroga pa samim tim i neadekvatna. Kada se pravilno cene olakšavajuće okolnosti – okolnost da je pok. A.A. doprineo izvršenju krivičnog dela, njegovo ponašanje koje je prethodilo kritičnom događaju, kao i ličnost okrivljenog kao učinioca, Apelacioni sud nalazi da se svrha krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja može ostvariti i blažom kaznom odnosno kaznom zatvora u kraćem vremenskom trajanju.
 

26. april 2016. godine
NENAD TOPIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 907/14 od 26. novembra 2015. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ (od čega okr. Nenad Topić i Enes Rakip u saizvršilaštvu) okr. Nenad Topić i Enes Rakip su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina , dok je okr. Nemanja Kruškonja osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te je prema okrivljenima izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i od okr. Nenada Topića je oduzeto 4471 tableta sintetičke droge MDMA, dok je od okr. Nemanje Kruškonje oduzet novac u iznosu od 3.700,oo evra. 
 
Okrivljeni Nenad Topić je oglašen krivim što je, kao saizvršilac zajedno sa okr. Enesom Rakipom, dana 6. avgusta 2013. godine, u Beogradu, prodavao sintetičku opojnu drogu MDMA, a okr. Rakip posredovao u prodaji između okr. Topića i Kruškonje, koji je radi dalje prodaje kupovao sintetičku opojnu drogu MDMA.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, OKR. Nemanja Kruškonja i njegov branilac, te branioci okr. Nenada Topića i Enesa Rakipa.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 14. aprila 2016. godine doneo je presudu Kž1 310/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ (od čega okr. Nenad Topić i Enes Rakip u saizvršilaštvu) okr. Nenada Topića i Enesa Rakipa  osudio na kazne zatvora u trajanju od po 4 godine, dok je okr. Nemanju Kruškonju osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovano se ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno u odnosu na okr. Nenada Topića cenio otežavajuću okolnost vezanu za njegov raniji život, te nije u dovoljnoj meri cenio određene okolnosti vezane za raniji život kod okr. Enesa Rakipa, kao i na strani okr. Nemanje Kuškonje njegovu mladost kako u vreme izvršenja krivičnog dela tako i u vreme vođenja krivičnog postupka, te raniji život, pa je ponovo ceneći olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, te jačinu povrede i ugrožavanje zaštićenog dobra zaključio da će se svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija u konkretnom slučaju može ostvariti i kaznom zatvora u kraćem vremenskom trajanju. 
 

22. april 2016. godine
UROŠ ĐERMANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1246/15 od 30. novembra 2015. godine okr. Uroš Đermanović je zbog izvršenja sedam krivičnih dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ (od čega jedno u pokušaju) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljen Uroš Đermanović je oglašen krivim što je u periodu od 21. septembra 2007. godine do 13. januara 2008. godine, u Beogradu, na različitim adresama, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo različitih oštećenih, oduzimao i započinjao oduzimanje novca, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, tako što bi pištolj, koji je neovlašćeno nosio, uperio prema oštećenima, tražio da mu predaju novac, a što su isti činili, a zatim se udaljavao sa lica mesta. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 31. marta 2016. godine presudu Kž1 100/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Uroša Đermanovića oslobodio od optužbe da je izvršio sedam krivičnih dela razbojništvo iz člana 206, stav 1. KZ (od čega jedno u pokušaju). Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da odbrana okrivljenog data u policiji, iskaz svedoka A.A. i predmeti koji su pronađeni kod okrivljenog, u odsustvu drugih relevantnih okolnosti, ne ukazuju sa dovoljnom sigurnošću da je upravo okrivljeni izvršio predmetna krivična dela. Drugim rečima, u odsustvu neposrednih dokaza koji bi nesumnjivo ili sa većim stepenom verovatnoće ukazivali na okrivljenog kao izvršioca dela, ovaj sud nalazi da postoji sumnja u pogledu toga da je upravo okrivljeni preduzeo opisane inkriminisane radnje, ali ne i dovoljno dokaza koji bi ovu sumnju potvrdili u meri koja je neophodna za osuđujuću presudu. Imajući na umu izneto, Apelacioni sud je našao da nije dokazano da je okrivljeni izvršio navedena krivična dela, pa ga je oslobodio od optužbe. 
 

22. april 2016. godine
MIODRAG IVAČKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu K. br. 809/10 od 9. novembra 2015. godine okr. Miodrag Ivačković je oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, sa okr. Aleksandrom Rapajićem izvršio krivično delo teški slučajevi razbojništva iz člana 169, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 168, stav 1. KZ RS, dok je okr. Milan Ugarković oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 47, stav 2, tačka 6. KZ RS, i dva krivična dela teški slučajevi razbojništva iz člana 169, stav 1. i 2. u vezi sa članom 168, stav 1. i 2. KZ RS. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Optužnicom nekadašnjeg Okružnog javnog tužioca u Beogradu okr. Miodragu Ivačkoviću i Aleksandru Rapajiću je stavljeno na teret da su 2. decembra 2001. godine, u zgradi u Beogradu, u sastavu grupe, pokušali da, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo i upotrebom sile, oduzeli tuđe pokretne stvari, u nameri da njihovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je jedno lice lišeno života, na taj način što su, po prethodnom dogovoru, zajedno sa okr. Milanom Ugarkovićem i licem po nadimku Goksi, koji se nalazi u bekstvu, najpre angažovali A.A. iz Agencije za poslovnu pratnju „D“ čiji je vlasnik pok. B.B, koja bi im navodno u stanu pružila odgovarajuće usluge, pri čemu su unapred isplanirali da od pok. B.B, koji dovede devojku iz poslovne pratnje, upotrebom oružja oduzmu novac i putnički automobil, pa je okr. Aleksandar Rapajić, kada je pok. B.B, zajedno sa A.A. pojavio u hodniku, izvadio pištolj, uperio ga u oštećenog, tražeći mu novac, kojom prilikom je između njih dvojice došlo do gušanja, u kom momentu je okr. Miodrag Ivačković, iz svog pištolja, u pravcu oštećenog B.B, ispalio jedan projektil, koji se teturajući upućuje prema izlazu gde su stajali NN Ugarković i „Goksi“, da bi zatim u pravcu oštećenog B.B. ispalili više projektila nanevši mu povrede usled kojih je kod oštećenog B.B. nastupila smrt. 
 
Ooptužnicom Okružnog javnog tužioca okr. Milanu Ugarkoviću je stavljeno na teret da je:
 
• 27. maja 2002. godine, u Beogradu, lišio života više lica – oštećene V.V. i G.G, tako što je na izlazu zgrade, koroisteći noćne uslove, prikriven iza stepeništa, sačekao oštećene, a zatim nakon kraćeg verbalnog sukoba, iz vatrenog oružja – pištolja, u pravcu oštećenih ispalio više projektila, od kojih su tri pogodila oštećenog G.G. nanevši mu teške telesne povrede opasne po život, od kojih rana je oštećeni na licu mesta umro, dok su ostali projektili, koji su ispaljeni iz neposredne blizine pogodili oštećenog V.V, koji su kod oštećenog naneli teške telesne povrede opasne po život, od kojih povreda je isti u Urgentnom centru iste večeri umro; 
 
• 2. decembra 2001. godine, u zgradi u Beogradu, u sastavu grupe zajedno sa NN licem zvani Goga ili Goksi i okr. Ivačkovićem i Rapajićem, pokušao da, pretnjom da će neposredno napasti na život i telo i upotrebom sile prema oštećenima A.A. i B.B, oduzmu tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je jedno lice lišeno života; 
 
• 24. maja 2002. godine, u kladionici u Beogradu, u sastavu grupe, zajedno sa sada pok. V.V. i G.G, te NN licem, upotrebom pretnje i sile prema četiri oštećena lica, od istih oduzeo službeni pištolj, te novac u iznosu od 1.800.000,oo evra, mobilne telefone, kao i putničko vozilo, u nameri da njima pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 6. aprila 2016. godine doneo je presudu Kž1 332/16 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda tokom postupka nije izveden nijedan dokaz, niti je predloženo izvođenje nekog dokaza koji bi u dovoljnoj meri ukazali na okrivljene kao izvršioce predmetnih krivičnih dela, zbog čega je prvostepeni sud pravilno postupio kada je iste oslobodio od optužbe da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. 
 

22. april 2016. godine
ALEKSANDAR IVICA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K. br. 1756/10 od 7. decembra 2015. godine okr. Aleksandar Ivica je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 4. u vezi sa članom 251, stav 3. i 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci, te mu j eizrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti lekara specijaliste opšte hirurgije u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Aleksandar Ivica je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 10. do 15. marta 2006. godine, u Opštoj bolnici u Pančevu, kao lekar specijalista opšte hirurgije, pri pružanju lekarske pomoći napravio stručne propuste, pa je postupajući prema pacijentu A.A, pri pružanju lekarske pomoći ovom pacijentu, koja se žalila na jake bolove u predelu trbuha i povišenu temperaturu, a nakon obavljenog kliničkog pregleda i dijagnostičkih postupaka neadekvatno lečio jer je nakon utvrđenog činjeničnog stanja kod pacijentkinje koji su ukazivali na postojanje zapaljenskog procesa u organizmu, a verovatno u trbuhu, propustio da pristupi hirurškoj intervenciji, otvaranjem trbušne duplje pacijentkinje radi uklanjanja zapaljenskog žarišta, propustio da medicinski prepozna akutno zapaljenje crvuljka, već je pod dijagnozom suspektna embolija pluća, nastavio sa tretmanom lečenja kojim postupkom je zamaskirao i onako atipičnu kliničku sliku zapaljenskog procesa u trbušnoj duplji i time načinio ključni, stručni propust pa je 15. marta 2006. godine A.A. kao pacijent sa odeljenja hirurgije Opšte bolnice u Pančevu istu uputio u Urgentni centar u Beogradu, na Odeljenje vaskularne hirurgije, pa je tako A.A. u teškom opštem stanju, gde nisu nađi znaci trombolijske bolesti pluća, već je postavljena sumnja za akutni apendicitis sa defansom prednjeg trbušnog zida, usled čega je 16. marta 2006. godine u Urgentnom centru u Beogradu izvršena operacija nad pacijentkinjom A.A, a po otvaranju abdomena utvrđena perforacija i gangrena slepog creva, sa truhom prepunim gnojnog sadržaja i sa znacima upale trbušne maramice, da bi nakon toga 20. marta 2006. godine nastupila smrt pacijenta A.A, usled rupture slepog creva sa izlivanjem gangrenoznog sadržaja u trbušnu duplju. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 29. marta 2016. godine doneo je rešenje Kž1 195/16 kojim je ukinuo prvostepenu presudu, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  
 

15. april 2016. godine
SAŠA BURIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  381/14 od 1. jula 2015. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja iz člana 242, stav 2. KZ (od čega okr. D. J. u produženom trajanju) okr. Saša Burić, Boško Savić i Nenad Novaković su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu, dok je okr. D. J. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je prema okrivljenima izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: novca, digitalne vage, knjiga i dr. 
 
Okrivljeni Saša Burić, Boško Savić, Nenad Novaković i D.J. su oglašeni krivim što su u periodu od septembra meseca 2011. godine do 19. aprila 2012. godine, u Beogradu, neovlašćeno proizvodili robu – metamfetamin, čija je proizvodnja i prerađivanje zabranjeno. 
 
Takođe, prvostepenom presudom:
 
• okr. Saša Smiljanić i Đ. S. su oslobođeni od optužbe da su u periodu od septembra meseca 2011. godine do 19. aprila 2012. godine, u Beogradu, izvršili po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u pomaganju iz člana 246, stav 3. KZ i 
 
• okr. V. J. i A. M. su oslobođeni od optužbe da su u periodu od početka 2011. godine do marta 2012. godine, u više navrata u Kuli, izvršili po jedno krivično delo neovlašćena proizvidnja i stavljanje u promet opojnih droga u pomaganju iz člana 246, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Saše Burića, Nenada Novakovića i D.J. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 17. marta 2016. godine presudu Kž1 130/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je protivpravne radnje okr. Saše Burića, Boška Savića, Nenada Novakovića i D. J. za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 236, stav 1. KZ i okr. Sašu Burića, Boška Savića i Nenada Novakovića osudio na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine, dok je okr. D. J. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se, u delu koji se odnosi na pravnu kvalifikaciju dela za okr. Sašu Burića, Boška Savića, Nenada Novakovića i D. J, između ostalog, navodi da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, pa je Apelacioni sud, uvažavanjem žalbe javnog tužioca, našao da se ne radi o drugačijoj oceni činjeničnog stanja, s tim što Apelacioni sud uz pravilnu primenu materijalnog prava nalazi da supstanca za koju prvostepeni sud navodi da je „roba“, a nakon toga označava da je u pitanju metamfetamin, predstavlja psihotropnu supstancu čija je proizvodnja zabranjena. Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije, tako što je protivpravne radnje navedenih okrivljenih za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
 

08. april 2016. godine
BORO MIŠELjIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 870/14 od 28. aprila 2015. godine okr. Boro Mišeljić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 5. novembra 2015. godine presudu Kž1 711/15 kojom je prinačio prvostepenu presudu i okr. Bora Mišeljića zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba). 
 
Okrivljeni Boro Mišeljić je oglašen krivim što je 26. februara 2012. godine, u Beogradu, teško telesno povredio oštećenog A.A. usled čega je nastupila smrt povređenog lica, na taj način što je iz sobe svog stana započeo verbalnu raspravu sa oštećenim sada pokojnim A.A, zabranjujući da oštećeni parkira svoje putničko vozilo na travnatu površinu ispod prozora, te je zatim presreo oštećenog koji je išao u pravcu svoje zgrade i koji je nosio u rukama kese sa namirnicama, pa je nastavio verbalnu raspravu sa oštećenim i potom mu udario šamar, usled čega je oštećeni, koji je bio pod uticajem alkohola sa 1,95 promila u krvi, izgubio ravnotežu i pao na betonsku podlogu i od pada zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon toga napustio lice mesta udaljivši se do svoje stambene zgrade, a oštećeni je uspeo da sa svog mobilnog pozove sistem dežurne službe „92“ PU za grad Beograd i tom prilikom dežurnom operateru rekao šta mu se desilo i gde se nalazi zahtevajući pomoć policije i SHP, nakon poziva ostao u ležećem položaju naslonjen na betonsku kocku, a usled zadobijenih povreda zatim preminuo. 
 
Prilikom izricanja krivične sankcije za učinjeno krivično delo, Apelaconi sud je cenio od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog njegove porodične i lične prilike, da je kritičnom prilikom njegova sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima bila smanjena do stepena bitnog, ali ne i bitno, te je cenio njegovo sadašnje zdravstveno stanje i ovako utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao značaj naročito olakšavajućih okolnosti, te je istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, očekujući da će ovako izrečenom kaznom biti postignuta svrha kažnjavanja, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegov raniji život i ponašanje.
 
PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog. 

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 11. marta 2016. godine doneo je rešenje Kž3 8/16 kojim je ukinuo drugostepenu presudu ovog suda i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje. 
 
U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da će u ponovnom postupku drugostepeni sud otkloniti povrede na koje je ukazano tim rešenjem tako što će dati dovoljno jasne i argumentovane razloge u pogledu postojanja uzročne veze između radnje okrivljenog – udaranja šamara i smrti oštećenog, kao posledice delatnosti kojom je ostvarena teška telesna povreda, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, vodeći računa i o ostalim primedbama iznetim u tom rešenju.

 

08. april 2016. godine
EDIS REBRONjA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1096/11 od 20. marta 2015. godine okr. Edis Rebronja je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 29. oktobra 2015. godine presudu Kž1 411/15 kojom je prinačio prvostepenu presudu i okr. Edisa Rebronju zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje u trajanju od 5 godina (Napomena: protiv navedene presude ovog suda dozvoljena je žalba). 
 
Okrivljeni Edis Rebronja je oglašen krivim što je oktobra meseca 2008. godine, u Beogradu, zajedno sa okr. Semirom Dedejićem, Milom Radevićem i Miodragom Radevićem, koji su pravnosnažno osuđeni, neovlašćeno prenosio radi prodaje iz Crne Gore za Beograd opojnu drogu, tako što je 6. oktobra 2008. godine u dogovoru sa napred navedenim okrivljenim organizovao prenos opojne droge iz Rožaja u Crnoj Gori za Beograd, te je u Rožajama u vozilu, u konstrukcionoj šupljini, u nosaču branika smestio 17 paketa sa ukupno 2.942,36 grama heroina i 6.646,85 grama smeše kofeiona i paracetamola, te ovo vozilo okr. Dedejić dovezao iz Rožaja do Beograda, pri čemu se kao njegova pratnja drugo vozilo dovezao okr. Rebronja, nakon čega je nakon dolaska do hotela u Belom Pootoku okr. Dedejić ostao u restoranu hotela, a okr. Rebronja otišao do kuće okr. Miodraga Radevića koji je potom preuzeo vozilo u kome je bila skrivena opojna droga i odvezao ga na parking ispred kuće u Belom Potoku, gde je tom prilikom zatečen od strane policijskih službenika, pa je opojna droga heroin, kao i kofein sa paracetamolom koja je pronađena u vozilu i oduzeta. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda iz svih dokaza izvedenih tokom postupka sa nesumnjivom sigurnošću proizlazi da je okr. Rebronja na napred navedeni način izvršio krivično delo. 
 
Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da se radi o relativno mlađem licu, dok je od otežavajućih okolnosti uzeo u obzir veliku količinu opojne droge čiji prenos radi prodaje je između ostalog organizovao i okrivljeni, a što ukazuje na veliki stepen ugroženosti zaštićenog dobra, pa je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine nalazeći da se može očekivati da će se ovako izrečenom krivičnom sankcijom u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija. 
 
Imajući u vidu da je okrivljeni strani državljanin, kao i prirodu i težinu učinjenog krivičnog dela, pobude iz kojih je delo učinjeno, a posebno količinu opojne droge i supstanci koje služe za njeno razblaživanje i uvećanje količine, Apelacioni sud je našao da je nepoželjan njegov dalji boravak u Srbiji, pa mu je izrekao meru bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje  u trajanju od 5 godina.  
 
PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog. 

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 11. marta 2016. godine doneo je rešenje Kž3 12/16 kojim je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 
 
U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da će  u ponovnom postupku drugostepeni sud imati u vidu nedostatke na koje mu je ukazano tim rešenjem, te sa tim u vezi, svestranije oceniti izvedene dokaze, vodeći računa o pravnom načelu kojim je propisano da sud može zasnovati presudu samo na činjenicama u čiju je izvesnost uveren, te doneti pravilnu i zakonitu odluku za koju će dati jasne i uverljive razloge. 

 

08. april 2016. godine
NENAD PEJOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 580/12 od 20. jula 2015. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmica iz člana 134, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ okr. Nenad Pejović i Aleksandar Čabarkapa su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, dok je okr. Vuk Mitić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Prema okr. Nenadu Pejoviću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela, te mu je oduzeto jedno putničko motorno vozilo marke „INFINITY FX 45“ i mobilni telefon. 
 
Okrivljeni su oglašeni krivim što su 20. januara 2009. godine, u Beogradu, i to okr. Nenad Pejović obmanom odveo a potom, zajedno sa okr. Aleksandrom Čabarkapom, Vukom Mitićem i više NN lica, silom zadržao oštećenog A.A, u nameri da od njega iznude novac i drugu imovinsku korist, pri čemu su prema oštećenom postupali na svirep način.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nenad Pejović i Aleksandar Čabarkapa, kao i njihovi branioci, te branilac okr. Vuka Mitića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 14. marta 2016. godine presudu Kž1 1409/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o kazni, i zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela otmica iz člana 134, stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ okr. Nenada Pejovića i Aleksandra Čabarkapu osudio na kaznu zatvora u trajanju od po 3 godine, dok je okr. Vuka Mitića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, osnovano se žalbama odbrane okrivljenih i njihovih branilaca ukazuje na previsoko odmerenu kaznu. Naime, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Pejovića i Čabarkape cenio njihove lične i porodične prilike, a kod okr. Mitića njegovu mladost u vreme izvršenja krivičnog dela, a od otežavajućih okolnosti cenio njihov raniji život. Međutim, olakšavajućim okolnostima prvostepeni sud, po oceni Apelacionog suda, nije dao adekvatan značaj, iz kog razloga je, dajući adekvatan značaj olakšavajućim okolnostima, te imajući u vidu protek vremena od izvršenja krivičnog dela Apelacioni sud mišljenja da bi se kaznama zatvora u napred navedenom trajanju postigla svrha kažnjavanja i svrha izricanja krivičnih sankcija. 

 

08. april 2016. godine
DALIBOR ŠUŠNjAR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. br. 406/14 od 4. novembra 2015. godine okr. Dalibor Šušnjar je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 1. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od 1 godine i isti je obavezan da oštećenom preduzeću JP GSP „Beograd“ plati iznos od 3.161.057,60 dinara. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Dalibor Šušnjar je oglašen krivim što je 10. marta 2014. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio javni saobraćaj, te doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljajući teretnim vozilom  i krećući se iz pravca mosta na Adi, prema autoputu, i to srednjom saobraćajnom trakom, dolaskom do raskrsnice sa ulicom Milutina Milankovića nije se zaustavio na raskrsnici u trenutku kada mu je na semaforu bilo uključeno crveno svetlo, kada je najpre došlo do kontakta vozila kojim je on upravljao sa tramvajem koji je na navedenoj raskrnici skretao udesno, prema ulici Milutina Milankovića, te je ušao u raskrsnicu kada mu je na semafonju za tramvaje bilo dozvoljeno skretanje udesno, usled kog kontakta je izbačen iz tramvajskih šina, a potom je došlo do kontakta vpzila kojim je on upravljao sa drugim tramvajem koji je na navedenoj raskrnici skretao ulevo, prema ulici Jurija Gagarina, i u raskrsnicu ušao kada mu je na semaforu za tramvaje bio dozvoljen prolaz za skretanje ulevo, nakon čega je i ovaj tramvaj odgurnut u desnu stranu, kada je udario u metalni stub tramvajske mreže sa saobraćajnim znakom, a nakon toga i izbačen iz tramvajskih šina kojom prilikom je suvozač u vozilu okrivljenog, vozač tramvaja koji je skretao ulevo i još troje oštećenih zadobili teške telesne povrede, dok je 22 oštećena zadobilo lake telesne povrede, te je za JP GSP „Beograd“ nastupila imovinska šteta u iznosu od 3.161.057,60 dinara. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Treći osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 17. marta 2016. godine doneo je presudu Kž1 228/16 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

01. april 2016. godine
BRANKO GLEDOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K. br. 82/12 od 3. decembra 2015. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ okr. Branko Gledović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, dok je okr. Milan Filipović zbog izvršenja navedenog krivičnog dela u pomaganju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, a okr. Ljiljani Jovašević je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 1 godine. Takođe, prema okr. Branku Gledoviću je izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 3 godine i to tako da ne može da se bavi pozivom profesora – predavača u bilo kojoj školi na teritoriji Republike Srbije, te je od ostog oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 1.410,oo evra. 
 
Okrivljeni Branko Gledović je oglašen krivim što je u više navrata i to tokom septembra meseca 2008, 2010. i 2011. godine kao službeno lice – asistent Visoke poslovne škole strukovnih studija u Valjevu, na predmetu „kvantitativne metode“, zahtevao korist posredno preko pojedinih njemu poznatih lica i preko okr. Milana Filipovića, studenta Visoke poslovne škole strukovnih studija u Valjevu, koji mu je pomagao da izvrši krivično delo, stvarajući mu uslove da primi novčanu korist, kako bi okr. Gledović u okviru svog službenog ovlašćenja izvršio službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti – lažno prikazivanje činjenice okr. Jovašević, profesoru na predmetu „kvantitativne metode“, da je kao asistent na navedenom predmetu izvršio prethodnu proveru znanja studenata, iako je znao da to nije učinio, kako bi im ona svojim potpisom u indeksu i zapisniku overila polaganje ispita. 
 
Okrivljena Ljiljana Jovašević je oglašena krivom što je 12. decembra 2011. godine, kao službeno lice – profesor Više poslovne škole strukovnih studija u Valjevu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem svog službenog ovlašćenja pribavila korist studentu A.A, tako što je u prostorijama svog stana, u indek ovog studenta upisala ocenu 6 iz predmeta „statistika“ i ocenu 7 iz predmeta „matematika za ekonomiste“, a potom svojim potpisom to potvrdila u studentskom indeksu, prijavi za polaganje ispita i zapisniku o polaganju ispita iz predmeta „matematika za ekonomiste“, pri čemu je znala da znanje studenta A.A. nije prethodno provereno na usmenom ispitu. 
 
Takođe, prvostepenom presudom okr. Branko Gledović je oslobođen od optužbe da je 12. decembra 2011. godine izvršio, u saizvršilaštvu, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ, te su okr. Branko Gledović i Ljiljana Jovašević oslobođeni od optužbe da su 10. septembra 2008. godine izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ (od čega okr. Gledović podstrekavanjem).

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Valjevu, okr. Branko Gledović i njegov branilac, kao i branilac okr. Milana Filipovića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 22. marta 2016 godine doneo je rešenje Kž1 249/16 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu, u odnosu na okr. Branka Gledovića i Milana Filipovića, u osuđujućem delu, i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje (Napomena: prvostepena presuda nije bila ožalbena u delu koji se odnosi na okr. Ljiljanu Jovašević, kao i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Branka Gledovića).

 

01. april 2016. godine
VLADAN PLAVŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Osnovnog sdua u Mionici okr. Vladan Plavšić je zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, te mu je izrečena novčana kazna kao sporedna u iznosu od 50.000,oo dinara. 
 
Okrivljeni Vladan Plavšić je oglašen krivim što je u periodu od 17. januara do 21. maja 2004. godine, u nameri da pomogne Ž.M. koji je vlasnik i direktor preduzeća „M“, protiv koga se vodi odvojen postupak, da ovaj u potpunosti izbegne plaćanje poreza na promet i carinskih dažbina, korišćenjem istog trajnog odnosa i u vremenskoj povezanosti tako što je okr. Plavšić izvršio uvoz i nabavku razne robe za krajnju potrošnju u ime i za račun „M“, a po ovlašćenju koje je imao po ugovoru o delu zaključenom između okr. Plavšića i Ž.M. kao direktora „M“ prema kojem ugovoru je okr. Plavšić imao ovlašćenje da u ime i za račun preduzeća „M“ potpisuje dokumenta, da raspolaže novcem, da vrši prijem i prodaju robe kao i daje naloge za plaćanje i da daje poreske izjave pa je okr. Plavšić izvršio nabavku i uvoz razne robe za krajnju potrošnju u ukupnoj vrednosti od 64.154.372,98 dinara od domaćih i inostranih dobavljača i sastavio i svojim potpisom overio poreske izjave da će navedene proizvode koristiti radi dalje prodaje nakon čega Ž.M. nije prijavio činjenice koje su od značaja za utvrđivanje poreza na promet niti je utvrdio i uplatio porez na promet za ovu robu, niti carinske dažbine za robu pribavljenu od inostranih dobavljača, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava je 13.251.015,66 dinara. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Osnovni javni tužilac u Mionici, okrivljeni i njegov branilac. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 17. marta 2016. godine doneo je rešenje Kž1 208/16 kojim je, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

01. april 2016. godine
NIKOLA STANOJEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu okr. Nikola Stanojević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahetva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Nikola Stanojević je oglašen krivim što je u noći između 1. i 2. maja 2013. godine, u stanu u Beogradu, lišio života oštećenog A.A, na taj način što je, pošto se prethodno sa oštećenim dogovorio da 1. maja 2013. godine u večernjim satima dođe u njegov stan, pa je poneo pištolj i po ulasku u stan oštećenog, dok je isti sam sedeo na trosedu, ispalio u pravcu grudi oštećenog dva projektila, a kada je oštećeni pao i ostao da leži sa jednom nogom na trosedu a drugom nogom zaglavljenom ispod troseda, nastavio je da puca u leđa oštećenog ispalivši ukupno 8 projektila nanevši mu brojne povrede od kojih je oštećeni preminuo na licu mesta, a potom sa oružjem napustio stan oštećenog. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 18. februara 2016. godine doneo je presudu Kž1 67/16 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

detaljnije

4.03.2016.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2016

25. mart 2016. godine
DEJAN GOJKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 951/13 od 22. oktobra 2015. godine okr. Dejan Gojković je zbog izvršenja sedam krivičnih dela silovanja iz člana 178, stav 1. KZ (od čega tri u pokušaju) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina. 
 
Okrivljeni je oglašen krivim što je u periodu od januara 2010. godine do 26. novembra 2013. godine, u Beogradu, u Oblakovskoj ulici i Bulevaru Franša d Eperea, na stepeništu mostarske petlje, koja vodi do autobuskog stajališta gradskog prevoza na autoputu, u smeru ka Nišu, prinudio drugoga na izjednačen čin sa obljubom, upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život oštećenih. 
 
Takođe, prvostepenom presudom okrivljeni je oslobođen od optužbe da je 3. februara 2013. godine izvršio još jedno krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178, stav 4. KZ. 
 
Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 15. marta 2016. godine presudu Kž1 214/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dejana Gojkovića zbog izvršenja sedam krivičnih dela silovanja iz člana 178, stav 1. KZ (od čega tri u pokušaju) osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je pitvrđena. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, prilikom donošenja odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje su od uticaja na to da kazna bude veća ili manja. Međutim, izrečena jedinstvena kazna okrivljenom u trajanju od 18 godina prvostepenom presudom stroža je nego što je to sa stanovišta svrhe kažnjavanja neophodno, a na šta se osnovano u žalbi branioca okrivljenog ukazuje. S toga je prvostepena presuda u navedenom delu preinačena i okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, nalazeći da je ovako odmerena kazna adekvatna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog kao učinioca, te da će se njome postići svrha kažnjavanja. 

25. mart 2016. godine
BRANKO GLIGORIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 2122/14 od 23. oktobra 2015. godine okr. Branko Gligorić je oslobođen da je izvršio dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ (od čega jedno u saizvršilaštvu), dok je okr. Mirjana Gros oslobođena od optužbe da je izvršila, u saizvršilaštvu, jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ. 
 
Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu: 
 
• okr. Branku Gligoriću je stavljeno na teret da je 28. decembra 2005. godine, u prostorijama JP „Službeni glasnik“, kao službeno lice u svojstvu direktora JP „Službeni glasnik“, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavio zaposlenima u JP „Službeni glasnik“ imovinsku korist u iznosu od 738.950,oo dinara, tako što je navedenog datuma doneo i potpisao odluku o raspodeli dobiti za 2004. godinu i radnicima koji nisu bili zaposleni u JP „Službeni glasnik“ tokom 2004. godine pa je u istoj naveo da će osnov za obračun zaposlenih biti lični koeficijent iz decembra 2005. godine, a koja odluka je u suprotnosti sa odlukom Upravnog odbora preduzeća od 30. juna 2005. godine, pa je na osnovu te odluke dao usmeni nalog da se iz blagajne preduzeća izvrši isplata dela dobiti preduzeća iz 2004. godine u iznosu od 738.950,oo dinara, pribavivši tim radnicima na navedeni način imovinsku korist; 
 
• okr. Mirjani Gros je stavljeno na teret da je 15. decembra 2006. godine, u prostorijama JP „Službeni glasnik“, u svojstvu službenog lica – kao predsednik Upravnog odbora JP „Službeni glasnik“, prekoračenjem granica svog ovlašćenja, donela i potpisala odluku o načinu raspodele zarade zaposlenima iz dobiti preduzeća za 2005. godinu, kojom je predviđeno da se dobit preduzeća isplati i radnicima koji nisu bili zaposleni u JP „Službeni glasnik“ tokom 2005. godine, već su radni odnos zasnovali tokom 2006. godine, te da su osnov za obračun isplate dobiti lični koeficijenti zaposlenih iz 2006. godine, a koja je u suprotnosti sa odlukom Upravnog odbora preduzeća, a na osnovu koje je okr. Branko Gligorić u svojstvu službenog lica – direktora JP „Službeni glasnik“, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, dao usmeni nalog blagajni da se izvrši isplata dela dobiti preduzeća iz 2005. godine, pribavivši tim radnicima na navedeni način imovinsku korist.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 24. februara 2016. godine doneo je presudu Kž1 69/16 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na delo od 28. decembra 2005. godine koje se okr. Branku Gligoriću stavlja na teret, pravilno je prvostepeni sud zaključio da nije dokazano da je navedeni okrivljeni postupao protivno interesima službe, niti da je imao svest o tome da svojim radnjama postupa protivno interesima službe, a što predstavlja bitan element bića krivičnog dela za koje je optužen, pa samim tim nije ni dokazano da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. 
 
Takođe, prvostepeni sud, u pogledu inkriminisanih radnji od 15. decembra 2006. godine, koje se stavljaju na teret okr. Mirjani Gros i Branku Gligoriću, pravilno zaključuje da oni nisu prekoračili granice svojih službenih ovlašćenja, jer iz izvedenih dokaza proizlazi da su se okrivljeni kretali u granicama svojih službenih ovlašćenja, s obzirom na to da je okr. Mirjana Gros kao predsednica Upravnog odbora učestvovala u odlučivanju UO o raspodeli dobiti i potpisala odluku UO i da nije sama donela ovu odluku, a da je okr. Branko Gligorić postupao upravo u skladu sa Statutom JP „Službeni glasnik“ kojim je predviđeno da direktor preduzeća izvršava odluke UO. 

25. mart 2016. godine
ALEKSEJ RASKAZOV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u  Beogradu K. br. 226/14 od 28. septembra 2015. godine okr. Aleksej Raskazov je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. 
 
Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Alekseju Raskazovu je stavljeno na teret da je 17. novembra 2006. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice – direktor privrednog društva „S“, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist, a preduzeću „M“ naneo imovinsku štetu u iznosu od 104.640.319,48 dinara, na taj način što je bez prethodne odluke Upravnog odbora direktora preduzeća „M“, kao osnivača privrednog društva „S“, kao i bez posebnog ovlašćenja, zaključio ugovor na prenos udela firme „S“ firmi „K“ sa Britanskih Devičanskih ostrva, a čiji je vlasnik i osnivač sam okrivljeni, te je 20. novembra 2006. godine ovaj ugovor overio pred sudom, da bi 27. novembra 2006. godine Agencija za privredne registre donela rešenje o izmeni osnivača, a u korist novog osnivača firme „K“ s Britanskih Devičanskih ostrva, čime je sebi i preduzeću pribavio protivpravnu imovinsku korist u vidu raspolaganja sa 12044 akcija emitenta „L“, čiji je vlasnik privredno društvo „S“ u ukupnoj vrednosti od 104.640.319,48 dinara. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 8. marta 2016. godine doneo je presudu Kž1 1380/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica. Naime, prvostepeni sud u potpunosti i pravilno utvrđuje da nije dokazano da je okrivljenom za zaključenje predmetnog ugovora o prenosu udela bila prethodno potrebna odluka Upravnog odbora, jer tokom dokaznog postupka nije prezentovana nijedna takva odluka koja je eventualno bila evidentirana u poslovnim knjigama. Takođe, pravilno prvostepeni sud utvrđuje i da nije dokazano da je okrivljenom za predmetni posao bilo potrebno specijalno punomoćje, te da su i pre ovog događaja okrivljeni i direktor predstavništva vršili ovakve promene i na osnovu generalnog punomoćja i da nije bilo problema kada su vršili prenos udela u drugim firmama preko takvog punomoćja, odnosno da je takva bila praksa poslovanja u firmi „M“. Najzad, prvostepeni sud pravilno utvrđuje i da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist. Ovo s toga što akcije nisu bile uključene na Beogradsku berzu do 19. januara 2007. godine, a u periodu od 19. januara do 6. marta 2007. godine nisu iznošene na trgovanje na Beogradskoj berzi, niti je vršena prodaja tih akcija, te je izostala i posledica krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret. 

25. mart 2016. godine
MIRJANA TEŠIĆ PETKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 130/15 od 6. oktobra 2015. godine okr. Mirjana Tešić Petković je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osuđena na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, te je od okrivljene oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to novac u iznosu od 85.521,oo dinara koji je okrivljena obavezana da uplati u korist budžeta Republike Srbije. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljene. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 18. februara 2016. godine doneo presudu Kž1 1520/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu i odbio optužbu da je okr. Mirjana Tešić Petković izvršila krivično delo korupcije u pravosuđu iz člana 255d, stav 1. KZ. 
 
Optužnim aktom okr. Mirjani Tešić Petković je stavljeno na teret da je u periodu od 1. decembra 2003. godine do 22. decembra 2004. godine, kao sudija Trgovinskog suda u Beogradu, u privrednom sporu kompanije „I“ iz Beograda i preduzeća „K“ iz Konga podstrekavanjem od strane J.V, prema kome je zbog činjenice smrti pravnosnažno obustavljen krivični postupak, da okrivljena u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morala izvršiti i to donošenjem rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje krivičnog postupka, a po predlogu za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan na štetu kompanije „I“ primila obećanje poklona za sebe u vidu uplate aranžmana za putovanje na Maltu za članove svoje porodice i takvo rešenje i donela, a u vezi sa obećanim poklonom J.V. kao zamenik generalnog direktora kompanije „I“ potpisao naloge za uplatu po ispostavljenim fakturama JAT – a u iznosima od 77.976,oo dinara i 7.545,oo dinara i tako obećani poklon i primila. 
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da su se u radnjama koje se okrivljenoj stavljaju na teret optužnim aktom stekli svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela primalje mita, već je u konkretnom slučaju, po nalaženju Apelacionog suda, reč o subjektivnim i objektivnim elementima bića krivičnog dela korupcije u pravosuđu. Naime, u konkretnom slučaju krivično delo korupcije u pravosuđu predstavlja posebno krivično delo u odnosu na krivično delo primanje mita po dva osnova: prvo, po svojstvu učinioca tako što je jasno preciziran status izvršioca, a drugo, u pogledu same radnje izvršenja, budući da je kod krivičnog dela primanja mita radnja izvršenja postavljena u opštem smislu jer je reč o službenoj radnji sui generis dok je u krivičnom delu korupcije u pravosuđu izvršeno preciziranje u čemu se ta službena radnja sastoji. Sledom iznetog, u slučaju kada se za primanje mita goni nosilac sudijske ili tužilačke funkcije, prema zakonu koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, uvek će postojati krivično delo korupcije u pravosuđu, dok će u drugim slučajevima biti reč o krivičnom delu primanje mita. 
 
Kako je Krivičnim zakonikom predviđeno da krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, a po Krivičnom zakoniku zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu zatraži za zastarelost krivičnog gonjenja, što je u konkretnom slučaju 10 godina, to je, po nalaženju Apelacionog suda, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo korupcija u pravosuđu. 

14. mart 2016. godine
BOJAN GULIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  3508/10 od 25. marta 2015. godine okr. Bojan Gulić je zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja lekarskog poziva u trajanju od 5 godina i oduzeta mu je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, te je isti obavezan da u korist budžeta Republike Srbije uplati ukupna iznos od 2.400,oo evra i 300,oo švajcarskih franaka, dok je zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 2. KZ okr. Nikoli Vumiroviću, Ivanu Karaliću i Svetislavu Kovačeviću izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 4 meseca sa rokom proveravanja od 2 godine. 
 
Takođe, prvostepenom presudom je odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 2. KZ prema okr. Slavici Mirkov, Aleksandru Bradašu, Mići Sperliću, Milivoju Vukotiću i Dušanu Milovanoviću. 
 
Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljerno na teret sledeće: 
 
• okr. Slavici Mirkov da je u periodu od 7. do 16. oktobra 2009. godine, okr. Bojanu Guliću činila poklone u vidu novca kako bi on u okviru svojih ovlašćenja preduzeo radnje koje bi morao preduzeti; 
• okr. Aleksandru Bradašu  da je 5. januara 2010. godine predao okr. Bojanu Guliću novac u neutvrđenom iznosu za lečenje obavljeno u periodu od 2004. do 2009. godine i zakazivanje bronhoskopije na VMA za njegovog rođaka, u januaru 2010. godine; 
• okr. Mići Sperliću da je u periodu od 2. decembra 2009. godine do 27. januara 2010. godine okr. Bojanu Guliću učinio novčani poklon u iznosu od 500,oo evra kako bi on u okviru svojih ovlašćenja preduzeo radnje koje bi morao preduzeti – hospitalizaciju i lečenje; 
• okr. Milivoju Vukotiću da je 9. februara 2010. godine okr. Bojanu Guliću učinio poklon u vidu novca kako bi on u okviru svojih ovlašćenja preduzeo radnje koje bi morao preduzeti – izdavanje medicinskog nalaza koje bi okr. Vukotiću obezbedio uput za bolničko lečenje na VMA; 
• okr. Dušanu Milovanoviću da je 5. januara 2010. godine okr. Bojanu Guliću predao novac u neutvrđenom iznosu nakon obavljenog lečenja a za njegov prijem, lečenje i operaciju na VMA realizovanu u periodu od 23. novembra do 4. decembra 2009. g odine. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 2. februara 2016. godine presudu Kž1 1377/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Bojana Gulića zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja lekarskog poziva u trajanju od 3 godine i oduzeta mu je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, te je isti obavezan da u korist budžeta Republike Srbije uplati ukupna iznos od 2.400,oo evra i 300,oo švajcarskih franaka.
 
Okrivljeni Bojan Gulić je oglašen krivim što je u periodu od 14. decembra 2009. godine do 19. marta 2010. godine, na Klinici za grudnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije, kao službeno lice – lekar specijalista grudne hirurgije, profesionalno vojno lice – sanitetski major na službi u Vojnomedicinskoj akademiji Uprave za vojno zdravstvi Ministarstva odbrane RS, u više navrata neposredno zahtevao i primao za sebe novčane poklone od više svojih pacijenata i njihovih srodnika, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službene radnje koje bi morao izvršiti, kao i posle izvršenja službenih radnji koje je u okviru svog službenog ovlašćenja morao izvršiti, na taj način što je okr. Gulić najpre u telefonskoj komunikaciji preko svog mobilnog telefona sa pacijentima ili njihovim srodnicima dogovarao prijem pacijenata na bolničko lečenje, kontrolni ili konsultativni pregled u Kliniku za grudnu hirurgiju VMA i zatim tokom bolničkog lečenja, kontrolnih ili konsultativnih pregleda pacijenata u svom kabinetu na VMA primao pacijente i njihove srodnike i tokom razgovora o zdravstvenom stanju, toku lečenja i terapiji pacijenata zahtevao i primao za sebe novčane poklone i to od okr. Nikole Vumirovića, Ivana Karalića i Svetislave Kovačević da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službene radnje koje bi morao izvršiti, a od Milivoja Vukotića posle izvršenja službenih radnji koje je u okviru svog službenog ovlašćenja morao izvršiti a u vezi sa njim.
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da je prilikom odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog Apelacioni sud izostavio iz činjeničnog opisa produženog krivičnog dela pet radnji iz izreke prvostepene presude, s obzirom na to da je za iste nastupila apsolutna zastarelost daljeg krivičnog gonjenja.
 
Razmatrajući odluku u delu o vrsti i visini krivične sankcije, po mišljenju drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio i cenio, te dao adekvatan značaj olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, pa je tako od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni delimično priznao izvršenje krivičnog dela, njegove lične i porodične prilike, raniji život, a od otežavajućih okolnosti cenio da je u kratkom vremenskom periodu preduzeo više krivično – pravnih radnji, način izvršenja dela, iskorišćavanje teških situacija odnosno okolnosti, da su mu bili povereni životi i zdravlje ljudi, da su njegovi pacijenti kako je i sam naveo bili uglavnom teški bolesnici, te da je iskorišćavajući njihov težak položaj određivao i nametao “kao tarifu” iznose koji su ljudi, odnosno pacijenti morali da plate. Kada se imaju u vidu otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, te brojnost krivično – pravnih radnji, Apelacioni sud je, s obzirom na to da je izostavio određen broj krivično – pravnih radnji, smanjio kaznu, nalazeći da će se kaznom zatvora u trajanju od 3 godine dovoljno uticati kako na okrivljenog tako i na druge da ne vrše ovakva ili slična krivična dela.


11. mart 2016. godine

DEJAN IVKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 130/14 od 6. novembra 2015. godine okr. Dejan Ivković je zbog izvršenja dva krivična dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 7,94 grama opojne droge marihuana i 12,58 grama opojne droge marihuana. 
 
Okrivljeni Dejan Ivković je oglašen krivim što je:
 
• 22. juna 2004. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao i neovlašćeno prodavao supstance koje su proglašene za opojnu drogu – marihuanu, na taj način što je u stanu držap tri PVC kesice sa ukupnp 7,94 grama marihuane, a istog dana, u ulazu zgrade, neovlašćeno prodao A.A. jedan paketić sa ukupno 8,23 grama opojne droge marihuana, 
 
• 28. februara 2008. godine, u Beogradu, na drvetu, između grana, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to 12,58 grama kanabisa sa psihoaktivnom komponentom THC. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. februara 2016. godine presudu Kž1 75/16 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.



7. mart 2016. godine

VELjKO BELIVUK

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  4234/10 od 20. novembra 2015. godine okr. Veljko Belivuk je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 15 dana, dok je prema istom odbijena optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ. 
Okrivljeni Vljeno Belivuk je oglašen krivim što je 20. oktobra 2007. godine, ispred splava “B” u Beogradu, teško telesno povredio A.A, na taj način što je nakon verbalnog sukoba sa oštećenim i njegovim prijateljima oštećenog udario metalnom barskom stolicom po glavi i naneo mu tešku telesnu povredu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 25. februara 2016. godine presudu Kž1 143/16 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu. 



7. mart 2016. godine
PREDRAG ČANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K. br. 972/15 od 16. novembra 2015. godine okr. Predrag Čanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom “B” kategorije u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Predrag Čanović je oglašen krivim što je 7. marta 2008. godine, u Beogradu, na kolovozu Novog obrenovačkog puta, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je upravljajući motornim vozilom marke “Zastava”, brzinom od 85 km/č, iz smera Obenovca ka Beogradu, postupio suprotno zakonu, jer brzinu kretanja svog vozila nije prilagodio smanjenoj vidljivosti usled noćnih uslova vožnje, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim uslovima može da predvidi, pa je desnim delom prednje strane svog motornog vozila udario u pešaka A.A. koji se nalazio pored leve bočne strane putničkog motornog vozila marke “Jugo 45” gurajući navedeno vozilo desnom saobraćajnom trakom, desne kolovozne trake u istom smeru, a potom i u levi deo zadnje strane navedenog vozila, usled kog udarca se putničko vozilo prevrnulo na krov, pa je oštećeni A.A. od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta, dok je oštećeni B.B, putnik iz navedenog vozila, zadobila lake telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 1. marta 2016. godine presudu Kž1 1524/15 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti, te je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela okrivljeni imao 21 godinu, te da je do saobraćajne nezgode došlo i porpustom oštećenog A.A, dok je kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog cenio njegov raniji život, pa je pravilno postupio kada ga je osudio na 1 godinu kućnog zatvora nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice okrivljenog, te okolnostima pod kojima je delo izvršeno, i da je ista nužna, ali i dovoljna za postizanje opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija, kao i svrhe kažnjavanja. 


7. mart 2016. godine
ALEKSANDAR TOŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  671/14 od 30. juna 2015. godine okr. Aleksandar Tošić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, te je od istog oduzet kuhinjski nož., kao i falsifikovana dokumenta: pasoš , lična korta i vozačka dozvola Republike Slovenije, sve na ime A.U. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 29. decembra 2015. godine presudu Kž1 935/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Aleksandra Tošića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina i 5 meseci. te je od istog oduzet kuhinjski nož., kao i falsifikovana dokumenta: pasoš , lična korta i vozačka dozvola Republike Slovenije, sve na ime A.U. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Aleksandar Tošić je oglašen krivim što je 3. jula 2012. godine, u prostorijama restorana u Obrenovcu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne bitno, lišio života A.A. tako što se najpre raspravljao sa njom u hodniku restorana, nakon čega su ušli u muški VC kada je izvadio iz torbice, koju je nosio oko vrata, kuhinjski nož koji je poneo od kuće, i njime je 16 puta ubo u predelu glave i tela, kojom prilikom je trpela sve veći i veći bol i sve veći i veći strah – do stepena užasa, usled kojih povreda je došlo do pretežno spoljašnjeg i delimično unutrašnjeg iskrvavljenja, od čega je kod pok. A.A. nastupila smrt na licu mesta, nakon čega je nož i pripremljeno oproštajno pismo koje je poneo sa sobom ostvaio u toaletu pored tela pokojne, a zatim napustio lice mesta. 
 
Takođe, okrivljeni je oglašen krivim i što je neutvrđenog dana tokom meseca oktobra 2011. godine, u Obrenovcu, nabavio radi upotrebe lažne javne isprave io to: pasoš, ličnu kartu i vozačku dozvolu Republike Slovenije, a sve na ime A.U, na kojim se dokumentima nalazila fotografija okrivljenog, a za koja obrasci ne odgovaraju originalima. 
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke koji se odnosi na izvršenje krivičnog dela ubistvo, se, između ostalog, navodi da kada je u pitanju subjektivni element opšteg pojma svireposti koji podrazumeva svest i želju učinioca da muče žrtvu i njegovo uživanje u njenom mučenju, odnosno podrazumeva da nije jedini cilj učinioca lišenje života žrtve već i njegovo uživanje u tome što žrtva trpi suvišne psihičke i/ili fizičke patnje, Apelacioni sud, nasuprot stavu prvostepenog suda, nalazi da taj element svireposti u ovom slučaju ipak nije ispunjen, U tom kontekstu pravilno je prvostepeni sud našao da celokupno ponašanje okrivljenog ukazuje na njegovu naročitu upornost i prethodno planiranje izvršenja dela, s obzirom na to da je okrivljeni oštećenoj zadao čak 16 ubodnih rana, pri čemu se iz sadržine pisma, koje je okrivljeni prethodno sastavio i ostavio na mestu izvršenja dela, očigledno proizlazi da je isti planirao ubistvo A.A. ukoliko ista odbije da se sa njim pomiri. Date činjenice, prema oceni Apelacionog suda, same za sebe ne ukazuju na želju okrivljenog da zadavanjem tolikih ubodina muči oštećenu, već isključivo potvrđuju postojanje njegove čvrste namere da oštećenu liši života. U prilog ovakvom zaključku naročito idu činjenice da su ubodine zadate u nizu, u stanju povišene emocinalne napetosti sa afektom besa srednjeg intenziteta, u kratkom vremenskom periodu, kao i da je napad okrivljenog trajao samo dok oštećena nije klonula, tj. do nanošenja oštećenoj smrtonosne povrede koja joj je zadata među poslednjima kako to proizlazi iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Prema tome, a u vezi sa napred iznetim shvatanjem da svirepost podrazumeva kumulativno ispunjenje objketivnog i subjketivnog elementa, te da je u ovom konkretnom slučaju dokazano postojanje samo objketivnog elementa, to Apelacioni sud nalazi da u ovom slučaju nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je optužen - teško ubistvo, već da se u radnjama okrivljenog stiču bitni elementi krivičnog dela ubistvo. 
Pri donošenju odluke o kazni za krivično delo ubistvo, Apelacioni sud je nalazeći da otrežavajuće okolnosti (raniji život, upornost, prethodno planiranje izvršenja dela ukoliko oštećena odbije da se sa njim pomiri, naročita brutalnost iskazana u kontinuitetu i činjenica da je okrivljeni iskoristio poverenje oštećene koja je pristala da sa njim uđe u toalet) pretežu nad olakšavajućim okolnostima (delimično priznanje izvršenja krivičnog dela, iskreno žaljenje i kajanje zbog onoga što je učinio, kao i da je delo preduzeo u trenutku smanjene uračunljivosti do stepena bitnog usled afekta besa srednjeg intenziteta) zbog čega je našao da je okrivljenom opravdano utvrditi maksimalnu kaznu propisanu za krivično delo. 


4. mart 2016. godine
DALIBOR RISTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1098/11 od 11. septembra 2015. godine okr. Dalibor Ristić i Dragan Ristić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo iznuda iz člana 214, stav 1. KZ, te je Dragan Ristić oslobođen od optužbe i da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su jula meseca 2007. godine, u Beogradu, u kafiću „I“, kao saizvršioci pokušali pretnjom da iznude od A.A. novac tako što je okr. Dragan Ristić telefonom pozvao piceriju „K“ vlasništvo oštećenog A.A. i kako oštećeni nije bio u piceriji ostavio broj da bi mu se A.A. po povratku sa puta javio, kada mu se okrivljeni predstavio i rekao da imaju nekih problema, te da će zbog toga doći u piceriju da bi okrivljeni zajedno došli do picerije naredili oštećenom da pođe svojim kolima za njima, što je on iz straha i učinio jer je znao o kakvim licima se radi pa dok su sedeli za stolom u kafiću okr. Dalibor je rekao da je njegov brat Dragan nekoliko dana ranije jeo picu i polomio zub te da bi morao to da mu nadoknadi tako što će svakom od svojih pet radnika odbiti od plate po 100,oo evra i taj novac od 500,oo evra dati njima sutradan u kafiću, pa je sutra oštećeni nazvao i rekao da taj novac neće dati nakon čega su oštećeni iz nepoznatih razloga odustali od daljeg izvršenja krivičnog dela.

Takođe, optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Draganu Ristiću je stavljeno na teret da je u toku 2009. godine, u Padinskoj Skeli, preinačio pravu ispravu, oznaku šasije na motoru u nameri da motor koristi kao pravi u saobraćaju.

Prvostepenom presudom je, takođe, okr. Miša Luković oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 3. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Okrivljeni Miša Luković je oglašen krivim što je tokom 2007. godine, u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pretnjom prinudio B.B, da u svojstvu prodavca zaključi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa V.V, tako što je sin oštećene B.B. tražio od okr. Lukovića pozajmicu od 10.000,oo evra kako bi završio adaptaciju stana, nakon čega je okrivljeni angažovao G.G. da za njega izvede kompletan enterijer i završne – zanatske radove na ovom stanu, koji je i izvršio sve potrebne radove i pripremio stan za prodaju kada je okrivljeni D.D. rekao da ima kupca koji će kupiti stan za iznos od 47.000,oo evra, s tim što će na ime ovih radova zadržati 10.000,oo evra, a ostatak novca vratiti oštećenom, pa je tako sa kupcem V.V. sačinio ugovor o kupoprodaji stana, koji su V.V. i B.B. overili u sudu, u kom ugovoru je navedena kupoprodajna cena od 43.000,oo evra, pa nakon dva meseca pošto B.B. nije dobila pomenuti novac od prodaje tog stana, telefonom pozvala okrivljenog i tražila dogovoren novac, na šta joj je on veoma grubo odgovorio i opsovao je da ga više ne poziva, a potom pozvao njenog sina, zapretivši mu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 4. februara 2016. godine presudu Kž1 1490/15 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, dok je u osuđujućem delu prvostepena presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pri čemu će se novi glavni pretres održati pred potpuno izmenjenim većem.


 

4. mart 2016. godine
ČASLAV PETROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 151/14 od 10. juna 2015. godine zbog izvršenja po jednog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Časlav Petrović i Vladimir Ivić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su tokom maja meseca 2007. godine, u Beogradu, u prostorijama Agencije za privatizaciju, i to okr. Časlav Petrović – izvršni direktor Agencije i okr. Vladimir Ivić – direktor Sektora za davanje saglasnosti Centra za podršku privatizacije Agencije, kao službena lica, kršenjem propisa – opšteg akta, očigledno nesavesno postupali u vršenju službe, pa je nastupila imovinska šteta za „DHUTP „N“ u iznosu od 119.105.965,oo dinara.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Goran Knežević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nesavestan rad u službi iz člana 361, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Goranu Kneževiću je stavljeno na teret da je tokom aprila 2007. godine, u Beogradu, u prostorijama DHUTP „N“, kao službeno lice – predsednik Upravnog odbora, kršenjem propisa – opšteg akta, nesavesno postupao, iako je morao biti svestan da usled toga može da nastupi imovinska šteta koja prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njihovi branioci.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 27. januara 2016. godine presudu Kž1 1196/15 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, dok je prvostepenu presudu u osuđujućem delu, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukinuo i vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

detaljnije

12.02.2016.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2016

26. februar 2016. godine
NENAD BABIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 3896/10 od 10. jula 2015. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Miloš Jovanović je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, okr. Milan Samardžija je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 8 meseci i okr. Nenad Babić je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 1. i 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine.

Okrivljeni Nenad Babić, Miloš Jovanović i Milan Samardžija su oglašeni krivim što su 19. jula 2010. godine, u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti, opšte opasnom radnjom – eksplozivom, a upotrebom vatrenog oružja – ručne bombe „kašikare“ izazvali opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima, a okr. Babić neovlašćeno držao i nosio rasprskavajuće oružje – bombu „kašikaru“ čije nabavljanje i držanje uopšte nije dozvoljeno građanima, na taj način što su nakon što su sva trojica konzumirala alkohol u stanu okr. Jovanovića, okr. Babić vozilom okr. Samardžija otišao do svog stana, u kome je neovlašćeno držao navedenu bombu, pa su zatim sva trojica seli u vozilo okr. Samardžije, kojim je on i upravljao, i najpre se vozili po naselju Borča – Greda, a zatim po prethodnom dogovoru sve trojice okrivljenih da navedenu bombu bace na lokal „Z“, okr. Samardžija upravljajući vozilom isto dovezao do navedene radnje oštećenog, nakon čega su okr. Babić i Jovanović izašli iz vozila, dok je okr. Samardžija čekao u kolima, pazeći da neko ne naiđe, pa je okr. Babić navedenu bombu aktivirao i ubacio kroz razbijeni prozor u prostorije radnje koja se nalazi u dvorištu stambene zgrade, u kojoj su boravile oštećene A.A. i njena unuka, usled čega je došlo do eksplozije kojom prilikom je nastupila opasnost za život i telo oštećene A.A. i njene unuke i prouzrokovana šteta na prostorijama zgrade i opremi u iznosu od oko 600.000,oo dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Miloša Jovanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 3. februara 2016. godine doneo je presudu Kž1 1440/15 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


26. februar 2016. godine
DUŠAN PANAJOTOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 497/12 od 14. marta 2013. godine okr. Dušan Panajotović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te je prema istom izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja, dok je okr. Dejan Vučinć zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca.
Takođe, prvostepenom presudom okr. Dušan Panajotović, Dejan Vučinić, Milorad Raduški, Dragan Mirkvoić i Vinko Daradan su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo otmice iz člana 134, stav 4. KZ i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Dušana Panajotovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

pelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 11. juna 2015. godine doneo je presudu Kž1 4146/13 kojom je preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ okr. Dragana Mirkovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Dušana Panajotovića zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a okr. Dejana Vučinića bog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 2 meseca.  Prema okr. Dušanu Panajotoviću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Takođe, drugostepenom presudom, zbog nedostatka dokaza, okr. Dušan Panajotović, Dejan Vučinić, Milorad Raduški, Dragan Mirković i Vinko Daradan su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, dok su okr. Milorad Raduški i Vinko Daradan oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo otmice iz člana 134, stav 4. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
Okrivljeni Dušan Panajotović, Dejan Vučinić i Dragan Mirković su oglašeni krivim da su 21. maja 2010. godine, u kafeu u Beogradu, vlasništvo okr. Panajotovića, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, silom i pretnjom ubistvom i teškim telesnim povredama pokušali da od oštećenog A.A. iznude novac u iznosu od 50.000,oo evra. Takođe, okr. Dušan Panajotović je oglašen krivim i što je 16. septembra 2010. godine, u stanu u Beogradu, neovlašćeno držao pištolj i 75 metaka, koje je prethodno neovlašćeno nabavio.
Apelacioni sud je, u delu u kome je okr. Dušana Panajotovića, Dejana Vičinića i Dragana Mirkovića oglasio krivim, nakon održanog pretresa i ocene svih izvedenih dokaza našao sa se u radnjama ovih okrivljenih stiču obeležja krivičnog dela iznude. Naime, Apelacioni sud je, za razliku od javnog tužioca, radnje ovih okrivljenih pravno kvalifikovao kao krivično delo iznuda koje je ostalo u pokušaju s obzirom na to da oštećeni okr. Raduškom nesporno nije isplatio bilo kakav novac kao posledicu sile i pretnji upućenih prema njemu. Pri tome, i Apelacioni sud je imao u vidu da je oštećeni u određenom vremenskom periodu bio zadržan u kancelariji okr. Vučinića od strane okrivljenih i NN lica, ali je istovremeno cenio da je isti ubrzo pušten i to bez isplate novca koji je od njega iznuđivan, što ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi o zadržavanju okrivljenog jer se oštećeni po pravilu zadržava sve do isplate novca ili kakve druge imovinske koristi. U tom smislu, Apelacioni sud nalazi da zadržavanje oštećenog u konkretnom slučaju predstavlja deo prinude usmerene u cilju njegovog zastrašivanja radi donošenja novca, a ne radi njegovog lišenja slobode do donošenja novca koji mu je tražen, zbog čega je našao da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iznude i to kvalifikovanog oblika s obzirom na iznos imovinske koristi koji su okrivljeni pokušali da iznude od oštećenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, odlučujući u trećem stepenu, dana 29. januara 2016. godine, nakon većanja, doneo je presudu Kž3 30/15 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio drugostepenu presudu ovog suda od 11. juna 2015. godine.


19. februar 2016. godine
NEMANjA ARSENOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 987/14 od 22. septembra 2015. godine okr. Nemanja Arsenović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114, tačka 9. KZ u vezi sa članom 30. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.
Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Beogradu okr. Nemanji Arsenoviću je stavljeno na teret da je 14. decembra 2006. godine, u Beogradu, zajedno sa okr. Ilijom Vilotićem i Branimirom Matićem, u odnosu na koje je doneta pravnosnažna presuda, pokušao da liši života više lica, pa su oštećenog A.A. lišili života, a oštećenom A.B. naneli teške telesne povrede, u čemu im je pomogao Aleksandar Miljić, u odnosu na kojeg je doneta pravnosnažna presuda, na taj način što su se Branimir Matić, okr. Nemanja Arsenović i Ilija Vilotić dogovorili o načinu na koji da liše života oštećene A.A. i A.B, pa su se Ilija Vilotić i okr. Nemanja Arsenović sa Aleksandrom Miljićem, koji je poznavao navedene oštećene jer je od njih kupovao drogu, kontaktirali oštećene telefonom i ugovorili sastanak radi kupovine droge, znajući da oštećeni svojim vozilom dolaze zajedno kada se vrši primopredaja droge, nakon čega su Ilija Vilotić, Aleksandar Miljić i Nemanja Arsenović ušli u vozilo i Miljić kontaktirao telefonom oštećenog A.A. i sa njim dogovorio da se radi prodaje narkotika nađu kod zapadne tribine stadiona FK “Crvena Zvezda”, pa su se sa Branimirom Matićem po dogovoru našli na parkingu, nakon čega su došli do mesta ugovorenog kontakta sa oštećenima, pa su se zaustavili u neposrednoj blizini ugovorenog mesta primopredaje, iz vozila je izašao Aleksandar Miljić, krenuo ka ugovorenom mestu, gde ga je sačekalo vozilo u kome su se nalazili oštećeni, koje se zaustavilo pored njega, u kom momentu je Matić prišao zaustavljenom vozilu i u pravcu oštećenih ispalio više projektila iz vatrenog oružja, pri čemu je oštećenom A.B. naneo povrede usled kojih je preminuo, a oštećenom A.A. teške telesne povrede, posle čega su se svi udaljili sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 1. februara 2016. godine presudu Kž1 1396/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, kako osim iskaza osuđenog saučesnika Aleksandra Miljića nije bilo dokaza koji bi ukazivali na okr. Nemanju Arsenovića kao na učinioca krivičnog dela, a da se u konkretnom slučaju, u smislu Zakonika o krivičnom postupku, presuda ne može zasnivati isključivo na tom dokazu, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je zaključio u ponovljenom postupku da nije dokazano da je okr. Arsenović izvršio krivično delo teško ubistvo i oslobodio ga od optužbe.


19. februar 2016. godine
MIROSLAV PEJČIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K. br. 4/15 od 7. septembra 2015. godine okr. Miroslav Pejčić je zbog izvršenja 13. novembra 2014. godine, u šumi u Beogradu, krivičnog dela silovanje, u pokušaju, iz člana 178, stav 1. KZ u vezi sa članom 30. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 1. februara 2016. godine doneo je presudu Kž1 1492/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je okr. Miroslava Pejčića zbog izvršenja krivičnog dela silovanje, u pokušaju, iz člana 178, stav 1. KZ u vezi sa članom 30. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovano se žalbom branioca okrivljenog ukazuje da je prvostepeni sud propustio da utvrdi olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, koju olakšavajuću okolnost predstavlja zdravstveno stanje okrivljenog, pa Apelacioni sud nalazi, imajući u vidu otežavajuće okolnosti, odnosno njegov raniji život, te jačinu povrede zaštićenog dobra, jer je krivično delo ostalo u pokušaju, da je adekvatna kazna okrivljenom kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci.


18. februar 2016. godine
MILOŠ BOJANIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 917/14 od 3. juna 2015. godine okr. Miloš Bojanić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 9. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, dok je okr. Aleksandar Lazić zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo pomaganjem iz člana 114, tačka 9. u vezi sa članom 35. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. Prema okr. Aleksandru Laziću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog lovačkog noža. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko - pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 1. decembra 2015. godine presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Miloša Bojanića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 9. u vezi sa članom 19, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, dok je okr. Aleksandar Lazić oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo  teško ubistvo pomaganjem iz člana 114, tačka 9. u vezi sa članom 35. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Miloš Bojanić je oglašen krivim što je 3. decembra 2008. godine, ispred restorana u Beogradu, prekoračenjem granice nužne odbrane lišio života više lica i to: A.A. i B.B. i pokušao da liši života V.V, tako što je sa okr. Aleksandrom lazićem bio u pomenutom restoranu, gde je okr. Aleksandar Lazić dodao lovački nož okr. Milošu Bojaniću, a potom je nakon kraće rasprave u restoranu koja je nastala prilikom izlaska iz restorana i u kojoj raspravi je u jednom trenutku okr. Bojanić imao lovački nož u ruci, ispred restorana došlo do tuče između više lica, kada je okr. Bojanić navedenim lovačkim nožem više puta ubo oštećenog V.V. i B.B, kao što je ubo i oštećenog A.A, kojom prilikom je oštećeni V.V. zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život, dok su oštećeni A.A. i B.B. zadobili povrede od kojih je nastupila smrt.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Aleksandru Laziću se stavlja na teret da je u napred navedenom događaju pomogao okr. Milošu Bojaniću da liši života više lica i to: A.A. i B.B. i da je pokušao da liši života V.V.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu direktnog umišljaja oba okrivljena za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo, te prvostepeni sud za takav zaključak nije dao ni jasne razloge. Naime, osnovani su navodi iz žalbe da je prvostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze utvrđujući da su sukob izazvali svojim ponašanjem okrivljeni, a da tuči nije prethodilo nikakvo dobacivanje i provociranje od strane grupe mladića koji su bili u društvu sa oštećenima. Iz iskaza svih saslušanih svedoka (a koji su prijatelji oštećenih) i odbrane okrivljenih nesumnjivo je utvrđeno da je dobacivanja i provokacija što je sa okrivljenima te večeri bila i G.G, bilo prilikom ulaska u kafanu, unutra u kafani, kao i pri izlasku iz kafane. Nasuprot stavu prvostepenog suda, Apelacioni sud nalazi da okrivljeni i njihovi prijatelji ni jednom svojom radnjom nisu doprineli tome. Naprotiv oni su odmah nakon povratka Lazića i D.D. u kafanu odlučili da istu napuste, jer im tu više nije bilo prijatno, čime su pokazali jasnu nameru da izbegnu bilo kakav sukob.

Takođe, osnovano se žalbama branilaca okrivljenih navodi i da je potpuno nejasan stav u pogledu toga kako je započela tuča ispred kafane i da li je bilo protivpravnog napada prema okrivljenima. Naime, tuča počinje tako što B.B. hvata za vrat okr. Lazića, a zatim ga udara pesnicom u glavu. U tom trenutku okr. Bojanić vadi nož i kreće prema njima. Nakon toga i sam Bojanić dobija od B.B. udarac u glavu, a pok. A.A. i oštećeni V.V. istrčavaju iz kafane sa jasnom namerom da se pridruže tuči na strani svojih prijatelja. U situaciji kad su oba okrivljena okružena većim brojem lica koja su ih prethodno isprovocirala, a zatim i protivpravno napala okr. Bojanić nožem zadaje više uboda oštećenima. Ovaj napad je, po oceni Apelacionog suda, protivpravan jer nije izazvan ponašanjem okr. Lazića. Radnje koje okr. Bojanić preduzima prema B.B, po oceni ovog suda, učinjene su sa namerom da od svog prijatelja odbije istovremeni protivpravni napad i spreči njegovo dalje povređivanje. Odbrana koju je preduzeo okr. Bojanić bila je istovremena sa tim protivpravnim napadom.

Međutim, Apelacioni sud nalazi da je okr. Bojanić delujući u nužnoj odbrani, prekoračio onu meru nužne odbrane koja je bila neophodno potrebna da od svog prijatelja i sebe otkloni istovremeni protivpravni napad. Imajući u vidu sve napred navedeno prvostepena presuda je u odnosu na okr. Bojanića preinačena i istom je izrečena kazna zatvora u trajanju od 9 godina nalazeći da se može očekivati da će se sa ovako izrečenom kaznom u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja.

U odnosu na okr. Aleksandra Lazića prvostepena presuda je preinačena jer, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je umišljaj okr. Lazića bio da davanjem noža unutra u kafani pomogne okr. Bojaniću da više lica liši života. Naime, nije nesumnjivo utvrđeno da je između njih postojao dogovor da tako nešto učine, a na šta ne upućuje ni jedan izvedeni dokaz, niti prvostepeni sud to na bilo koji način utvrđuje. U konkretnom slučaju u trenutku kada je okr. Lazić dao okr. Bojaniću nož ispod stola nije bilo nikakvog nagoveštaja da će između njih doći do sukoba. Kako nije bilo ni nikakvog dogovora između njih dvojice Apelacioni sud nalazi da u tom trenutku okr. Lazić nije mogao imati nikakvo saznanje da će, ne samo doći do tuče, nego i da će okr. Bojanić upotrebiti nož.


 

12. februar 2016. godine
MARINA JOVANOVIĆ BAJOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 126/14 od 30. marta 2015. godine okr. Marini Jovanović Bajović je zbog izvršenja krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca ili njegovog zamenika izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 1 godine, zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359, stav 1. u vezi sa članom 30. KZ okr. Zoranu Jovanoviću i Dejanu Mašiću je izrečena uslovna osuda kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom proveravanja od po 1 godinu, dok je okr. Nikola Šiljić je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 2. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 6 meseci. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko -  pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljena Marina Jovanović Bajović je oglašena krivom što je u toku noći 11/12. jul 2006. godine, u Selevcu i Smederevskoj Palanci, kao dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci, u sudskom postupku, u nameri da okr. Nikoli Šiljiću, policijskom službeniku PS Smederevska Palanka, pribavi kakvu korist i to u vidu nepokretanja krivičnog postupka protiv njega, a oštećenom A.A. nanese štetu u vidu nepokretanja krivičnog postupka protiv okr. Šiljića u kom postupku bi on zaštitio i odbranio svoje povređeno dobro, prekršila zakon na taj način što je povodom zadobijanja telesnih povreda u Selevcu, sačinila zapisnik o uviđaju 12. jula 2006. godine sa neistinitom sadržinom da je A.A. zadobio povredu prilikom pada na terasi Sportskog kluba u Selevcu, dana 11. jula 2006. godine i to za vreme dok se u prostorijama Sportskog kluba u Selevcu, a nakon fudbalske utakmice između policijskih službenika PO Selevac i veterana FK Selevac, kojoj večeri je i ona prisustvovala, te nakon zadobijanja povrede je saznala da je okr. Nikola Šiljić pesnicom udario oštećenog po licu od kog udarca je oštećeni pao na betonski pločnik i zadobio povrede, za koje je utvrđeno da su teške telesne povrede opasne po život, pa po tom saznanju, kao dežurni istražni sudija i kao poznanik okr. Nikole Šiljića, aktera konfliktnog događaja sa oštećenim A.A, te znajući da je okr. Šiljić i dugogodišnji kolega njenog supruga sa kojim se i privatno družio van posla nije se izuzela od vršenja sudijske dužnosti, događaj nije prijavila dežurnoj službi policijske stanice Smederevska Palanka radi angažovanja ekipe za vršenje uviđaja i nije prijavila krivično delo i učinioca krivičnog dela, a po pozivanju od strane dežurne službe PS Smederevska Palanka, koja služba je u međuvremenu obaveštena da je lice zadobilo tešku telesnu povredu, da kao istražni sudija prisustvuje uviđaju i isti obavlja, i po izlasku na lice mesta, nije obavestila ostale učesnike uviđajne ekipe da je oštećeni zadobio povrede usled udarca i pada na terasu, kako bi zamenik Opštinskog javnog tužioca i inspektori policijske stanice preduzeli potrebne radnje radi rasvetljavanja ovog događaja, već je sačinila navedeni zapisnik o uviđaju sa neistinitom sadržinom.

Okrivljeni Zoran Jovanović je oglašen krivim što je u toku noći 11/12. jula 2006. godine, kao službeno lice, stariji zastavnik i komandir PO Selevac, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja i nevršenjem svoje dužnosti, svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo i učinioca pokušao da pribavi kakvu korist okr. Nikoli Šiljiću, a oštećenom A.A. nanese štetu, na taj način što se u cilju prikrivanja napred navedenog izvršenog dela i njegovog učinioca i pravog činjeničnog stanja, sa svojom suprugom okr. Marinom Jovanović – Bajović i ostalim okrivljenima dogovorio da ne prijave dežurnoj službi PS Smederevska Palanka krivično delo i učinioca, te nakon što ga je okr. Šiljić obavestio o predmetnom događaju  okrivljeni je nakon toga izašao na teren i video oštećenog da povređen leži, te rekao okr. Šiljiću da će on i njegova supruga da mu pomognu da se ne sazna istina kako je oštećeni povređen, pa je iz tog razloga zahtevao od lekara ambulante Selevac, koji je ukazao pomoć oštećenom na licu mesta, da ne zove hitnu pomoć bolnice „Stefan Visoki“, što je ovaj pokušao da učini, a zatim je naloženo policajcima PO Selevac da oštećenog odvezu u bolnicu u policijskim kolima, pa je sa ostalim okrivljenima otišao u bolnicu gde lekarima nije rekao na koji način je oštećeni povređen, a takođe o događaju nije obavestio dežurnu službu da bi ista formirala ekipu za uviđaj i obezbedila lice mesta, a potom, kada je od strane dežurne službe bio pozvan na uviđaj, prilikom obavljanja uviđaja, kao član uviđajne ekipe, zameniku Opštinskog javnog tužioca i komandiru PS Smederevska Palanka i prisutnim policijskim službenicima je svesno propustio da prijavi krivično delo i učinioca.

Okrivljeni Nikola Šiljić je oglašen krivim što je u toku noći 11. jula 2006. godine, u Selevcu, teško telesno povredio oštećenog A.A.

Okrivljeni Dejan Mašić je oglašen krivim što je u periodu od 11. jula 2006. godine, u Selevcu i Smederevskoj Palanci, kao službeno lice – policijski službenik PS Smederevska Palanka, iskorišćavanjem svog službenog položaja i nevršenjem svoje službene dužnosti, svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo i učinioca, pokušao da pribavi kakvu korist okr. Nikoli Šiljiću, a oštećenom A.A. nanese štetu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljena Marina Jovanović – Bajović, Zoran Jovanović i njihovi branioci, kao i branilac okr. Nikole Šiljića i Dejana Mašića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 10. decembra 2015. godine presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Marinu Jovanović Bajović, Zorana Jovanovića i Dejana Mašića oglasio krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ izrekao im uslovne osude kojom im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca sa rokom proveravanja od po jednu godinu. U preostalom, nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u preinačujućem delu, okrivljeni su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela budući da iz činjeničnih navoda optužnice koji su na nesumnjiv način dokazani, proizlazi da se u radnjama okrivljenih stiču upravo obeležja ovog krivičnog dela a ne krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret.


 

12. februar 2016. godine
MILOŠ STANOJEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 1/14 od 19. marta 2015. godine okr. Miloš Stanojević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miloš Stanojević je oglašen krivim što je u vremenskom periodu pre 29. marta 2009. godine, neovlašćeno nabavio pištolj koji je neovlašćeno držao 29. marta 2009. godine u Beogradu i kojim je lišio života oštećenog A.A, na taj način što je oštećenog sačekao ispred kuće i kada je oštećeni izašao iz kuće i prišao parkiranom vozilu, u kome je oštećenog čekao B.B, okrivljeni je sa pištoljem u ruci izašao iz obližnjeg prolaza, prišao oštećenom A.A. i u njegovom pravcu ispalio više projektila u predelu glave i tela nanevši mu tešku telesnu povredu usled kojih je oštećeni preminuo na licu mesta, nakon čega se udaljio.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Stefan Lazarević i Stevan Buzaković su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo ubistva pomaganjem iz člana 113. u vezi sa članom 35. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Stefanu Lazareviću i Stevanu Buzakoviću je stavljeno na teret da su početkom aprila 2009. godine pomagali unapred obećanim prikrivanjem pištolja – sredstva kojim je okr. Miloš Stanojević izvršio krivično delo ubistva.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Miloš Stanojević i njegovi branioci, kao i oštećeni.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 15. januara 2016. godine doneo je presudu Kž1 1160/15 kojom je odbio, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okr. Miloša Stanojevića i njegovih branilaca i potvrdio prvostepenu presudu. Žalba oštećenih je odbačena kao nedozvoljena imajući u vidu da po zakonu oštećeni mogu izjaviti žalbu samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imovinsko – pravnom zahtevu, a žalba oštećenih je izjavljena zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji.


 

detaljnije

5.01.2016.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2016

29. januar 2016. godine
ILIJA FILIPOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Valjevu K. br. 5/15 od 17. avgusta 2015. godine okr. Ilija Filipović je zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 3. i 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina (u navedenu kaznu su mu uračunate i ranije izrečene pravnosnažne kazne), te je od okrivljenog oduzeta automatska puška. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Ilija Filipović je oglašen krivim što je u toku noći između 3. i 4. septembra 2013. godine, na putu Valjevo – Banja Vrujci i u Banji Vrujci – naseljeno mesto Berkovac, opština Mionica, do parkinga ispred ugostiteljskog objekta „B“, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, neovlašćeno nosio automatsku pušku sa prigušivačem zvuka, zajedno sa dva okvira za municiju i 22 metka, i to tako što je, nakon što se najpre 3. septembra 2013. godine verbalno sukobio zbog narušavanja javnog reda i mira sa vlasnikom ugostiteljskog objekta „B“, oštećenim A.A, nakon čega je na zahtev oštećenog napustio objekat, te se uputio ka Valjevu, iz podruma zgrade uzeo navedeno vatreno oružje zajedno sa dva okvira za municiju i 22 metka, te se ponovo vratio u Banju Vrujci, na parking ispred navedenog ugostiteljkog objekta, te je izazavši iz vozila i držeći automatsku pušku, istu uperio ka navedenom ugostiteljskom objektu u kome je u tom trenutku bio okupljen veći broj gostiju i zaposlenog osoblja, te sa razdaljine od 17.04 do 27.44 m od prednjeg staklenog zida restorana pojedinačnom paljbom ispalio u pravcu staklenog zida restorana navedenog objekta 22 metka, koji su pogodili unutrašnjost objekta i pojedini od tih metaka rikošetirali u raznim pravcima, pri čemu je okrivljeni izazvao konkretnu opasnost za život i telo većeg broja ljudi.

Takođe, okrivljeni Ilija Filipović je oglašen krivim i što je 4. septembra 2013. godine, u službenim prostorijama PS Mionica, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, ugrozio sigurnost policijskog službenika, oštećenog B.B.

PODNOSIOCI ŽALBE

Okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, dana 9. decembra 2015. godine doneo je presudu Kž1 1189/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i to tako što je okr. Iliju Filipović zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. u vezi sa stavom 3. i 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina (u navedenu kaznu su mu uračunate i ranije izrečene pravnosnažne kazne).

Po nalaženju Apleacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovano se izjavljenim žalbama okrivljenog i njegovog branioca ukazuje da su pojedinačne kazne u odnosu na okrivljenog prestrogo odmerene, a samim tim i jedinstvena kazna, te da je bilo mesta primeni instituta ublažavanja kazne.


22. januar 2016. godine
NENAD ROSO I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 17841/10 od 3. jula 2015. godine okr. Nenad Roso, Željko Šeatović, Jovica Veličkov i Nadežda Stojković su oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo prevare u produženom trajanju iz člana 208, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Nenadu Rosou, Željku Šeatoviću, Jovici Veličkovu i Nadeždi Stojković je stavljeno na teret da su u periodu od decembra meseca 2007. godine pa do avgusta 2009. godine, u Beogradu, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist veću od 1.500.000,oo dinara, kao saizvršioci lažnim prikazivanjem činjenica da upotreba električnog aparata „Rajf generator“ u kombinaciji sa upotrebom određenih preparata i lekova, dovodi do izlečenja teških bolesti doveli u zabludu oštećena lica i time ih naveli da im ista na štetu svoje imovine predaju ukupan iznos od 15.576.515,oo dinara, tako što su se prethodno reklamirali na televiziji, pri čemu se okr. Nenad Roso lažno predstavljao kao doktor alternativne medicine za koju ne poseduje sertifikat o stručnosti za bavljenje istom, promovišući svoju metodu lečenja nazvanu „Nulta terapija“, a koja se sprovodi upotrebom električnog aparata koji je nazvao „Rajf generator“, a koja se sprovodi upotrebom električnog aparata koji je nazvao „Rajf generator“ koji je izrađivao i servisirao okr. Željko Šeatović, s tim što navedeni aparat nije registrovan kod nadležnih organa Republike Srbije, niti za isti okrivljena lica poseduju sertifikat i atest o tehničkoj ispravnosti, predstavljajući oštećenim licima da će korišćenjem navedenog aparata i upotrebom lekova „F“, „P“ i „L“ dovesti do izlečenja bolesti karcinoma i leukemije, te su se tako oštećena lica javljala na mobilne telefone okr. Nadežde Stojković radi zakazivanja pregleda, koje je inače okr. Nenad Roso vršio u navedenim lokacijama po Beogradu, a od okr. Jovice Veličkova poručivali preporučene preparate.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 21. decembra 2015. godine doneo je rešenje Kž1 1073/15 kojim je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, a presuda nema uopšte razloga i u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinita i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

19. januar 2016. godine
MILORAD BANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 4593/10 od 17. aprila 2015. godine prema okr. Milorada Banoviću je odbijena optužba da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ, dok je okr. Branko Pavlović oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ i prema istom je odbijena optužba da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296, stav 1. KZ.

Optužnicom:

• okr. Miloradu Banoviću je stavljeno na teret da je 6. juna 2003. godine, u Beogradu, na kolovoznoj traci auto – puta namenjenoj za odvijanje saobraćaja u jednom smeru iz pravca Niša prema Novom Beogradu, na mostu „Gazela“, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim motornim vozilom, protivno Zakonu o osnovama bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, jer je otpočeo menjanje saobraćajne trake a da se prethodno nije uverio da to može da učini bez opasnosti za druge učesnike u saobraćaju, ne vodeći pritom računa o položaju, pravcu kretanja i brzini vozila, iako je to bio dužan, usled čega je putnik iz vozila okr. Banovića, mal. A.A. preminuo, dok su putnici iz vozila okr. Banovića, B.B. i mal. V.V. zadobili lake telesne povrede;

• okr. Branku Pavloviću je stavljeno na teret da je 6. juna 2003. godine, u Beogradu, na auto putu Niš – Beograd, na mostu „Gazela“, upravljajući svojim vozilom iz pravca Niša prema Beogradu, srednjom saobraćajnom trakom, brzinom od 156,4 km/č, iako je na tom delu maksimalna dozvoljena brzina 80 km/č, a gustina saobraćaja je nalagala kretanje i brzinom manjom od dozvoljene, postupio suprotno Zakonu o osnovama bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, pa je time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi tako što je zbog nedozvoljene, prevelike i nebezbedne brzine u sustizanju naletelo na vozilo kojim je upravljao okr. Banović, brzinom od oko 60 km/č, prednjim desnim delom svog vozila udario u zadnji levi ugaoni deo vozila kojim je upravljao okr. Banović, kojom prilikom je usled siline udara dete u vozilu kojim je upravljao okr. Banović zadobilo smrtonosne povrede glave, a putnici u vozilu lake telesne povrede. Takođe, okr. Pavloviću je stavljeno na teret i da je, nakon što je izazvao saobraćajni udes, napustio vozilo i udaljio se sa lica mesta, ostavivši bez pomoći dete koje je unesrećeno u nezgodi, koju je prouzrokovao svojim vozilom, da bi se tek nakon dva dana javio Sekretarijatu za unutrašnje poslove u Beogradu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Punomoćnik oštećenog kao tužioca.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 2. decembra 2015. godine doneo je presudu Kž1 944/15 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu oštećenog kao tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je sporan u konkretnom slučaju uzrok saobraćajne nezgode, koju odlučnu činjenicu je Apelacioni sud, kao što je to utvrdio i prvostepeni sud, utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka iz kojih proizlazi da je osnovni uzrok saobraćajne nezgode na strani okr. Banovića koji je ostvario nebezbedno skretanje iz srednje u krajnje levu saobraćajnu traku u trenutku kad se tom trakom kretalo vozilo kojim je upravljao okr. Pavlović, pri čemu se kao najveća moguća brzina vozila kojim je upravljao okr. Pavlović, po svim veštačenjima proizlazi brzina od oko 120 km/č.


 

19. januar 2016. godine
RADE VASOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K. br. 46/14 od 4. juna 2015. godine okr. Rade Vasović je oslobođen od optužbe da je izvršio, u saizvršilaštvu, dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 4. KZ, dok su okr. Zoran Munić, Vladimir Pavlović, Miomir Krstić i Aleksandar Pavlović oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 4. KZ (od čega okr. Munić i Pavlović u saizvršilaštvu, a okr. Krstić i Pavlović podstrekavanjem). Oštećena, Republika Srbija, je radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.

Optužnicom nekadašnjeg Okružnog, sada Višeg javnog tužioca u Smederevu:

• okr. Vasoviću i Muniću je stavljeno na teret da su u periodu od 12. maja 2003. godine do 16. marta 2005. godine, u Smederevu, kao službena lica i to okr. Vasović kao načelnik Odeljenja Republičke tržišne inspekcije u Smederevu i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Munić kao tržišni inspektor i član Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja, pribavili imovinsku korist preduzećima „P“; „L“; „R“ i „I“ u ukupnom iznosu od 8.631.753,48 dinara;

• okr. Vasoviću i Pavloviću je stavljeno na teret da su u maju mesecu i 2006. godine, u Smederevu u Selevcu, kao službena lica i to okr. Vasović kao načelnik Odeljenja Republičke tržišne inspekcije u Smederevu i kao predsednik Komisije za procenu robe u Odeljenju Smederevo, a okr. Pavlović kao tržišni inspektor Odeljenja Republičke tržišne inspekcije u Smederevu i član Komisije za procenu robe, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, pribavili imovinsku korist A.A, kao vlasniku SZTR „Z“ u iznosu od 982.023,oo dinara;

• okr. Krstiću i Pavloviću je stavljeno na teret da su u toku februara i marta meseca 2005. godine, u Smederevu i Beogradu, podstrekli okr. Vasovića na izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, u sednici veća, dana 23. decembra 2015. godine doneo je presudu Kž1 1020/15 kojom je odbio, kao neosnovanu, žalbu Višeg javnog tužioca u Smederevu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, a nasuprot žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilno našao da se na osnovu izvedenih dokaza ne može izvesno zaključiti da postoje činjenice od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnih dela stavljena optužbom okr. Vasoviću, Muniću i Pavloviću na teret, već da se rado samo o sumnji u pogledu njihovog postojanja koju je, primenom načela in dubio pro reo (u slučaju sumnje treba presuditi u korist okrivljenog), rešio u njihovu korist i oslobodio ih od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Takođe je, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud u prilog zaključku zašto nalazi da nije dokazano da su okr. Krstić i Pavlović izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja dao jasne razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, zbog čega ih je oslobodio od optužbe.


 

5. januar 2016. godine
JUGOSLAV PETROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 434/11 od 18. maja 2015. godine okr. Jugoslav Petrović je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te je od istog oduzeta predmetna opojna droga u količini od 971,00 grama opojne droge heroin.

Okrivljeni Jugoslav Petrović je oglašen krivim što je tokom decembra meseca 2010. godine, neovlašćeno radi dalje prodaje nabavio, držao i prenosio supstance koje su proglašene za opojne droge, na taj način što je po prethodnom dogovoru nabavio od NN lica sa teritorije Kosova i Metohije opojnu drogu heroin, mase 971,00 grama, da bi 27. decembra 2010. godine svojim vozilom došao u Beograd, pri čemu je ispred zadnjeg sedišta automobila okrivljenog pretresom pronađena navedena droga.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Todosijević, Radomir Delić, Ivan Zuvić i Srđan Filipović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Aleksandru Todosijeviću, Radomiru Deliću, Ivanu Zuviću i Srđanu Filipoviću je stavljeno na teret da su, zajedno sa okr. Jugoslavom Petrovićem, u sastavu grupe, nabavljali, držali i prenosili supstance koje su proglašene za opojne droge.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Jugoslava Petrovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 30. novembra 2015. godine rešenje Kž1 1161/15 kojim je ukinuo prvostepenu presudu , zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

5. januar 2016. godine
MILE SVETOZAREVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 251/12 od 3. juna 2015. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. KZ u vezi sa krivičnim delom nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova iz člana 281, stav 1. KZ okr. Mile Svetozarević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Stevan Stevanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, te je okrivljenima izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja delatnosti u građevinarstvu u trajanju od po 5 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni su  oglašeni krivim što su u periodu od 26. do 29. septembra 2011. godine, u Beogradu – opština Zemun, kao odgovorna lica za izvođenje građevinskih radova i to okr. Stevanović kao osnivač i vlasnik preduzeća “Stevan Stevanović Grading SS”, izvođač radova i okr. Svetozarević kao osnivač i vlasnik preduzeća “Tehnomenadžer” – podizvođač odnosno izvođač radova čiji je naručilac preduzeće okr. Stevanovića, nisu postupili po propisima i opšte priznatim tehničkim pravilima i time su izazvali opasnost za život i telo ljudi, usled čega su život izgubila četiri lica, a jedno je zadobilo teške telesne povrede.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Nedeljko Ilić je oslobođen od optužbe da je izvršio, u saizvršilaštvu, krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. KZ u vezi sa krivičnim delom nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova iz člana 281, stav 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Nedeljku Iliću je stavljeno na teret da je u periodu od 26. do 29. septembra 2011. godine, u Beogradu – opština Zemun, kao odgovorno lice za rukovođenje i izvođenje građevinskim radovima, nije postupio po propisima i opšte priznatim tehničkim pravilima, usled čega su život izgubila četiri lica, a jedno lice je zadobilo teške telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Stevan Stevanović i njegov branilac, kao i branilac okr. Mileta Svetozarevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 17. decembra 2015. godine rešenje Kž1 1077/15 kojim je ukinuo prvostepenu presudu u celosti i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je u odnosu na osuđujući deo doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer je izreka prvostepene presude, između ostalog, nerazumljiva. Naime, prvostepeni sud je okrivljene oglasio da su postupali suprotno obavezama propisanim članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji, koji se odnosi na “stručni nadzor” i isti se ni jednom odredbom ne odnosi na izvođača radova, odgovornog izvođača radova, niti njihove obaveze, pa je za sada ostala nejasna veza između radnji okrivljenih sa normom koju je prvostepeni sud primenio, te je nejasno i zbog kojih su radnji okrivljeni oglašeni krivim, a što prvostepenu presudu čini nerazumljivom.

U odnosu na oslobađajući deo prvostepene presude ista je, takođe, po nalaženju Apelacionog suda, doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer o odlučnim činjenicama nedostaju jasni razlozi, a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Naime, osnovano javni tužilac navodi da nije sporno da okr. Ilić nema visoki stručnu spremu i da je obavljao poslove na radnom mestu poslovođe, ali prvostepeni sud je akcenat dao na formalnim uslovima, koje nesporno okrivljeni Ilić nije imao, ali za sada nije dao jasne razloge o ulozi okrivljenog u konkretnom slučaju. Imajući u vidu napred navedeno prvostepeni sud će u ponovnom postupku jasno i nedvosmileno utvrditi ulogu okr. Ilića u konkretnom događaju, ne samo u formalnom smislu, već i u svetlu faktičkih ovlašćenja na gradilištu, te ceniti i ostale žalbene navode, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku, za koju će dati jasne i uverljive razloge.


 

5. januar 2016. godine
PETRA CVIJIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K. br.  432/14 od 29. maja 2015. godine okr. Petra Cvijić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu.
Optužnim predlogom Drugog javnog tužioca u Beogradu okr. Petri Cvijić je stavljeno na teret da je 9. decembra 2012. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, tako ugrozila javni saobraćaj da je dovela u opasnost život i telo ljudi, jer nije obratila pažnju na pešaka koji se nalazi na kolovozu, na taj način što je upravljajući putničkim motornim vozilom, prednjom levom bočnom stranom vozila udarila u pešaka S.B. koji je prelazio kolovoz, dolazeći vozilu sa leve strane, kojom prilikom je S.B. zadobio teške telesne povrede opasne po život, usled kojih povreda je i preminuo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 15. decembra 2015. godine presudu Kž1 1029/15 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno zaključio da u toku krivičnog postupka nije dokazano da je okrivljena izvršila krivično delo na način kako joj je to stavljeno na teret optužnim predlogom, jer iz dokaza koji su izvedeni tokom krivičnog postupka ne proizlazi da nije obratila pažnju na pešaka koji se nalazio na kolovozu i da je usled toga došlo do predmetne saobraćajne nezgode. Samim tim, nisu izvedeni dokazi koji bi potvrdili navode iz optužbe da je okrivljena kritičnom prilikom postupakl protivno saobraćajnim propisima i da je time izvršila krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.


 

5. januar 2016. godine
SLOBODAN ŠARENAC

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 85/10 od 6. oktobra 2015. godine okr. Slobodan Šarenac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom nekadašnjeg Okružnog javnog tužioca u Beogradu okr. Slobodanu Šarencu je stavljeno na teret da je tokom 1999. godine, kao odgovorno lice – predsednik Holding kompanije “Ineks Intereksport”, prekoračio granice svojih ovlašćenja i pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 450.000,oo DEM, na taj način što je 28. maja 1999. godine izvršio prenos vlasništva nad poslovnom zgradom u Sarajevu, površine 239 m2, na DP “Ineks Intereksport”, koju firmu su osnovali bivši radnici poslovne jedinice DP “Ineks Intereksport”, sa sedištem u Sarajevu, tako što je navedenog dana u Osnovnom sudu u Zvorniku izvršio overu “sporazuma” kojim je okončan deobni bilans između “Ineks Intereksport” Beograd i DP “Ineks Intereksport” Sarajevo kojim se bez ikakvih uslova prenosi raspolaganje pomenute nepokretnosti na DP “Ineks Intereksport” Sarajevo i time se navodno okončava započeti a nedovršeni deobni bilans sa pozivanjem na nepostojeću odluku Upravnog odbora preduzeća “Ineks Intereksport” Beograd zato što se propisima BiH nije mogla izvršiti prodaja nepokretnosti koje je u vlasništvu pravnog lica sa teritorije SRJ, nakon čega je navedenu nepokretnost prodao za iznos od 450.000,oo DEM i novac zadržao za sebe.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon većanja, doneo je 28. decembra 2015. godine presudu Kž1 1482/15 kojom je odbio kao neosnovanu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, jer tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni kao predsednik Holding kompanije “Ineks Inter – eksport” Beograd prekoračio granice svojih ovlašenja i pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 450.000,oo DM. Naime, neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sporazum potpisan bez odluke Upravnog odbora, jer na to ne ukazuje nijedan izvedeni dokaz, a kako je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da je predmetna odluka Upravnog odbora postojala, onda tužilac nije dokazao da je okrivljeni prekoračio granice svojih ovlašćenja. Takođe, nije bilo dokaza da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 450.000,oo DM, jer nijednim izvedenim dokazom tužilaštvo nije potvrdilo ove navode iz optužnice.


 

 

detaljnije

Iustitia nihili expetit praemii – Pravda ne traži nikakve nagrade (Ciceron)