Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.09.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično septembar 2021.

24. septembar 2021. godine
ALEKSANDAR LAZIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 558/20 od 4. marta 2021. godine okr. Aleksandar Lazić je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 1 meseca (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 3 meseca), te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 817,78 grama opojne droge kanabis i 408,59 grama opojne droge MDMA i dve elektronske vagice za precizno merenje.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 7. oktobra 2020. godine, u stanu u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to: kanabis sa masenim udelom THC većim od 0,3% u ukupnoj količini od 817,78 grama i opojnu drogu MDMA u ukupnoj količini od 408,59 grama.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. septembra 2021. godine je doneo presudu Kž1 418/21 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.


 

17. septembar 2021. godine
MIŠEL TOT

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Pančevu K 46/20 od 20. maja 2021. godine okr. Mišel Tot je zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194, stav 4. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina.

Okrivljeni Mišel Tot je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od početka juna meseca do 25. juna 2020. godine, u Vršcu, smanjenih, ali ne u bitnoj meri sposobnosti da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, u više navrata primenom nasilja ugrozio telesni integritet maloletnog člana svoje porodice, usled čega je nastupila smrt njegovog sina, rođenog 3. maja 2020. godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 7. septembra 2021. godine je doneo presudu Kž1 671/21 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud, u delu odluke o krivičnoj sankciji, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je isti krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne u bitnoj meri, kao i da do sada nije osuđivan, dok je kao otežavajuće okolnosti cenio činjenicu da je njegov maloletni sin u vreme izvršenja dela imao napunjenih mesec dana starosti i da u tom izrastu nije bio u stanju da na bilo koji način ispolji protivljenje ili da se na bilo koji način nasilju suprotstavi, potom vremenski period u kome je nasilje višestruko ponovljeno i nedozvoljavanje od strane okrivljenog ni majci T.M. ni njenoj majci N.M. da  zaštite maloletno dete, pa ja pravilno postupio kada je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina nalazeći da je ista nužna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja.


 

 

detaljnije

6.08.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično avgust 2021.

6. avgust 2021. godine
DRAGAN MILOŠEV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K Po3 22/20 od 28. oktobra 2020. godine okr. Dragan Milošev je zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu kućnog zatvora u trajanju od 11 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,oo dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta namenjenih i upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela i to mobilnog telefona sa SIM karticom i dva puščana metka.

Okrivljeni Dragan Milošev je oglašen krivim što je 6. maja 2020. godine, u Beogradu:

  • ugrozio sigurnost predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa poslovima koje obavlja, pretnjama da će napasti njegov život i telo, na taj način što je na svom korisničkom nalogu na društvenoj mreži „Twitter“ postavio više objava i komentara preteće sadržine upućenih oštećenom i
  • neovlašćeno držao municiju i to dva puščana metka sa projektilom pune košuljice, a što je pronađeno prilikom pretresa stana i drugih prostorija okrivljenog.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu  i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 16. jula 2021. godine je doneo presudu Kž1 Po3 35/20 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

 

detaljnije

16.07.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično jul 2021.

30. jul 2021. godine
MILKO JOSIFOV

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 389/17 od 17. februara 2021. godine okr. Milko Josifov je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208, stav 4. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu okr. Milku Josifovu je stavljeno na teret da je u Beogradu, počev od 28. jula 2007. godine i nadalje, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, u sedištu privrednog društva „S.E. Trade“ d.o.o, koje se, prema prethodnom dogovoru oštećenih Nebojše Vraneša i Zorana Cvijanovića, samo formalno vodilo u Agenciji za privredne registre na oštećenog Vraneša sa 100% kapitala, iako je stvarni vlasnik sa 50%, dakle u jednakom udelu kao i Vraneš, bio i Cvijanović, budući da su obijica svojim radom, novčanim sredstvima i kontaktima, od kojih Cvijanović i kao javna ličnost, osnovali ovo privredno društvo i obezbedili preko nadležnih organa dozvole za rad i svu potrebnu dokumentaciju, kao i sredstva za rad, u okviru kojih i mašinu za reciklažu vrednosti oko 715.000,oo evra, jedinstvenu u to vreme u ovom delu Evrope, doveo u zabludu oštećene, tako što ih je, prvo, naveo da mu na štetu njihove imovine, bez naknade, za novčanu pozajmicu koju okrivljeni daje za kupovinu hale u koju će smestiti navedenu mašinu za reciklažu, prenesu udele privrednog društva, lažno prikazujući činjenicu da se radi o pozajmici i da će im navedeni udeli nakon što poslovanjem privrednog društva dođu do novčanih sredstava i vrate pozajmicu, biti vraćeni, pri tome iskoristivši lično i poslovno poznanstvo sa Cvijanovićem još iz prethodnog perioda, preko koga je upoznao i Vraneša, kao i odnos poverenja među njima, u šta su mu oštećeni zbog toga poverovali, zbog čega donose Odluku o izmenama ranijih odluka o osnivanju privrednog društva, od 28. jula 2007. godine, da mu kao osnivači, prenesu po 25% udela kapitala u privrednom društvu „S.E. Trade“, tadašnje vrednosti udela po jednom oštećenom 1.552.975,oo evra ili za svih 50%, u odnosu na obojicu oštećenih ukupno 3.105.950,oo evra, s tim da se prema istom dogovoru između okrivljenog i oštećenih i navedenoj Odluci, u odnosu na pomenutih 25% udela kapitala oštećenog Cvijanovića, na okrivljenog samo formalno prenese taj udeo, a da stvarni vlasnik ostane oštećeni Cvijanović, tako što će se u Agenciji za privredne registre na taj deo formalno upisati okrivljeni, pri čemu je vrednost ukupnog kapitala privrednog društva (ili svih 100%, koji osim osnivačkog udela obuhvata nekretnine, postrojenja, opremu i dr.), na dan 31. avgust 2007. godine, kada je na osnovu pomenutog izvršen ovaj prenos na okrivljenog, iznosila 6.211.898,oo evra, čime je na ovaj način bilo raspoređeno 75% ukupne vrednosti kapitala, dok je na osnovu istog dogovora i Odluke, preostalih 25% udela u kapitalu preneto na četvrtog suvlasnika u udelu Sinišu Nikolića, koji je tada takođe pristupio ovom privrednom društvu, te potom, koristeći iste prilike i odnos poverenja sa oštećenim, nakon što je privredno društvo 2010. godine, promenilo naziv u „Set Reciklaža“ d.o.o, dalje održavao oštećene u zabludi i naveo oštećene Vraneša i Cvijanovića da na štetu njihove imovine (jer se radi o udelima u istoj firmi), sa okrivljenim, oštećeni Vraneš zaključi Ugovor o prenosu osnivačkog udela, od 12. marta 2020. godine, za još 25% kapitala privrednog društva, koji je overen u Privrednom sudu u Beogradu istog dana, lažno prikazujući činjenicu tako što je dao obećanje da će nakon prenosa ovog udela od 25%, izvršiti upis hipoteke na svoju nepokretnost – kuću u Beogradu, ukupne površine preko 400 m2, u korist Privredne banke u Beogradu, radi obezbeđenja potraživanja koje je banka imala prema istom privrednom društvu, na osnovu ranije zaključenog Ugovora o kreditu, iz 2008. godine, na iznos od 1.000.000,oo evra, koji je bio odobren za kupovinu navedene mašine za reciklažu i obrtna sredstva, koju hipoteku okrivljeni nikada nije upisao, niti je od početka pregovora imao tu nameru, pa je banka zbog toga proglasila kredit dospelim pre roka, nakon čega je privredno društvo obaveze prema banci izmirilo sopstvenim novčanim sredstvima, a ne iz hipotekarne imovine, koja je bila obećana kao garancija od strane okrivljenog za obezbeđenje otplate kredita, pa je oštećeni Vraneš verujući da će okrivljeni upisati hipoteku na svoju nepokretnost, na okrivljenog preneo svoj preostali udeo u privrednom društvu od 25%, tadašnje vrednosti ovog udela od ukupno 1.955.272,oo evra, u kom trenutku je ukupna vrednost kapitala privrednog društva iznosila 7.821.088,oo evra, time i upravljačka prava u istoj srazmeri, pa je okrivljeni prenosom udela u navedena dva navrata, realizovao svoju prevarnu nameru koju je imao od početka da ostvari potpunu, odnosno isključivu kontrolu nad poslovanjem navedenog privrednog društva, radi sticanja sebi protivpravne imovinske koristi, što potvrđuje i činjenica da je 10. aprila 2013. godine, kao većinski vlasnik udela (75%), ishodovao da na Skupštini društva održanoj istog dana, na koju oštećeni nisu bili pozvani, bude doneta Odluka da oštećeni Vraneš, koji je do tada obavljao funkciju generalnog direktora društva, bude smenjen sa iste funkcije, na koju je postavljen dotadašnji finansijski direktor, o kojoj odluci okrivljeni oštećene nije ni obavestio, da bi najzad, kada su oštećeni saznali za tu odluku, na njihovo izričito traženje da im okrivljeni vrati udele, lažno obećao da će to učiniti tako što će „sve vratiti na staro“, pod izgovorom da prvo treba da se namiri Siniša Nikolić, da bi, nakon što je 31. decembra 2014. godine, Siniša Nikolić, sudskim putem poravnanjem na njega preneo preostalih 25% svojih udela u firmi, konačno postao isključivi vlasnik sa 100% vlasničkog udela, a ni tada oštećenima udele nije vratio sve do današnjeg dana, na koji način je okrivljeni sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist kao vrednost pomenutih udela u kapitalu privrednog društva, što ukupno za oba prenosa iznosi 443.374.000,oo dinara, ali i za ostvarenu dobit od poslovanja privrednog društva koja se, samo u periodu od 2010. godine, odnosno 2013. do 2019. godine kretala u rasponu od 97.973.oo evra do 3.072.016,oo evra godišnje, nanevši time oštećenima štetu u ukupnom iznosu, kako za vrednost prenetog kapitala, tako i izmakle dobiti.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i punomoćnik oštećenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  23. juna 2021. godine rešenje Kž1 407/21 kojim je, usvajanjem žalbe Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbom Javnog tužioca ukazuje da se za sada ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda koji je u potpunosti prihvatio odbranu okrivljenog, koja je prema zaključku prvostepenog suda potvrđena nespornim pismenim dokazima koji su tokom postupka pribavljeni od APR – a, kao i presudama Privrednog suda u Beogradu koji se odnose na statusne podatke o promenama osnivačke strukture u privrednom društvu „S.E. Trade“ i „Set Reciklaža“. Naime, u najvećem delu razloga pobijane presude prvostepeni sud objašnjava formalni status oštećenih prema podacima pribavljenim od APR – a i Privrednog suda, a izostavlja svestranu ocenu drugih izvedenih dokaza, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Imajući u vidu napred navedeno prvostepeni sud je prilikom donošenja ožalbene presude zanemario druge izvore saznanja kao što su iskazi svedoka i drugi zakoniti dokazi, u pogledu dokazivanja odlučne činjenice o suvlasništvu u firmi oštećenih i okrivljenog, što je imalo za posledicu da je činjenično stanje za sada ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta.


 

23. jul 2021. godine
ALEKSANDAR MITROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 76/20 od 6. oktobra 2020. godine okr. Aleksandar Mitrović je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. KZ u vezi sa članom 289, stav 3. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 11 meseci uz primenu mera elektronskog nadzora, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 1 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Aleksandar Mitrović je oglašen krivim što se 18. jula 2013. godine, u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa, pa je time tako ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život ljudi, tako što se na putu u naselju kretao brzinom većom od dozvoljene u naseljenom mestu – 50 km/h, na taj način što je krećući se kolovozom Ustaničke ulice desnom saobraćajnom trakom iz pravca Bulevar kralja Aleksandra u smeru prema Ulici Vojislava Ilića, upravljajući teretnim motornim vozilom, brzinom od 80 km/h dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom prolaz bio dozvoljen – zeleno svetlo, na obeleženom pešačkom prelazu u trenutku kada je pešacima svetlosnim saobraćajnim znakom prolaz bio zabranjen – crvenim svetlom, prednjom levom ugaonom stranom vozila udario u maloletnu oštećenu Andreu Bojanić koja je kolovoz Ustaničke ulice prelazila sa leve na desnu stranu na obeleženom pešačkom prelazu usled čega je od siline ostvarenog kontakta došlo do rotiranja tela da bi odmah potom telo pešaka bilo nabačeno na gornji deo vozila, da bi potom telo pešaka odbacilo u vis, koje je potom letelo kroz vazduh te palo na asfaltnu podlogu i žičanu ogradu na razdelnom ostrvu, sa leve strane desne kolovozne trake, usled čega je maloletna oštećena zadobila teške telesne povrede opasne po život od kojih je preminula na licu mesta, dok je okrivljeni bez zaustavljanja nastavio vožnju.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, branioci okrivljenog i oštećeni (zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji).

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 20. maja 2021. godine doneo je presudu Kž1 1025/20 kojom je odbacio žalbu oštećenog kao nedozvoljenu, te usvajanjem žalbe Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni i meri bezbednosti, i okr. Aleksandra Mitrovića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 4. u vezi sa članom 289, stav 3. KZ osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine uz primenu mera elektronskog nadzora, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije, prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela, kao i stepen povrede zaštićenog dobra, s obzirom na to da se okrivljeni kritičnom prilikom kretao znatno većom brzinom od dozvoljene na kritičnom mestu što je uslovilo da je došlo do naletanja na oštećenu, koja je od posledica povreda koje je pretrpela preminula, pri čemu se okrivljeni nakon ostvarenog kontakta sa pešakinjom nije zaustavio već je nastavio kretanje bez pružanja pomoći nastradalom licu. Imajući u vidu navedeno Apelacioni sud je prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni i izrečenoj meri bezbednosti smatrajući da će se istima u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja, te da je ovako izrečena kazna primerena vrsti, težini i opasnosti krivičnog dela i okrivljenog kao učinioca, te da će se istom uticati na okrivljenog i druga lica da ubuduće ne vrše ovakva ili slična krivična dela.


 

23. jul 2021. godine
NENAD PETROVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 122/19 od 8. juna 2020. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388, stav 1. KZ okr. Nenad Petrović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 2 meseca (u koju kaznu mu je izrečena i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 1 godine), dok je okr. Milena Martinov osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od 6. januara do 16. oktobra 2018. godine, u Obrenovcu, zajedno, po prethodnom dogovoru, zloupotrebom teških prilika oštećene, da je bolesna, nezaposlena, udovica sa troje maloletne dece koja su u hraniteljskoj porodici doveli u zabludu da će imati lagodniji život ukoliko pređe da živi kod okrivljenih u domaćinstvu i bude im ispomoć u kućnim poslovima i čuvanju dece, u šta je poverovala, pristala da je okrivljeni odvezu kod sebe u kuću, gde je oštećena shvatila da je u zabludi i da za obavljanje svih poslova ne dobija ni novac ni hranu, te su je okrivljeni silom sprečili da pobegne, tako što joj je okr. Martinov više puta otvorenom šakom zadala udarce po glavi i gurnula, usled čega je ista pala na pod, kojom prilikom je zadobila lake telesne povrede, a okr. Petrović oduzeo njenu ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, kao i svu lekarsku dokumentaciju i razbio njen mobilni telefon rekavši joj da neće otići iz njihove kuće, te su je nadalje držali u cilju prosjačenja i eksploatacije njenog rada, tako što su je odvozili na Zemunski kej, gde su bili u njenoj neposrednoj blizini i posmatrali je, te joj sav novac prosjačenjem zarađen oduzimali, a u kući u kojoj je obavljala sve poslove, primoravali je da spava na betonu i bez posteljine, vezivali je lancem, hranili je jednom dnevno korom hleba i ostacima njihove hrane, a okr. Martinov i u više navrata joj zadala rukama i drškom od metle udarce po glavi i telu, iako je znala da je oštećena imala više operacija na glavi, a u periodu od 19. januara do 19. septembra 2018. godine od oštećene oduzeli novac koji je primala na ime socijalne pomoći, tako što je svakog meseca okr. Martinov odlazila u poštu sa njom, gde bi joj za tu priliku vraćali njenu ličnu kartu kako bi mogla da podigne novac, koji je odmah potom oduzimala, kao i njenu ličnu kartu, a u oktobru 2018. godine su je u cilju prostitucije nudili radi pružanja seksualnih usluga poznaniku za iznos od 1.000,oo dinara koji su joj odmah oduzeli.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu  i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 22. juna 2021. godine je doneo presudu Kž1 158/21 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

23. jul 2021. godine
BRANKO SEKULOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 82/21 od 23. decembra 2020. godine okr. Branko Sekulović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 9. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Branko Sekulović je oglašen krivim što je 27. septembra 2007. godine, u večernjim časovima u Beogradu, u svojoj kancelariji u privrednom društvu „S Company“, lišio života više lica i to Vladimira Samardžića, Dušana Pejovića i Darka Živkovića, na taj način što je iz pištolja ispalio projektil u pravcu Vladimira Samardžića, nanevši mu tom prilikom smrtonosnu telesnu povredu, potom je u pravcu Dušana Pejovića ispalio 4 projektila, nanevši mu tom prilikom smrtonosnu telesnu povredu, a zatim je u pravcu Darka Živkovića ispalio tri projektila, nanevši mu tom prilikom smrtonosnu telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 17. juna 2021. godine doneo je presudu Kž1 338/21 kojom je, delimičnim usvjajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu i okr. Branka Sekulovića, zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, tačka 9. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove porodične prilike, da je prilikom izvršenja krivičnog dela postupao u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, a kao otežavajuće okolnosti lišenje života tri lica, te činjenicu da je pok. Dušan Pejović, rođen 1983. godine, najmlađi među oštećenima, koga okrivljeni nije poznavao, koga ni ispitani svedoci ne poznaju i ne dovode u vezi sa kritičnim događajem, tako da za njega nema nikakvih dokaza da je učestovavao pre 27. septembra 2007. godine u nasilju i pretnjama okrivljenom, te da je prilikom izvršenja krivičnog dela ispoljio upornost i bezobzirnost, jer je nesumnjivo utvrđeno da je nakon ranjavanja Darka Živkovića u grudni koš, istom prišao iz neposredne blizine i ispalio dva metka u glavu i na taj način učinio sigurnim željenu posledicu. Međutim, prema stavu Apelacionog suda osnovano je žalbom branioca okrivljenog ukazano Apelacionom sudu da je prvostepeni sud propustio da nesporno utvrđenu činjenicu da je okrivljeni trpeo pretnje i fizičko nasilje od dvojice oštećenih Darka Živkovića i Vladimira Samardžića, kao i da je bio egzistencijalno u strahu za sebe i članove svoje porodice, utvrdi i ceni kao olakšavajuću okolnost. Stoga je Apelacioni sud zaključio da kazna na koju je okrivljenog osudio prvostepeni sud nije adekvatno odmerena, te je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, nalazeći da je ovako odmerena kazna dovoljna radi postizanja svrhe kažnjavanja.


 

23. jul 2021. godine
MLADEN NOVAKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 4023/10 okr. Mladen Novaković je zbog izvršenja krivičnih dela iznuda u pokušaju iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ i produženog krivičnog dela zelenaštvo iz člana 217, stav 3. u vezi sa sa stavom 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100,00,oo dinara, dok je prema okrivljenom odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246, stav 3. KZ. Takođe, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: opojne droge heroina u obliku baze, kofeina (stimulans) i paracetamola (analgetik i antipiretik) neto mase 1,15 grama. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Mladenu Novakoviću je stavljeno na teret da je 7. oktobra 2008. godine, u kući u Ameriću, neovlašćeno držao supstancu proglašenu za opojnu drogu i to 1,15 grama smeše heroina, kofeina i paracetamola.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 28. maja 2021. godine presudu Kž1 909/20 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Mladena Novakovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. i produženo krivično delo zelenaštvo iz člana 217, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ. U preostalom delu, u odnosu na krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga, prvostepena presuda ostaje neizmenjena. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Mladenu Novakoviću je stavljeno na teret da je:

Po nalaženju Apelacionog suda prema datom činjeničnom opisu i stanju u spisima javna optužba nije dokazala da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iznude, već da se konkretno može raditi o prinudi za vraćanje duga, a što je identično opisano u drugom delu optužnice, gde je prema datom činjeničnom opisu evidentno da se radi o pokušaju prinude na vraćanje zelenaškog duga, a koje krivično delo u konkretnom slučaju nije predmet inkriminacije, tako da bi se eventualno moglo raditi o krivičnom delu prinude iz člana 135, stav 2. KZ, koje postoji ako se delo iz člana 135, stav 1. KZ učini na svirep način ili pretnjom ubistvom ili teškom telesnom povredom ili otmicom. Međutim, ovo krivično delo bi, ako se ima na umu vremenski period radnji izvršenja ovog krivičnog dela od avgusta mesta 2007. godine do 7. oktobra 2008. godine, bilo zastarelo, tako da Apelacioni sud, imajući u vidu napred izneto nakon održanog pretresa okrivljenog nije mogao oglasiti krivim za krivično delo prinude. Imajući na umu sve navedeno, Apelacioni sud je okrivljenog, kako nije bilo dokaza da je izvršio krivično delo iznude u pokušaju, istog oslobodio od optužbe da je izvršio ovo krivično delo.

U vezi sa krivičnim delom zelenaštva koje je okrivljenom, takođe, optužnim aktom stavljeno na teret da bi postojao kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, a koji je stavljen na teret okrivljenom, neophodno je da bude ostvarena i jedna od kvalifikatornih okolnosti ili da je delo izvršeno od strane grupe ili da je delom pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara. Apelacioni sud je doneo naredbu da se obavi dopunsko veštačenje od strane sudskog veštaka ekonomske struke, kako bi se utvrdio iznos čiste protivpravne imovinske koristi koju je pribavio okrivljeni u svakom pojedinačnom slučaju, nakon što od ukupno isplaćenih iznosa od strane oštećenih bude odbijen iznos inicijalno pozajmljenih sredstava. Prema navedenom sudski veštak je dao svoj nalaz i mišljenje i na osnovu raspoloživih podataka je konstatovano da visina pribavljene protivpravno imovinske koristi ne prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara, a što sve jasno ukazuje da samim tim nema ni dokaza da je okrivljeni izvršio kvalifikovani oblik krivičnog dela zelenaštva. Kada se ima u vidu sve navedeno, Apelacioni sud nalazi da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo zelenaštvo dok bi krivično gonjenje okrivljenog za blaži oblik ovog krivičnog dela bilo zastarelo, pa je stoga prvostepena presuda u odnosu na ovo krivično delo preinačena i okrivljeni je, usled nedostatka dokaza, oslobođen od optužbe.


 

23. jul 2021. godine
BOJAN ILIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Valjevu K 17/20 od 29. decembra 2020. godine okr. Bojan Ilić je zbog izvršenja produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona sa SIM karticom, dok je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ okr. N.B i D.I izrečena novčana kazna u iznosu od po 50.000,oo dinara i mera bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona sa pripadajućom karticom i PVC kesice sa sadržajem opojne droge „kokain“, a okr. M.J je zbog izvršenja napred navedenog krivičnog dela i krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247, stav 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona sa pripadajućom karticom i PVC kesice sa sadržajem opojne droge „kokain“.

Okrivljeni Bojan Ilić je oglašen krivim što je u periodu od 4. oktobra 2019. godine do 2. maja 2020. godine, na području Lazarevca i Lajkovca, učinio više krivičnih dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, koja zbog vremenske povezanosti, korišćenja iste situacije, istovetnosti predmeta dela, jedinstva mesta i sa jedinstvenim umišljajem čine jednu celinu, pa je tako okr. N.B 4. oktobra 2019. godine, u Lazarevcu, neovlašćeno prodao 2 PVC kesice opojne droge „kokain“ ukupne neto mase 0,90 grama za cenu od 10.000,oo dinara i okr. D.I dana 2. maja 2020. godine, u blizini mesta Ćelije, neovlašćeno prodao jednu PVC kesicu sa opojnom drogom „kokain“ ukupne neto mase 0,87 grama za cenu od 100 evra.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okr. Bojana Ilića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane javne sednice, doneo je 14. juna 2021. godine presudu Kž1 294/21, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.


 

23. jul 2021. godine
AJDIN SIPOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 572/19 od 2. decembra 2020. godine okr. Ajdin Sipović je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206, stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja revolvera.

Okrivljeni Ajdin Sipović  je oglašen krivim što je 21. septembra 2019. godine, u Mladenovcu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, usled jednostavne alkoholne opijenosti, započeo izvršenje krivičnog dela ali ga nije dovršio, na taj način što je došao u ugostiteljski objekat gde je naručio hranu i kada su svi prisutni gosti napustili objekat prišao radnici oštećenoj Z.G, iz svoje torbe je izvadio revolver koji je neovlašćeno nosio, te ga je uperio u pravcu oštećene i rekao: „Ćuti i daj pare“, nakon čega je oštećena uplašena za svoju bezbednost istrčala iz objekta noseći novac od pazara i dozivajući u pomoć, a okrivljeni krenuo za njom, kojom prilikom se u neposrednoj blizini nalazio policijski službenik Nemanja Pavlović van službe, kada je pokazao službenu legitimaciju okrivljenom, izdavši mu naređenje: „Stoj, policija“, a kada se okrivljeni oglušio o ovo naređenje i uperio oružje u policijskoj službenika, isti je uhvatio desnom rukom revolver koji je držao okrivljenog i istog savladao upotrebom fizičke snage zahvatom „ključ na laktu“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 9. juna 2021. godine presudu Kž1 233/21 kojom je preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.


 

16. jul 2021. godine
VIKTOR SLAVIN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K 29/18 od 27. marta 2019. godine:

Takođe, okr. Viktoru Slavinu, Džagdžit Singu i Stanislavu Kislicinu je izrečena i mera bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje u trajanju od po 10 godina, te im je oduzeta imovinska korist stečena krivičnim delom i obavezani su okr. Slavin i Sing da u korist budžetskih sredstava solidarno uplate iznos postignute imovinske koristi od 303.000,oo evra, a okr. Sing i Kislicin da u korist budžetskih sredstava solidarno uplate iznos imovinske koristi od 400.000,oo evra. Oštećeni „NIS“ a.d. Novi Sad, je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okr. Viktor Slavin, Džagdžit Sing, Aleksandar Despotović i Dragiša Despotović su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od 19. aprila do 1. novembra 2013. godine, u Pančevu i Badenu u Austriji, u svojstvu odgovornih lica i to: Viktor Slavin kao izvršni direktor bloka „Prerada“ u Pančevu koja posluje u okviru „NIS“ a.d. Novi Sad, i lice ovlašćeno za potpisivanje svih ugovora, sporazuma, rezultata tendera, računa i drugih dokumenata u vezi sa projektima koje sprovodi blok „Prerada“, a okr. Džagdžit Sing kao direktor za direkciju za strategiju i investicije, a istovremeno i zamenik predsednika Komisije za nabavku sa statusom stalnog člana u bloku „Prerada“ u istom privrednom društvu, pri obavljanju privredne delatnosti za sebe neposredno zahtevali i primili obećanje poklona, a potom i primili poklon da zaključe ugovor i krše druge dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu subjekta privrednog poslovanja u kome rade, a okr. Aleksandar Despotović, kao direktor privrednog društva „B.M.R“ iz Šapca im obećao poklon, da pri obavljanju privredne delatnosti zaključe ugovor i krše druge dužnosti pri obavljanju privredne delatnosti i zajedno sa svojim ocem, okr. Dragišom Despotovićem, kao suvlasnikom istog privrednog društva im i učinio poklon za takvu radnju. 

Takođe prvostepenom presudom okr. Džagdžit Sing i Stanislav Kislicin su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od maja 2012. godine do jula 2013. godine, u Pančevu i Beogradu, u svojstvu odgovornih lica, i to: okr. Džagdžit Sing kao direktor Direkcije za strategiju i investicije bloka „Prerada“ koja posluje u okviru „NIS-a“ od drugog neposredno zahtevao i primio obećanje poklona, a okr. Stanislav Kislicin kao zamenik direktora Direkcije za projekat modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu a od 15. marta 2013. godine kao direktor Direkcije za planiranje, ekonomiku i kontrolu bloka „Prerada“ radi realizacije tog ranije primljenog obećanja poklona i saglašavajući se sa istim od drugog neposredno i primio poklon da zaključe ugovor o obavljanju privredne delatnosti u korist drugog lica.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, okr. Viktor Slavin i Stanislav Kislicin, te njihovi branioci. Takođe, dostavljen je i podnesak okr. Džagdžit Singa.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 18. maja 2021. godine presudu Kž1 669/19 od 18. maja 2021. godine kojom je preinačio prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o izrečenoj meri bezbednosti, te zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela primanja mita u obavljanju privredne delatnosti iz člana 230, stav 1. KZ (od čega okr. Džagdžit Sing u produženom trajanju) okr. Viktoru Slavinu, okr. Džagdžit Singu i okr. Stanislavu Kislicinu izrekao meru bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje u trajanju o po 5 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena je potvrđena. Podnesak okr. Džagdžit Singa, podnet od strane njegovog branioca 27. juna 2019. godine je odbačen kao neblagovremen (Napomena: prema okr. Aleksandru i Dragiši Despotoviću postupak je pravnosnažno obustavljen rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 669/19 od 17. januara 2020. godine zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja).


 

16. jul 2021. godine
IGOR STAMENKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu  K 407/19 od 30. decembra 2020. godine okr. Igor Stamenković je zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 98, stav 1. Zakona o tajnosti podataka osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja za rukovanje podacima koji predstavljaju tajne podatke u periodu od 8 godina.

Okrivljeni Igor Stamenković je oglašen krivim što je 14. juna 2019. godine, u Beogradu, neovlašćeno nepozvanom licu učinio dostupnim podatke do kojih je na drugi način došao, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „INTERNO“ – testove završnog ispita iz matematike za školsku 2018/2019 godinu. Delo je učinio na taj način što je u prostorijama privrednog društva, za vreme dok je u istom obavljao poslove mašiniste – roto štampe, iskoristio momenat zastoja mašine u procesu štampanja, te je pazeći da ga ne primete pripadnici policije koji su bili prisutni, neovlašćeno uzeo završne testove, stavio ih u donji deo trenerke, a potom ih prosledio članu svoje porodice, da bi isti potom preko društvene mreže „Instagram“ to dalje prosledio drugim licima.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 3. juna 2021. godine doneo je presudu Kž1 326/21 kojom je preinačio prvostepenu presudu u pogledu načina izdržavanja kazne zatvora, te je odredio da se kazna zatvora u trajanju od 1 godine, na koju je je okr. Igor Stamenković osuđen prvostepenom presudom zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 98, stav 1. Zakona o tajnosti podataka, izvršiti tako što će osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke u krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu njegovog ranijeg života i porodične prilike, dok je od otežavajućih okolnosti cenio jačinu povrede zaštićenog dobra, odnosno da je došlo do odlaganja polaganja završnog ispita iz matematike na teritorije Republike Srbije, te ga je za ovo krivično delo osudio u trajanju od 1 godine. Međutim, Apelacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi da okrivljeni izdržava navedenu kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje jer se u konkretnom slučaju može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.


 

16. jul 2021. godine
ALEKSANDAR MILIKIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 467/20 od 10. februara 2021. godine okr. Aleksandar Milikić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 4 godine. Predstavnik porodice oštećenog je radi ostaviranja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Aleksandar Milikić je oglašen krivim što je 22. juna 2020. godine, u Beogradu, pri čemu je njegova sposobnost da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio javni saobraćaj tako što je doveo u opasnost život ljudi, na taj način što je, pod dejstvom alkohola u krvi od oko 1,14 promila, upravljajući teretnim vozilom, brzinom većom od dozvoljene u naselju i to brzinom od oko 70 km/h ugrožavajući druge učesnike u saobraćaju, otpočeo preticanje autobusa, kojim je upravljao vozač D.N koji je približavajući se obeleženom pešačkom prelazu, zaustavio autobus kako bi propustio pešake, pa je okrivljeni vozilom kojim je ušao prešao na levu kaznu kolovoza namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera nije prilagodio brzinu vozila tako da, u svakoj situaciji koju vidi ili može da predvidi, može bezbedno da propusti pešaka koji je stupio na pešački prelaz, pa je prednjom levom stranom vozila kojim je upravljao udario pešaka maloletnog oštećenog P.S, koje je započeo kretanje preko pešačkog prelaza, nakon čega je došlo do kontakta spoljašnje donje trećine leve polovine prednjeg vetrobranskog stakla i glave pešaka, posle čega je telo pešaka odbačeno put napred u levu stranu, te prvo udarilo u parkirana vozila uz levu ivicu kolovozne trake, a zatim u levu bočnu stranu drugog putničkog vozila, da bi potom palo na površinu kolovoza gde se zaustavilo, a vozilo kojim je upravljao okrivljeni je nastavilo kretanje i prednjom desnom ugaonom stranom vozila udarilo u zadnju ugaonu stranu parkiranog putničkog vozila odbacujući ga do mesta zaustavljanja, nakon čega je kod maloletnog oštećenog nastupila smrt, koja je u direktnoj uzročno posledičnoj vezi sa povredama koje su nastale u predmetnoj nezgodi.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i predstavnik porodice oštećenog.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. juna 2021. godine doneo je presudu Kž1 262/21 kojom je, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačio, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepenu presudu i okr. Aleksandra Milikića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osudio  na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. Žalba predstavnika porodice oštećenog izjavljena protiv odluke prvostepenog suda o imovinsko-pravnom zahtevu i krivičnoj sankciji je odbačena kao nedozvoljena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovani su žalbeni navodi Višeg javnog tužioca u Beogradu budući da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana ali ne i da njena visina bude pravilno odmerena. Prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, da je time doprineo bržem i lakšem rasvetljavanju činjeničnog stanja u ovoj krivično-pravnoj stvari, njegov raniji život, da je izrazio kajanje, dok od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije bilo. Međutim, po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je dao prenaglašen značaj olkšavajućim okolnostima, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, pa je stoga Apelacioni sud ceneći stanje u spisima predmeta, te okolnosti pod kojima se krivični postupak odigrao preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci nalazeći, a imajući u vidu stepen povrede zaštićenog društvenog dobra, te stepen krivice okrivljenog da će se ovom kaznom zatvora u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

16. jul 2021. godine
MILOVAN TADIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 600/16 od 6. aprila 2021. godine okr. Milovan Tadić je zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 3. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata ranije izrečena pravnosnažna kazna). Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Milovan Tadić je oglašen krivim što je 23. decembra 2015. godine ispred kluba u Beogradu, u stanju povišene emocionalne napetosti, zbog čega su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene, ali ne bitno, nogom – stopalom u obući udario sada pok. Slobodana Vukića u predeo stomaka i tom prilikom mu naneo tešku telesnu povredu, zbog čega je obavljena neophodna hirurška intervencija i otvaranje trbušne duplje, nakon čega je došlo do prestanka srčanog rada i disanja, a zatim i do izumiranja moždanog tkiva sa pratećim komplikacijama na unutrašnjim organima, usled čega je nastupila njegova smrt 7. januara 2016. godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  28. juna 2021. godine rešenje Kž1 473/21 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu su u obrazloženju prvostepene presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje su ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjene, tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.


 

 

detaljnije

4.06.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično jun 2021.

25. jun 2021. godine
NEDELjKO GRBOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 282/18 od 4. decembra 2012. godine okr. Nedeljko Grbović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Okrivljeni Nedeljko Grbović je oglašen krivim što je 17. decembra 2017. godine, ispred kluba u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, lišio života sada pok. Aleksandra Savkovića, tako što je prethodno u klubu, zajedno sa ostalim pripadnicima obezbeđenja kluba, ušao u verbalnu raspravu sa oštećenim Aleksandrom Savkovićem, Adijem Isenovićem i licima koja su bila sa njima u društvu i izgurali ih ispred kluba, a nakon izlaska iz kluba prešao na drugu stranu ulice i kada je Adi Isenović krenuo u njegovom pravcu, iz pištolja koji je nosio za pojasom ispalio projektil u njega i naneo mu tešku tešku telesnu povredu, nakon čega je oštećeni Savković krenuo prema njemu, te je i u njega ispalio jedan projektil, nanevši mu tešku telesnu povredu od kojih je ubrzo nastupila smrt.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Miloš Tančev, Stevan Dukić i Stefan Šapurić su oslobođeni od optužbe da su, u saizvršilaštvu, izvršili krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milošu Tančevu, Stevanu Dukiću i Stefanu Šapuriću je stavljeno na teret da su 17. decembra 2017. godine, ispred kluba u Beogradu, učestvovali u tuči u kojoj je lišen života oštećeni Aleksandar Savković a oštećenom Adiju Isenoviću naneta teška telesna povreda.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Nedeljko Grbović i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 17. maja 2021. godine presudu Kž1 295/21 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, dok je u osuđujućem delu prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Nedeljku Grboviću produžena je mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora.

Po nalaženju Apelacionog suda, u oslobađajućem delu, pravilno je prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da nije dokazano da su okr. Tančev, Dukić i Šapurić izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo učestvovanje u tuči. Naime, pravilno je prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je do verbalne rasprave između obezbeđenja kluba i društva pok. Savkovića došlo u klubu i da su ih pripadnici obezbeđenja zbog nereda koji su pravili izveli iz kluba. Međutim, pravilan je takođe zaključak prvostepenog suda da iz izvedenih dokaza ne prizlazi da su ispred kluba nastavili verbalnu raspravu, niti da je ista prerasla u tuču, jer se o tome niko nije izjašnjavao, već su svi izjavili da je došlo do gužve, a da su neki od njih u toj gužvi i prilikom izlaska iz kluba zadobili povrede od njima nepoznatih osoba.

Ispitujući prvostepenu presudu u osuđujem delu, Apelacioni sud je našao da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi, kao i da u presudi nisu navedeni dovoljni i argumentovani razlozi u pogledu pravne kvalifikacije krivičnih dela dok su dati razlozi nejasni, te kako je ista u osuđujem delu zasnovana na navedenim povredama krivičnog postupka to je u tom delu prvostepena presuda morala biti ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

25. jun 2021. godine
VELIMIR RADOSAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K  110/16 od 23. oktobra 2020. godine okr. Velimir Radosavljević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ. Oštećeni Aerodrom „Nikola Tesla“ a.d. je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Velimiru Radosavljeviću je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 29. januara 2010. godine do 31. marta 2014. godine u Beogradu, kao odgovorno lice – generalni direktor JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, iskorišćavanjem svog položaja i prekoračenjem granica svog ovlašćenja, pribavio drugom pravnom licu, kompaniji „Wizz Air“ iz Mađarske, protivpravnu imovinsku korist tako što je, bez odobrenja Upravnog odbora i saglasnosti Vlade RS, na šta je bio obavezan Statutom JP Aerodrom „Nikola Tesla“ iz 2005. godine, sa avio kompanijom „Wizz Air“ iz Mađarske dana 29. januara 2010. godine zaključio „Memorandum o razumevanju“, kojim Memorandumom je navedneoj avio kompaniji odobrio korišćenje aerodromske usluge Aerodroma „Nikola Tesla“ ispod cene koštanja i popust od  20 % na putničku taksu, koji popust i korišćenje aerodromske usluge ispod cene koštanja je navedena avio kompanija koristila sve do 31. marta 2014. godine, na koji način je okrivljeni kompaniji „Wizz Air“ iz Mađarske pribavio provpravno imovinsku korist u iznosu od 44.734,61 evra, i za koji iznos novca je oštetio Aerodrom „Nikola Tesla“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je  19. maja 2021. godine rešenje Kž1 91/21 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je osnovano izjavljenom žalbom ukazano da zakonom propisana procedura utvrđenja tarife aerodromskih uslUga upravo ukazuje na to da odstupanje od cena koje su u njoj utvrđene nisu dozvoljena samo na osnovu odluke generalnog direktora. Odredbom člana 134, stav 4. KZ Zakona o vazdušnom saobraćaju je propisano da visinu naknade određuje operater aerodroma za svaku uslugu posebno uz prethodnu saglasnost vlasnika aerodroma. Osnovano je izjavljenom žalbom ukazano da ovaj zakon jeste lex speialis u ovoj oblasti pružanja usluga i da njegove odredbe decidno propisuju neophodnost pribavljanja saglasnosti vlasnika aerodroma za ugovoranje cene taksi, odnosno u konkretnom slučaju saglasnost Vlade RS.

Osnovano je izjavljenom žalbom ukazano da osnovni način finansiranja aerodroma potiče upravo iz prihoda koji se ostvaruje pružanjem avio usluga, primarno iz prihoda koje ostvaruje naplatom aerodromskih taksi, a iz čega se može videti značaj same tarifa i cena koje su u njoj utvrđene. Prema nalaženju Apelacionog suda od značaja u konkretnoj krivično pravnoj stvari je okolnost da prilikom zaključenja pojedinačnog ugovora sa avio kompanijom, ukoliko su konkretnim ugovorom predviđene cene koje su različite od onih utvrđenih u tarifi, odnosno za odstupanje od tarife, zakon propisuje obavezu generalnog direktora da obezbedi prethodnu saglasnost vlasnika aerodroma, u konkretnom slučaju Vlade RS. Ovakva obaveza generalnog direktora da obezbedi saglasnost vlasnika aerodroma bi prema stavu prvostepenog suda predstavljala davanje saglasnosti vladnika aerodroma na cenu kao bitan element ugovora ali se takav zaključak ne može prihvatiti kao pravilan i zasnovan i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju  zbog čega je prvostepena presuda ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

11. jun 2021. godine
SRETEN MATEJIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 698/18 od 12. novembra 2020. godine okr. Sreten Matejić i Saša Đurđanović su oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo ubistvo u pomaganju iz člana 113. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenim je stavljeno na teret da su u periodu od 26. aprila do 6. maja 2018. godine, u Požarevcu i Beogradu, pomogli sada pok. Dejanu Stankoviću i NN licu u izvršenju krivičnog dela ubistvo, stvaranjem uslova za izvršenje navedenog krivičnog dela, na taj način što je okr. Sreten Matejić, po prethodno datom obećanju Dejanu Stankoviću, dana 26. aprila 2018. godine, u Požarevcu, od S.I. za iznos od 310,oo evra kupio motocikl kako bi se isti koristio u Beogradu prilikom izvršenja krivičnog dela ubistvo, na štetu Gorgija Gorg Darmanovića, koji motocikl je iste večeri predao okr.Đurđanoviću, nakon čega su okrivljeni došli do Dejana Stankovića u Beogradu kome su motocikl predali, da bi potom 6. maja 2018. godine, u Beogradu,okr. Đurđanović po prethodno datom obećanju Dejanu Stankoviću i NN licu, na navedenom motociklu čekao NN lice koje je trebalo da nakon izvršenja krivičnog dela ubistvo se odveze sa lica mesta, i pošto je NN lice iz pištolja NN marke lišilo života okrivljenog Darmanovića istrčalo i selo na motocikl, okr. Đurđanović je NN lice ulicom Aleksinačkih rudara odvezao u pravcu starog Merkatora.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 10. maja 2021. godine je doneo presudu Kž1 196/21 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi da je za osuđuju presudu potrebno da se sa potpunom izvesnošću dokaže da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret. U konkretnom slučaju nema takvih dokaza na osnovu kojih bi sud na način kako je to propisano zakonom uzeo za utvrđeno da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je optužnim aktom stavljeno na teret. Budući da se žalbom Javnog tužioca ne ističu činjenice i okolnost koje bi, eventualno, mogle da dovedu do drugačije odluke suda, žalba je ocenjena kao neosnovana.


 

11. jun 2021. godine
FILIP GAVRANOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 174/18 od 30. jula 2020. godine okr. Filip Gavranović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, te mu je oduzeta imovinska korist novčani iznos od 2.000,oo evra. Oštećene su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućene na parnični postupak.

Okrivljeni Filip Gavranović je oglašen krivim što je 3. novembra 2017. godine u večernjim časovima, u staklorezačkoj radnji u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno iz koristoljublja lišio života oštećenog Nikolu Ostojića, na taj način što je navedenog dana u popodnevnim časovima bio u društvu sa oštećenim, a sa kojim se intenzivno družio duži vremenski period, od istog pozajmljivao novac i o kome je imao saznanja o privatnom i poslovnom životu i o tome da sakuplja i poseduje novac za finalnu realizaciju otkupa poslovnog prostora u kome je pekara koju je držao, sedevši u kafiću u neposrednoj blizini pekare koju je vodio oštećeni, kao i u neposrednoj blizini staklorezačke radnje, kojom prilikom su nakon provedenog vremena uz razgovor i uz konzumiranje alkoholnog pića, za koje vreme ga je a i neposredno pre toga i tokom zajedničke vožnje u povratku sa posla svedok I.S. usmeno i putem telefona uporno opominjala i insistirala da te večeri njenom drugu svedoku L.Ž. vrati dug u iznosu od 2.000,oo evra koji i pored opominjanja, već dugo nije vratio, on i oštećeni zajedno napustili navedeni objekat, a potom, neposredno posle toga, dok su boravili u staklorezačkoj radnji, oštećenom, dok se nalazio u nekom od položaja glavom niže u odnosu na njega (sedeći ili ležeći položaj) naneo najmanje 26 udaraca višekratnim, aktivnim dejstvom tupine jako zamahnutog mehaničkog oruđa – udarcima, čekićem i gletom, od kojih udaraca su nastale zaživotno u kratkom vremenskom razmaku, jedna za drugom, povrede u predelu glave usled kojih je nastupila smrt oštećenog, nakon čega je njegovo telo ostavio u paravanom odvojenom delu radnje, napustio radnju i potom se našao po dogovoru, sa I.S, pa kada se pojavio sav crven u licu, mokar, krvavih ruku, sa natečenim i u posekotinama šakama, ostavio suprugu da ga ponovo sačeka, vratio se do staklorezačke radnje, uzeo torbicu oštećenog u kome su bile lične stvari, izdvojio deo novca koji je poneo sa sobom, a torbicu i deo novca i ličnih stvari ostavio u fioci i ponovo se našao sa I.S, koja ga je i dalje čekala u kolima kada joj je pokazao rukama novac u iznosu od 1.800,oo evra, nakon čega su se zajedno odvezli do restorana gde je po dogovoru novac u iznosu od 2.000,oo evra kao svoj dug vratio svedoku L.Ž, a to je novac koji je uzeo iz torbice oštećenog, u kojoj se pored ostalog novca, nalazila i 5.000,oo evra koje je navedenog dana ošećenom na ime davanja na zajam predala svedok D.R, a koji ostatak novca, torbica i telo oštećenog su pronađeni prilikom pretresa staklorezačke radnje 6 i 7. novembra 2017. godine, a do pronalaska tela okrivljenog se postupalo pri prijavi o njegovom nestanku.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 12. maja 2021. godine doneo je presudu Kž1 74/21 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo u obzir činjenicu njegovog ranijeg života, a od otežavajućih okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno – da je lišio života svog dugogodišnjeg prijatelja, da je pritom iskazao veliku upornost o čemu svedoči brojnost povreda koje su kritičnom prilikom nanete oštećenom, zatim njegovo ponašanje i držanje nakon izvršenog krivičnog dela imajući u vidu da je danima nakon kritičnog događaja učestvovao u potrazi za oštećenim, da je sutradan upravo iz pekare oštećenog uzeo na poslugu kofu sa vodom kako bi počistio nered nastao u radnji prethodne večeri i u kojoj se teli oštećenog nalazilo. Potom je ovim okolnostima dao adekvatan značaj i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina.


 

11. jun 2021. godine
ŽELjKO SELIMI

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Pančevu K 29/20 od 23. februara 2021. godine okr. Željko Selimi je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ-a osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 2 meseca ( u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 3 meseca). Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog  zahteva upućena na parnični postupak.

Okrivljeni Željko Selimi je oglašen krivim što je 22. januara 2020. godine, u Pančevu, drugo lice pokušao da liši života, tako što je u stanju bitno smanjene uračunljivosti došao do kuće N.Š. u kojoj se nalazila V.T, preskočio ulaznu kapiju, razbio staklo na verandi, kroz napravljeni otvor ušao u kuću, iz jakne izvadio nož i rekao oštećenoj V.T: „Polazi da te ne bih zaklao ovde“, nakon čega je oštećena plašeći se za svoj život, odevena u pidžamu i u kućnim papučama, krenula za okrivljenim s tim da se oštećena otimala i pokušala da pobegne kada joj je okrivljeni naneo prve ubodne rane nožem u predelu ruku, da bi u jednom trenutku dok su sedeli kod pruge oštećena upitala okrivljenog šta hoće od nje, na šta je okrivljeni odgovorio, da hoće da je ubije, pa je oštećenoj zadao više udaraca pesnicom u predelu glave i tela, posle toga ustao i nožem krenuo da ubode oštećenu na šta je oštećena podizanjem ruku pokušala da se odbrani, zatim joj je zadao više ubodnih udaraca nožem u predelu glave, ramena, lica i očiju, za koje vreme je oštećena, koja je primetila na određenoj udaljenosti svedoka S.K. vrištala i dozivala u pomoć, da bi okrivljeni nakon toga prestao sa nanošenjem povreda i udaljio se u nepoznatom pravcu, a kojom prilikom je oštećenoj V.T. naneo teške telesne povrede opasne po život.      

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 18. maja 2021. godine doneo je presudu Kž1 302/21 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je prilikom izbora krivične sankcije pravilno utvrdio sve okolnosti i istima je dao odgovarajući značaj, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove porodične prilike, a od otežavajućih okolnosti je cenio raniji život okrivljenog, te iskazanu upornost u izvršenju krivičnog dela, a u vezi sa tim i povećan intenzitet napada na zaštićeno dobro i pravilno ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 2 meseca, nalazeći da je tako odmerena kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice okrivljenog i stepenu ugroženosti zaštićenog dobra ali neophodna za ostvarenje svrhe kažnjavanja.


 

4. jun 2021. godine
NIKOLA MIHAILOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 36/20 od 2. decembra 2020. godine okr. Nikola Mihailović je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bebednosti  javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 4 godine. Predstavnici porodice oštećenih su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Nikola Mihailović je oglašen krivim što je 9. avgusta 2019. godine, u Lazarevcu, u stanju smanjene uračunljivosti, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, usled kojeg dela je nastupila smrt više lica, na taj način što je upravljao putničkim motornim vozilom kolovozom državnog puta prvog B reda, petlja Ćelije-petlja Županjac, krećući se smerom od Čačka ka Beogradu, protivno odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je upravljao vozilom u saobraćaju na putu pod dejstvom alkohola od oko 1,36 mg/ml u stanju teške alkoholisanosti i jer se vozilom kretao brzinom od najmanje 117,3 km/čas, na mestu gde je brzina saobraćajnim znakom ograničena na 50 km/čas, pa je usled ovakve nepropisne vožnje na desnoj saobraćajnoj traci puta posmatrano prema Beogradu došlo do sudara njegovog motornog vozila marke „BMV“ i drugog putničkog motornog vozila marke „Dačija logan 1.4“ i to prednjim čeonim, više desnim delom „BMV-a“ u širini od prednjeg desnog ćoška pa do unutrašnje ivice prednjeg levog fara „BMV-a“ sa zadnjim delom „Dačija“, kojim je upravljao A.S, a koji se prethodno kretao kolovozom državnog puta drugog A reda iz pravca Bogovođe prema državnom putu prvog B reda i koji je dolaskom do navedene raskrsnice neposredno pre saobraćajne nezgode, skrenuo ulevo na kolovoz državnog puta prvog B reda prema Beogradu, nakon čega je „Dačija“ odbačena unapred i udesno od mesta sudara u pravcu tragova u zemlji duž kojih se „Dačija“ kretala prema zaustavnom položaju, dok je „BMV“ nastavio kretanje unapred i ulevo od mesta sudara sa rotacijom oko vertikalne ose, pri čemu je u toku kretanja „BMV“ došlo do udara „BMV“ i to zadnjim levim delom u metalni nosač smerokaza, a bočnim u drveni putokaz i drva preko puta kojom prilikom su vozač i putnici u vozilu marke „Dačija“ i to: A.S, Đ.B, Đ.S i putnik iz vozila marke „BMV“ K.I. zadobili povrede koje su ukupnom dejstvu i u vreme nastanka procenjeno predstavljali tešku telesnu povredu opasnu po život usled kojih je nastupila smrt, dok je maloletni putnik u vozilu marke „Dačija“ S.S, te putnici iz vozila marke „BMV“ S.M i K.V. zadobili teške telesne povrede, a putnik iz vozila marke „BMV“ S.I. zadobio laku telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 27. aprila 2021. godine rešenje Kž1 161/21 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okrivljenom pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbom Javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja jer je prvostepeni sud neosnovano odbio predlog Tužilaštva da se odobri dopunsko saobraćajno veštačenje sa zadatakom komisije veštaka da izađe na lice mesta i izvrši sva merenja vezano za preglednost u raskrsnici, kao i žalbama branilaca kojima se ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivčnog postupka jer ista nema dovoljno jasnih razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a iz kojih bitnih povreda je proizašlo i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se ukidanje prvostepene presude pokazuje nužnim.


 

 

 

 

 

detaljnije

21.05.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično maj 2021.

28. maj 2021. godine
FERDI JAŠARI

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 65/19 od 28. jula 2020. godine okr. Ferdi Jašari je zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 6. KZ-a osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina.

Okrivljeni Ferdi Jašari je oglašen krivim što je 22. novembra 2018. godine, u Beogradu, teško telesno povredio dete petomesečnu bebu, svoju ćerku, tako da je usled toga doveo u opasnost njen život i usled čega je nastupila njena smrt, pri čemu su mu sposobnosti shvatanja značaja dela kao i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene do stepena bitnog ali ne i bitno, na taj način što je u kući uzeo svoju kćerku koja je plakala, pa je držeći u levoj ruci više puta snažno udario desnom otvorenom šakom u predelu lica, a potom je više puta pesnicom zadao slabije udarce u predelu glave i tom prilikom njoj je naneo povrede na licu i glavi, nakon čega je vanbračna supruga okrivljenog uspavala bebu, da bi potom oko 03:00 časa ustala kako bi je nahranila i tom prilikom primetila da je beba u lošem zdravstvenom stanju, nakon čega je sa njom krenula u KBC „Zemun“, da bi po dolasku tamo, zbog nanetih smrtonosnih povreda, nastupila smrt bebe.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. aprila 2021. godine rešenje Kž1 171/21 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okrivljenom pritvor je produžen do dalje odluke suda.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka koja se ogleda u tome da prvostepeni sud u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja nije dao jasne razloge, zbog čega prvostepena presuda nije mogla biti ispitana.

Naime, osnovano se izjavljenom žalbom Tužioca dokazuje da prvostepeni sud prilikom donošenja prvostepene presude i izvođenja zaključka da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu teško ubistvo trebao detaljnije da ceni sve okolnosti predmetnog događaja, posebno brojnost udaraca koje je okrivljeni naneo oštećenoj, činjenicu da joj je udarce nanosio otvorenom šakom, kao i pesnicom i tako zadao povrede bliže opisane u sudsko-medicinskom veštačenju, čime je iskazao upornost pri izvršenju krivičnog dela, pri čemu je Sud morao imati u vidu činjenicu da dete kojem je okrivljeni nanosio povrede je u tom momentu imalo svega 5 meseci i da je prema iskazu majke na zadnjem merenju imala svega 3 kilograma. Dakle, i pored činjenice da iz nalaza veštaka proizlazi da navedene povrede ne moraju neminovno dovesti do smrti deteta, nesporno je da takve povrede do smrti deteta mogu da dovedu posebno imajući u vidu starost i težinu deteta odnosno činjenicu da se radi o detetu koje nije razvijeno i u odnosu na koje nanošenje povreda na takav način i takvim intenzitetom može biti fatalno, a što bi trebalo da bude jasno svakoj osobi koja racionalno razmišlja.

Osim toga, po nalaženju Apelacionog suda, izreka prvostepene presude je protivrečna razlozima koje je prvostepeni sud dao u obrazloženju i to u delu koji se odnosi na umišljaj učinioca.


 

26. maj 2021. godine
EDVARD BROZ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 601/19 od 26. novembra 2020. godine okr. Edvard Broz je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, te mu izrečena mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Edvard Broz je oglašen krivim što je 20. avgusta 1992. godine, u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne i bitno, upravljao motornim vozilom ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, krećući se Ulicom Ugrinovačkom iz pravca novosadskog puta ka centru Zemuna, suprotno Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, brzinom od oko 110 km/čas koju nije prilagodio osobinama i stanju puta i gustini saobraćaja tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim uslovima može da predvidi, pod dejstvom alkohola od 2,05 promila alkohola u krvi, preduzeo preticanje vozila kojim je upravljala T.K. i autobusa GSP, a da se prethodno nije uverio da time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i da na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvođenje tih radnji, pa je prešao na kolovoznu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera kojom mu je u susret dolazilo vozilo kojim je upravljao B.S. i pretnjim levim delom svog vozila udario u predelu levog prednjeg točka vozila kojim je upravljao B.S, nakon čega se odbio udesno i nastavio kretanje, a zatim udario u električni stub, usled čega je suvozač u njegovom vozilu sada pok. G.P. zadobio teške telesne povrede od kojih je usled iskrvavljenja odmah nastupila smrt, a oštećeni Ž.P. i E.B. teške telesne povrede.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 15. aprila 2021. godine doneo je presudu Kž1 90/21 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

21. maj 2021. godine
MARIJA NIKOLIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 271/18 od 15. januara 2021. godine okr. Marija Nikolić je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora uz elektronski nadzor u trajanju od 1 godine, te joj je oduzet pištolj.

Okrivljena Marija Nikolić je oglašena krivom što je 1. januara 2018. godine, u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti zbog naglog porasta emocionalne napetosti i afekta straha visokog intenziteta, neovlašćeno nosila vatreno oružje i municiju, na taj način što je u garaži zgrade koja se nalazi u Ulici Internacionalnih brigada iz vozila uzela pištolj u kojem je u ležištu cevi bio jedan metak dok se u okviru nalazilo 11 metaka, a zatim isti nosila do Ulice Stojana Protića gde ga je odbacila u kontejner nakon što je pozvana od strane načelnika PS Vračar da se vrati do Ulice Internacionalnih brigada.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljene.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 15. aprila 2021. godine rešenje Kž1 207/21 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbom branioca ističe da je prvostepena presuda zasnovana na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da presuda uopšte nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja zbog čega njena zakonitost i pravilnost nije mogla biti ispitana.


 

 

 

detaljnije

2.04.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično april 2021.

29. april 2021. godine
BORISLAV MILAČIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 68/10 od 27. februara 2020. godine okr. Borislav Milačić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, dok je okr. Dragan Hadži Antić oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 29. marta 2021. godine presudu Kž1 628/20 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na okr. Borislava Milačića, dok je prvostepena presuda u odnosu na okr. Dragana Hadži Antića preinačena i prema istom je odbijena optužba da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu je stavljeno na teret da je okr. Borislav Milačić, krajem meseca jula 2000. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru, kao službeno lice u svojstvu Ministra finansija Republike Srbije, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi u iznosu od 41.063.525,83 dinara, za Socijalističku partiju Srbije, iskorišćavanjem svog službenog položaja, na taj način što je ovlašćenim licima u Ministarstvu finansija naložio na teret sredstava budžetske rezerve Republike Srbije da izdaju akceptne naloge u navedenom iznosu kao pokriće za kupovinu 2.577.702 USD, a koje devize je Narodna banka Jugoslavija prodala „Beogradskoj banci“ ad Beograd za navodne potrebe kupovine emisione opreme za RTV „Politika“ i „RTS“, iako je znao da će se ta sredstva upotrebiti za kupovinu emisione opreme STV „Mreža“, čiji je osnivač SPS, što je i učinjeno, a po prethodnom zajedničkim dogovorom sa okr. Nikolom Šajinovićem, protiv koga je postupak razdvojen, i okr. Draganom Hadži Antićem, koji je u svojstvu odgovornog lica direktora preduzeća RTV „Politika“ d.o.o. Beograd, prekoračenjem granica svog ovlašćenja pribavio drugom pravnom licu preduzeću STV „Mreža“ protivpravnu imovinsku korist u naznačenom iznosu, tako što je omogućio tehničku realizaciju posla i obezbedio da sva dokumentacija o kupovini te opreme glasi na preduzeće RTV „Politika“ i da radnici tog preduzeća učestvuju u kupovini te opreme u Narodnoj Republici Kini, iako su okrivljeni znali da će se ista instalirati za potrebe preduzeća STV „Mreža“, čiji je osnivač SPS.

Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na okr. Borislava Milačića, pravilno je prvostepeni sud prihvatio njegovu odbranu u kojoj je naveo da je potpisivanjem spornih akceptnih naloga i dostavljanjem Narodnoj banci Jugoslavije, preko službe Ministarstva, postupao po odluci Savezne Vlade i da su nalozi bili dati kao obezbeđenje RTS-u i RTV „Politici“ u okviru njihovih ovlašćenja, a da on nije znao, niti je bio upoznat gde će sredstva završiti, kao i da je budžet Republike Srbije za 2000. godinu sa završnim računom usvojen bez primedbi i odobren od strane koministara, pri čemu je prvostepeni sud pravilno zaključio da je takva odbrana potvrđena i izvedenim dokazima.

Kada je u pitanju okr. Dragan Hadži Antić, Apelacioni sud nalazi da je krivično gonjenje prema ovom okrivljenom, zbog krivičnog dela zlupotreba položaja odgovornog lica, apsolutno zastarelo krajem jula 2020. godine, usled čega je povodom žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, a po službenoj dužnosti, prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog preinačena i optužba prema njemu za navedeno krivično delo odbijena. 


 

23. april 2021. godine
MARKO JABLANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 165/17 od 14. novembra 2019. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Marko Jablanović i Miroslav Ilić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine, okr. Mihat Preljić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i okr. Bajram Aličković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Prema okr. Mihatu Preljiću je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 2.814,03 grama opojne droge marihuane i jedno putničko motorno vozilo marke „Fiat Punto“.

Okrivljeni Marko Jablanović i Miroslav Ilić su oglašeni krivim što su 19. i 20. januara 2017. godine, u Leposaviću i Beogradu, zajedno sa S.S, prema kome je istraga prekinuta, zajednički neovlašćeno nabavili i prenosili radi dalje prodaje, supstance proglašene za opojnu drogu i to 2.814,03 grama opojne droge koja predstavlja delove biljke kanabis, na taj način što su angažovali okr. Mihata Preljića i Bajrama Aličkovića da navedenu opojnu drogu zajednički prevezu do Beograda, na taj način što je okr. Preljić, dana 20.  januara 2017. godine upravljao svojim putničkim vozilom marke „Fiat Punto“ u kojoj se nalazila opojna droga marihuana u količini od 2.814,03 grama razmerena u 7 PVC kesa, spakovanih u posebno napravljen bunker u krovnom delu sa unutrašnje strane kabine, prevozeći ovu opojnu drogu od Novog Pazara do Beograda, radi predaje okr. Iliću, dok je ispred njega okr. Aličković upravljao putničkim vozilom kako bi ga obaveštavao da li na putu ima policije, pa dolaze do Leštana gde sa sastaju sa okr. Ilićem da bi mu predali 7 PVC kesa marihuane, ali do primopredaje nije došlo jer su lišeni slobode od strane policijskih službenika.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu , okr. Miroslav Ilić i njegov advokat, te advokati ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 25. marta 2021. godine rešenje Kž1 248/20 kojim je, usvajanjem žalbi okr. Miroslava Ilića i njegovog branioca, kao i branilaca ostalih okrivljenih, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenim žalbama branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka jer prvostepeni sud, u pogledu odlučnih činjenica, nije dao dovoljno jasne razloge, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni zbog čega se ukidanje prvostepene presude pokazuje nužnim.


 

2. april 2021. godine
VLAJKO JOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Pančevu K 31/20 od 30. oktobra 2020. godine okr. Vlajko Jović je zbog izvršenja krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181, stav 2. KZ i krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388, stav 3. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećena je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnični postupak.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. marta 2021. godine doneo je presudu Kž1 65/21 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud našao da na strani okrivljenog nema olakšavajućih okolnosti, dok je od otežavajućih okolnosti cenio činjenicu koja se odnosi na njegovu raniju osuđivanost, njegovu upornost u vršenju krivičnih dela, pa i njegovu bezobzirnost i bezdušnost vezano za radnju izvršenja krivičnog dela, kao i nedostatak kajanja zbog učinjenog. Imajući u vidu napred navedeno pravilno je prvostepeni sud postupio kada je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenih krivičnih dela, društvenoj opasnosti učinjenih dela, te stepenu krivice okrivljenog i okolnostima pod kojima su krivična dela izvršena, i ista je nužna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

2. april 2021. godine
MARKO PETKOVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 695/15 od 17. jula 2020. godine okr. Marko Petković je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 17 godina.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 2. avgusta 2015. godine,  u dvorištu pravoslavne crkve „Sveti Ilija“ u mestu Vranić, pokušao da liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti, na taj način što je u dvorištu crkve gde se proslavljala seoska slava nakon verbale rasprave i guranja sa oštećenim Sašom Joksićem, iz desnog džepa izvadio nož i ubo oštećenog u predelu grudi, da bi odmah nakon toga istim nožem pokušao da liši života i oštećenog Dragana Jovanovića, tako što ga je ubo u trbuh, nakon čega je nastavio sukob sa Joksićem i u toku padanja ili kada su obojica pali na tlo još jednom ubo oštećenog Joksića u predelu levog ramena, kojim radnjama je oštećenog Joksića lišio života, nakon čega je okrivljeni pobegao sa lica mesta.  Na ovaj način okrivljeni je oštećenom Saši Joksiću naneo povrede usled kojih je preminuo u Urgentnom centru, dok je oštećenom Draganu Jovanoviću naneo teške telesne povrede opasne po život.

Takođe, prvostepenom presudom odbijena je optužba prema Ivanu Asodiju zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114, stav 1, tačka 11. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Ivanu Asodiju je stavljeno na teret da je 2. avgusta 2015. godine, u dvorištu pravoslavne crkve „Sveti Ilija“ u mestu Vranić, zajedno sa okr. Markom Petkovićem pokušao da liši života više lica.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 1. marta 2021. godine doneo je presudu Kž1 1048/20 kojom je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o uračunavanju pritvora okr. Marku Petkoviću, dok su u preostalom, nepreinačenom delu  žalbe odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.


 

2. april 2021. godine
ADAM RAKOČEVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 196/20 od 2. novembra 2020. godine okr. Adam Rakočević je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. u vezi sa članom 289, stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, te su mu izrečene mere bebednosti i to zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 5 godina i oduzimanja predmeta i to opojne droge kanabis ukupne neto mase 2,27 grama. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 12. februara 2020. godine, na raskrsnici Ulica cara Dušana i Ulice Tršćanske, kao učesnik saobraćaja na putevima, ugrozio javni saobraćaj tako da je doveo u opasnost život i telo ljudi usled čega je nastupila smrt Bojana Peraća istog dana, dok je oštećeni Dragomir Živković zadobio lake telesne povrede, a oštećena Merima Kućović zadobila teške telesne povrede, na taj način što je otpočeo upravljanje putničkim motornim vozilom iako to nije smeo u periodu od 23:00 do 06:00 časova jer poseduje probnu vozačku dozvolu „B“ kategorije a bio je pod dejstvo psihoaktivne supstance i to kanabinoida i neovlašćeno držao u vozilu u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to kanabis, u dve plastične kesice ukupne neto mase 2,27 grama, krećući se kolovozom Ulice Tršćanske iz pravca Ulice Ugrinovačke ka Ulici cara Dušana i kada je došao do raskrsnice sa Ulicom cara Dušana kao vozač nije smeo proći svetlosni saobraćajni znak kada mu je bio zabranjen prolaz crveno svetlo na semaforu i prednjim desnim delom vozila udario u prednju desnu ugaonu – bočnu stranu autobusa koji je saobraćao na liniji 45 i kojom je upravljao vozač oštećeni Dragomir Živković, a koji se kretao Ulicom cara Dušana iz pravca Pupinovog mosta prema centru Zemuna levom saobraćajnom trakom za pravo, autobus je od siline udara odbačen u levu stranu u saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera i prednjom levom stranom udario u prednju levu stranu autobusa kojim je upravljao vozač preminuli Bojan Perać, koji se kretao Ulicom cara Dušana iz pravca centra Zemuna prema Pupinovom mostu levom saobraćajnom trakom za pravo, autobus se od siline udara odbio u desnu stranu na trotoar i zemljanu površinu i prednjom stranom udario u stub semafora pri čemu se autobus koji je upravljao oštećeni Dragomir Živković nakon kontakta sa autobusom kojim je upravljao oštećeni Bojan Perać odbio unazad i zadnjom desnom ugaonom stranom udario u zid kuće usled čega je oštećeni Bojan Perać zadobio teške telesne povrede opasne po život zbog kojih je nastupila smrt na licu  mesta, dok je oštećeni Dragomir Živković zadobio laku telesnu povredu, a putnik iz pomenutog autobusa, oštećena Merima Kučević, zadobila tešku telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. marta 2021. godine doneo je presudu Kž1 4/21 kojom je, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačio, u pogledu odluke o kazni, prvostepenu presudu i okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stavovi 1. i 2. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, zbog izvršenih krivičnih dela, kao olakšavajuće okolnosti pravilno utvrdio činjenicu da je u potpunosti priznao izvršenje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, da se radi o mladom čoveku koji je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 21,5 godina, te žaljenje i kajanje koje je izrazio zbog izvršenih krivičnih dela, odnosno zbog posledica koje je izazvao drugima, a kao otežavajuću okolnost prekršajnu kažnjavanost, te da je kritičnom prilikom prouzrokovao ne samo zabranjenu posledicu u vidu smrti jednog lica nego i teške telesne povrede i lake telesne povrede još dva učesnika u saobraćaju, kao i da je kritičnom prilikom prekršio više od jednog saobraćajnog propisa. Međutim, prema stavu Apelacionog suda, osnovano je žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazano da je prvostepeni sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao preveliki značaj, a da, s druge strane, nije dao adekvatan značaj otežavajućim okolnostima koje je utvrdio na strani okrivljenog, pritom da je propustio da kao otežavajuću okolnost ceni činjenicu da je okrivljeni kritičnom prilikom prekršio izdržavanje kazne u kućnim uslovima. Naime, ceneći utvrđene olakšavajuće okolnosti od strane prvostepenog suda kao i navedene otežavajuće okolnosti, te visok stepen krivice okrivljenog i jačinu povrede ugrožavanja zaštićenog dobra, Apelacioni sud je zaključio da su kako kazna za krivično delo teško delo iz bebednosti javnog saobraćaja koje je okrivljenom prethodno odmerio provstepeni sud, a samim tim, i jedinstvena kazna zatvora, preblago odmerene. Stoga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni nalazeći da je jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci sarazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice okrivljenog i okolnostima pod kojima je krivično delo izvršeno, te da je ista nužna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja.


 

2. april 2021. godine
DANILO LjEŠKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 349/16 od 25. februara 2020. godine okrivljeni Danilo Lješković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 22. oktobra 2005. godine, u stanu u Beogradu, lišio života oštećenog I.P, u čemu mu je pomogao Mirko Lješković protiv koga je krivični postupak razdvojen, stvaranjem uslova i otklanjanjem prepreka za izvršenje krivičnog dela, a sa oštećenim je okrivljeni bio u neraščišćenim imovinskim odnosima, na taj način što su došli u stan, okrivljeni je bio naoružan pištoljem, pa su sačekali da u stan dođe oštećeni radi navodne nabavke opojne droge „spid“ pa su, nakon što su u sobi ostali sami sa oštećenim, nakon kraće rasprave, okr. Danilo i Mirko Lješković napali oštećenog snažnim udarcima i naneli mu veći broj pojedinačno lakih telesnih povreda, a zatim nakon što su onesposobili otpor oštećenog dok se oštećeni nalazio u nižem, pognutom položaju, okr. Danilo Lješević je stojeći iznad oštećenog iz neposredne blizine – sa ustima cevi pištolja prislonjenim u levu stranu grudi oštećenog, ispalio jedan hitac iz pištolja u telo ošćtećenog i naneo mu smrtonosnu povredu, pa su, nakon što je okr. Danilo Lješković sa tepiha u sobi pokupio čauru od ispaljenog metka, pobegli sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 24. februara 2021. godine doneo je presudu Kž1 908/20 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu.


 

2. april 2021. godine
ALEKSANDRA JANKOVIĆ ARANITOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 28/20 od 15. decembra 2020. godine okr. Aleksandri Janković Aranitović je zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te su joj određene mere bezbednosti.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljene.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 16. marta 2021. godine presudu Kž1 Po3 4/21 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Aleksandru Janković Aranitović oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenoj je stavljeno na teret da je 24. jula 2019. godine, na neodređenoj lokaciji, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, ugrozila sigurnost predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, pretnjom da će napasti na život i telo njemu bliskih lica, tako što je sa svog mobilnog telefona, putem interneta, na društvenoj mreži „Twitter“, sa svog naloga postavila komentar preteće sadržine, usled čega je Ministarstvo odbrane RS podiglo mere bezbednosne zaštite predsednika Republike Srbije na najviši nivo.

Po nalaženju Apelacionog suda, nasuprot stavu prvostepenog suda, iz činjeničnog opisa radnje okrivljene ne proizlazi da je ona oštećenom uputila ozbiljnu i konkretnu pretnju da će napasti na život i telo njemu bliskog lica, odnosno ozbiljno im nauditi, pa stoga ni upućene reči po svojoj sadržini i kontekstu kod oštećenog nisu mogle stvoriti osećaj ugroženosti, budući da iz upućenih reči za koje se okrivljena tereti ne proizlazi da ona ima nameru da nešto preduzme da uradi, već očigledno takvim rečima ispoljava mržnju prema oštećenom i to nesumnjivo iznosi na krajnje vulgaran, morbidan i uvredljiv način, a što samo po sebi ne može predstavljati obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, već bi se eventualno u radnjama okrivljene moglo sadržati obeležja krivičnog dela uvreda, za koje krivično delo se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Stoga, kako se po stavu Apelacionog suda u radnjama okrivljne ne stiču svi bitni elementni nužni za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, to je Apelacioni sud, usvajanjem žalbe branilaca okrivljene, prvostepenu presudu preinačio i okrivljenu oslobodio od optužbe da je izvršila ovo krivično delo.


 

 

 

 

detaljnije

12.03.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2021.

26. mart 2021. godine
NIKOLA BULATOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 676/18 od 22. septembra 2020. godine je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pomaganju iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina.

Okrivljeni je oglašen krivim što je u noći između 15. i 16. avgusta 2009. godine, u Beogradu, pomogao okr. Goranu Reliću, prema kome je postupak razdvojen, u izvršenju krivičnog dela ubistva, stvaranjem uslova da oštećenog Zvonka Pilčevića liši života, tako što je 15. avgusta 2009. godine vozilom kojim je upravljao po ovlašćenju vlasnika došao do sportske hale i ušao u kafić u okviru iste, u kome je sedeo G.O, čekajući da mu se pridruže sada pok. Zvonko Pilčević, S.Č, N.D i B.L, video ko se tu nalazi i izašao, a nakon što su za sto G.O. došla i ostala lica, posle desetak minuta u kafić je ušao i okr. Relić, prišao pok. Pilčeviću govoreći mu: „Gde si ti?“ a zatim ga udario, oborio na pod i pozvao da pođe sa njim, usput ga gurajući i kada su izašli napolje svojim vozilom odvezao do naselja na desnoj strani Dunava, gde je vozilom došao i okr. Bulatović i stajao pored okr. Relića koji je drvenim letvama i ciglama snažnim udarcima udarao sada pok. Pilčevića dok je ležao po glavi i celom telu, psujući ga i tražeći da mu vrati novac i od siline udaraca naneo mu povrede od kojih je došlo do oštećenja za život važnih moždanih centara od kojih je oštećeni preminuo, a zatim mu pomogao da ga stavi u prtljažni prostor vozila i odvezao ga do Zemuna gde su ga izbacili na kolovoz i gde je pronađen, nakon čega su se obojica udaljili sa lica mesta a okr. Bulatović je bio u bekstvu sve do 27. marta 2018. godine kada je lišen slobode u Crnoj Gori i nakon toga ekstradiran u Republiku Srbiju.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 11. marta 2021. godine rešenje Kž1 1053/20 kojim je, usvojivši sve žalbe, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema okr. Nikoli Bulatoviću je produžen pritvor do dalje odluke prvostepenog suda.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, te protivrečna razlozima presude, a o odlučnim činjenicam u obrazloženju nisu dati jasni i argumentovani razlozi.


 

19. mart 2021. godine
MILENKA JEZDIMIROVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 598/16 od 3. marta 2020. godine okr. Milenka Jezdimirović je zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osuđena na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine. Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. sa sedištem u Beogradu je upućena da svoj imovisko-pravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

Okrivljena je oglašena krivom što je u periodu od novembra meseca 2011. godine do kraja maja meseca 2012. godine, u svojstvu odgovornog lica – generalnog direktora društva za osiguranje Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. sa sedištem u Beogradu, iskorišćavanjem položaja odgovornog lica, odlučila da Kompanija svojim sredstvima koja će deponovati kod povezanog pravnog lica „Dunav banka“ a.d. Zvečan, u iznosu zahtevanih kredita od strane privrednih društava „Vitro grup“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu i „Mega projekt“ a.d. sa sedištem u Pančevu, potpisala ugovore sa povezanim pravnim licem, znajući da društvo za osiguranje ne može sa povezanim pravnim licem zaključivati pravne poslove u vezi sa namenskim depozitom i da korisnici kredita sa rokom dospeća kredit neće vratiti banci, te da će se banka namiriti iz deponovanih sredstava Kompanije „Dunav osiguranje“ i da će na ovaj način drugom, tj. pravnim licima „Vitro grup“ i „Mega projekt“ pribaviti protivpravnu imovinsku korist, pa je navedenim pravnim licima pribavila protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 79.347.709,68 dinara, a na štetu Kompanije „Dunav osiguranje“.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i okrivljena i njen branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 21. decembra 2020. godine rešenje Kž1 568/20 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbenim navodima Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljene i njenog branioca pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka tako što se ističe da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi, pri čemu su nejasni i u znatnoj meri protivrečni razlozi o odlučnim činjenicama.

 

19. mart 2021. godine
MILAN UGARKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 574/19 od 21. jula 2020. godine okr. Milan Ugarković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine 8 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 17,91 gram heroina u smeši sa kofeinom i paracetamolom, i 37,92 grama smese kofeina i paracetamola.

Okrivljeni je oglašen krivim što je 28. avgusta 2019. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje prenosio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to heroin u smeši sa koefinom i paracetamolom ukupne neto mase 17,91 gram.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenog.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 25. februara 2021. godine rešenje Kž1 986/20 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je imajući u vidu odredbe člana 56, stav 1. i 57. stav 1. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima, kao i činjenicu da je u konkretnom slučaju ostalo sporno da li su policijski službenici nakon zaustavljanja vozila kojim je upravljao okrivljeni i nakon odvoženja vozila na parking SUP izvršili pregled ili pretres vozila, a što u izjavljenim žalbama branioci okrivljenog ističu, ukazujući da je nakon pregleda vozila, vozilo okrivljenog odveženo na parking prostor SUP-a i da je tamo očigledno vršen pretres vozila, da je to i snimano i fotografisano, a što proizlazi i iz stanja u spisima predmeta, pa je po nalaženju Apelacionog suda, u ovom slučaju, prvostepeni sud morao da nesumnjivo utvrdi da li se u konkretnom slučaju radi o pregledu vozila u smislu ovlašćenja policije ili se radi o radnji prikupljanja dokaza koja se vrši po posebnim procesnim pravilima za prikupljanje dokaza što je od suštinskog značaja za ocenu prvostepenog suda da li su dokazi prikupljeni u skladu sa zakonom, odnosno da li mogu biti korišćeni ili ne, kao zakonit dokaz u ovom postupku, o čemu prvostepeni sud u obrazloženju mora dati jasne i argumentovane razloge. U ponovnom postupku prvostepeni sud će oktloniti navedene povrede na koje mu je ukazano rešenjem Apelacionog suda, te će nakon svestrane i pravilne ocene izvedenih dokaza biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne i argumentovane razloge.


 

19. mart 2021. godine
STRAHINjA BLAGOJEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 827/14 od 18. juna 2020. godine okr. Strahinja Blagojević i Stefan Đurđević su oslobođeni od optužbe da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su 21. aprila 2014. godine, u Kaluđerici, posle izvršenja krivičnih dela, pomogli okr. Milošu Jakovljeviću, u odnosu na koga je postupak razdvojen, učiniocu tih krivičnih dela, prikrivanjem sredstava kojima su dela izvršena da okr. Jakovljević ne bi bio otkriven, tako što su nakon pucanja i ranjavanja maloletnog M.J, najpre, okr. Jakovljević, pištolj iz koga je pucao dao u ruku maloletnom M.M, koji je taj pištolj prosledio okr. Blagojeviću, da bi ga ovaj potom dao maloletnom P.J, a zatim okr. Đurđević i Blagojević, zajedno sa moletnima M.M. i P.J, otišli u kuću maloletnog P.J, gde su očistili pištolj da se ne bi pronašli DNK tragovi okr. Jakovljevića iz koga je prethodno on pucao, a što je utvrđeno upoređivanjem projektila izvađenog iz tela pok. M.J. i čaure, a potom pištolj bacili u reku Bolečicu, u kojoj je i pronađen, a zatim pronašli u školskom dvorištu čauru, koja je ostala na mestu izvršenja krivičnog dela, koju su odbacili preko ograde školskog dvorišta, a koja je pronađena nedaleko od kapije dvorišta OŠ „Aleksa Šantić“, pri čemu su se dogovorili da, kada budu davali izjave nadležnim organima kažu da je pucano iz crnog automobila koji se kretao ulicom Radisava Ignjatovića, gde su se na trotoaru nalazili maloletni pok. M.J. i maloletni R.C, T.S. i T.M.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 22. februara 2021. godine doneo je presudu Kž1 979/20 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su tvrdnje tužioca u pogledu radnji koje se stavljaju na teret okr. Blagojeviću i Đurđeviću proizvoljne, ničim potvrđene i neosnovane, tim pre što su odbrane okrivljenih potpuno saglasne i istovetne tokom celog postupka u bitnom potvrđene svim izvedenim dokazima posebno iskazima ispitanih svedoka i sprovedenim veštačenjima. Izvedenim dokazima, takođe, nije potvrđena ni teza tužioca da su okrivljeni pomogli okr. Milošu Jakovljeviću, učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko 5 godina prikrivanjem sredstva kojima su dela izvršena, da okr. Jakovljević ne bi bio otkriven, što sve nadalje ukazuje da je prvostepeni sud izveo pravilan zaključak da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, pa ih je stoga pravilno oslobodio od optužbe.


 

17. mart 2021. godine
DENIS PAVLOV I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 166/174 od 12. jula 2019. godine:

  • okr. Denis Pavlov je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, dva krivična dela teške telesne povrede iz člana 121, stavovi 1. i 3.  u vezi sa članom 33 KZ, te izvršenja, u saizvršilaštvu, jednog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci,
  • okr. Dejan Mihailović je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 3. u vezi sa članom 33 KZ i izvršenja, u saizvršilaštvu, jednog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. KZ je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca,
  •  
  • okr. Negomir Urošević je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 3. u vezi sa članom 33. KZ, te izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 4 meseca,
  • okr. Dušan Davidović je zbog izvršenja u saizvršilaštvu, dva krivična dela teške telesne povrede iz člana 121, stavovi 1. i 3. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 2 meseca.

Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Denis Pavlov, Negomir Urošević i Dušan Davidović su oglašeni krivim što su 25. jula 2013. godine, u Beogradu, ispred splava „S“, kao radnici obezbeđenja, ispred splava, fizički nasrnuli i udarili rukama i nogama po glavi i telu oštećenog Fedora Frimermana, pa kada je oštećeni od udaraca pao, nastavili su da ga šutiraju, udaraju po glavi i telu i da ga gaze po grudima, nanoseći oštećenom tešku telesnu povredu opasnu po život, od kojih je preminuo na licu mesta.

Takođe, okr. Denis Pavlov, Dejan Mihajlović, Negomir Urošević i Dušan Davidović su oglašeni krivim što su 25. jula 2013. godine, u Beogradu, ispred spava „S“, nakon izlaska sa splava, oštećene M.M, a okr. Pavlov, Urošević i Mihailović oštećenog N.G. fizički napali, udarali ih rukama i nogama kao sredstvom podobnim da telo teško povredi po glavi i telu, usled čega je oštećeni M.M. zadobio tešku telesnu povredu, a N.G. laku telesnu povredu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 23. decembra 2020. godine presudu Kž1 440/20 kojom je preinačio prvostepenu presudu, samo u delu odluke o kaznama, i to tako što je:

  • okr. Denisa Pavlova zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, dva krivična dela teške telesne povrede iz člana 121, stavovi 1. i 3. u vezi sa članom 33. KZ, te izvršenja, u saizvršilaštvu, jednog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. uvezi sa članom 33 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i 6 meseci,
  • okr. Dejan Mihailović je zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, te izvršenja, u saizvršilaštvu, jednog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci,
  •  
  • okr. Negomir Urošević je zbog izvršenja, u saivršilaštvu, krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121, stav 3. u vezi sa članom 33. KZ, te izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122, stav 2. u vezi sa članom 33. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci,
  • okr. Dušana Davidovića zbog izvršenja u saizvršilaštvu, dva krivična dela teške telesne povrede iz člana 121, stavovi 1. i 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i 6 meseci.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kaznama, prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije, pravilno utvrdio sve okolnosti koje utiču na njen izbor, odnosno pravilno je kao olakšavajuće okolnosti na strani okr. Pavlova utvrdio da se radi o porodičnom čoveku, te je imao u vidu njegovo zdravstveno stanje, kao i da se radi o neosuđivanom licu, koju činjenicu je kao olakšavajuću cenio i u odnosu na okr. Mihailovića i Uroševića, a potom kao olakšavajuću okolnost na strani okr. Mihailovića, Uroševića i Davidovića utvrdio činjenicu da su delimično priznali izvršenje krivičnog dela na štetu oštećenih M.M.  i N.G. i na strani okr. Urooševića njegovo zdravstveno stanje, dok je kao otežavajuću okolnost na strani okr. Davidovića sud pravilno u vidu imao njegov raniji život. Međutim, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao prenaglašeni značaj posebno kada je okrivljenima prethodno utvrđivao kazne zatvora za pojedinačna krivična dela, a s druge strane, je propustio da ceni kao otežavajuću okolnost svim okrivljenima  upornost prilikom napada na oštećene pok. Fedora Frimermana, M.M. i N.G, koja se ogleda u brojnosti udaraca i povreda koje su oštećeni zadobili, kao i činjenicu da je okrivljenima kao radnicima obezbeđenja na splavu osnovni zadatak bio da se staraju o bezbednosti lica koja se nalaze na splavu, te očiglednu nesrazmeru u pogledu fizičke snage i sposobnosti da zadaju „natprosečno jake i opasne udarce“ na šta se osnovano žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazuje. Imajući u vidu da, prema stavu Apelacionog suda, navedene okolnosti prilikom odmeravanja kazne, prvostepeni sud nije cenio, a koje su svakako od bitnog uticaja na njeno odmeravanje, Apelacioni sud je delimičnim uvažavanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o kaznama, te iste individualizovao prema njihovom doprinosu prouzrokovanju zabranjenih posledica i utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima.



 

12. mart 2021. godine
MITAR MURATOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 536/17 od 28. jula 2020. godine okr. Mitar Muratović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 11 meseci), te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolj i meci.

Okrivljeni Mitar Muratović je oglašen krivim što je 1. juna 2017. godine, u restoranu u Beogradu, neovlašćeno nosio pištolj sa pripadajućim okvirom sa 15 metaka, kao i jedan metak, koji su se nalazili u torbici.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Miloš Nilović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Milošu Niloviću je stavljeno na teret da je 1. juna 2017. godine, u restoranu u Beogradu, neovlašćeno nosio pištolj sa okvirom u kome se nalazilo 14 metaka, koji je odbacio i koji je pronađen prilikom intervencije policijskih službenika na pločniku pored stola gde su sedeli okr. Muratović i Milović, nakon čega su lišeni slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okr. Mitra Muratovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 11. februara 2021. godine presudu  Kž1 6/21 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na okr. Mitra Muratovića, dok je prvostepena presuda ukinuta u delu koji se odnosi na okr. Miloša Milovića i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano je žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu osporena pravilnost i zakonitost presude u oslobađajućem delu, odnosno u delu koji se odnosi na okr.Miloša Milovića. Naime, Apelacioni sud nalazi da se osnovano izjavljenom žalbom Javnog tužioca ukazuje na to da je prvostepena presuda u ovom delu doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer su razlozi presude protivrečni izreci a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, što je posledica pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.  


 

 

detaljnije

12.02.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično februar 2021.

26. februar 2021. godine
ZIJAD FEJZAJ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 563/19 od 6. jula 2020. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Zijad Fejzaj i Dušan Đorđević su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 4 godine i 6 meseci.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 30. jula 2019. godine, na auto putu Niš – Beograd, nakon prethodno postignutog dogovora, neovlašćeno radi prodaje držali supstance koje su proglašene za opojne droge, i to opojnu drogu heroin, ukupne neto mase 3003,66 grama, na taj način što je okr. Zijad zaustavio teretno motorno vozilo sa prikolicom i iz kabine navedenog vozila izvadio jednu PVC kesu i istu predao okr. Đorđeviću, nakon čega je kesu koju je preuzeo od okr. Zijada ubacio u gepek vozila, seo na mesto suvozača, dok se na mestu vozača nalazio D.U, te su napustili lice mesta, nakon čega su od strane policijskih službenika zaustavljeni na auto putu, te je pregledom vozila, u gepeku istog pronađena navedena PVC kesa u kojoj se nalazila jedna žuta PVC kesa, a u njoj šest paketa oblepljenih braon selotejp trakom, u kojima se nalazila opojna droga heroin, a koju opojnu drogu su policijski službenici oduzeli od okr. Đorđevića, dok je okr. Zijad zaustavljen i legitimisan na auto putu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 2. februara 2021. godine rešenje Kž1 882/20 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenim žalbama branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepena presuda zasnovana na bitnim povredama odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni i u znatnoj meri protivrečni, pri čemu je i činjenično stanje nepostpuno utvrđeno, zbog čega nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost prvostepene presude, a što je vodilo njenom ukidanju u celini. 


12. februar 2021. godine
DEJAN ANĐUS

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 372/17 od 14. oktobra 2020.godine okr. Dejan Anđus je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iznuda iz člana 214, stav 3. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Dejanu Anđusu je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od januara meseca pa do 30. juna 2017. godine, u Beogradu, u nameri da za sebe pribavi protivpravnu imovinsku korist, pretnjama prinudio oštećenog N.M. da mu na štetu svoje imovine preda iznos od 30.000,oo evra na ime navodnog duga, na taj način što je neutvrđenog datuma početkom januara meseca 2017. godine u prostorijama privrednog društva „B“, vlasništvo L.P, zatražio od oštećenog da mu preda iznos od 2.500.000,oo evra jer je navodno zaslužan što privredno društvo oštećenog „S“ postoji, radi i dobija poslove, pri čemu je tražio od njega da zaključe ugovor stavljajući mu u izgled da bi oštećenog mogao da udari tramvaj ili bi moglo nešto loše da mu se desi, pa kako oštećeni na to nije pristao okrivljeni je u više navrata lično i preko mobilnog telefona oštećenog uznemiravao i pretio oštećenom tražeći od njega da mu preda navedeni iznos novca, pa je tako okrivljeni na broj mobilnog telefona oštećenog poslao SMS poruku sledeće sadržine: „ M, znam da se kriješ i da je telefon kod tebe, ali čekaću te do nedelje. Uveravam te da ćemo problem rešiti“, da bi ga istog dana tražio u prostorijama privrednog društva „B“, pa kako oštećenog nije našao, poručio mu je preko njegovog prijatelja koji se zatekao u prostorijama ovog privrednog društva da nema potrebe da se krije, da će ga on naći, da mu je džabe obezbeđenje jer on ima rešenje i za to i da mu mora vratiti dug, da će ga čekati do nedelje, da bi mu istog dana sa svog broja mobilnog telefona poslao više poruka: „M, veruj mi da znam sve“,  a zatim: „Sedim i slušam kakve si poslove podobijao“, „Lažovčino jedna. Đubre jedno“, „Svaki dan dolaziš na posao i danas si bio, đubre jedno“, „Mene da ugroziš životno i misliš da ćeš pobeći. Danas si bio na poslu i zdrav si ko dren, aj nemoj da se javiš u nedelju, đubre jedno“, „A ovaj što me danas zaustavio, videćeš u nedelju ako te ne doveze i ako opet sam izađe da te krije šta će se desiti“, „Ne vredi ti da se kriješ“, „Sve dogovoreno budi siguran da ćeš ispuniti“, „Ne vredi ti da uzimaš obezbeđenje jer ja imam i za to rešenje. Jedino ako želiš obračun o kome će se pričati. Zato te, zbog tvoje i moje porodice, najlepše i najiskrenije MOLIM da kao ljudi se vidimo“, „Budi siguran da nećeš pobeći. I nećeš uživati plodove koje sam ti ja omogućio, a da ja mirno idem u provaliju. Otići ćeš ako treba sa mnom.“, „M, pošalji mi ono što smo se dogovorili za letovanje. Zatim pošalji otpremnine šest meseci unapred za B.I. i D. kao što smo se dogovorili. Zatim počni da skupljaš iznos za 2018. i 2019. godinu kao što smo se dogovorili“, da bi se 22. juna 2017. godine u poslovnim prostorijama privrednog društva „B“ okrivljeni sastao sa oštećenim kojom prilikom je od njega zahtevao da mu isplati novac u iznosu od 2.500.000,oo evra, pri čemu je rekao da ide na more 2. jula 2017. godine i da mu spremi 30.000,oo evra, na šta mu je oštećeni rekao da mu ništa ne duguje i da nema toliku količinu novca ali da je uplašen i da njegove poruke smatra pretnjama koje mu okrivljeni upućuje, da će pokušati da mu do 25. juna 2017. godine obezbedi 30.000,oo evra na šta je okrivljeni pristao, ali kako oštećeni ovu sumu novca nije mogao da sakupi do 25. juna 2017. godine tog dana je sa okrivljenim dogovorio da će ga kontaktirati 30. juna 2017. godine kako bi okrivljen od njega preuzeo navedenu sumu novca, pa je okrivljeni preko svog mobilnog telefona ugovorio sastanak sa oštećenim rekavši mu mesto gde da dođe i da mu donese novac, te se istog dana oštećeni sastao sa okrivljenim gde mu je oštećeni predao beli koverat sa novcem u iznosu od 30.000, oo evra nakon čega su se rastali, te je po izvršenoj primopredaji intervencijom ovlašćenih službenih lica okrivljeni bio zaustavljen i lišen slobode, kojom prilikom je kod njega pronađen novac u iznosu od 30.000,oo evra i mobilni sa karticom, a što je sve od njega uz potvrdu oduzeto.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 1. februara 2021. godine doneo je presudu Kž1 17/21 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je  u potpunosti i pravilno utvrdio činjenično stanje i izneo jasne i logične razloge za svoj zaključak da su okrivljeni i oštećeni od 2014. godine imali poslovni odnos, da je oštećeni prvobitno govorio da je ukupno isplatio oko 500.000,oo evra okrivljenom i A.A. iako mu posao nisu obezbedili, dok je kasnije rekao da jesu, da je poslednji dogovor koji probao da napravi sa okrivljenim i na koji je pristao bio da mu obezbedi 30.000,oo evra da ide na more i da je to njegovo, pravilno i potpuno utvrđujući da je predaja te sume novca bila rezultat njihovog dogovora a ne posledica upućenih pretnji od strane okrivljenog, te analizom i ocenom poslatih poruka oštećenom utvrdio da je tu ocenu moguće dati samo u sklopu specifičnog poslovnog odnosa okrivljenog i oštećenog, nalazeći da nije dokazano da je okrivljeni stavljao u izgled oštećenom nekakvo zlo koje će prema njemu učiniti ukoliko ne postupi kako zahteva, zahtevajući od oštećenog da zaključe ugovor i regulišu međusobne odnose pravilno dovodeći u vezu ovu okolnost i sa činjenicom da je oštećeni u više navrata tokom postupka naveo da je i sam predlagao da međusobni odnos pravno uobliče predlažući okrivljenom da nađe formu regulisanja njihovog odnosa i advokata koji bi to učinio, te prema pravilnom zaključku prvostepenog suda, stavljanja u izgled da će „problem rešiti“ ne predstavlja ozbiljnu pretnju. Stoga je pravilan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni izvršio krivično delo nije dovedena do pune izvesnosti, pa ga je pravilno oslobodio od optužbe.



 

 

detaljnije

15.01.2021.

Donete odluke - drugostepeno krivično januar 2021.

29. januar 2021. godine
ŽELjKO RUTOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 188/18 od 11. marta 2019. godine zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121,  stav 1. KZ (od čega okr. Mumin pomaganjem), krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, te, u saizvršilaštvu, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. KZ okr. Željko Rutović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 4 meseca, dok je okr. Neđeljko Mumin osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 22. marta 2017. godine, u hotelu u Beogradu, neovlašćeno nosili vatreno oružje, te što je okr. Željko Rutović teško telesno povredio oštećenog Predraga Rankovića, u čemu mu je pomogao okr. Neđeljko Mumin, kao i što su zajedno sa još jednim NN licem, zlostavljanjem oštećenog Predraga Rankovića, vršenjem nasilja prema istom, izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrožavali spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, pri čemu je došlo do teškog ponižavanja oštećenog Predraga Rankovića, na taj način što su ušavši u hotel sa još jednim NN licem u društvu, gde je za jednim stolom sa svojim društvom već sedeo oštećeni, nakon kraće verbalne rasprave između oštećenog i okr. Rutovića,  prišli oštećenom, koji je u tom momentu ustao sa mesta gde je sedeo,  da bi ga zatim najpre okr. Mumin, pištoljem koji je nosio sa sobom, a za čije držanje i nošenje nije imao dozvolu nadležnog organa, više puta udario u predeo glave, te hvatao i odgurivao u predelu ruku i tela, onemogućavajući mu da se brani ili pobene, za koje vreme je okr. Rutović, izvadivši iz torbe koju je nosio sa sobom pištolj, za koji takođe nije imao dozvolu za držanje i nošenje nadležnog organa, ispalio više projektila u predelu nogu oštećenog, od kojih projektila je oštećeni, pogođen hicima pao na pod, da bi ga zatim dok je oštećeni sedeo na podu najpre okr. Mumin nogom šutnuo u grudi, dok su ga okr. Rutović, staklenim čašama, flašama i drugim predmetima koje je pronašao na stolu restorana, a NN lice staklenim čašama koje je takođe pronašao na stolu restorana, više puta udarali u predeo glave, za koje vreme ga je okr. Rutović udarao i nogama po glavi i telu na koji način je okr. Rutović oštećenom iz vatrenog oružja naneo povrede koje se kvalifikuju kao teška telesna povreda koja mu nije direktno ugrožavala život, nakon čega su napustili lice mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 18. novembra 2020. godine doneo je presudu Kž1 72/20 kojom je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni, i zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121, stav 1. KZ (od čega okr. Mumin pomaganjem), krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, te, u saizvršilaštvu, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344, stav 2. KZ okr. Željko Rutović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, dok je okr. Neđeljko Mumin osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kaznama, prvostepeni sud nije pravilno odmerio kazne, odnosno utvđenim olakšavajućim okolnostima nije dao adekvatan značaj. U odnosu na okr. Neđeljka Mumina od olakšavajućih okolnosti Apelacioni sud je imao u vidu činjenicu da je ovaj okrivljeni neosuđivan, porodičan čovek, kao i da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju okrivljenog, pa  je u odsustvu otežavajućih okolnosti, Apelacioni sud u odnosu na ovog okrivljenog kaznu ublažio ispod najmanje mere te vrste kazne propisane za navedeno krivično delo nalazeći da će se i  ublaženom kaznom u odnosu na ovog okrivljenog postići svrha kažnjavanja. Kada je u pitanju okr. Željko Rutović, od olakšavajućih okolnosti sud je cenio da je ovaj okrivljeni neosuđivan, da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju niti je postavio imovinsko-pravni zahtev, a posebno je imao u vidu njegovo zdravstveno stanje, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca nalazeći da će se ovakvom odmerenom kaznom u potpunosti postići svrha kažnjavanja.


22. januar 2021. godine
BEJTA PERPARIM I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K  42/17 od 21. juna 2019. godine:

  • okr. Bejta Perparim, Hoxha Enkeled, Branko Stojsavljević i Jovica Janićijević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ-a,
  • okr. Duraku Afrim je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ-a osuđen na kaznu zatvora trajanju od 7 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 58.842,87 grama opojne droge marihuana,
  • okr. Branko Stojsavljević je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ-a, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ-a, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to opojne droge marihuana ukupne neto mase 457,34 grama, opojne droge amfetamin u smeši sa kofeinom, ukupne neto mase 378,51 grama, opojne droge kokain ukupne neto mase 2,8 grama, 289,95 grama ukupne neto mase kreatinina – smeše za uvećanje opojne droge, digitalnih vagica, elektronskog miksera, aparata – prese za vakumiranje i 2 pištolja sa municijom. Takođe, prvostepenom presudom okr. Branko Stojsavljević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323, stav 3. KZ-a.
  • okr. Jovici Janićijeviću je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ-a izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom provere od 2 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jedne PVC kesice u kojoj se nalazi opojna droga amfetamin, u smeši sa kofeinom i kreatinom, neto mase 0,78 grama.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Bejta Perparimu, Hoxha Enkeledu, Branku Stojsavljeviću i Jovici Janićijeviću je stavljeno na teret da su u periodu od 17. do 18. aprila 2018. godine, na teritoriji grada Beograda, po prethodnom dogovoru i zajedničkim delovanjem, neovlašćeno radi prodaje prenosili, držali i posredovali u prodaji i neovlašćeno radi prodaje kupovali supstancu koja je proglašena za opojnu drogu marihuanu – ukupne neto mase 58.842,87 grama.

Okrivljeni Duraku Afrim je oglašen krivim što je u periodu od 17. do 18. aprila 2019. godine, na teritoriji grada Beograda, neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu – marihuanu – ukupne neto mase 58.842,807 grama.

Okrivljeni Branko Stojsavljević je oglašen krivim što je 18. aprila 2018. godine, u Beogradu, neovlašćeno prodavao i nevolašćeno radi prodaje držao supstance proglašene za opojnu drogu, tako što je nakon poziva okr. Jovice Janićijevića i ostvarenog dogovora sa istim došao na mesto koji mu je okr. Janićijević prethodno pisao i da ga je čekao, potom izašao iz vozila i okr. Janićijeviću neovlašćeno prodao PVC kesicu opojne droge amfetamin u smeši sa kofeinom i kreatinom neto mase 0,78 grama, na ime koje kupoprodaje mu je okr. Janićijević mu je platio 1.000,oo dinara dok je je u stanu neovlašćeno držao opojnu dragu marihuanu ukupne neto mase 457,34 grama, opojnu drogu amfetamin u smeši sa kofeinom, ukupne neto mase 378,51 grama, opojne droge kokain ukupne neto mase 2,8 grama, 289,95 grama ukupne neto mase kreatinina – smeše za uvećanje opojne droge, digitalne vagice na kojima se nalazila opojna droga amfetamin, kofoein i THC, elektronski mikser i aparat – presa za vakumiranje, te neovlašćeno držao 2 pištolja sa municijom za koje oružje nije imao dozvolu nadležnog organa. Takođe, optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Branku Stojsavljevu je stavljeno na teret i da je 18. aprila 2018. godine u službenim prostorija PU za grad Beograd napao službena vozila – policijske službenike u vršenju službene dužnosti.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okr. Duraku Afrim, Jovica Janićijević i njihovi branioci, te branioci okr. Branka Stojsavljevića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 20. oktobra 2020. godine doneo je presudu Kž1 452/20 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


15. januar 2021. godine
PREDRAG DANGUBIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 738/18 od 1. juna 2020. godine okr. Predrag Dangubić je zbog izvšrenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Okrivljeni Predrag Dangubić je oglašen krivim što je u toku noći 1. juna 2018. godine, na parking prostoru ispred zgrade u Beogradu u kojoj je neprijavljeno živeo, lišio života oštećenog Radovana Laketića, na taj način što je došao do zgrade u kojoj je stanovao oštećeni i čekao da oštećeni dođe i nakon što je video da je oštećeni došao svojim vozilom i parkirao se ispred ulaza u zgradu i krenuo ka njemu i u trenutku kada je oštećeni izašao iz vozila, razgovarajući mobilnim telefonom okrivljeni mu je prišao sa leđa a zatim iz automatskog pištolja za čije držanje i nošenje nije imao ovlašćenje a nosio ga je, ispalio više projektila u pravcu oštećenog nanevši mu rane, a kada je oštećeni počeo da beži povijen ka napred, okrivljeni je nastavio da se kreće ka oštećenom kada mu je naneo ponovo rane, te kada je oštećeni potrbuške pao pored drveta pored parkinga, istom je prišao i ispalio jedan projektil u predelu glave nanevši mu ranu tako da sve napred navedene povrede u vreme nanošenja i skupa procenjeno, sa medicinskog gledišta, predstavljaju smrtonosnu telesnu povredu od kojih je oštećeni preminuo na licu mesta, nakog čega je okrivljeni napustio lice mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njgov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. decembra 2020. godine doneo je presudu Kž1 967/20 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

detaljnije

Fortior est qui se, quam qui fortissima vincit moenia – Jači je onaj ko sebe pobedi, nego onaj ko bedeme savlada (Ovidije)